One kind of dirt - Purity and Danger

/ 04.11.2007. u 00:10

Komentari: 65
Čitanost: 9867
/
Preporuke: 1584
/

'On a huge hill, Cragged and steep, Truth stands, and hee that will Reach her, about must, and about must goe;' - The Progresse of the Soule, John Donne.

Ma kako ponekad izgledalo da do nekih istina lako i neprimetno dođemo, nema lakog načina da se istina spozna, svaka lakoća je prividna. U tkanje istine uvek se uvlači rad - mentalni, fizički i emotivni. A ipak je ponekad spoznamo ne lako, nego kao da smo je uključili.

Sa ove, ili sa one strane vremena. Istine su uglavnom rastegljive u vremenu, rastegljive u prostoru ako impliciraju bezvremenost, ili rastegljive uopšte.

Fragment iz uvodnika Mary Douglas u knjizi "Purity and Danger", "One kind of dirt", mi se učinio interesantnim baš zato što baca svetlo, bar meni, ili mi budi asocijacije, na nestabilnu stranu istine.

Uopšte, čest nam je instict da istinu i čistoću uvežemo u neku jaku, nekad i slabiju, asocijativnu vezu, ne mora da bude simetrična, zavisi od istine, čistoće i onih koji uvezuju. M. Douglas u sličnu vezu stavlja nečistoću i kontekst, bar u uvodniku, i neka nam ta uvodna asocijacija bude super osnova, i neka nas u ovom blogu ne zanima ostatak knjige pošto bi, u najbolju ruku ova nečistoća-kontekst mašnica bila ne čupanje iz konteksta, nego čupanje iz knjige.

Pre neki dan komentarišem kako je asinhrono velika stvar u IT-ju, dok je među ljudima viđeno kao haotično. Sad opet, contekst senzitivnost je velika stvar u IT-ju, a ovom prilikom invertovana.

U stvari, u zamrznutim stvarima mi prvo primetimo prostorno-vremenske anomalije. Širinu tog pogleda su nam dale evolucija i civilizacija, u potrazi za širinom ćemo i sami zamrznuti stvari ako treba, i odatle počinje da raste naš dublji pogled na svet. A čak i mali skup zakona, u onom unutrašnjem kretanju, daje lokalizovanoj realnosti neku ezoteričnu auru.

A sve teče, uvezano mnoštvom niti sa okolinom, teče u formi, teče u suštini, ne stišava se i ključa gonjeno raznim izvorima energije.

Čistoća, nekako, prečesto dođe sterilna u tom opštem ključanju. Kao neko slepo crevo. Kao rigidan princip, crno-bele naočare za obojen svet, mutne naočare za izoštren svet, astigmatične naočare za koherentan svet.

Tako i istina, ponekad kao balon, dodir sa tim zrncem prljavštine zvanim vrh igle i istina je sa one strane vremena.

Pa tako ponekad i laž, jedan treptaj, kao jedno zrnce prljavštine, kao jedno dobrovoljno gubljenje svesti na delić sekunde, i odjednom smo u drugom svetu.

Kao da su i istina i laž tragovi u čistoći, ožiljci u čistoći.

postavite na |

Komentari (65)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан 00:53 04.11.2007

галатеа од сфера

продајна галерија слика у барселони 1987. јасминка неможе да ме одмакне од в.успешне далијеве репродукције насловљене . .велики мастурбатор. .цена јој порилична.
- мааа, биће прилике . . усагалшавамосе
читам ево по кознакојипут докон биографију сликарског генија из кадакеса. на једном месту пише . . .
otpratio sam galu na želj.stanicu.najzad sam.gala,ti si stvarnost.udšem mirise jednog kupaćeg kostima od vune koji je sačuvao malo njenog mirisa.zatvorio sam se u atelje i završavao portret pola elijara i još jednog platna koje će slavno postati.na njemu je prikazana velika,modra voštana glava rumenih obraza i duugih trepavica.ogroman nos oslanjao se na zemlju.umesto usta nalazio se skakavac u čijem su trulom trbuhu vrveli mravi.neznam zašto . . . nazvah je veliki masturbator.

- ето ,баш умоменту пролете 20 г. а у оста у мени замрзнуто за свагда ово сећање да би га повремено раскравио, као овај пут ,испровоциран допадљивими текстом г новковића, а све у нади да изоштрим све кратковидији поглед на свет . . .те га покушам сагледати оком сличним Генија пемзлице , наслућујем себе ди мрмљам убраду.

vucko 01:08 04.11.2007

Re: галатеа од сфера

Zar "ja sam ludak" nije bio iz Figeresa? Bejah tamo u nekom muzeju-pozorištu sa njegovim čudima, pa negde rekoše da je on otale :)

Milan Novković 01:09 04.11.2007

Re: галатеа од сфера

а све у нади да изоштрим све кратковидији поглед на свет

I ja non-stop nešto fokusiram! Čas prebacim sa fokusom, cas podbacim. Nikad kako treba :)

Milan Novković 01:24 04.11.2007

Re: галатеа од сфера

vucko
Zar "ja sam ludak" nije bio iz Figeresa? Bejah tamo u nekom muzeju-pozorištu sa njegovim čudima, pa negde rekoše da je on otale :)

Da, Figeras, i muzej je on komponovao. Voleo je da ode do obale, kolko se sećam, ali se ne sećam imena mesta.

Черевићан 01:43 04.11.2007

оклен је . . .

vucko , у правусте он јесте из фигуераса.међутим јасам лудак пише дословце . . .oduvek sam vezan za kadakes to malo belo okrečeno selo na obali sredozemnog mora . . .još u detinjstvu sam obožavao ovo mesto sa skoro fanatičnom vernošću.znam svaki njegov kut.znam napamet oblik njegovih zaliva, rtova, njegovih stena. tu je napisan čitav moj sentimentalni i erotski život. to je pejzaž koji volim više od svih . . .
отуд ја поменух . . .кадакеса, грешан.

Milan Novković 01:49 04.11.2007

Re: оклен је . . .

tu je napisan čitav moj sentimentalni i erotski život. to je pejzaž koji volim više od svih

I ja sa familijom često idem na Costa Brava obalu, naša omiljena obala u Evropi, čak iako smo zakasnili za erotski deo života, bar onu fazu koja nas definiše :)

Milan Novković 23:05 04.11.2007

Re: галатеа од сфера

ето ,баш умоменту пролете 20 г. а у оста у мени замрзнуто за свагда ово сећање

Crno, belo, zamrznuto, u pokretu, izoštreno, mutno, levo, desno, uspravno, naopako, pod oštrim uglom, pod tupim uglom, na zemlji, na nebu,...

Gde, na kraju, čovek uopšte da traži ?!

Louis Greenfield

ivana23 01:06 04.11.2007

Sta je istina...

...sta se vidi na ovoj slici?

Milan Novković 01:12 04.11.2007

Re: Sta je istina...

sta se vidi na ovoj slici

Vidi se mali prozor u multiplicitet sveta oko nas :)

ivana23 01:17 04.11.2007

Re: Sta je istina...

Milan Novković
sta se vidi na ovoj sliciVidi se mali prozor u multiplicitet sveta oko nas :)

Problem je cini mi se, da taj "multiplicitet sveta oko nas" mnogi ne vide. Prosto vlada neka zaslepljenost jednim
i jedinstvenim vidjenjem pojedinih ljudi i situacija.

Milan Novković 01:33 04.11.2007

Re: Sta je istina...

Prosto vlada neka zaslepljenost jednim
i jedinstvenim vidjenjem pojedinih ljudi i situacija.

Kad se radi o grupi Snežana Mihailović je postavila odličan blog na tu temu, između ostalog.

Kad se radi o pojedincu, koji je i onako osnova grupe, ja mislim, da mi svi donekle jedinstveno fragmentiramo okruženje oko nas da bismo ga smestili, opet, u naš jedinstven mentalni prostor.

Kako je taj prostor organizovan zavisi od naših znanja, sećanja i interesovanja tako da naš individualni facet na "iste" ljude i situacije mora biti jedinstven. Nefleksibilnost i nerazumevanje su onda osnov problema i priroda im je šira.

bravar 01:26 04.11.2007

bez naslova

Sve sto kazem - lazem. Kunem se:)

Milan Novković 01:41 04.11.2007

Re: bez naslova

Da, jezik je posebno čudo. Ima NŠarski blog al ja dok sam došao već 100 komentara.
Ukršten sa "baznom" logikom i aksiomima odličan primer gde paradoksi mogu da se izvlače iz zamrznute strukture, kad se izbace inercija i dinamika uopšte.

Rečenica "ja uvek lažem" je očigledan primer paradoksa. Ali mogućnost brzog prepoznavanja paradoksa se naglo gubi sa kompleksnošću.

