Društvo| In memoriam| Politika| Život

Jedno sasvim lično sećanje na 05.10.

Biljana 77 RSS / 05.10.2009. u 23:24

Vedro nebo! Iz nekog razloga sam pomislila da mora da je to dobar znak.  Verovatno zato što mi je trebalo da bude dobar znak. Proveravam ranac: marama, jogurt, naočare, pištaljka, bedževi, jakna... sve je tu. Sinoć je dogovoreno sa sindikalcima iz  Laste da ujutru voze za Beograd. (Naš interni kući dogovor Idemo svi, pretrpeo je promene zbog smrtnog slučaja. Mama ide kao delegat na sahranu babine sestre, a ćale, brat, ja, Žmu i Najbolji drug za Beograd.) Skupiće se pare, ima bar deset vozača koji sigurno idu. Kreće se sa gradskog parkinga, za potrebe okupljanja tih dana preimenovanog u Trg. Na trgu nema autobusa, nema ni vozača... Kordon policije drži vozila u Lastinoj garaži na izlazu iz grada. Činilo mi se da čitav grad ide ka garaži. Srećem Marininu kevu, u jednoj ruci bakaluk sa pijace, u drugoj unuka Ema.. Kordon policije drži vozila u Lastinoj garaži! Svi ponavljaju kao mantru. Nije viđen kordon do sad.. Bar ne takav. Nisu naše lokalne ćoškare. Kornjače, one prave oklopljene,  nepoznata lica, interventna. Stariji ljudi pokušavaju da se nešto dogovre, tipa ljudi smo, pustite buseve da ne bude posle.. njihov glavni se vadi na naređenja odzgo. Moraće na silu. Guranje, u prvim redovima preko glava ljudi nazirem ćaleta i još neke njegove drugare. Sredovečni ljudi, svi ozbiljni, očevi porodica. Neobično ih je bilo videti. Kordon probijen. U prvi autobus uskaču klinci iz OTPOR-a. Moj brat među njima. Sad definitvno moram da se probijem. Pa on ima 17 godina. Nikad nije video ništa slično ovome u šta se upušta. Kao da ja jesam? Kornjače odustaju pod pritiskom mase i povlače se u kombi. Jedan po jedan bus se puni i kreće.

U našem busu mahom ozbiljni ljudi, ćaletovi vršnjaci.. 45 do 50 godina. Nema euforije nikakve. Mota mi se po glavi: Kako ćemo se vratiti? Da li ćemo se svi vratiti? U tom trenutku svaki scenario je delovao moguće. Na izlazu na auto-put opet policijska blokada. Ljudi mirno izlaze iz autobusa kao da idu na svakodnevni posao. Brzo se vraćaju. Policija nije nešto voljna da se cima za Gazdu. Izlazimo na auto-put da sačekamo kolonu koju iz Niša predvodi Zoran Đinđić. U nekom trenutku prolazi kraj nas da dođe na čelo kolone. I bager. Žuti na žutom kamionu. Mi smo na samom početku kolone. Protežem se kroz prozor. Prizor nepreglednih automobila i autobusa koji se vije za nama i danas mi se javi na tom istom mestu. Neka je patetično, ali bilo je nečeg veličanstvenog u tome. Vozi se disciplinovano, povremeno me obraduje neki sulud natpis na kolima umesto registrarskih tablica. Auto-putem iz suprotnog smera ne vozi apsolutno niko. Na Bubanj-potoku posle malo razgovora i natezanja argumentima bager, policija sklanja barikadu. Mašem neki vojnicima: Šta li oni tu rade?

Busevi staju kod Hitne. Odatle idemo peške. U Kneza Miloša ljudi nas zapitkuju odakle smo. Od Smedereva do Niša.. birajte.  Klinci iz OTPOR-a isprednjačili su već dosta. Bubnjaju i hodaju u ritmu, brzo.  Mi klacakamo za bagerom. Neki se i popeli na njega. Moj infantilini ćale i njegov najbolji ortak. Kako li će Sale da potrči od ovog stomaka, zlu ne trebalo? Jasmina kreće da se popenje. Tomica joj pruža ruku. Na leđima joj ogorman crveni ranac. Ranac je vuče unazad. Podižem glavu i vičem: Stani! Kao da će me neko u hiljadama ljudi, u opštem metežu pištanja, bubnjanja, urlanja, i čuti. (Kod kuće, sakrivenu od svih nas imamo i fotografiju tog nesrećnog trenutka. Lokalni fotograf zabeležio je slučajno trenutak njene smrti slikajući vesele sugrađane na bageru. Iz nekog bizarnog razloga nekoliko meseci kasnije dao je sliku ćaletu pošto je on na njoj.) Kad sam spustila pogled, Jasmina je ležala. Žuti kamion sa žutim bagerom je stao. Prilazim prva i razmišljam: Ne treba je dirati, možda je povredila vrat ili kičmu od pada. Gledam je u lice. Deluje kao da je sve u redu. Hitna se stvorila neverovatno brzo. Jasminu su odneli. Tek nekoliko sati kasnije saznala sam da je Jasmina umrla odmah. Jedino ja nisam videla trenutak kada je žuti kamion sa žutim bagerom prešao preko nje. Ja sam gledala u vis i vikala: Stani!

