O čekanju

chobanica RSS / 17.10.2009. u 01:38

Neda Ukraden je bila jedna od zvezda na nebu mog detinjstva. Ova pesma je sa jedne narandžaste kasete koju sam znala napamet. Nekako mi je dirljiva ta prosta naivnost onoga što se tada zvalo zabavna muzika. Meni je to lepo, čak i danas, kada sam clever swine.

 

Setila sam se ove pesme zbog jednog domaćeg filma čija je premijera ovih dana. Njegov naslov, sa svih strana, grubo podseća sve one koji čekaju da je njihovo čekanje možda uzaludno. Sumnjam da ću gledati taj film, ne izgleda mi drugačije od ostalih modernih srpskih filmova. Preforsirano, pretenciozno, napadno, iznad svega lažno. Bliža mi je Neda. Zamišljam je kako gleda ljude koji žive, dok ona čeka. Možda osluškuje živote komšija koji teku dok je njen život zaustavljen u jednoj tački. Odakle ne može ni napred, ni nazad. Možda Neda prosto ne ume da čeka, ne kao neki drugi*, možda vredniji divljenja. Ali Neda je samo ljudsko biće, sa svim slabostima i greškama. I strahom i tugom je ispunjava pomisao da je sada isto ono što je čeka i sutra, i posle toga, i kada prođu godine i od prelepe crne labudice ostane samo smešna i neukusna haljina iz Decenije Najgore Mode... 

 

*Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me, i kad žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj, i kad vrućine zapeku,
I  kada mećava briše,
čekaj, i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati iz daleka,
čekaj, i kada čekanje  dojadi
svakome koji čeka.
                  
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vrijeme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek' povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za  moju dušu
nek' piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sjesti s njima,
i  nemoj piti ništa.
                                                      
Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek' rekne tko me čekao  nije:
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će  znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje  samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu, -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu.
 



Komentari (2)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

margos margos 12:13 20.10.2009

:)

Pročitala sam blog u subotu pred polazak na put, pa se uplaših da me ne stuži, te nisam odslušala Nedu i nisam htela da komentarišem. I da, bila sam u pravu. Razsentimentalisala sam se... Jeste ta muzika mala maca, i baš nekako umiljata i bliska. A o filmu ne znam ništa sem sa reklama - pogledaću pa ću reći.
chobanica chobanica 00:32 22.10.2009

Re: :)

Pogadja Neda, pravo u srce Narocito kada cekas.

Arhiva