Ko voli mentalnu gimnastiku može da dokaže da su sve vrane crne i da su sve vrane bele :)

snezana mihajlovic 08:55 04.11.2007

excessive happiness

U tkanje istine uvek se uvlači rad - mentalni, fizički i emotivni. A ipak je ponekad spoznamo ne lako...

a red nose can open doors...

imagine what the pulled up pants can do?

Pa tako ponekad i laž, jedan treptaj, kao jedno zrnce prljavštine, kao jedno dobrovoljno gubljenje svesti na delić sekunde, i odjednom smo u drugom svetu.

Milan Novković 09:42 04.11.2007

Disgustingly friendly

imagine what the pulled up pants can do?

Ja sam pre mislio da su sve samoubice, pre nego što se ubiju, malo zbrkani u glavi, kao što smo zbrkani kad imamo visoku temperaturu i da je neoprostivo od okoline da ne uradi sve da čoveku pomogne da to prebrodi.

Ono što me je iznenadilo i pobrkalo mi optimizam je bio članak jednog Tima (ne sećam se više prezimena) u londonskom Evening Standardu, davno, o samoubistvu i depresiji. On jako dobro piše, a bio i sam na ivici samouvbistva, depresivan. Učinilo mi se, na trenutak, da je njegov um, kako se on seća, u tim trenucima bio čistiji nego u većine ljudi. I baš je ta čistoća bila opaka, šteta što ne mogu da nađem članak, setiću se prezimena pa probati ponovo, on jednostavno suviše dobro piše da bih ja pokušao sa prepričavanjem (na kraju, "čistoća" je vrlo polimorfan termin pa mogu da pričam šta hoću).

I primer zasićenja. Kao kad nešto fluidno postaje sve čistije i onda se naglo zamrzne kad dostigne neki nivo.

Pa onda nisam siguran da li je još fascinantnije to što je dovoljno da čovek spozna da ima "clown legs" i da se sve konsoliduje :)

snezana mihajlovic 09:55 04.11.2007

Re: Disgustingly friendly

I baš je ta čistoća bila opaka

možda i zbog ovog što si gore napisao

Čistoća, nekako, prečesto dođe sterilna u tom opštem ključanju

ono što je meni fascinantno je način (jednostavnost), na koji se oni živeći "samoubiju", tako da (opet ono tvoje) "nestabilno" u istini prestaje - tj. sve je prečišćeno. kažeš - u potrazi za širinom ćemo i sami zamrznuti stvari ako treba. bez obzira što se to zaledjavanje može shvatiti i ovako i onako, ja ga shvatam kao početak mogućnosti, u stvari kao neko "mesto", gde nema ni početka ni kraja; potraga koja nije imenovana (jer ako je imenuješ prestaje) - širina i zamrzavanje mu tu dodju kao neophodni sastojci.

gordanac 10:03 04.11.2007

nešto između...

Stirrings Still

Chuck Palahniuk

Milan Novković 10:13 04.11.2007

Re: Disgustingly friendly

zaledjavanje može shvatiti i ovako i onako, ja ga shvatam kao početak mogućnosti

Kad se sistem kom je dinamika inherentna zamrzne u sred kretanja otvara se prostor da lošom generalizacijom (širenjem) donesemo pogrešne zaključke.

Kao sa zecom i kornjačom, npr. Zamrznemo sistem tako što vreme uglavnom izbacimo iz analize, malo potkrešemo i logičku osnovu i zaključujemo da zec nikad neće prestići kornjaču. Dok zec pretrči pola puta do kornjače ona se pomeri malo. Tj kornjača ovakvim rezonom ne mora ni da se kreće.

Ili kad zamrznemo drugim mali sistem gde smo u vozu koji je već počeo da se kreće, pa hoćemo da izađemo nazad na peron, tako što zaboravimo na to kretanje voza i jednostavno koraknemo možemo da padnemo zbog inercije. Vrlo priprosto zaboravljanje na samo delić dinamike stvari oko nas. Koračali smo u vozu na jedan način, i dalje to uradimo, a naglo padnemo.

Meni su dobar primer i dve osobe sa jakim, nepromenljivim principima koje ti principi onda parališu.

snezana mihajlovic 10:33 04.11.2007

Re: Disgustingly friendly

pogrešan zaključak...zato i rekoh - 'vako i onako
ja sam zamrzavanje (zaledjavanje) ubacila u "svoj" sistem - moraš da zastaneš da bi primetio
ili, kako, dok se krećeš (brzo) da i dalje primećuješ (detalje npr.)?
a ne kao: zaustaviti nešto da bi se videlo samo odredjeno nešto (jer u tom slučaju ne vidiš ništa)
ili, kako, kad smo nekad stihijski nošeni kretanjem (za koje ni ne znamo da li je dobro), prestanemo da osećamo potrebu da se zaustavimo - ne umemo da stojimo;
tad mi sve izgleda kao iz tvoje priče o kornjači

ili, iz gordaninog linka "how order arises from disorder? - and the opposite, disorder arising from order?"

pa dalje...(samo da se još više upletem - “Nothing is static. Everything is falling apart”)

"What Tyler had created was the shadow of a giant hand. Only now the fingers were Nosferatu-long and the
thumb was too short, but he said how at exactly four-thirty the hand was perfect. The giant shadow hand was perfect for one minute, and for one perfect minute Tyler had sat in the palm of a perfection he’d created himself.One minute was enough, Tyler said, a person had to work hard for it, but a minute of perfection was worth the effort. A moment was the most you could ever expect from perfection."

Milan Novković 11:01 04.11.2007

Re: Disgustingly friendly

ja sam zamrzavanje (zaledjavanje) ubacila u "svoj" sistem - moraš da zastaneš da bi primetio
ili, kako, dok se krećeš (brzo) da i dalje primećuješ (detalje npr.)?

Da, da. Na to sam i ja mislio u blogu kad sam rekao da smo evolutivno-civilizaciono optimizovani za to. I uredu je da ti to bude osnova za nešto drugo, ili deo u razmišljanju o sistemu koji si zamrznula.

Problem je kad teoriju o sistemu koji si zaustavila nastaviš da širiš samo mentalnim radom a oglavnom povrh informacija koje ti daje ta zamrznuta slika.

To je kao kad mi ti pričaš nešto o čemu ja ništa ne znam. Meni interesantno, u jednom trenutku mi se probude još neke asocijacije pa prestajem da te slušam nego nastavljam sam da razmišljam. Kao laik ne mogu predaleko da dobacim, ali me to ne sprečava da u jednom trenutku počnem ja tebi agresivnije da "objašnjavam" tvoju temu :) E sad, sve je ovo neka vrsta ispoljavanja kreativne energije i radoznalosti što je ok, samo treba da znamo kako i kada tu energiju da moderiramo :)

Milan Novković 11:13 04.11.2007

Re: nešto između...

...all my books are about a lonely person looking for some way to connect with other people...

Što manje veza to više plutamo. Što više plutamo to nam se fokus sve više sužava na to samo plutanje.
Interesantno je kako umemo da se samo-sterilišemo tako što sebi nametnemo slobodu kao absolutni princip.
Sloboda koja na kraju ume da nas učini poprilično neslobodnim.

...too romantic to be an existentialist...

Pukotina modernog, zapadnog doba. Bar da zakopamo "protofascist subculture" gen u toj pukotini.

Jaril 10:12 04.11.2007

Истина контекста vs. Истина чистоће

Изгледа да што више контекста упознајемо запремина оне чисте истине се све више смањује.
А нарочито је опасно истину једног контекста замрзнуту пребацити у други контекст. Биће да је ту извор многих зала.
Само се питам да ли ћемо доћи, или смо већ дошли, у тренутак да чиста истина престане да постоји?

О овом асинхроном размишљам већ данима. Смем ли да Вас замолим да напишете један текстић о асинхорном у ИТ-и, онако са лаичким језиком и више на нивоу принципа?

Milan Novković 10:52 04.11.2007

Re: Истина контекста vs. Истина чистоће

Само се питам да ли ћемо доћи, или смо већ дошли, у тренутак да чиста истина престане да постоји?

Mnoge istine su fluidne. To samo implicira i dodatnu, pored one inherentne, dinamiku kontekst prostora. Jednostvano, upakovano zajedno, ovo dvojstvo je živo. Koju god polovinu da zamrznemo rizikujemo da je redukujemo u ništa.

Problem sa sinhronim je lak način da se ukaže na vrednosti asinhronog. Opet, možemo i ljude da koristimo kao primer, samo ih malo "zamrznemo" :)

Zamislite da vas ja nešto pitam, u sinhronom maniru. Tj ne mogu da nastavim ništa drugo da radim dok mi vi ne odgovorite. Ali vama za odgovor treba pomoć od nekog drugog, pa tom nekom postavite neko drugo, manje pitanje, čiji odgovor treba da bude deo vašeg odgovora. I vi to uradite u sinhronom maniru, ne možete ništa drugo da radite dok ne dobijete odgovor. A taj neko drugi, ne znajući da je vaše pitanje rezultat mog pitanja vama, da bi vam odgovorio mora mene da pita nešto manje važno, banalno.