Ubeđena da će sve biti u redu, jer mora da bude u redu, jer mi treba da bude u redu, nastavljam dalje. U nekom trenutku shvatam da ne znam više ni gde mi je brat, ni ćale, ni 3N. Ostali smo I. i ja. Suzavac se oseća već na pola Kneza Miloša. U Pionirskom parku haos, metež, oblaci.. Ispred Glavne pošte sa nekog kamiona urla neki tehno i nekolicina momaka golih do pojasa skače u transu. Sad već ništa ne kapiramo. Delimo maramu na dva dela, stavljam naočare. Malo mi je lakše. Srećemo mog komšiju koji nam nudi da dunemo. Brate mili? Svašta! Samo mi to treba! Neizdrživo je. Sa razglasa se povremeno čuje: Ukoliko nekom redi telefon, obavestite da je potrebna hitna pomoć kod RTS-a. Neizdrživo je. Ispred Crkve Sv. Marka stoje ljudi. Osluškuju. Od RTS-a dopiru pucnji. Zvone zvona. Nekog pronose kroz park. Niko ne ume da kaže da li je povređen ili pogođen. Sve je moguće. Odjednom masa na Bulevaru sklanja se po trotoarima. Prolaze maskirna vozila. Momci na njima mašu, ljudi im otpozdravljaju. Preplavio me osećaj olakšanja. A onda ispaljuju suzavac. Vojska? Policija? Spasi Srbiji i ubij se, Slobodane, Slobodane! peva stotine ljudi ispred crkve. Zvone zvona. Shvatam da prvi put zaista i mislim to što pevam. Ubij se skote! Pevam i plačem. Bespomoća potpuno. Ovo je kraj! I ne znam gde mi je brat. On ima samo 17 godina. 

Ovde imam izvestan preskok u memoriji. Sledeće čega se sećam je da smo pred skupštinom sreli moju bivšu tinejdžersku ljubav, sa šlemom u jednoj i pancirom u drugoj ruci. Viče: Pobeda! Pobeda! I neopisivi osećaj sreće. 

Tačno znam drvo u parku pod kojim smo spavali. (A drvo nije bilo šljiva.) Da sačuvamo pobedu. Od nekud se pojavio brat i njegovi klinci i klinke iz OTPOR-a. Bili na Studiju B. Pa ćale. I Sale.  Iz Majke Jevrosime. A svratili posle kod neke Saletove prijateljice na kafu. Pa Žmu. Sa koleginicom Snežom. Išao do Studenjaka. Saznao za Jasminu odmah i nije mogao.. ništa... Ljudi su donosili hranu i vodu. Na tone. Ćale se smrzao pa je pozajmio od Sneže, koja je (ako je i to moguće) manja od mene, končanu bluzu.  Njegove kamiondžijske podlaktice i šake koje vire iz toga.  Fotoaparat naravno da nikome nije palo na pamet da ponese. Pa nismo pošli da se zezamo. Ne vraćamo se dok ne bude gotovo. Tako smo rekli kevi.

I tako smo proveli noć. Ujutru nazad kući. Opet smo se porasturali. Ja busom, ćale i brat vozom. Kevi je na tren prešla senka preko lica kad sam rekla da ne znam gde su. Stvarno nisam znala. Ali sam znala da je sve u redu. Bio je 6. oktobar. Moralo je biti sve u redu! Ja sam otpakovala poklončiće koje su sestre koje su došle da prave mami društvo tog dana i noći donele povodom mog rođendana. Skoro čitav mesec nisu stigli da me nađu kući i da mi ih daju. Stigli su i ova dvojica. Da doručkujemo pa da spavamo. Pričaćemo posle. Laku noć! Laku noć Srbijo!

