Alisa u Zemlji čuda

Alisa nije verovala u bajke.
Motala se po Zemlji Čuda jer ju je to neopisivo zabavljalo. Zavirivala i u tuđe priče. Naročito kod vuka i jarića, uživala je u njihovom nespretnom nadmudrivanju. Spašavala je Pinokijev nos od testere svaki put kada bi svojim lažima naljutio Đepeta. Bila je fascinirana Šeherezadom, mnogo puta se uspavala slušajući neku od njenih priča. Nikada nije verovala Ivici i Marici, imali su loš izgovor za spaljivanje one nesrećne babe. Potajno je prezirala Crvenkapu jer je bila luda i posvađana sa samom sobom. Istinski je volela samo Zlu Vešticu sa Zapada i Trnoružicu. Izgledale su kao dve Serpierieve Druune sa umom belobradih mudraca, zalutale u Bajku.

Aladin je naišao slučajno, noseći sa sobom svoj leteći ćilim, svećnjak i lampu. Ili nije bilo slučajno. Sa Aladinom se nikad ne zna, on je uvek umeo da smisli neki logičan izgovor za svoj cirkus.
Alisa mu se nasmešila. Rekla mu je "Sezame, otvori se" umesto pozdrava. Aladin ju je prezrivo pogledao i rekao "Ne lupetaj Alisa, pomešala si bajke !".
Odmahnuo je rukom i produžio dalje, smrknut kao kišni oblak. Rekli su joj da se ne šali sa Aladinom, jer u njegovoj lampi stanuje mrak.

Jednog jutra, dok je na jezeru pecala somove videla je Aladina koji je sedeo u hladovini ispod drveta. Dugo je glancao svoj svećnjak i lampu, a potom ih pažljivo zavio u ćilim.
• "Seeezame, hoćeš li da ti dam par somova?" - pitala je smejući se, dok je pored nje stajala prazna kofa.
• "Šta hoćeš ti od mene Alisa?"- upitao je ozbiljno, ne dižući pogled sa svojih dragocenosti.

Alisa se i dalje smejala.
• "Da nisi možda htela da te malo provozam na svom ćilimu?"- dodao je, gledajući je ispod oka.
• "Neka, hvala, ja se vozam na Baš Čelikovim zmajevima, kad mi je do vožnje" rekla je i natakla novog crva na udicu.

Tih dana, Alisa je bila neviđeni baksuz. Dala je jarićima šmirglu i pustila ih da jure Pinokija, zatvorila Ivicu u kavez da mu osveži traume, rekla Trnoružici da ide u tri lepe i da za promenu malo smara Princa i ponovo otišla na jezero. Somove je lovila i puštala dok nisu shvatili da je luda i neumorna i zavukli se u mulj.
• "Alisa, šta radiš?"- čula je Aladinov glas.
• "Šta te briga, Sezame", rekla je ne osvrćući se.
• "Nisam ja Sezam, ja sam Aladin. Hajde, dođi."
• "Neću."
• "Dođi, pokazaću ti svećnjak"- rekao je smešeći se prijateljski.
Nikada do tad ga nije videla da se smeje.

Alisa nije bila naivna. Ali je bila radoznala.
Aladin je pažljivo odmotao svoje dragocenosti iz ćilima i pružio joj svećnjak. Tek tako. Pravo u ruke, bez oklevanja. Alisa je u neverici gledala u svećnjak, pa u Aladina. To je taj svećnjak? Umesto čarobnih sveća imao je devet neuglednih sijalica. Običnih, staklenih. Zar je ovo čuveni Aladinov svećnjak? Ipak, pod svetlošću mesečine koja je padala na jezero i bacala neobično svetlo staklene sijalice su delovale čarobno. Smena senke i svetlosti na njima učinila je da svetle kao delovi kaleidoskopa. Alisa je volela igračke. Istinski je uživala svaki put kada joj je Aladin dozvolio da se igra sa svećnjakom. U prelamanju svetlosti šarenih staklića kao na traci nizale su se slike njenog života. Neka davna, zaboravljena mesta i ljudi. Smeh i tuga. Ponos i kajanje. Prošlost i sadašnjost. Ponekad, kada bi mesec bio pun ili kada bi osvanuo dan, svećnjak je prestajao da bude kaleidoskop. Odsjaj praznog stakla potsećao ju je na njegovu stvarnu vrednost.

Aladin je znao koliko je Alisa zbunjena transformacijama svećnjaka. Bio je neobično srećan zbog toga. Tiho, uživajući u svakoj reči, govorio joj je:
• "To je moja igračka za vas, glupe likove iz Bajke. Vas koji živite tuđi život, vrtite se u krug, vapite za pažnjom, delite svoju muku jedni sa drugima. Podeljena muka se ne smanji, glupačo, ne nestane, ona samo smori onog ko je dovoljno lud da sluša. Koga u stvari zanima sve ono o čemu pričaš? Tvoj Veliki Beli Zec, Vojska od Karata, plavooki demoni, Kraljica koja igra poker i želi da te ubije ponekad, sibirske zime, obezglavljene lutke, konji koji igraju kriket sa lopticama od ježa i ostale besmislice koje su samo izgovori da zbrišeš u Bajku. Misliš da možeš da odeš kad poželiš. Teško. Alavo si ispila sve one magične bočice, htela da budeš mala pa velika, i sad mi kukaš što više ne možeš nazad kroz onu zečiju rupu kroz koju si propala u Bajku. I kako te samo nije stid da sve te priče prosipaš pred noge onim frikovima "

• "Ali... oni, oni su moji prijatelji."
• "Prijatelji? Jedni drugima čuvate iluziju normalnosti, glumite ludilo. Gadi mi se sva ta vaša lažna, forsirana prisnost. Prijatelji? Blah !"
• "Čekaj. To znači da mi ni ti nisi prijatelj?"
• "Ja? Hahahaha. Šta ti umišljaš Alisa? Moji prijatelji i ja se ne bavimo glupim svećnjacima, sa njima delim svoje dragocenosti iz lampe."
• "A sećaš se, dao si mi keksić, onaj iz lampe, pre neki dan."
• "Dao sam ti, pa šta? Igraš se sa tim sijalicama, posmatraš ih kroz mesečinu, daješ im vrednost koju nemaju. Umišljaš. Dao sam ti samo da vidim da li kapiraš razliku? Ali ne, ti i dalje tražiš smisao gde ga nema. Od sijalica praviš kristalne kugle, kaleidoskope, šta li?."

• "Idem".
• "Hoćeš li se vratiti?"
• "Da. Sutra."
• "A gde sad ideš?"
• "Idem da mi Šeherezada ispriča još jednu priču, pa onda napolje iz Zemlje Čuda da vidim šta je sa tornadom."
• "Kakve veze ti imaš sa tornadom? Njime se bave oni šarlatani iz Oza"
• "To je tako samo u Bajci Aladine, a zapravo, svi mi imamo svoj tornado"
• "Dobro... Stani Alisa !"
• "Molim?"
• "Nemoj da ti slučajno padne na pamet da nekom tamo pričaš da sam ja tvoj prijatelj. Jesi li me čula?"
• "Jesam. Laku noć, Aladine."

Tog dana teleport je kasnio. Štrajkovali su tehničari, tako su joj rekli.
Alisa je sela na veliki kamen pored puta. Izvadila je iz džepa zgužvani papirić, jedinu dragocenost iz Bajke. Na njemu je pisalo: Zla Veštica sa Zapada, Trnoružica, Mačak u čizmama i Aladin. Gledala je par trenutaka u papir, setila se Aladinovih reči i precrtala njegovo ime. Nije razmišljala o onome što je rekao. Alisa je volela da ne razmišlja. Razmišljati o tome značilo bi započeti dnevnik uvreda, a za to na malom papiru nije bilo mesta. Ni potrebe. Ali, znala je da je ishod susreta sa tornadom neizvestan. Treba završiti sve svoje poslove, dovesti stvari u red pre nego što pođeš. I izbrisati Aladinovo ime, za slučaj da neko pronađe papirić.

Tako, sada je sve u redu, rekla je glasno, stavila zgužvani papirić ispod kamena, i krenula pravo na svoj tornado putem koji nije bio popločan žutom ciglom.