A ja ne mogu da toj osobi odgovorim pošto čekam na vas. I zamrznemo se svo troje, došli smo u neko čisto fazno stanje i beskorisni smo za ostatak sveta.

gordanac 11:16 04.11.2007

i još...

...nešto između, a liči...

Don McLean - Vincent (Starry, Starry Night)

Starry, starry night.
Paint your palette blue and grey,
Look out on a summer's day,
With eyes that know the darkness in my soul.
Shadows on the hills,
Sketch the trees and the daffodils,
Catch the breeze and the winter chills,
In colors on the snowy linen land.

Now I understand what you tried to say to me,
How you suffered for your sanity,
How you tried to set them free.
They would not listen, they did not know how.
Perhaps they'll listen now.

Starry, starry night.
Flaming flowers that brightly blaze,
Swirling clouds in violet haze,
Reflect in Vincent's eyes of china blue.
Colors changing hue, morning field of amber grain,
Weathered faces lined in pain,
Are soothed beneath the artist's loving hand.

Now I understand what you tried to say to me,
How you suffered for your sanity,
How you tried to set them free.
They would not listen, they did not know how.
Perhaps they'll listen now.

For they could not love you,
But still your love was true.
And when no hope was left in sight
On that starry, starry night,
You took your life, as lovers often do.
But I could have told you, Vincent,
This world was never meant for one
As beautiful as you.

Starry, starry night.
Portraits hung in empty halls,
Frameless head on nameless walls,
With eyes that watch the world and can't forget.
Like the strangers that you've met,
The ragged men in the ragged clothes,
The silver thorn of bloody rose,
Lie crushed and broken on the virgin snow.

Now I think I know what you tried to say to me,
How you suffered for your sanity,
How you tried to set them free.
They would not listen, they're not listening still.
Perhaps they never will...

gorran 11:16 04.11.2007

Istina i smisao

Svet je nekad bio pun značenja. Ali ih je radoznali ljudski duh jedno po jedno odgonetnuo i zamenio mehanikom. Cilj napretka je istina, a istina je svet kao komplikovana mašina bez ikoga ko bi mašinom rukovao, ili imao neki şuvisli razlog da je za nešto upotrebi.
Optimizam je bolesno stanje svesti, možda bi trebalo lečiti one koji nisu depresivni.

Milan Novković 11:24 04.11.2007

Re: Istina i smisao

Svet je nekad bio pun značenja. Ali ih je radoznali ljudski duh jedno po jedno odgonetnuo i zamenio mehanikom. Cilj napretka je istina, a istina je svet kao komplikovana mašina bez ikoga ko bi mašinom rukovao, ili imao neki şuvisli razlog da je za nešto upotrebi.

Ja ne verujem u ovako statičku sliku. Meni je vrlo interesantno što mnogi teorijski fizičari, npr, sve više gledaju na svet, delove sveta, tačnije, kao organizacionu fenomenologiju. To nam je garancija da nam, bez obzira na vaše "jedno po jedno", nikad neće biti dosadno.

Optimizam je bolesno stanje svesti...

Ume da bude, ali ja sigurno ne bih išao mnogo dalje od ovog "ume". Ja mislim da nam je optimizam osnovna gorivna ćelija.

gorran 11:30 04.11.2007

znate onaj vic

Ja ne verujem u ovako statičku sliku. Meni je vrlo interesantno što mnogi teorijski fizičari, npr, sve više gledaju na svet, delove sveta, tačnije, kao organizacionu fenomenologiju. To nam je garancija da nam, bez obzira na vaše "jedno po jedno", nikad neće biti dosadno.

Pada čovek sa stotog sprata, i leteći pored drugog strata, misli "kad mi na 98% puta nije bilo ništa, velika je verovatnoća da neće ni na preostalih 2%"...

gordanac 11:37 04.11.2007

:))

Optimizam je bolesno stanje svesti...

jes`, paz` da nije :))

Svet je nekad bio pun značenja. Ali ih je radoznali ljudski duh jedno po jedno odgonetnuo i zamenio mehanikom

Ništa šašavi ljudi nisu "odgonetnuli" i mislim da ne treba "mešati" tehnološki (naučni, istraživački, IT) napredak sveta XX veka sa "civilizacijskim svetovima".
Svaka civilizacija misli da živi u "najgorem i najboljem od svih svetova", a svaka naredna je takva da sve veći broj ljudi živi svoju svakodnevicu malo komfornije, dostojnije i bolje, ali taj "sve veći broj" nije u linearnoj vremenskoj zavisnosti, pre će biti diferncijalna kriva. I zato je uvek previše patnje i nesreće i zla među ljudima. I zato će ljudi uvek "odgonetati" i zato smo svi mi, uvek, samo prošlost jedne bolje ljudske budućnosti.
Istorija ljudskog društva ponekad izgleda kao istorija traganja za srećom, i istovremeno istorija ostvarivanja te sreće jednih na račun drugih. A onda je i "jasnoća i čistota istine" za jedne neporeciva, a za druge "mutni talog zla i laži".
Sve što je JEDNO, uvek je i DVA.
Ne mož` pobeć `od dualne prirode materije, pa to ti je!
Opitmisti biraju da prihvate svet takav kakav je, dvostruk, konfliktan i kontroverzan stojeći na kamenu na kom piše "možeš ti to, svete, i - bolje!" Jer može. Naše postojanje je dokaz da može, inače bi se na vreme (već) istrebili, a teza da nam treba tehnološki (naučni, istraživački, IT) napredak da bi to ipak učinili je - klimava. Taj napredak samo omogućava da se više zla i više dobra napravi za kraće vreme nego ranije.

Milan Novković 11:41 04.11.2007

Re: znate onaj vic

U redu, ali vic je, kao zec i kornjača, unutar nekog našeg sistema.

Tj ako hoćemo da ga koristimo kao obrazac da bismo širili naše znanje o svetu onda grešimo utoliko što:

- Da bismo to mogli da radimo izbacili smo delove dinamike iz obrasca koji se tiču gravitacije, vremena, brzine i neotpornosti našeg tela na fizičke udare.

- A to što smo odbacili kao nekompatibilno onda vraćamo nazad i koristimo kao nad-obrazac za implikaciju da je svet oko nas izloženim istim, terminalinim opasnostima. U kvalitativno-metaforičnom smislu paralela još i može da prođe, ali u kvantitativnom ne može. Može samo kao jedan, jedna podgrupa, od, za sada, beskonačno mnogo ishoda.

gorran 11:45 04.11.2007

Re: :))

sve veći broj ljudi živi svoju svakodnevicu malo komfornije, dostojnije i bolje, ali taj "sve veći broj" nije u linearnoj vremenskoj zavisnosti, pre će biti diferncijalna kriva. I zato je uvek previše patnje i nesreće i zla među ljudima.

Kanda se pomešali smanjenje nesreće sa povećanjem sreće. Radi se o dve različite skale, povezane samo pri dnu.
Vaš "optimizam" se zasniva da će ljudi zauvek ostati "šašavi", a moj "pesimizam" na verovanju da neće...

gordanac 11:57 04.11.2007

Re: :))

Kanda se pomešali smanjenje nesreće sa povećanjem sreće

Ne.
Rekla sam da se radi o "diferencijalnoj krivi" kad se gleda u "kretanje na bolje".
Mali, veoma mali "priraštaji" kretanja na bolje ako gledate ukupnu vremensku skalu od, recimo samo 60 vekova, što nema veze sa "skokovitim priraštajima" na drugoj strani - kretanje "na lošije" koje je lako uočiti, pogotovo u XX veku kad vam tehnologije omogućavaju da se i zlo i dobro "brže" obavlja (ovo ružno zvuči kad se napiše, ali nemam bolje reči, nadam se da se razumemo).
Upotreba prideva "šašav" u mom rečniku je - pozitivan kontekst. Kad pogledam šta govore i šta rade.
Ta je reč "u paru" (u kontrapunktu, kakogod) sa sintagmom "neznanje i obrazovane budale" koja je (u mom rečniku) izvor zla i patnji.
I jedni bez drugih ne mogu, a ja biram "šašave".

Jaril 12:03 04.11.2007

Re: :))

Taj napredak samo omogućava da se više zla i više dobra napravi za kraće vreme nego ranije.

Постоји ли нека литература која дељаније говори о овоме?

gorran 12:09 04.11.2007

Re: znate onaj vic

Milan Novković
U redu, ali vic je, kao zec i kornjača, unutar nekog našeg sistema.

Tj ako hoćemo da ga koristimo kao obrazac da bismo širili naše znanje o svetu onda grešimo utoliko što:
- Da bismo to mogli da radimo izbacili smo delove dinamike iz
obrasca koji se tiču gravitacije, vremena, brzine i neotpornosti našeg
tela na fizičke udare...
.

Exactly. Odlično ste opisali kako nastaje optimizam.
Zanimljivo je koliko je ta ideja
- da je civilizacija projekat razgradnje smisla -
istovremeno i neposredno očigledna i gotovo apsolutno neprihvatljiva.

gordanac 12:11 04.11.2007

literatura

bilo koja enciklopedija civilizacija
može čak i wiki :))

ili istorije (razne i svačije)
bilo koji "timeline" ključnih događaja tokom vekova pisane istorije
literatura iz sociologije, lingvistike, etnologije
istorija fizike
teorije ratovanja
istorija politike (i diplomatije)
-----

Jaril 12:11 04.11.2007

Re: znate onaj vic

- da je civilizacija projekat razgradnje smisla -

То значи да је највише смислен био човек на свом почетку, када је користио 0,5% својих капацитета?

Jaril 12:15 04.11.2007

Re: literatura

bilo koja enciklopedija civilizacija

Мислио сам на неко више идејно (да не кажем философско) разматрање убрзања времена (мерено бројем дешавања).
А то убрзање се јако добро види и у историји уметности. Чак врло убедљиво.

Milan Novković 12:27 04.11.2007

Re: znate onaj vic

Exactly. Odlično ste opisali kako nastaje optimizam

Gorane, nisam baš razumeo kako sam to opisao!

Hajde da ja krenem sa druge strane, kako ja mislim da ne bi trebao da nastane pesimizam, pa se možda nađemo na sred puta. U onoj vašoj metaforičnoj paraleli:

- kako se 98% i 2% preslikava na svet i čovečanstvo. I od kad merimo vreme? Može svašta da nas pobije - meteor, eksplozija zračenja iz svemira, upaljena atmosfera, virus, nuklearne bombe, crna rupa. Al kako to da nam je ostalo samo 2%, koliko je to u absolutnom iznosu, i zašto nije, npr, milijardu godina.

- Zašto je u redu da pravimo jednodimenzionalno poređenje propadanja pod dejstvom gravitacije, gde nemamo ništa na raspolaganju, sa visoko dimenzionalnim svetom gde imamo svašta na raspolaganju da sprečimo katastrofu?

Zanimljivo je koliko je ta ideja
- da je civilizacija projekat razgradnje smisla -
istovremeno i neposredno očigledna i gotovo apsolutno neprihvatljiva.

Ne znam kome je to ta ideja neposredno očigledna! Koliko ja znam danas je "većini" blizu pameti da smisao ima, bar kako sad stoji naša aksiomatika, neograničen broj slojeva.

gorran 12:28 04.11.2007

nije sve u "iskorišćenju kapaciteta"

То значи да је највише смислен био човек на свом почетку, када је користио 0,5% својих капацитета?

Za starog Grka je sve bilo živo. Voda, zemlja, nebo.... Oranje zemlje, prevrtanje njene površine, bilo je drskost i greh. Bogovi i heroji bili su neposredno prisutni, i postojala je realna opsnost da, lutajući šumom, naiđete na potok u kojem se kupaju gole nimfe...
Naravno, stari Grci su bili mnogo "šašaviji" od nas...

gordanac 12:34 04.11.2007

ne razumem ovo

Oranje zemlje, prevrtanje njene površine, bilo je drskost i greh. ....

da li se misli na mitove i legende ili je komentar vezan za artefakta?
ako je prvo, razumem, ako je drugo - ne razumem.
postoje dokazi o "poljoprivredi"

p.s. mnogo hvala za link Leonard Cohen, lepo, baš lepo

Milan Novković 12:42 04.11.2007

Re: nije sve u "iskorišćenju kapaciteta"

Za starog Grka je sve bilo živo. Voda, zemlja, nebo.... Oranje zemlje, prevrtanje njene površine, bilo je drskost i greh. Bogovi i heroji bili su neposredno prisutni

Sa koliko je ostalih ljudi stari Grk mogao da komunicira? Zar nisu hiljade ljudi sa kojima možeš da pričaš samo preko bloga živi. Jesu, i življi su od vode, voda im samo dođe kao sastojak.

A i voda danas nije manje živa nego kod starih Grka. Čak je življa, pitaj prvog poznanika, teorijskog fizičara.

Ako si ti blizak fizici, zar su subatomske čestice, pa kvantna mehanika manje živi od grčke vode? Skoro sigurno nisu, kao što ni koralni greben 10 metara ispod površine nije manje živ od te same površine. Življi je.

Jaril 12:44 04.11.2007

Re: nije sve u "iskorišćenju kapaciteta"

Za starog Grka je sve bilo živo.

Хм. Да ли је?
Једина разлика коју бих могао да признам је да су за старог Грка били више живи природни системи, а да су за нас више живи друштвени системи.
(Друштвени систем богова и хероја, иако непосредно присутан, није у свест старих Грка био жив, као што је то за нас систем религије. Ми размишљамо о њеним почецима, развојима, успонима - падовима, унапређењу, модернизацији и коначно и крају. )
Ако сам уопште и ухватио шта се мисли под "живим".

Kazezoze 13:00 04.11.2007

Re: :))

Opitmisti biraju da prihvate svet takav kakav je, dvostruk, konfliktan i kontroverzan stojeći na kamenu na kom piše "možeš ti to, svete, i - bolje!"

mislim da takav svet i na takav nachin ne prihvataju optimisti, nego pozitivisti.
optimisti stvaraju ruzhichastu sliku sveta, koja nema veze sa realnoshcu.
pozitivisti nastoje da realno sagledaju negativnosti u svetu i izvedu pozitivne zakljuchke kako da savladaju te negativnosti.

gorran 13:04 04.11.2007

Re: ne razumem ovo

da li se misli na mitove i legende ili je komentar vezan za artefakta?

Jedan hor iz Sofoklove Antigone govori o tom doživljaju kako se - u ovom slučaju oranjem - povređuje božanstvo prirode i kako čovekovo postojanje ima tu dimenziju drskosti . Čovek je toj koji svojom aktivnošću neizbežno narušava poredak i time otvara sebi dimenziju tragičnosti.
Stari Grci su, naravno, orali. Ali su isto tako smatrali da za to duguju izvinjenje i iskupljenje Gei.

gorran 13:58 04.11.2007

Naravno, u pravu ste

sa visoko dimenzionalnim svetom gde imamo svašta na raspolaganju da sprečimo katastrofu?

Postoje naravno neki izgledi da će civilizacija pobediti. i trajati neko vreme. To je naša najbolja nada.

Danas, kao i uvek, dete se rađa sa ugrađenim instinktom izuzetnosti. "Ja sam bitan" je jedini "unutrašnji" aksiom svega živog. Ja ću pobediti. Međutim, ima mnogo nesreće, prepreka, zlobe, ograničenja. I tako, kad dete malo odraste, mora da se prihvati utehe u piću, tv-programu, ili strastvenom bavljenju poslom, kako ne bi moralo da misli o tome koliko je daleko od svog životnog principa. I, uskoro, ležite na samrtničkoj postelji, a svi oko vas su osmehnuti, optimistični i predusretljivi...

Naravno, napredak civilizacije će sve to promeniti nabolje. Čovek više neće morati da vodi takve teške bitke sa prirodnom i društvenom okolinom. Sistemi za održavanje života radiće samostalno i automatski. Da bi se zadovoljio nagon za pobeđivanjem, biće konstruisana igrica u za svakog pojedinca sa savladivim izazovima u kojoj se može beskrajno pobeđivati. To će biti naša nova percepcija i realnost. I tako, nadamo se, vrlo dugo, dugo vremena...

Eto, i ja sam dakle optimista. Smatram da je optimizam osnov svakog smisla. Ako nemaš šta konstruktivno da predložiš, bolje ne počinji ni da govoriš. Ne postavljaj nerešive probleme. Veruj da će sutra biti sve isto, samo bolje.

I ja, eto, verujem, da se sav govor suštinski koreni u onoj vrsti govora koju gajimo u sobi s bolesnikom na smrt.

gordanac 14:16 04.11.2007

Re: :))

@kazezoze
tanka je linija između optimista i pozitivista :))
ali mi se sviđa tvoja interpretacija

Milan Novković 14:32 04.11.2007

Re: Naravno, u pravu ste

Eto, i ja sam dakle optimista. Smatram da je optimizam osnov svakog smisla

Tako i ja, još nešto veći optimista. Ja mislim da su nam optimizam i radoznalost u genima, deo evolutivnog preživljavanja.

