Kafana

  U ovoj zemlji postoje brojne lepe zgrade koje nazivamo institucijama.U njima sede  ljudi koje smo mi birali da cuvaju sistem i stvaraju nam uslove za bolji zivot ( znam da smesno zvuci, i sam se smejem). U drugim sede   oni ciji je posao da cuvaju red, zakon, poreddak ( ovo mi se jako dopada).

 Medjutim, najveca institucija, koja odoleva svim sistemima i vremenima je KAFANA. Tu sede neki zamisljeni ljudi  koji se bave ozbiljnom analizom fudbalskih utakmica,pravljenjem sastava i rasporeda igraca,drzavnom politikom, diplomatijom, ekonomijom.

 Udubljeni u raspravu, sa svakom novom turom piva sve bogatijim vokabularom obrazlazu svoje stavove sve glasnije  ih suceljavajuci, a svadju koja postaje neizbezna spasava jedino par lepih zenskih nogu koji prodje u blizini, te tako brzo dodju do teme oko koje se svi slazu. Za susednim stolom sede prekaljeni biznismeni, doktori tranzicionih nauka,koji ,ispijajuci espreso, obrcu milione, pregovaraju o vaznim poslovima cesto prekidani dosadnim pozivima na mobilni telefon. Na isti se javljaju tiho, diskretno, tako da ih ne cuje ni  kasirka u susednoj prodavnici...ako ima guzvu  na kasi. U uglu, osamljene, sede dve srednjoskolke, sa uredno nabavljenim opravdanjem za izostanak iz skole, i u talogu retko skuvane kafe traze sudbinu i  resenje za ljubavne i druge jade.

I, na kraju sank, koji je to samo na prvi, povrsan pogled. U stvari , u toku je grupna psihoanaliza  gde barmen ( psihoanaliticar) pere case i slusa tuzne zivotne price svojih gostiju ( pacijenata), znacajno klima glavom i pazljivo bira muziku kako  bi oni jos vise otvorili svoju dusu i novcanike.  

Zato, kada znamo da postoji takvo mesto, mesto gde se zna resenje  za sve probleme, nikoga ne treba da cudi, a posebno nase zene sto tamo rado idemo i ostavljamo svoje pare.