In memoriam

Tek 5.  uveče sam saznala da je Jasmina umrla. (Jasmina nije imala nikog. Ni roditelje, nu decu, ni muža, samo želju da se Srbija spase iz mraka. Nije dočekala. A  čini se da nismo ni mi?)

Tomica je samo sedeo i govorio: Ja sam joj pružio ruku. Nesrećne okolnosti odvele su i njega na onu stranu mnogo pre vremena.

5. je Miti bio 17. rođendan. Zbrisao je od kuće jer ga nisu pustili. Danas bi imao punih 26. Ni on nije više među nama.

I Zoran Đinđić.. 

Laku noć!



Komentari (67)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Jelica Greganović Jelica Greganović 23:55 05.10.2009

Hvala

ti.
Biljana 77 Biljana 77 00:17 06.10.2009

Nema na čemu

dunja73 dunja73 00:29 06.10.2009

Re: Nema na čemu

Nema na čemu

Ima Biljo itekako na cemu... I ja sam bila tad tamo ,ali nisam bila u Bg
za razliku od mnogih mojih sugradjana koje poznajem ukljucujuci i svoga oca , kome sam bratski savetovala "masku" ..
I bila sam u pravu , no .. tako - je - kako- je ..

E, tih dana je stampa bila puna moga grada ..da ...sve imam sacuvano , moji mali arhivi...



Biljana 77 Biljana 77 00:34 06.10.2009

Re: Nema na čemu

moji mali arhivi
su slučajno postradali u jednom od mojih napada izbacivanja krša iz kuće. Uključujući i to pola marame koje je smrdelo na suzavac i par godina kasnije..
Dr M Dr M 00:24 06.10.2009

Zao mi je...


...onih koje si pomenula u IN MEMORIAM...

...i sto je 5. oktobar otisao u IN MEMORIAM...
shumska shumska 00:31 06.10.2009

Re: Zao mi je...

tuga
:(
Biljana 77 Biljana 77 00:35 06.10.2009

Re: Zao mi je...

5. oktobar otisao u IN MEMORIAM...

Zlo će biti ako prestanemo i da ga sećamo.

tuga

Verovatno nije baš tvoj muzički ukus, ali meni ponekad prija da je slušam mnooogo glasno.
Biljana 77 Biljana 77 21:10 06.10.2009

Re: Zao mi je...

IN MEMORIAM...

Ko je na današnji dan pre 9 godina moga da pomisli da će 5. oktobra kroz četiri godine, u demokratskoj, oslobođenoj, proevropskoj Srbiji stradati Dragan i Dražen u Topčideru? To je suštinski, najveći poraz 5. oktobra i svih nas. Bizarno... baš na taj datum..

miloradkakmar miloradkakmar 00:32 06.10.2009

Snažno

i tužno.
Biljana 77 Biljana 77 00:39 06.10.2009

Re: Snažno

Moralo se jednom.. desiti.. i ispričati..
mirelarado mirelarado 00:52 06.10.2009

Re: Snažno

Biljana 77
Moralo se jednom.. desiti.. i ispričati..


Хвала ти што си испричала, у име оних којих више нема и у име нас који се сећамо тога дана као испуњења дуго прижељкиваног циља.

Што сада нисмо задовољни оним што је учињено током ових девет година, друга је, дуга и тужна прича.


Blade Runner Blade Runner 01:19 06.10.2009

Re: Snažno

Хвала ти што си испричала, у име оних којих више нема и у име нас који се сећамо тога дана као испуњења дуго прижељкиваног циља.

Што сада нисмо задовољни оним што је учињено током ових девет година, друга је, дуга и тужна прича.

Ništa da dodam, ni oduzmem

Biljana 77 Biljana 77 10:38 06.10.2009

Re: Snažno

Што сада нисмо задовољни оним што је учињено током ових девет година, друга је, дуга и тужна прича.
Naravno. I nekad mi baš smeta što ljudi uz 5. oktobar obavezno vuku priču o propalim godinama, lustraciji, učinjenom i neučinjenom.. 5. oktobar je veliki dan i nema veze sa 6. oktobrom. To je sasvim neki drugi dan.
antioksidant antioksidant 10:55 06.10.2009

Re: Snažno

miloradkakmar
i tužno.

uvek je tuzno kad zavrsis nesto

a bilo je snazno

b
Biljana 77 Biljana 77 11:00 06.10.2009

Re: Snažno

uvek je tuzno kad zavrsis nesto


a bilo je snazno
Zato me boli kad se danas omalovažava taj dan. Mnogo energije, mnogo emocija da bi se to bacilo po noge zbog prokockanih prilika kasnije. Veličina tog dana ne može se ničim umanjiti.
antioksidant antioksidant 11:26 06.10.2009

Re: Snažno

zbog prokockanih prilika kasnij

nismo ni imali prilike verovatno...

ali to leto i ta jesen ...

priceless
Biljana 77 Biljana 77 11:31 06.10.2009

Re: Snažno

priceless

Pročitah na FB par rečenica izvesnog V. Pavlova ( nemam pojma ko je čovek ):

Bez lažne patetike, ponos što sam bio tada tamo gde je trebalo da budem je još uvek jači od gorčine što Srbija nije tamo gde je trebala da bude. Jer prvo je do mene a drugo ne samo do mene.
mirelarado mirelarado 18:52 06.10.2009

Re: Snažno

Biljana 77
Што сада нисмо задовољни оним што је учињено током ових девет година, друга је, дуга и тужна прича.
Naravno. I nekad mi baš smeta što ljudi uz 5. oktobar obavezno vuku priču o propalim godinama, lustraciji, učinjenom i neučinjenom.. 5. oktobar je veliki dan i nema veze sa 6. oktobrom. To je sasvim neki drugi dan.


Баш тако. Био је то дан велике радости. На све дотадашње дугогодишње протесте одлазила сам са мужем, колегама и пријатељима. Само тога дана, стицајем околности, изгубили смо се у оној маси испред Скупштине. И нисам осећала потребу да их тражим, напросто сам се радовала као мало дете, усред оног сузавца, мириса запаљених гума и свеопштег метежа. Увече смо се сви нашли у нашем стану, да прославимо.
tyson tyson 00:36 08.10.2009

Re: Snažno

Pročitah na FB par rečenica izvesnog V. Pavlova
Pretpostavljam da je u pitanju Vlada Pavlov iz Otpora.




Biljana 77 Biljana 77 12:36 08.10.2009

Re: Snažno

Moguće. U svakom slučaju to je otprilike najsažetije moguće ono što i ja mislim o 5.
Inner Party Inner Party 00:33 06.10.2009

Samo:

Biljana 77 Biljana 77 00:39 06.10.2009

Re: Samo:

Hvala.
myredneckself myredneckself 02:06 06.10.2009

Hello

tears of sorrow, Biljo

Biljana 77 Biljana 77 10:40 06.10.2009

Re: Hello

Ponekad više od tuge potpuna zaprepašćenost, što nad sudbinom koja je Jasminu na tako okrutan način lišila jedinog, ali zaista jedinog što joj je bilo važno, što nad ljudskom zaboravnošću.
kiselkasta kiselkasta 04:11 06.10.2009

...

tuga
i secanje
Biljana 77 Biljana 77 10:43 06.10.2009

Re: ...

Retko zaista mislim o tome.. ne mogu. Jer se nekako suviše jasno vidi žuti kamion i crveni ranac i pružena ruka..
Bojan Budimac Bojan Budimac 08:02 06.10.2009

*****

Lepo, tužno i snažno...
Biljana 77 Biljana 77 10:44 06.10.2009

Re: *****

(Ispravi typo , doći će kraljamajmuna da nas )
Bojan Budimac Bojan Budimac 12:09 06.10.2009

Re: *****

Biljana 77
(Ispravi typo , doći će kraljamajmuna da nas )

ddsonik ddsonik 08:20 06.10.2009

a ja sa druge strane ograde

bas tih dana. i sve se mislim, pa mozemo mi da punimo okvire i da dobijamo kakva god hoces naredjenja, ali svi moji su na ulici, ja ne nemam sta sada da biram stranu (mada sam se zakleo, ali i onaj sto se zove predsednik isto jeste...lose opravdanje za ne vrsenje svojih duznosti, ali znate i sami kakvi su to dani bili). srecom, nisam ni morao da se angazovanije suprotstavljam necemu sto je protiv mene, jer se neko ili dozvao pameti ili jednostavno uplasio.
Hvala na vasoj prici. Veoma me je dirnula, jer sam se i sam nekako premestio u to vreme.
srdacan pozdrav
Biljana 77 Biljana 77 10:47 06.10.2009

Re: a ja sa druge strane ograde

ja ne nemam sta sada da biram stranu

Verujem da je delom presudila i (nečija) svest o tome da je mnogo ljudi bilo među vama, koji su bili u istoj poziciji.
Dobrodošao!
niccolo niccolo 09:09 06.10.2009

Baš lepo opisano sećanje na taj dan

Za one koji nisu više sa nama

Biljana 77 Biljana 77 10:48 06.10.2009

Re: Baš lepo opisano sećanje na taj dan

Za one koji nisu više sa nama
I za one koji jesu, ali su zaboravili gde su bili...
teodorakaze teodorakaze 10:40 06.10.2009

Eh

...
Biljana 77 Biljana 77 10:50 06.10.2009

Re: Eh

I kuriozitet.. Svaki protest, najveći, najmanji, provele smo zajedno. Samo 5. oktobra, nismo uspele da se nađemo.. Svaka je pobedila za sebe..
teodorakaze teodorakaze 11:18 06.10.2009

Re: Eh

Biljana 77
I kuriozitet.. Svaki protest, najveći, najmanji, provele smo zajedno. Samo 5. oktobra, nismo uspele da se nađemo.. Svaka je pobedila za sebe..

Da. Bas sam o tome sad razmisljala. Vala, nije bilo protesta tih godina na kome nismo provele zajedno svaki dan. Samo tog 5. oktobra ne.

Moje licno secanje se odnosi na brigu za caleta koji je tad imao gusenja, a ja nisam znala gde je (kasnije se ispostavilo da je upravo imao napad gusenja na uglu Kneza Milosa i Srpskih vladara), na to kako su se on i njegova zena dogovorili da ona ostane kod kuce da bi imao ko da se brine o mom maloletnom bratu, u slucaju da onaj ko ode pogine, na gomilu koja bezi od suzavca i preti da me pregazi, dok nisam nasla klupu na koju sam se popela, na bes i ponos koji sam tad osecala, ma svasta nesto.

Moja licna impresija (i ne samo emotivna) se odnosi samo na taj dan, a ne na 6. oktobar i na sve one dane koji su zatim usledili. 5. oktobar jeste vazan dan, njegovu vaznost ne umanjuje nista sto se nakon toga dogodilo (ili nije dogodilo), niti licni motivi politicara. Drago mi je sto sam bila deo toga.

Neka je patetično, ali bilo je nečeg veličanstvenog u tome.
bocvena bocvena 11:34 06.10.2009

Re: Eh

5. oktobar je veliki dan i nema veze sa 6. oktobrom.

Sad bi mi prijala ona Omegina šljivovica. Pa malo da prospemo, onako starinski, za dušu.
Biljana 77 Biljana 77 11:39 06.10.2009

Re: Eh

rapunzel rapunzel 14:22 06.10.2009

Re: Eh

i uh, bre, biljo razbi me.
i ja išla na sve proteste samo tog 5.oktobra nisam bila.
dete nema ni godinicu, a svi otišli i nema ko da je čuva.
al pored strepnje pamtim i neku ludačku radost i srce koje kuca u grlu.
Biljana 77 Biljana 77 18:54 06.10.2009

Re: Eh

i ja išla na sve proteste samo tog 5.oktobra nisam bila.

Mnogi koji nisu bili imaju priče tipa slušali smo radio u upaljenim kolima jer nije bilo stuje.. mnogi ljudi, naročito u provinciji nisu imali ama baš nikakve informacije. Zato mi je uvek bilo žao što nisam bila u nekim kućama da vidim neke izraze lica kad je RTS okrenuo ćurak naopako..
marco_de.manccini marco_de.manccini 17:47 06.10.2009

bilja

bila
Biljana 77 Biljana 77 18:55 06.10.2009

Re: bilja

Bila.. Imala 23 godine.. Davno to zvuči.. već sad..
antioksidant antioksidant 19:34 06.10.2009

Re: bilja

Bila.. Imala 23 godine.. Davno to zvuči.. već sad..

da. u 25oj neke stvari u proslosti izgledaju taaako daleko
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:39 06.10.2009

Re: bilja

хвала што си била, теби и свима.

ко год вам каже да је 5. био узалуд ошините га коленом где највише боли.

јасмина није била узалуд.
Biljana 77 Biljana 77 20:42 06.10.2009

Re: bilja

u 25oj neke stvari u proslosti izgledaju taaako daleko



ко год вам каже да је 5. био узалуд
Neka je i bio uzalud, ali neke stvari se moraju.. sebe radi..
mladen.mladen mladen.mladen 18:24 06.10.2009

preporuka.

to je jedini dan kad mi je palo na pamet da je bolje da nisam iz ovog grada samo zato da u njega udjem u takvoj jednoj koloni a ne gradskim busom.
Biljana 77 Biljana 77 19:01 06.10.2009

Re: preporuka.

samo zato da u njega udjem u takvoj jednoj koloni
Tada sam već dugo živela u Beogradu, ali prosto nije dolazilo u obzir da propustim celu organizaciju i dođem ranije, na neki konvencionalni način.

cela organizacija - postavljanje blokada na lokalnim i regionalnim putevima.. luda zabava.. Na jednoj od njih su kidnapovali Lastin bus i rekli: -Mi s njim u Beograd, pa ga vraćamo..; animiranje ljudi da zatvaraju sve, da ne idu na posao.. hleb i cigare su mogli da se kupe do 10 ujutru.. posle više ništa nije radilo
mladen.mladen mladen.mladen 19:26 06.10.2009

Re: preporuka.

moj cale je iz Ivanjice do Ljiga vozio u kolima pet ovaca.. molio se samo da ih srecno dotera u selo, pa pokupio babu i dedu i dovezli se svi za BG.. a deda usput se zali u kolima koja je guzva i sto vise ne srede tu magistralu da lepo moze da se prodje..

cale vozi, slusa i ne veruje u kom svetu i zemlji i gradu zivis kad zivis u RTS-ovom dnevniku... njima bas nista nije bilo jasno..
antioksidant antioksidant 19:38 06.10.2009

Re: preporuka.

u kom svetu i zemlji i gradu zivis kad zivis u RTS-ovom dnevniku...

ja im zavidim

sto bih ja voleo da mi je mozak kockast ko rts (pa da lepo stane u 4 zida)
Biljana 77 Biljana 77 20:45 06.10.2009

Re: preporuka.

u kom svetu i zemlji i gradu zivis kad zivis u RTS-ovom dnevniku... njima bas nista nije bilo jasno..

Znam priču za ljude, veoma stare, žive na Kopaoniku. RTS je jedino što su imali kao izvor informacija. Nikad u životu nisu lagali. Nisu mogli da shvate da ih je VLAST (televizija, kogod) lagala..
NNN NNN 20:31 06.10.2009

5.oktobar 2000.

Veče pre, vidim u 3. dnevniku RTS-a govana mlatića kako nešto mlati i mislim se: Da l' si svestan sutrašnjeg dana?
I ja sam bio u okolnoj provinciji, i kažem mojima da idem sutra u Bg (izlaze rezultati ispita), a oni meni: Ti 'oćeš na miting.
Ujutro mi svraća komšija i na brzinu odlazimo nekako prvo do Palanke. Tamo, otprilike, opšta mobilizacija. Malen kordončić ima naređenje da čuva buseve, prijateljsko ubeđivanje, oni voljni da ne popuste, to neko i objavi na lokalnom radiju i za 10-minuta preko hiljadu ljudi došeta do Laste i policajci promene prvobitnu odluku.
Mislim da je bilo 8 prepunih autobusa (+ automobili), i interesantna je bila konfiguracija ljudi koji su krenuli.
Miloševića su oborili ljudi koje je on stvorio. Video sam masu ljudi za koje znam da su bili mobilisani 90-ih i da se sigurno ni najmanje ne boje pendrečića i suzavca. Ovo više nisu bili đaci s pištaljkama i babe s kučićima (za koje je više nego dovoljan odnos 1 policajac na 100 demonstranata), ovde ima mnogo zajebanije ekipe, koja je krenula da obavi neki posao.
Par blokada su se sklonile od same pojave kolone (na čijem čelu su Đinđić i Živković, koji su krenuli iz Niša). Kolona je, najblaže rečeno, impresivna, ko je nije video, nemoguće mu je objasniti kako izgleda (pravi demografski poremećaj :)). Interesantno je da pri prolasku kroz naseljena mesta, kolonu pozdravljaju ne samo deca (koja uvek mašu) već ljudi svih starosnih doba, oči su mi se napunile suzama kada sam video jako stare babu i dedu (koji je obukao neko svečano odelo sa ordenjem) koji su de podlaktili i pozdravljaju.
U Kneza Miloša sam (verovatno) doživeo nervni slom kad je Jasmina stradala.
Kod Londona se žena i ja pogubismo - potpuno ludilo.
Kod Pošte oblaci suzavca, u Tašmajdanskom parku potpuno rasulo, vrlo homogena slika, 1 (izgubljen) čovek na 1 metar kvadratni. I lupaju zvona (i čuje se po neki pucanj).
Sve vreme sam mislio gde mi je mlađa sestra, koja baš i nema neka iskustva (ustvari skoro nikakva) sa protestima.
Krenuo sam prema fakultetu (ja nikad ne lažem :)). Onda ono jurcanje džipovima niz Bulevar (tad sam pomislio da smo opet pukli). Kad sam izašao iz zgrade fakulteta, ponovo mi se vratio optimizam (iako sam video da sam pao ispit ), pa ja sam na ovim ulicama i protestima već godinama kao riba u vodi i ima nas stvarno mnogo :) Kasnije sam probao da nađem sestru telefonirajući od Vuka, ali pošto nisam uspeo otišao sam do Studenjaka i video da je sve OK. Onda sam neko vreme tražio nekog da se vratim nazad. Svi se nekako ponovo nalazimo u Pionirskom parku, sabiramo utiske. Pobeda, proslava, klopa, Brena (i Boba) na terasi (pre toga Vesna Zmijanac na TV-u), već se nazire izgled mlade demokratije. Nisam spavao celu noć. Ujutro 6. sam kupio sve novine, u pola 9 sam u praznom Knezu sreo Žarka Koraća (samog) i pomislio: To! Vlast s narodom! Sledeće veče je bilo neobično hladno, i Sloba je upravo obavešten da ide na odmor sa unukom i stvari su se polako vraćale na svoje...
Biljana 77 Biljana 77 20:56 06.10.2009

Re: 5.oktobar 2000.

pa ja sam na ovim ulicama i protestima već godinama kao riba u vodi
Na početku moje "protestantske" karijere, savetuje mene ćale, na užas majke koja sluša: -Gledaj da te ne stignu, kad trčiš gledaj samo ispred sebe, ne okreći se da vidiš šta se dešava iza. Ako te stignu gledaj da zaštitiš glavu i bubrege..
mladen.mladen mladen.mladen 22:01 06.10.2009

Re: 5.oktobar 2000.

gledaj da zaštitiš glavu i bubrege..

jel si im rekla: pa niste rodili hobotnicu! samo dve ruke imam!
Biljana 77 Biljana 77 13:07 07.10.2009

Re: 5.oktobar 2000.

glavu i bubrege..
Mislim da je bilo ili ... ili , samo je ćale hteo da malo ulepša situaciju..
antioksidant antioksidant 17:49 07.10.2009

da dopunim - mozda zatreba

Gledaj da te ne stignu, kad trčiš gledaj samo ispred sebe, ne okreći se da vidiš šta se dešava iza. Ako te stignu gledaj da zaštitiš glavu i bubrege

sutiraj u kolena
roseblue roseblue 20:34 06.10.2009

Ne znam šta da kažem

Ovaj tekst me je baš pogodio. Pa da li je moguće da svako od nas ima ličnu tužnu priču vezanu za ovaj dan ? Svake godine, evo sad već 9. put imam osećaj da tapkamo u mestu i da je sve bilo uzalud.
Biljana 77 Biljana 77 20:48 06.10.2009

Re: Ne znam šta da kažem

Svako ima ličnu priču, to je sigurno. Neke su tužne, neke nisu. I nije bilo uzalud.. Ne bi se mi ovde dopisivali..
roseblue roseblue 21:04 06.10.2009

Re: Ne znam šta da kažem

Ma ja verujem da nije, ali me ovo posle demantuje. I demantuju me ljudi koje srecem i koji se stide što su tada bili tamo.

Ja verujem, i tada sam verovala i divno se osećala jer smo imali neki cilj pred sobom i ispunili ga.
Biljana 77 Biljana 77 21:14 06.10.2009

Re: Ne znam šta da kažem

I demantuju me ljudi koje srecem i koji se stide što su tada bili tamo.

Verujem da bi se više stideli da nisu bili tamo.
bocvena bocvena 08:23 07.10.2009

Muka mi je...

Pazi šta ću ja da pričam svojoj deci! Gde sam bila kad se raspala Jugoslavija, pa rat u Bosni i Hrvatskoj, pa kada su bile prve, pa druge, pa neke treće demonstracije, pa kad je počelo bombardovanje, pa kad je bio 5. oktobar, pa kad je ubijen Djindjić... Kako se stvari odvijaju ima da pričam i o 6. oktobru ko zna koje godine u kome je narod opet izašao na ulice.
Pa ćemo deca i ja, rame uz rame, opet na barikade.
Hebeš ti to sve!
Stvarno sam više umorna.
Biljana 77 Biljana 77 13:05 07.10.2009

Re: Muka mi je...

Pazi šta ću ja da pričam svojoj deci!

Kako beše ona kletva: Dabogda živeo u zanimljiva vremena!
snezana mihajlovic snezana mihajlovic 09:22 09.10.2009

kad

se setim tog dana,
odmah mi se sećanje prevrne još unazad.
i krene, negde iza ćoška da se valja bes, pa tuga, pa bes...i sve tako u krug.
kad se setim tog dana,
setim se i one lakoće u stomaku koju sam osetila prvi put u životu.
što kažeš ti za one autobuse, neka je i patetično, ali ima nešto veličanstveno u tome,
setim se i grada gde sam s. jajnike na zimskim protestima i nepreglednih kolona ljudi koji su se smešili
i po prvi put se nismo gurali
i delovalo mi je da se konačno razumemo
i da smo na istoj strani.
patetika, al' meni je tu nešto, baš kao i tebi - veličanstveno.
kad se setim tog dana, uvek ponavljam,
ljudi - to je snaga.
ljudi.
Biljana 77 Biljana 77 12:57 09.10.2009

ljudi - to je snaga



S, odmaraš li?
snezana mihajlovic snezana mihajlovic 15:45 09.10.2009

Re: ljudi - to je snaga

S, odmaraš li?

malkice.
:)
omega68 omega68 19:44 10.10.2009

napokon

napokon sam skupio snage da mogu nešto da prokomentarišem na ovu temu!
Da, to je veličanstven dan u našoj istoriji , ( ne samo zbog posla koji je obavljen nego i načina ) i tako treba i da ostane
Jesu političari krivi što nije sve kako smo zamišljali , ali nisu jedini
Naš narod se razmazio u komunizmu , a posle mu je Slobodan hranio najniže porive zarad svoje ''gole'' vlasti
Nenaviknut da radi, naviknut da Država brine o njemi, pomognut da malo ratuje ( to najbolje znamo ) i da malo pokrade tamo na ratiptu, opljačkan preko zajma , Dafine, sluđen TV Bastiljom i bombardovanjem - nije mogao da se oslobodi tako lako svega toga i da traži od političara da se svi žrtvujemo nekoliko godina da bi nam posle bilo bolje.Znali su političari sa kim imaju posla pa su i ovi novi počeli da mu se ulaguju.Narodu je bilo drago to ulagivanje ali je zato dobar deo establišmenta to iskoristio da se obogati ili neki da nastave da se bogate.
Danas imamo situaciju da SMO mnogi na ivici samoubistva
Ali sam ipak ponosan što sam od sredine devedesete godine ( još pre 9.marta 91. ) činio sve da se ona vlast skloni.
Još nisam mogao samo da promenim kolektivnu svest.
Izvinite
omega68
Biljana 77 Biljana 77 19:23 11.10.2009

Re: napokon

napokon sam skupio snage da mogu nešto da prokomentarišem na ovu temu!
Baš sam se pitala gde je onaj zemljak-prvoborac .

Ali sam ipak ponosan što sam od sredine devedesete godine ( još pre 9.marta 91. ) činio sve da se ona vlast skloni.
I treba da budeš. Ja sam bila klinka, ali mislim da sam imala velikog udela u preobraćanju ćaleta na našu stranu.
omega68 omega68 20:00 11.10.2009

Re: napokon

Ja sam bila klinka, ali mislim da sam imala velikog udela u preobraćanju ćaleta na našu stranu.

E to preobraćanje...
Jedan moj ortak je pričao kako bi voleo da mu ćale ne prima platu 3 godine - da bi se okanuo Slobe.Na pitanje šta bi ON bez tih para koje mu daje ćale, nije imao odgovor.Važno je bilo preobratiti neprijatelja

A nisam mogao ranije da pišem jer , kao što od novoverujućih ne može da se uđe u crkvu, tako mi je malo bljutavo da nešto pametujem kada već Dačić priča o 5. oktobru.
a i pomalo se osećam krivim što danas nije sve kako sam pričao da će biti.One koji su odlučivali nije sramota, a mene malog šrafa - jeste.
Tog dana smo isterivali Slavicu Đukić iz bolnice ( nije dala ostavku ), a danas je ona na 3. funkciji po značaju u zemlji!

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana