Realna stvarnost ili nerealna fikcija

Jedan crnac, koji je igrom slucaja tek"devetomesecni" predsednik 'slobodnog sveta', dobio je Nobelovu nagradu.. Kakva satisfakcija - jedna u nizu - boraca protiv ..izama. U Srbiji, zemlji koja vec stotinama godina zivi i radi kao turska provincija, iako turaka vise odavno nema, to mozda jeste, a mozda i nije vest. Oktobar ce u sebe sazeti posetu Medvedeva, Nobelovu nagradu Obame, memorijal 5. oktobra.. Severinin i Corbin koncerat, rodjendan moje sestricine! Polu-dobre i dobre vesti iz EU i da ne pominjem; novembar ce doneti odluku o viznoj liberalizaciji, decembar novu godinu, a hladne januarske ulice ce postati dom novoj nekolicini hiljada nezaposlenih koje ce ipak kako-tako grejati kakve-takve otpremnine. Stvari idu svojim tokom.. doduse, cesce uzvodno nego nizvodno. Ako je covekova sudbina njegov karakter, sta je onda sudbina jedne zemlje? Mentalitet njenog ili njenih naroda i narodnosti ili neki fluid koji pro-istice iz proste istorijske cinjenice da se ta ista istorija nekome ponavlja, a nekome ne.. Dan mrmota kao srpsko-srpski perpetuum mobile. Da li je drzava ustuknula ili nije - ponos protiv brutalne dece (roditelji su ipak najbolji vaspitaci), da li je 5. oktobar puc, revolucija ili ono trece.. ma sta to ono bilo, i da li je pevacica stvarno i najzad kriva ili nije! Ako nije neka peva, a ako jeste svi mi, njeni obozavaoci cemo da placemo. Empatija je najbitnije ljudsko osecanje.. ako nje nema nema ni straha od toga da se zlo moze i tebi desiti isto kao i meni. I, najzad, ono sto sam dugo odlagao da saopstim cenjenom milionskom auditorijumu - 9 god. mozda jeste dovoljno da se izgradi najduzi viseci most na svetu ili da se na ostrvu otetom od mora napravi najveci aerodrom na svetu, ali nekako sumnjam da je dovoljno da se jedno vise puta upropascivano drustvo iz temelja preporodi. Drugim recima, od 5. oktobra 2000. pa na ovamo je proteklo isto onoliko vremena koliko je od danas proteklo do 5. ovaj.. oktobra, ovaj.. 2000. ni dan manje, mozda tek koji dan vise. Hocu da kazem, to jest, da napisem da tih 9 god. meni ili nekom drugom svakako nesto znace, ali da ovoj zemlji ne znace tako mnogo, da ne kazem nista. Medjutim, ja nisam pesimista sa pokricem ili optimista bez pokrica, ja sam onaj koji jesam.. iako mozda zvuci kao blasfemija. Odavno smo se skupili na jednom mestu i nikako da se razidjemo, a zavesa je odavno pala i sada se grizemo, sto bi se reklo, u mraku. Holandjani cekaju da nas ovde  vise nema pa da zapocnu  program hortikulturizacije duz Ibarske.. tulipani ce da rastu cak i tamo gde jecam, ovas i duvan nikada nisu. To je dobar scenario.. o losem ne smem ni da razmisljam.