Danas, kao i uvek, dete se rađa sa ugrađenim instinktom izuzetnosti. "Ja sam bitan" je jedini "unutrašnji" aksiom svega živog. Ja ću pobediti. Međutim, ima mnogo nesreće, prepreka, zlobe, ograničenja. I tako, kad dete malo odraste, mora da se prihvati utehe u piću, tv-programu, ili strastvenom bavljenju poslom, kako ne bi moralo da misli o tome koliko je daleko od svog životnog principa. I, uskoro, ležite na samrtničkoj postelji, a svi oko vas su osmehnuti, optimistični i predusretljivi...

U toj našoj potrebi za bitnošću, ja nemam sumnje, i obrazovanje, pa sistemske vrednosti, zasigurno imaju ogromnu ulogu. Deo mog optimizma je i verovanje da mi kao roditelji svakim danom postajemo sve pametniji. I taj trend ima svoj volatility (kratkotrajnu nestabilnost, oscilovanje, šum) pa smo danas možda lošiji roditelji nego juče. Ali, ja sam ubeđen da ćemo za 20 godina, u proseku, biti bolji roditelji i učitelji nego danas. Ako ne za 20 onda za 100.

Samim tim će potreba za preteranim pićem verovatno biti ublažena, pritisak za pitnošću biti sveden na meru.

TV postaje, sa Internetom i umrežavanjem, consumer-centric. Znači, trend je da ćemo sve više gledati ono što želimo nego ono što nam se servira, pošto je izbor sve veći, iako, opet na kraće rokove, može igledati bedan. Još jednom, situacija će zasigurno biti mnogo bolja za 20 godina, ili 100.

E sad, kad smo nešto pametniji, nešto obrazovaniji, svi imamo prostor za život, TV, internet, hranu, kola (to polako postaje, npr, UK stvarnost pa će pre ili kasnije postati i evropska stvarnost, da ne idem dalje), roboti rade najprljavije i najdosadnije poslove, možemo da priuštimo dva godišnja godišnje, ne-destruktivna mesta za poravnavanje nekih hormonalnih pritisaka, sportski tereni, npr, šta bi trebala da nam bude osnova naglašene i duboke nesreće?

Kazezoze 14:52 04.11.2007

Re: Naravno, u pravu ste

ovo si bash optimistichki napisao Milane.
samo shto se u optimistichkim razmishljanjima totalno zamrzne istina kao realnost sadashnjice.
ta istina je prilichno negativna, ako pogledash u globalu... nisu svi uspeshni, neki su i gladni.

gordanac 15:14 04.11.2007

još jedna...

..dvostrukost

šta bi trebala da nam bude osnova naglašene i duboke nesreće?

Strah od života, od svega što tokom svog života možemo od sebe da napravimo, da budemo, da jesmo.
Strah od života, kojeg nas ponekad kao da bude sramota, pa ga "zamenjujemo" strahom od kratkoće trajanja i prolaznosti života.
Ponekad ljudi pobegnu u strah od onoga što ne mogu da menjaju da ne bi postojali u onome što mogu da menjaju, svaki dan.
Od toga ljudi ponekad budu "duboko i naglašeno" nesrećni.
Strah od onoga na šta, kao pojedinci, mislimo da ne možemo da utičemo, a što može da nam naudi i napravi nas nesrećnima. Neznanje obrazovanih budala koji mogu da proizvedu silne nesreće za mnoge ljude. Katastrofe, prirodne ili bilo kakve, kojih se ljudi boje zato što imaju informacije da se dešavaju......
Na istom mestu, u istom prostoru i istom vremenu mogu se nalaziti uzroci i razlozi lične sreće i nesreće.
Prava "naglašena i duboka nesreća" za pojedinca nastaje kad se van njegove/njene moći i volje iz tog prostora, mesta i vremena "izvuku" svi razlozi za sreću. Kad umesto toga u prostoru, vremenu i na mestu postoje ratovi, nasilje bilo koje vrste, mržnja, .....
Naše društvo je primer - za 50 godina tehnološkog napretka (i ozbiljnih manjkavosti u političkim, ekonomskim i drugim slobodama) nismo (kao pojedinci) baš nešto jako obraćali pažnju na "mesta zla" po planeti na kojima je nesreča bila "naglašena i duboka", a onda smo je mi sami jedva preživeli (ako smo).
Dvostrukost je naša priroda kao bića kojoj ne možemo da pobegnemo, a kad je i ako prihvatimo onda se otvara prostor za smanjenje verovatnoće da se bude "naglašeno i duboko" nesrećan.

Milan Novković 15:15 04.11.2007

Re: Naravno, u pravu ste

ovo si bash optimistichki napisao Milane.
samo shto se u optimistichkim razmishljanjima totalno zamrzne istina kao realnost sadashnjice.
ta istina je prilichno negativna, ako pogledash u globalu... nisu svi uspeshni, neki su i gladni.

Znam, ali optimizam ide sa budućnošću.
Sadašnjica jeste strašna, na premnogo mesta, ima previše gladnih ljudi. O nepotrebnom ubijanju da i ne govorimo.
I strašno je što se mnogima od nas pogled na ovakvu sadašnjicu završava sa moralnom podrškom i uplatama u dobrotvorna. Kad bi bar svi plaćali neku kintu u te trustove bilo bi mnogo bolje.

Ali ja ne mislim da je ovakav beg od sadašnjice kao što ja počesto uradim toliko loš. Meni je uvek bila potrebna i jedna zvezda vodilja u budućnosti da bih funkcionisao.

Mi (familija) uplaćujemo lovu u više od desetak dobročinskih društava, po mogućnostima. Nekad zakasnimo da se poravnavamo po novo-nastalim mogućnostima, to je sramota i treba nas podsećati. Uvek smo sebični, mogli bismo davati i mnogo više. Nije mi najlakše dati odgovor šta bih, sa svojim slabostima i okolnostima, još trebao da radim. Ne mogu da zamislim sebe bez penzionog fonda, ušteđevine koju ću ostaviti deci. Umem da odem na skup godišnji. Štrašno je kako dozvoljavamo da smo toliko pomereni u odnosu na gladnog.

Ja mislim da mi nismo evoluirali sa previše tolerancije na bol i, ako nam se ukaže prilika, guramo ga u podsvest. Ja, jednostavno, ne umem da razmišljam o gladnima u Africi svaki dan. Treba mi bekstvo pa bežim.
Nesavršen sam na beskrajno mnogo načina, više me pogađa gladan u Srbiji nego gladan u Africi, ali i od toga bežim. Znam da ću sutra biti nešto bolji nego danas, ali ne dovoljno, a mogao sam i pre.

Svaki emotivan pogled u budućnost je relativizovanje sadašnjice. Ali, zar bi bilo bolje da nam se zabrani gledanje u svetliju budućnost dok ne sredimo sadašnjost? Ja mislim da nebi.

Jaril 15:26 04.11.2007

Re: Naravno, u pravu ste

Ali, zar bi bilo bolje da nam se zabrani gledanje u svetliju budućnost dok ne sredimo sadašnjost?

И само не заборавити да и у свакој будућој садашњости има још много тога да се сређује.
Песимизам одустаје пред толиким послом. Оптимизам толики посао превиђа. 'Ајте да прогласимо позитивизам.

Kazezoze 15:36 04.11.2007

Re: Naravno, u pravu ste

to je sve pozitivno shto ti kao pojedinac radish da bi pomogao gladnima, a da li si razmishljao da mozhda napishesh temu o tome kako bi recimo kompjutersko opismenjavanje moglo da izvuche siromashne iz bede i na koji nachin se to mozhe najjeftinije realizovati.
nedavno sam prochitao podatak da je urugvaj ili argentina (nisam siguran) kupila veliki broj starih kompjutera 100 $ po komadu od neke americhke firme (koja i onako nije znala shta ce sa njima) za kompjutersko opismenjavanje stanovnishtva.mozhda bi i srbija mogla neshto tako da nabavi za svoje shkole.

Milan Novković 15:55 04.11.2007

Re: Naravno, u pravu ste

nedavno sam prochitao podatak da je urugvaj ili argentina (nisam siguran) kupila veliki broj starih kompjutera 100 $ po komadu od neke americhke firme

O tome definitivno treba pisati. Ja bih pre ganjao Ivana Marovića, i red je, pošto je on onomad postavio dva bloga na tu temu:

Laptop
Desktop

Pa su onda on i Dejan R. imali ideju da se cela stvar ozbiljnije promoviše. I ja sam se malo uključio u diskusiju ali...

Meni je jasno koliko je to tamo teško preko noći progurati i iz toga što sam ja jednom zalutao sa biznisom u tamošnje krajeve, dok u jednom trenutku nisam naleteo na dvojicu toliko loših ljudi da sam se odbio ko u onom svom blogu o Dark Corolaries.

Radim i ja nešto, sledeći blog će biti o tome, već sam kontaktirao neke blogere privatno i oni mi daju korisne savete.

A bez kompjutera i mreže đacima nema budućnosti, slažem se, ajd da vidimo prvo šta Ivan i Dejan misle.

Jaril 16:08 04.11.2007

Re: Naravno, u pravu ste

Шта мислите да се паралелно са свим "материјалним" акцијама крене и у промоцију знања као основног алата без ког више не можемо, изгледа, ни да се родимо. Уз разликовање са промоцијом образовања. Плашим се да ако обезбедите комјутере и научите их раду, да ће ту и стати. А онда опет још једна акција да науче још нешто. Па још нешто. Па акцијама никад краја.

Kazezoze 16:40 04.11.2007

Re: Naravno, u pravu ste

Laptop
Desktop

Shteta shto su nestali komentari sa ova dva Ivanova bloga.
Mislim da ideju treba cheshce plasirati i mozhda malo vishe naznachiti zashto je to veoma vazhno za buducnost srbije. Mozhda bi i Goca mogla neshto napisati o tome.

gorran 11:24 04.11.2007

A Thousand Kisses Deep

The ponies run, the girls are young,
The odds are there to beat.
You win a while, and then it’s done –
Your little winning streak.
And summoned now to deal
With your invincible defeat,
You live your life as if it’s real,
A Thousand Kisses Deep

Milan Novković 22:57 04.11.2007

Re: A Thousand Kisses Deep

Odds are always there to beat!

Louis Greenfield

Aleksandra Mitrovic 20:00 04.11.2007

Dobro je biti skeptik

ja licno mislim da nema apsolutne istine. Sve je stvar odgovora. Sto se vise ljudi dogovori oko jedne stvari to je "istina" prihvacenija....ali uvek ce se naci neko ko smatra suprotno. I hvala bogu da postoje takvi ljudi jer se samo preispitivanjem opste prihvacenih istina moze doci do napretka....jaooooo ovo zvuci kao neka politicka propaganda, ali mi ni jedna druga formulacija ne pada na pamet....

Milan Novković 22:49 04.11.2007

Re: Dobro je biti skeptik

jer se samo preispitivanjem opste prihvacenih istina moze doci do napretka

Ili produbljivanjem teorija, dok ne nađemo nove koje bolje opisuju svet.

Sve dok nam ne dosadi :)

Water Dance

Modesty Blaise 11:31 05.11.2007

Narcissus

ne mogu ti odgovoriti tamo gde si mi rekao da sam glupa i neljubazna. mada ni ovde nije lose mesto. zamislicu da stojim na ulici pred kapijom.
Bila glupa ili pametna, to nije kategorija koja se menja. sebe vidim kao lezerno prosecnu po tom pitanju. Sto se ljubaznosti tice, oduvek sam je svrstavala u istu kategoriju sa osmehom - ako je lazna aposlutno je odvratna.
Glede odnosa Modesty Blaise prema tebi. Moja percepcija tvog opusa je ovakva:

595...There as he stooped
to quench his thirst another thirst increased.
While he is drinking he beholds himself
reflected in the mirrored pool--and loves;
loves an imagined body which contains
600 no substance, for he deems the mirrored shade
a thing of life to love. He cannot move,
for so he marvels at himself, and lies
with countenance unchanged, as if indeed
a statue carved of Parian marble. Long,
605 supine upon the bank, his gaze is fixed
on his own eyes, twin stars; his fingers shaped
as Bacchus might desire, his flowing hair
as glorious as Apollo's, and his cheeks
youthful and smooth; his ivory neck, his mouth
610 dreaming in sweetness, his complexion fair
and blushing as the rose in snow-drift white.
All that is lovely in himself he loves,
and in his witless way he wants himself:--
he who approves is equally approved;
615 he seeks, is sought, he burns and he is burnt.
And how he kisses the deceitful fount;
and how he thrusts his arms to catch the neck
that's pictured in the middle of the stream!
Yet never may he wreathe his arms around
620 that image of himself. He knows not what
he there beholds, but what he sees inflames
his longing, and the error that deceives
allures his eyes. But why, O foolish boy,
so vainly catching at this flitting form?
625 The cheat that you are seeking has no place.
Avert your gaze and you will lose your love,
for this that holds your eyes is nothing save
the image of yourself reflected back to you.
It comes and waits with you; it has no life;
630 it will depart if you will only go...
(Ovid's Metamorphoses : Echo and Narcissus)

Ukusi su razliciti, za mene ima malo pateticnijih prizora od samozaljubljenog muskarca. No...zivi i pusti druge da zive, tj. da se samoobozavaju u privatnosti sopstvenog bloga.
Sasvim je druga situacija kad takav samozaljubljeni, pateticni primerak pocne da sipa svoje samozaljubljena prorocanstva o optimizmu i samovoljenju na temama koje se ticu ugrozavanja osnovnih ljudskih prava u zemlji u kojoj je "ciganski" karakterna mana i tako urusava vec krhku i malobrojnu liniju otpora bazicnom ljudskom zlu. A sve iz ladovine engleskog pasosa, dok mases belom maramicom optimizma jadnicima koji ce i zbog tog Marka Jakšića jos najmanje jednu godinu dzedzati pred ambasadama ponizeni i unizeni da bi izasli iz svog kaveza.

Hocu reci, znam ja da budem ljubazna. No, ne umem da se pretvaram. Ljubaznu Modesty mozes naci npr. ovde:
1
2
3

Milan Novković 14:24 05.11.2007

Re: Narcissus

Važi Modesty, thanks.

Za neljubaznost mi mišljenje ostaje. Treba biti ljubazan i kad imaš različito mišljenje. Ako ništa više a ono bar dok su drugi ljubazni prema tebi.

Ja ne mislim da si ti glupa, ne sećam se da sam to rekao ali ne moraš da čeprkaš po istoriji, ako si sigurna verujem ti. Ako je tako onda sam se loše izrazio, ja mislim da si ti među najinteligentnijim blogerima, i baš si ono davno ostavljala utisak da si dobra osoba, između drugih sam te i ja sam predložio za autora, pa si me zatekla reakcijom.

Izvini još jednom na ružnim rečima. Hajde samo, molim te, pokušaj da skupiš malo snage i koliko-toliko mi oprostiš.

Ti i ja se skoro uopšte ne poznajemo. Ja često pravim grešku da ektrapoliram mišljenje o osobi povrh vrlo šturih informacija. Tako i mnogi drugi, tako skoro sigurno i ti. Hajde, i ovo je druga molba, skupi još malo snage pa prihvati to kao kritiku.

Za ljude u Srbiji - Oni za mene nisu jadnici. Možda pogrešno tumačimo reč, ti si pri literaturi ja IT. Njima je teško, i ja tamo ljudima (pojedincima) pomažem na svakom koraku, više novčano nego vremenom i prisustvom. Jednostavno sam i sam u UK mašini i nemam puno vremena. Ali ljudi u Srbiji nisu jadnici. Oni su za mene i dalje ponosni. Da ne ispadne da tendenciozno stavljam ponos sa druge strane jadnosti kaži mi ti šta si mislila.

Ima previše jadnih ljudi, u redu, kad bi samo bilo moguće da nema ni jednog, ali opet dolazimo do osnovnog razloga za nerazumevanje - ja ne razumem generalizacije tog tipa. Tako nisam razumeo ni kod Gorana - izuzetno jeftine generalizacije javnog mnjenja.

Kažeš odgovaraš ovde zato što ne možeš na drugom blogu, znači neko te banovao? Ja te, naravno, tamo ne mogu banovati niti sam stavljao bilo kakve primedbe izvan bloga. Ali ti opet nisi odgovorila an vrlo jeftinu primedbu, opet o tvojom generalizacijama - kako to ja tebe pljujem svaki put kad te vidim kad smo se dokačili samo jednom, i "videla" si ti mene prvo kroz onaj inicijalni, neprijatni komentar.

Kako ti ovde, u pretposlednjem pasusu, tako olako mešaš liberalno "Ukusi su različiti...", "...zivi i pusti drugi da žive" i uvredljiv ostatak? Zar nije po tebi to pljuvanje? Ja mislim da bi trebalo da bude. Ovo je treći put, da ti, u stvari, vidiš mene i pljuneš.

Pobogu, koliko si talenta i rada uložila u komentar, a da se nisi potrudila da budeš sigurna da znaš šta ja mislim i kako se ponašam prema ljudima kojima je teško. Pa šta im ti nudiš kroz pozive na borbu ovakvu ili onakvu? Nudiš im optimizam - treba se boriti pa će budućnost biti bolja. Ti kažeš "secite zlo" ja kažem "negujte dobro". To dvoje, po meni, stvarno idu zajedno.

Modesty Blaise 16:58 05.11.2007

i say tomato you say tomato

Za ljude u Srbiji - Oni za mene nisu jadnici. Možda pogrešno tumačimo reč, ti si pri literaturi ja IT. Njima je teško, i ja tamo ljudima (pojedincima) pomažem na svakom koraku, više novčano nego vremenom i prisustvom. Jednostavno sam i sam u UK mašini i nemam puno vremena. Ali ljudi u Srbiji nisu jadnici. Oni su za mene i dalje ponosni. Da ne ispadne da tendenciozno stavljam ponos sa druge strane jadnosti kaži mi ti šta si mislila.

Milane, ja sam inzenjerka. Pri literaturi sam poslednji put bila osamdesetih godina proslog veka.

Milane, ovo je moja perspektiva:

JA sam taj jadnik pred ambasdama, i moja majka i moja sestra i moj muz i svi moji prijatelji i rodbina sa srpskim pasosem. Svaki ponosni vlasnik srpskog pasosa na OVOJ planeti je gradjanin drugog reda. Pre sedam godina stajali smo iza rampe 50 metara od ambasade u Budimpesti, danas nas pustaju u dvoriste u Bg. Uopste nije bitno da li smo uspesni, neuspesni, siromasni ili bogati, lepi ili ruzni, glupi ili pametni, obrazovani ili nepismeni, radni ili lenji, imamo li kandi ili rade koncar masinu za ves, grejemo li se na struju ili imamo parno, jesmo li zaradili zuticu od prljave vode ili smo na "dobrom" cvoru, zivimo li u krugu dvojke ili tri dana vozom od prestonice. Svima isto - broj za pare i ponizenje gratis.

Srbija je gubitnik u ratovima koji su iza nas. Jedini nacin da se nas polozaj gradjana druge vrste na ovoj planeti promeni, je da priznamo poraz i predamo i zvanicno izgubljene teritorije pobednicima, obezbedimo postovanje osnovnih ljudskih prava, vladavinu prava i da se medjunarodnoj zajednici predaju optuzeni za ratne zlocine.

Vreme prolazi, zivot prolazi a 40 posto gradjana srbije i dalje bira radikale i vuche svu onu blistavu, pametnu, optimisticnu i sveta i rada zeljnu Srbiju u raku. Zivot je jedan i vreme je SAD! Oni koji su ovog trenutka na vlasti u Srbiji sve cine da se ti uslovi ne ispune. Sve dok se ne ispune, moja majka ce i dalje dzezdati po minusu satima ispred nemacke ambasade a moji prijatelji, kojima finansijska pomoc apsolutno nije potrebna, uspesni, radni, ostvareni, ce svoju decu voditi na odmor u "prijateljske" zemlje za koje im ne treba viza. Pariz, Rim, Stokholm, London, New York, Sidney - sve je to iza neke rampe. O nacionalnim, verskim i socijalnim manjinama, hendikepiranima, bolesnima i njihovim stradanjima da ne govorim!
Ovaj blog, ovo mesto, je jedno od retkih medijskih rupa u gvozdenoj zavesi veljine i Vojine Srbije. Postoji milion drugih bitnih tema, ali sve su manje bitne od ovih boldovanih, jer dok se one ne stave ad acta sve druge su bez znacaja. i kad neko - Jelena Krajsic, Srdjan, biljana, nebojsha, Jasmina, drago, jelena milic, goran takve teme pokrenu, uzasno je, apsolutno uzasno realtivizovati ih proceduralnim zakeranjima na stilu, da l psuje ili ne psuje, da l je ostar ili ljubazan, iz privilegovane sigurnosti svog britanskog pasosha...goran govori o tome da covek koji nas nesrecne gradjane srbije zastupa u resavanju statusa kosova, od cega nam svima zivot zavisi, misli da je "ciganski" karakterna mana a ti o ponosu. gde je bre tu prakticnost? Drzi se sustine, gore nam gace, ako mozes pomozi ako ne mozes izbroj do deset i ocuti!

Sto se tice pomoci ljudima u Srbiji, imamo razlicitu vizuru. Ajde za vezbu, stavi u vizuru Zanku Stojanovic, Roditelje u crnom, MIlu Djindjic pa probaj da na njih primenis tu teoriju o optimizmu. Njima ne trebaju ni pare. Sta im treba? u ovom trenutku treba im podrska da dobiju ono sto bi svakom coveku trebalo da bude zagarantovano - pravda. Njima treba sto vishe onih koji vichu "secite zlo" i to SAD!

Iz moje perspektive: "A koja si pa ti?" u opstini prosle nedelje kad smo isli da produzavamo vizu i uzimamo pozivna pisma, ja te molim, ima nas malo, ajd da vicemo Secite zlo! dok nas ne vrate na mapu sveta a onda cemo naravno negujte dobro dok ne poplavimo

Milan Novković 19:38 05.11.2007

Re: i say tomato you say tomato

Hvala Modesty,

Ti i ja se po većini stavova skoro uopšte ne razlikujemo. Meni nikakva relativizacija lošeg nije namera, i šta da radim, samo nedorečenost i loše pisanje mogu da krivim, sebe znači, i nebrojanje do 10.

Ja politiku kao profesiju prezirem, iako beskrajno umem da se divim i cenim ljude koji su otišlji u politiku i ostali pošteni i dobri ljudi.

Kad glasam, ja sam malo levo od centra. Kad mi tu ne bi dozvolili da budem ja bih se pomerio još malo levlje. Pre nego što odem previše levo pokušao bih blago desnu stranu isto tako, ne predaleko, da ne idem dalje sa mentalnim eksperimentom.

Ja prosto ne znam šta sam ja to pričao što se kosi sa tvojim boldovanim tekstom. Moj sentiment je skoro identičan.

Ja sam preosetljiv na sledeće, i čini mi se da tu poruku ne šaljem kako treba:

- Kad se podriva pojedinac koji se meni čini ok. I tu sam nepromišljeno reagovao 3 puta na blogu: kad su banovali Vučka, pre godinu dana, njega dobro poznajem, i dvaput kad su poleteli da podrivaju rad Dejana R., njega slabo poznajem, video sam ga jednom, nešto emailova, no ucinilo mi se da je pun ideja, kreativan. I dalje mislim da mi je instinkt ok, samo pogrešan način. Meni uopšte politika nije na pameti kad tako "puknem", samo to udaranje po kreativnom radu pojedinaca. Kad jedan pojedinac sputava drugog to mi je gadno, kad grupa to radi još gadnije.

- Kad se gaji kolektivni kompleks niže vrednosti. To je onda mentalno sputavanje svoje vrste. Pretpostavljam da se ovde slabije razumemo. Ja mislim da su većina ljudi u Srbiji dobri ljudi, ogromna većina. Ja ovo moje mišljenje stvarno ne vidim u nikakvoj kontradikciji sa tvojim boldovanim tekstom. Meni su zlikovci glavni uzrok zla, ko bi drugi. Ja samo kažem da tih zlikovaca, u stvari, ima jako malo (3% je moja polu-metaforička cifra koju sam isčupao iz vazduha pošto, otprilike, toliki procenat ljudi nema skoro nikakvu empatiju, saosećanje sa tuđom patnjom. I kažem da je stanje jako loše zato što je taj mali broj na važnim mestima (možda ih ima i manje, nagađam, nije relativizacija, jednostavno nema toliko važnih mesta). To je ogroman broj, slažem se, na 8 miliona to je 240,000 ljudi. Dolaze iz naše sredine i spreman sam da preuzmem deo moralne odgovornosi.

Ali, ne znam da li se i koliko sad razilazimo po mišljenju, meni ne pada napamet da mlađe opterećujem krivicom. Treba da znaju, da nauče i sami lekciju, i da im se odatle da šansa. Ja mislim da je katastrofalno podrivati im optimizam.

I stvarno ne vidim zašto bi ovakva moja priča imalo degradirala rad blogera koje si navela. Ja sam se i kod Gorana M. samo pobunio protiv tretmana ovih 97% ljudi.

Nije mi potrebna vežba da bih razumeo šta mi pričaš za Zanku Stojanovic, Roditelje u crnom, MIlu Djindjic, ni tu se uopšte ne razlikujemo, jednostavno, ja se obraćam više onima koji su imali više sreće i i sad imaju više sanse.

Pretpostavljam da mi ne zameraš što sam došao u UK. Došao sam 1987-me i ne znam šta bi bilo da sam tamo sačekao 90-te. I udobno mi je ovde, i lakše propovedati optimizam, to je tačno. Ali ni dalje ne vidim zašto je to loše dok ne podriva tuđi koristan rad, a može nekom da koristi.

Ja sam ubeđen da optimizam može mnogima da pomogne, i sam sam strašan optimista, to mi je karma i verujem u one šanse koje propovedam. Ja znam da nisu svi street-wise, i mnogi najpametniji ljudi ne umeju da se snađu u brzim i nedefinisanim situacijama. Ali ne vidim zašto bi njih trebalo da vređa pozivanje na optimizam ljudi koji jesu spretni, a možda letargični pa mogu nešto da urade ako preduzmu inicijativu.

Što se tiče mog neprofitabilnog rada ja jednostavno nisam udarač, kritičar, takav sam čovek. Na moju je sramotu da mi ponekad pukne film, ja se jako brzo oladim i krivo mi. Što se tiče zlikovaca, ja bih ih prvi poslao u zatvor. Ali sentiment mi je takav da je ovakva rečenica od mene jeftina. Uzmi mi to za zlo, šta da radimo, ja imam mana koliko hoćeš.

Moje neprofitabilno interesivanje će jednostavno ostati na talentima pametnih i dobrih ljudi, posebno mladih, toliko mi je to privlačno kao aktivnost da sam zarobljen.

Modesty Blaise 22:12 05.11.2007

Pokusaj II

probacu sa preterivanjem u cilju dokazivanja poente.
Lik jedan: ti - gradjanin prvog reda, sa slobodom kretanja diljem plave planete i slobodom stvaranja
Lik dva: ja - gradjanin drugog reda, u kavezu, zakljucanom, ne mogu da mrdnem nigde dok ne podnesem zahtev cuvarima kaveza, oni mi eventualno udare broj i puste me napolje ali i dalje sa bukagijama, samo dokle doseze lanac, dalje ni makac. U kavezu ludilo, petnaest godina na robiji, svi pogubili nerve, gomila i ne gleda napolje, gleda kako da prezivi, vlada bezakonje i mito cveta, ubice setaju i pitanje je dana kad ce opet da ubiju, tek poneko se uopste i raspituje kako se moze napolje. Ovi sto drze kljuceve, postavili uslove da nas puste napolje:
da priznamo poraz i predamo i zvanicno izgubljene teritorije pobednicima, obezbedimo postovanje osnovnih ljudskih prava, vladavinu prava i da se medjunarodnoj zajednici predaju optuzeni za ratne zlocine.
Umesto da krenu da objasnjavaju narodu u kavezu koji su uslovi za izlazak na slobodu, ovi koji su izabrani da uvedu red i zakon u kavez pocinju na sav glas da ubedjuju narod da su ONI ti koji treba da postavljaju uslove a ne ovi sto drze kljuceve, udaraju u talambase i urlichu o nacionalnom ponosu a vreme prolazi, niko ne biva mladji, ljudi umiru a da nisu okusili pravu slobodu.
ja, napolju ali na lancu, ugledam tebe i kazem ti: Pomagaj, zulja me ovaj lanac, htela bih i ja da budem slobodna, nece na ovoj livadi niko da me zaposli dok sam na lancu. Treba ovom narodu objasniti koje su nam uslove postavili za izlazak iz kaveza, ako se organizujemo i prihvatimo uslove, pustice nas napolje, da i mi malo zivimo ko sav normalan svet. VREME PROLAZI A ZIVOT JE JEDAN! Pomozi nam da objasnimo narodu da je nacionalni ponos privilegija pobednika, mi smo porazeni i zatvoreni, moramo da se suocimo sa svojim porazom i zlocinima koji su u nase ime pocinjeni, i moramo da prihvatimo uslove koje su nam postavili da bi nas pustili napolje.

Pitanje je stila i ljudskosti sta ces sada da uradish.
jedna opcija je da kazes: Naravno da cu da pomognem i da mi se pridruzis u objasnjavanju
Druga opcija je da kazes: tu se uopšte ne razlikujemo, jednostavno, ja bih da se obraćam više onima koji su imali više sreće jer im nikog nisu ubili i sad imaju više sanse da budu optimisti u kavezu, i povremeno prosetaju koliko im lanac dozvoljava.
I kad ja na ovu drugu opciju poludim i kazem: Narcisu nijedan "§$$%&&/(()))=?=(*'*&%$*)(/&%"$&/()/%$*?%&$§?)(!"$"(/&%/)=)?=(?&(%/%'*
ti mi kazes: Ju, sta ti je. Ja sam mislio da si ti lepo vaspitana dama.
Eto.

Milan Novković 08:54 06.11.2007

Re: Pokusaj II

Ti si stvarno fašisoidna, lepo vaspitana damo. Ti da dođeš na vlast posle ovih zlikovaca što si navela ljudi ne bi morali da gube vreme na njihovo mišljenje. Ti bi im sve smislila. Ti bi im ponudila pozlaćen kavez.

Ti si seme nesloge, ako radikali dođu na vlast više ćeš im ti pomoći nego ja.

Ja u slobodno vreme želim da se držim obrazovanja, mlađih i optimističke priče. Koliko je to pameti potrebno pa da vidiš da u tome nema ništa loše. Koliko moraš da budeš maliciozna pa da ti ovakav stav bude osnova za pljuvanje.

Jel ti direktive dolaze iz LDP centrale? Od bolesne i nekrunisane kraljice, bobana koji sve zna, umetnice, medicinske sestre što upoređuje duzine ponih organa partijskih vođa i prema tome daje savete kako glasati, ili koristiš svoj mali mozak, sakriven u još manjem telu, koji je, eto, smislio kako će se problemi rešiti samo ako svi bez pogovora slušaju Modesty.

Modesty Blaise 10:53 06.11.2007

Klasa

Ti si stvarno fašisoidna, lepo vaspitana damo. Ti da dođeš na vlast posle ovih zlikovaca što si navela ljudi ne bi morali da gube vreme na njihovo mišljenje. Ti bi im sve smislila. Ti bi im ponudila pozlaćen kavez.

Ja nikako ne mogu da dodjem na vlast jer me vlast ne zanima. Pritom mislim na vlast u Nemackoj. Zivim u Nemackoj i u Srbiju nemam nameru da se vracam ako ne moram, jer tamo ne mogu da se bavim onim sto volim. Mene zanima samo da nas sve skinu s lanca kojim smo za Srbiju vezani. I nas napolju i one unutra.

Ti si seme nesloge, ako radikali dođu na vlast više ćeš im ti pomoći nego ja.

Ja ne mogu biti seme nesloge, niti mogu pomoci radikalima jer u Srbiji provodim dve do tri nedelje godisnje sa tendencijom da se vidim sa prijateljima, rodbinom, nesto pojedem i popijem i prezivim autobuski crosscountry x2 svaki put kad sam tamo. Ali sam za istu i dalje vezana lancem, sa kojeg bi da me skinu.

Koliko je to pameti potrebno pa da vidiš da u tome nema ništa loše. Koliko moraš da budeš maliciozna pa da ti ovakav stav bude osnova za pljuvanje.

Ko je uopste pominjao da je lose? Ja sam samo rekla da nije dovoljno, jer su svi ti mladji kojima ti pomazes i dalje na lancu, iako optmisticni i obrazovani.

Hvala ti na poslednjem pasusu. Definitivno te pokazuje tacno u onom svetlu u kojem te i ja vidim. Bolji dokaz nisam mogla pozeleti.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Milan Novković

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

One kind of dirt - Purity and Danger

галатеа од сфера

Re: галатеа од сфера

Re: галатеа од сфера

Re: галатеа од сфера

оклен је . . .

Re: оклен је . . .

Re: галатеа од сфера

Sta je istina...

Re: Sta je istina...

Re: Sta je istina...

Re: Sta je istina...

bez naslova

Re: bez naslova

excessive happiness

Disgustingly friendly

Re: Disgustingly friendly

nešto između...

Re: Disgustingly friendly

Re: Disgustingly friendly

Re: Disgustingly friendly

Re: nešto između...

Истина контекста vs. Истина чистоће

Re: Истина контекста vs. Истина чистоће

i još...

Istina i smisao

Re: Istina i smisao

znate onaj vic

:))

Re: znate onaj vic

Re: :))

Re: :))

Re: :))

Re: znate onaj vic

literatura

Re: znate onaj vic

Re: literatura

Re: znate onaj vic

nije sve u "iskorišćenju kapaciteta"

ne razumem ovo

Re: nije sve u "iskorišćenju kapaciteta"

Re: nije sve u "iskorišćenju kapaciteta"

Re: :))

Re: ne razumem ovo

Naravno, u pravu ste

Re: :))

Re: Naravno, u pravu ste

Re: Naravno, u pravu ste

još jedna...

Re: Naravno, u pravu ste

Re: Naravno, u pravu ste

Re: Naravno, u pravu ste

Re: Naravno, u pravu ste

Re: Naravno, u pravu ste

Re: Naravno, u pravu ste

A Thousand Kisses Deep

Re: A Thousand Kisses Deep

Dobro je biti skeptik

Re: Dobro je biti skeptik

Narcissus

Re: Narcissus

i say tomato you say tomato

Re: i say tomato you say tomato

Pokusaj II

Re: Pokusaj II

Klasa

Milan Novković

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana