Siromaštvo

/ 21.10.2009. u 14:51

Komentari: 79
Čitanost: 9240
/
Preporuke: 7920
/

Koliko ima nesrećnih sudbina i ljudi kojima je potrebna pomoć u velikim gradovima? Iznenadićete se ako ne znate.

Prošle nedelje kometarisali smo na poslu kampanju borbe protiv gladi. Drago mi je bilo da je bila tako uspešna u Srbiji.

I tako, dotaknusmo se beskućnika. Kolege počeše da pričaju, i onda utvrdismo ono što smo već znali: u velikim gradovima Zapada ih ima toliko mnogo. Moj šef reče da je, dok je živeo i radio u Londonu, uvek vodio strane delegacije ne samo na lepa mesta oko Kensingtonske palate, nego i do Stranda, tu odmah pored, u mondenski kvart, gde je svaki ulaz velelepnih gradjeniva bio zauzet i pun skitnica i beskućnika. Želeo je da pokaže i to lice Londona, ne samo raskoš i lepotu.

U Ženevi ih takodje ima mnogo. Susrećem ih često, svud po ulicama. Razni su razlozi njihove zlehude sudbine. Puno je imigranata, koji su u potrazi za boljim životom odabrali škrto ženevsko sunce. Većina ih nema nikakve papire niti rešen boravišni, pa čak ni izbeglički status. U poslednje vreme, nekadašnju većinu afrikanaca i južnoamerikanaca preplavio je talas skitnica, prosjaka i "uličnih" muzičara iz Rumunije. Sve je više nezaposlenih ili onih sa malim primanjima onih koji ne mogu da obezbede dostojan život porodici i sebi. Kao i svud po svetu, ima dosta starih i onemoćalih. Meni je ipak najviše žao onih izgubljenih, koji ne mogu da se brinu o sebi, kojima ne možeš nikako pomoći, osim da im stalno pomažeš. Sa druge strane, nervira me novi talas skitnica, onih mladih, kao fol slobodnih duša, koje bleje u okolini železničkih stanica i velikih tržnih centara sa velikim psima i konzervama jeftinog piva, umesto da pokušaju da nešto urade od svog života.

Koliko ima ovakvih nesretnika u jednom od nabogatijih gradova na svetu? Teško je naći precizan podatak, ali se procenjuje da ih ima nekoliko hiljada kojima je potrebna pomoć. To je mnogo i za Ženevu.

Kao i cela Švajcarska, Ženeva ima dobru socijalnu politiku i niko nije bez kakve-takve pomoći. Oni koji izgube posao dobijaju dobijaju od države 2.400 franaka. Velike pare? Da, za život u nekim drugim mestima, ali ovde je to nedovoljno.

Leti skitnice spavaju gde god stignu, najčešće pored Arva, manje gradske reke. Zimi se otvaraju skloništa, uglavnom smeštena uz škole, i u njima se može prespavati i boraviti preko noći, od osam do osam. Medjutim, roditelji i školske vlasti se bune jer je prostor oko škola izjura prepun špriceva, praznih konzervi i flaša.

Moje novo iskustvo

U subotu sam konačno uradio ono što sam imao u planu već odavno. Na listi mogućih aktivnosti web stranice namenjene nama koji smo došli da živimo i radimo u Ženevi, pojavio se poziv volonterima da učestvuju u pripremi i podeli obroka za beskućnike i druge koji to sebi ne mogu (tako lako) da priušte. Neko vreme sam se razmišljao šta da planiram za vikend i, dok sam se konalno smislio, već je pored poziva stajalo da je aktivnost puna i da se više ne može prijaviti. Nisam se obeshrabrio. Ustao sam na vreme i nacrtao se u 9 na zbornom mestu iza Železničke stanice, rešen da se uguram u tim. I zaista, nije bilo problema. Dve dodatne ruke uvek dobro dodju.

Društvo se polako okupljalo – ipak je subota dan kada se odmara i većina voli da malo odspava. Rob, organizator aktivnosti, dočekivao nas je srdačno, ali bez usiljenosti. Rob je Britanac, naučnik koji živi u Ženevi već 36 godina. Ovu aktivnost organizuje već 3 godine, jednom mesečno, u okviru dobrotvorne organizacije Sindy koja obezbedjuje hranu onima kojima je to potrebno još od 2003. godine. Smiren je, sistematičan, obično u senci i sa strane ali prisutan uvek kad je potrebno.

Petnest ljudi se okuplja svake subote na ovoj aktivnosti. Rob kaže da ima ljudi koji dodju samo jednom, ali i mnogo njih koji su redovno prisutni. On se trudi da napravi kombinaciju novih i onih koji su već učestvovali, jer na taj način uvek neko novi bude zainteresovan za aktivnost (a možda može doneti nešto sredstava), dok oni "stari" imaju iskustvo koje je potrebno da sve prodje u najboljem redu.

Stizali su razni ljudi, raznog porekla, iz Malezije, Velike Britanije, Irske, Gvatemale, Gruzije, Meksika, Ukrajine, Litvanije, čak i jedna izvorna Ženevljanka (prvi put, eto posle skoro 4 godine života u ovom gradu, sam upoznao nekoga ko je stvarno iz Ženeve). Ljudi raznih doba, raznih zanimanja. Gospodja iz Litvanije radi kao neki sekretar u Ambasadi, te je došla mercedesom sa diplomatskim tablicama. Ukrajinka je bila udata za Srbina i živela dve godine u Beogradu, te smo pričali na Srpskom. Jedna Britanka je bila zabrađena. Jedna žena dovela sina starog oko 10 godina. Zanimljivo i prijemčivo društvo.

Prvi korak u aktivnosti je bio da nakupujemo namirnice. Rod i Mark (Malezijac koji je, ispostavilo se, glavni kuvar) kupuju meso tokom nedelje, u radnji sa najnižim cenama. Kažu, obično je to govedina, najjeftinija je, a često nalaze ribu pristupačne cene. Ovog puta, posle dugo vremena, naišli su na piletinu na dobroj rasprodaji. Ko bi rekao da je piletina najskuplja? Litvanka prokomentarisa da je u Ženevi prvi put videla da su cene mesu istaknute za 100 grama, ne za kilogram. Em je skupo, em ga ne kupuju na angro, kao mi.

Budžet svake ove aktivnosti je ograničen - 500 švajcarskih franaka. Mnogo ili malo – nikad se ne zna. Sve zavisi od broja onih koji dođu po obrok. Rob kaže da kad je prvi put kada je bio organizator pitao koliko ljudi da očekuje, i da je odgovor bio da može da očekuje koliko god mu padne na pamet. Nije baš jednostavno za planiranje, zar ne? U poslednje vreme, broj korisnika se ustalio na 100 - 120.

Kupuju se najjeftinije namirnice. Ne zato što ovi ljudi ne zaslužuju bolju hranu, nego zato što nema dovoljno sredstava i što se organizatori trude da sa što manje sredstava nahrane što više. Do skora je sponzor bio Bakardi, ali sada i oni imaju finansijske probleme, pa se uveliko traže novi sponzori. Irkinja, koja je 20 godina radila za UN a sada je u nekoj kompaniji za aeronautiku, obeća da će naći nekog da pomogne.

Rob i Mark nas podeliše u grupe i dadoše svakoj spisak namirnica koje treba kupiti. Kažu, mogu oni sve da nakupuju tokom nedelje, no kupovina je prva aktivnost i svi su u nju uključeni, što je dobra prilika da se ljudi upoznaju i uspostave kontakt. To je dodatna korist od ove akcije - druženje i uspostavljanje prijateljstava. I, stvarno, moja grupa je brzo i uspešno prikupila sve namirnice, i usput se lepo upoznasmo. Diplomatski mercedes nam je lepo poslužio da u njega utrpamo gomilu namirnica.

Čikica iz Carrefour-Rue

Restoran u kome se hrana sprema i deli je "Bašta Monbriliana" (Le jardain de Montbrilliant), neka vrsta srednjevekovne krčme. Koristi se uglavnom za ovakve potrebe, ili se iznajmljuje za proslave i manifestacije. Restoranom rukovodi dobrotvorna fondacija Carrefour-Rue koja sprema obrok za beskućnike 5 dana nedeljno. Jedan od tih ljudi bio je sa nama, otvorio i zatvorio i ćaskao dok smo radili. Neke druge grupe se pojave subotom, kao što smo to ovog puta bili mi.

Svako dobija parče mesa, pirinač, salatu, voćku i kolač. Hleb i voda su na stolu. Mogu da uzmu i čaj. Mi smo vrlo brzo i uspešno pripremili svu hranu, a Mark je izdinstao piletinu sa krompirom. Slatkiš je napravljen od raznog voća, skuvanog u velikim plehovima sa puterom i čokoladom, pa sve onda preliveno kremom. Sve je bilo ukusno, baš.

Podele hrane počinje u podne. Već od ranog jutra sretali smo ljude koji su se tu vrzmali, pitajući da li će biti hrane, a onda nestrpljivo provirujući kroz izlog. Poredjasmo hranu na pult, postavismo se iza i poče podela. Rob je insistirao da mi novi delimo hranu, da bi bili u kontaktu sa ljudima i osetili njihovu situaciju u punoj meri. Meni je bilo zapalo da delim voćku, zajedno sa onim dečkom, ali se vremenom tu uguraše još neke dve žene, te se ja prebacih na organizaciju ulaska, smeštanje ljudi po stolovima, dodavanje i izmicanje stolica, dopunjavanje korpi sa hlebom, odnošenje opranih tanjira novopridošlim, usmeravanje onih koji su jeli ka mestu za pranje sudova... Reče mi posle Rob da se videlo da nisam početnik, a ja ga iznenadih podatkom da sam učestvovao u organizaciji akcija za po 12.000 ljudi.

Imali smo puno ljudi, mnogo više nego uobičajeno. Koga sve nije bilo? Od lokalnih nesrećnika, preko srednjovečne majke koja očigledno nema para da nahrani svoju bebu, do staraca, ili cele bulumente Rumuna. Azijati, crnci, latinosi, Arapi. Prosjaci i baba u kratkoj kožnoj jakni. Jedan napirlitani harmonikaš iz tramvaja i njegova gospoja - kao da je Zvezda granda. Rege tip sa gomilom sitnica i otpadaka koji vise oko njegovog vrata. Obični ljudi koji su ostali bez posla. I oni zbunjeni i nesposobni da brinu o sebi. Ma, šarenilo jedno neverovatno.

Nahrupili su unutra, ali su se držali reda i smerno čekali da dobiju hranu. Nije bilo nikakvih incidenata, mada je Rob rekao da se desi da ponekad budu nezadovoljni količinom hrane ili ko zna čime. Kažu da je u tim situacijama glavna jedna bakuta iz organizacije koja se izdere i zagalami, a oni se svi pokunje i prestanu da zanovetaju. Za svaki slučaj, bio sam spreman i na probleme.

Većina očigledno redovno dolazi. Znaju red i način ponašanja. Bilo je malo guranja jer je prostor nedovoljan za toliko ljudi. Neki su uzeli stolice i izašli na parking, iza zgrade. No, kada su prvi počeli da odlaze, sve je došlo na svoje mesto. Bilo ih je koji su ostali prilično dugo - valjda da se malo ogreju.

Kad su svi dobili po obrok, neki se počeše vraćati po još. Sve je planulo za pola sata. Podelismo sve što smo imali, tako da na kraju ne osta ništa za par njih koji su kasnili. Sažalismo se. Hleb je najbrže planuo. Valjda ih zasiti, pa ga se natrpaju. Neki pakovali obrok pa nosili - valjda su nešto već doručkovali pa su ostavljali za kasnije. Neki su pakovali ono šta su drugi ostavili, da imaju i za večeru.

Pravilo je da svako opere svoj tanjir i pribor. Skoro svi su bili revnosni. Znaju da im poklanjamo i da treba bar time da zavrede. A bar vremena imaju. Zahvaljuju se, od srca, ljudski. Vidi se da im taj obrok mnogo znači. Ispune ti srce. Bude ti milo kad im vidiš u očima zahvalnost za to malo pažnje koju si im pružio.

Oprasmo sve, sredismo salu, pa onda prilično umorni sedosmo i pojedosmo malo salate i jela koje je Mark ostavio za nas. Osećaj da smo učinili nešto lepo i korisno, i da smo pri tome uživali, ispunio nas je zadovoljstvom. Siguran sam da će se mnogi vratiti da ponovo pomognu.

Resto skaut

Dan kasnije, poste duge šetnje po vinogradima izmedju Veveja i Lozane, svratio sam do još jednog mesta koje odavno hoću da obidjem. Neposredno iza Železničke stanice, na nekih 100 metara od Bašte Monbriliana ali na vidljivijem mestu, parkiran je upadljiv crveni autobus na sprat. Odmah iza njega je kamp prikolica, nešto kao omanji železnički vagon i nekoliko velikih drvenih stolova sa klupama. Ovde, u organizaciji skauta Ženeve, skoro deset godina deluje "Resto Scout". Jedna grupa odraslih dobrovoljaca svake nedelje, od 6 do 8 uveče, sprema i deli hranu beskućnicima i drugima kojima nedostaje topao obrok.

Projekat je nastao 2000. godine, kao ideja petoro lokalnih skautskih vođa koji su uočili rastuće siromaštvo oko sebe. Ne samo one koji nikako ne mogu da sastave kraj sa krajem, nego i probleme ljudi koji žive skromno i na ivici mogućnosti. A, pokazalo se, broj ljudi sa ovim potrebama raste iz godine u godinu.

Skauti su dobro uočili da se većina ljudi u problemima krije od ostatka društva iz straha, ili srama. Pokrenuli su inicijativu i pregovarali sa gradskim vlastima. Želeli su da organizuju akciju koja neće samo jednostavno deliti hranu, već pokušati da se prema ljude u problemima odnosi sa pažnjom i brine o njihovom dostojanstvu. Osnov projekta bio je da on mora biti samoodrživ i da mora imati jaku društvenu sadržinu.

Tako svake nedeljne večeri grupa od 6 do 8 skauta i drugih dobrovoljaca koji se priljuče priprema obrok, ali i razgovara, povezuje i sluša ljude u nevolji. Ne samo da njihova pažnja prija, nego kroz razgovore saznaju mnogo više o problemima i potrebama ovih ljudi. An Demer, starica od preko 80 godina koja skoro redovno dolazi da pomaže, rekla je da je "ovde naučila da ne sudi o drugim ljudima". A korisnici pomoći kažu o projektu:

- Na nekoliko mesta možemo dobiti besplatnu hranu, ali ja najviše volim da dodjem ovde. Lepše je, ovde smo više dobrodošli i osećamo se kao normalne osobe

- Ovde je otvoreno i prijatno. Niko nas ne odmerava. Mogu biti to što jesam

- Svojim osmehom punim života dajete nam toliko puno. Otvorite nam vrata, pokazujete nam svoj svet, drugačiji, dobar, ne kao ovaj naš tužan i siv

U nedelju veče, prepoznao sam mnoge od onih kojima sam delio hranu dan ranije. Skaut očigledno azijatskog porekla koji je delio bonove na prilazu vagonu (da bi svako imao priliku da dobije barem jedno jelo) reče mi da je taj dan po obrok došlo 164-voro ljudi. Bilo je 19:15, a neki su stizali i kasnije.

Skauti istrajnošću održavaju akciju i obezbedjuju da ona i dalje traje. To podrazumeva potrebu da se obezbedi nekih 13.500 franaka godišnje, najviš za hranu, ali i za obnavljanje i dopunu neophodne opreme i druge potrebe. Ovog proleća, velika kompanija Alcoa dodelila im je pomoć od čak 30.000 dolara. Novost je i saradnja sa Food Bank Sharing-om. Lista donatora uključuje i druge kompanije, Crveni krst i gradske vlasti.

Tokom 2007. godine, projekat je proglašen za najuspešniji u Švajcarskoj okviru kampanje proslave 100 godina skautskog pokreta u svetu.

Atačmenti

091017 Geneva 02.JPG / 110.03 / KB image/jpeg
091017 Geneva 06.JPG / 108.3 / KB image/jpeg
091017 Geneva 11.JPG / 104.71 / KB image/jpeg
091017 Geneva 14.JPG / 117.66 / KB image/jpeg
Cikica.jpg / 71.24 / KB image/jpeg
logo_scout.gif / 6.04 / KB image/gif
Resto.jpg / 18.44 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (79)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 15:06 21.10.2009

beskucnici u londonu

Moj šef reče da je, dok je živeo i radio u Londonu, uvek vodio strane delegacije ne samo na lepa mesta oko Kensingtonske palate, nego i do Stranda, tu odmah pored, u mondenski kvart, gde je svaki ulaz velelepnih gradjeniva bio zauzet i pun skitnica i beskućnika. Želeo je da pokaže i to lice Londona, ne samo raskoš i lepotu.

pitanje beskucnika u londonu nije bas tako jednostavno. uk ima, zahvaljujuci laburistima, vrlo dobar, da ne kazem unosan program za one koji nista ne rade. jos ako si zena, na konju si. svaka single mother ima obavezan besplatan smestaj na opstini na kojoj zivi.tako ima onih koje besplatno stanuju na kensingtonu u milionskim stanovima za dz. nedeljna nadoknada po detetu je 90 funti, plus beneficije za nezaposlenost, oko 100 i nesto, pa ti vidi, ako imas jedno 3 dece... bas te briga.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 15:43 21.10.2009

Re: beskucnici u londonu

ovde sad opasno rizikujem da budem ispljuvana, ali pokusavam da prikazem i druge opcije koje verovatno nisu primenjljive na vecinu zemalja ukljucujuci i srbiju.

u londonu (ali i skandinavskim gradovima) postoje ljudi koji zive na ulici jer je to zaista njihov izbor. skoro sam gledala neku emisiju gde je jedan kuvar bio pozvan na veceru beskucnika koji su protiv monopola koji drze supermarketi i koji namecu rasipanje i bacanje hrane koja je jos uvek dovoljno dobra za ljudsku upotrebu uprkos nominalnog isteka roka trajanja. oni sakupljaju ono sto uvece izbaci M&S, fensi pijace etc. oblizivala sam se kakvu su veceru napravili

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 15:55 21.10.2009

dewbury scandal kao primer

ne znam koliko ljudi na blogu je culo o ovom skandalu u kom je jedna samohrana majka sedmoro dece od 5 oceva (zarada na deci preko drzave oko gbp 1000 nedeljno) kojoj to nije bilo dosta organizovala otmicu sopstvene cerke sa svojim deckom i njegovim rodjakom. prvo je plakala k'o kisa u javnosti, zapomagala, cela zemlja se nad njom sazalila, a onda, kao sto je to obicaj, novine ponudile nagradu (mislim da je bilo gbp 50000 u pitanju)svakom ko da neku informaciju o njenoj sharon. tako je rodjak ponudio u cilju deljenja nagrade sa majkom, ali ih je policija posle neka 2 meseca provalila.

ima i toga.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 15:56 21.10.2009

charity

ja ne verujem mnogo u institucionalizovano milosrdje. tu se uvek neko slika za popularnost, pere pare, pere dusu itd. verujem samo u individualno i anonimno

drug.clan 16:30 21.10.2009

Re: charity

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron

ovakve stavove ne vredi ni pljuvati - ocevidno nisi nikada upoznala ni jednog beskucnika

Aleksandar Stosic 16:42 21.10.2009

Re: charity

a ne verujem mnogo u institucionalizovano milosrdje. tu se uvek neko slika za popularnost, pere pare, pere dusu itd. verujem samo u individualno i anonimno

Pridruzujem se Ani. A za drug.clan poruka da nije sve u pljuvanju, postoji i nesto sto se zove dijalog.

drug.clan 17:30 21.10.2009

Re: charity

Aleksandar Stosic
a ne verujem mnogo u institucionalizovano milosrdje. tu se uvek neko slika za popularnost, pere pare, pere dusu itd. verujem samo u individualno i anonimno

Pridruzujem se Ani. A za drug.clan poruka da nije sve u pljuvanju, postoji i nesto sto se zove dijalog.

pljuvanje ja nisam prvi pomenuo

meni bas nije jasno kako je milosrdje zasnovano na davanju onih koji su bogatstvo zaradili izrabljujuci one kojima pomoc treba bolje od institucionalizovanog?

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 17:51 21.10.2009

Re: charity

drug.clan

Aleksandar Stosic
a ne verujem mnogo u institucionalizovano milosrdje. tu se uvek neko slika za popularnost, pere pare, pere dusu itd. verujem samo u individualno i anonimnoPridruzujem se Ani. A za drug.clan poruka da nije sve u pljuvanju, postoji i nesto sto se zove dijalog.pljuvanje ja nisam prvi pomenuomeni bas nije jasno kako je milosrdje zasnovano na davanju onih koji su bogatstvo zaradili izrabljujuci one kojima pomoc treba bolje od institucionalizovanog?

pa da se novopecene institucije onda takodje sluze da u njima neko zaradjuje pare. ili da im drugi dive kako su humani dok su oni drugi, neljudi.

a sto se tice beskunika, upoznala sam ih verovatno mnogo vise i intimnije nego sto ces ti ikad upoznati. pijane, dogirane, prebijene, predozirane, sa svakim od njih koji je bio u stanju da prica, sam pricala o njihovim zivotima, pregledala ih, lecila. da se razumemo - za pare. to mi je posao. ja svoj posao radim za pare, kao sto ga pretpostavljam radis i ti.

sad me jos zanima osnovu kog iskustva sa beskucnicima ti pises

drug.clan 18:10 21.10.2009

Re: charity

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron

ja svoj posao ne radim iz milosrdja, za tvoju informacuju, nego za pare, kao i svi drugi. volim ga i radim ga dobro.

iako se iz nekog ranijeg bloga secam da si lekar po zanimanju ne znam odakle ti ova recenica, gde ste se ti i tvoj posao prepoznali u mom predjasnjem postu? Kakve veze ima to kako ti radis svoj posao i da li ga volis ili mrzis? Mnogo si nesto osetljiva kada je tvoj posao u pitanju.

ja sam samo pomenuo moral bogatih koji trebaju biti osnova vase neinstitucionalizovane pomoci onima kojima je ta pomoc neophodna da prezive

a sto se tice beskunika, upoznala sam ih verovatno mnogo vise nego sto ces ti ikad upoznati. pijane, dogirane, prebijene, predozirane, sa svakim od njih koji je bio u stanju da prica, sam pricala o njihovim zivotima. ne znam na osnovu kog iskustva ti pises.

iz tvoje price da se zakljuciti da ti sve te beskucnike o kojima pricas verovatno nisi upoznala vec srela i to zato sto te posao na to prislio
ja ih u mom zivotu vorovatno necu sresti jos mnogo (fizicki razlozi) ali su oni koje poznajem ili sam poznavao dovoljni da nikada ne bih mogao da izreknem kapitalistickofasiticke izjave poput onih koje si gore izjavila (sve je to njihov izbor, zla majka uz zakljucak "svi su oni takvi - sisaju nasu krv", potom primeri kako su oni u stvari bogati jer imaju dobru veceru .... disgusting...)

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 18:16 21.10.2009

Re: charity

ne izvrci moje reci. ja nisam rekla da su svi siromasni i beskucnici zato sto je to njihov izbor, vec da i takvi postoje i da nekriticko povladjivanje masama u cilju politickog interesa (veceg broja glasova za laburiste u uk konkretno) moze do dovede do perverzije samog sistema beneficija. tek toliko da se zna da postoji i druga strana medalje.

a povodom profesije, posto ti mislis da je - citat: "medicina kombinacija tehnologije i statistike" , nikad neces razumeti da onaj koji se njom bavi mora da razume probleme coveka kog leci.

i dalje ostaje da saznamo na osnovu cega ti pricas. zvuci kao neki pamflet iz kog citas.

drug.clan 18:26 21.10.2009

Re: charity

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron
ne izvrci moje reci. ja nisam rekla da su svi siromasni i beskucnici zato sto je to njihov izbor, vec da i takvi postoje i da nekriticko povladjivanje masama u cilju politickog interesa (veceg broja glasova za laburiste u uk konkretno) moze do dovede do perverzije samog sistema beneficija. tek toliko da se zna da postoji i druga strana medalje.

a povodom profesije, posto ti mislis da je - citat: "medicina kombinacija tehnologije i statistike" , nikad neces razumeti da onaj koji se njom bavi mora da razume probleme coveka kog leci.

i dalje ostaje da saznamo na osnovu cega ti pricas. zvuci kao neki pamflet iz kog citas.

ja sam devojko vise godina proveo "radeci" sa tkvima nego sto si ti ziva ali ja iako nevernik drzim se one "nek ne zna levica tvoja...." te od mene neces cuti mnogo iako je to na blogu pokusavalo da izvuku iz mene njih nekoliko.

sto se medicine tice ja stojim pri svom stavu ali i dalje ne vidim kakve veze ima tvoj posao i tvoja ljubav prema njemu sa bilo cim ovde.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 18:32 21.10.2009

Re: charity

sto se medicine tice ja stojim pri svom stavu ali i dalje ne vidim kakve veze ima tvoj posao i tvoja ljubav prema njemu sa bilo cim ovde.
*novo

ima veze zato sto preko njega imam priliku da vrlo intimno upoznam najrazlicitije ljude. u proseku njih 50ak nedeljno. u privatnim zivotima ljudi biraju sa kim ce da dodju u kontakt, tako da je ta slika pristrasna.

ja sam devojko vise godina proveo "radeci" sa tkvima nego sto si ti ziva ali ja iako nevernik drzim se one "nek ne zna levica tvoja...." te od mene neces cuti mnogo iako je to na blogu pokusavalo da izvuku iz mene njih nekoliko.

uopste me ne zanima da izvlacim bilo kakve informacije od tebe (da li je to neka profesionalna deformacija sa tvoje strane?

), vec me samo zanimaju tvoji argumenti ako se vec u diskusiju sa mnom upustas

filantrop 19:03 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron
ne znam koliko ljudi na blogu je culo o ovom skandalu u kom je jedna samohrana majka sedmoro dece od 5 oceva (zarada na deci preko drzave oko gbp 1000 nedeljno) kojoj to nije bilo dosta organizovala otmicu sopstvene cerke sa svojim deckom i njegovim rodjakom. prvo je plakala k'o kisa u javnosti, zapomagala, cela zemlja se nad njom sazalila, a onda, kao sto je to obicaj, novine ponudile nagradu (mislim da je bilo gbp 50000 u pitanju)svakom ko da neku informaciju o njenoj sharon. tako je rodjak ponudio u cilju deljenja nagrade sa majkom, ali ih je policija posle neka 2 meseca provalila.

ima i toga.

Malo je neuputno da zbog nekolicine uzasno nesrecnih slucajeva koji dodju u javnost -baby P- generalizujemo stvari.
Ja zapravo mislim da je ideja o socijalnom zbrinjavanju dece veoma dobra, to sto jedan mali % ljudi zloupotrebljava sistem je nemoguce izbeci, ne postoji savrsen sistem bez rupa. To sto neke devojke biraju tudnoce kao zivotno opredeljenje je pre odraz njihovog mentalnog sklopa a ne lose zamisljenog sistema. Pravo pitanje je zasto je to tako? jer koliko sam ja to pratio, ni one same nisu srecne sto zive na council estates u krajnjoj bedi i bez perspektive.
Ako se brines za pare , kao poreski obveznik,hej, pogledaj bankarske bonuse , koliko porodica moze da se izdrzava od samo jednog bonusa?? Zasto to ne oporezovati sto zesce?
A moram da kazem da sam zapanjen da jedan lekar, humanista moze da kaze nesto ovakvo

u londonu (ali i skandinavskim gradovima) postoje ljudi koji zive na ulici jer je to zaista njihov izbor. skoro sam gledala neku emisiju gde je jedan kuvar bio pozvan na veceru beskucnika koji su protiv monopola koji drze supermarketi i koji namecu rasipanje i bacanje hrane koja je jos uvek dovoljno dobra za ljudsku upotrebu uprkos nominalnog isteka roka trajanja. oni sakupljaju ono sto uvece izbaci M&S, fensi pijace etc. oblizivala sam se kakvu su veceru napravili

Gledati emisiju o nekolicini egzibicionista za potrebe sto viseg rejtinga gledanosti je nevidjena relativizacija.

Smatram da jedno odgovorno drustvo mora da brine o onima koji dolaze sa margina ma koliko bilo lako osuditi ih.
Ja licno nemam nista protiv da se mojim poorezom placaju siromasni. Protiv sam sto se mojim parama placaju ratovi a niko me nije pitao jel hocu.
Nisam stao na drug clanovu stranu, ni u cemu se ne slazem sa njim, mislim da je i ugao iz koga se gledamo na ovu stvar razlicit iako je ispalo da se slazemo.

PS U nekim delovima SAD neudate majke moraju da navedu ime oca u list rodjenja inace nista od pomoci (valjda da bi jurili njega za pare, a ako ne mogu da ga nadju, neka majka i dete gladuju i oskudevaju dok oni bacaju bombe po I&A) Tkdj, single majka nikakvu pomoc ne dobija za obdaniste, za koje ne moze dovoljno da zaradi i nalazi se u nemogucoj situaciji: ne moze da radi jer nema kome da ostavi dete, a ako radi ne zaradi dovoljno i za obdaniste.

EDIT
Ne zaboravi Ana da svakome od nas moze da se desi da se nadje sa one strane. Veoma vidljivo u seki.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 19:39 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

DIT
Ne zaboravi Ana da svakome od nas moze da se desi da se nadje sa one strane. Veoma vidljivo u seki.

ne znam zasto mislis da na ja to ne znam? sta ti znas o mom zivotu (osim da sam lekar)?

na ljude na ciju sam se veceru oblizivala sam skrenula paznju zato sto oni zive na strand-u o kom je milutin pisao. tamo zive iz bunta prema potrosackom drustvu, a ne zato sto im je pomoc potrebna. cisto da se zna da postoje i takvi.

takodje u north-westu engleske gde ja zivim ima do 37% ljudi koji zive od beneficija. mnogi od njih dolaze u moju ambulantu i zdravstveno uopste nisu hendikepirani kao sto tvrde. nazalost, u prirodi vecine da za zivot bira najjednostavniji nacin opstanka. ne kazem da su za to sami krivi. ali najlakse je odgovornost za svoje neuspehe prebaciti na druge -roditelje, drustvo, sistem. takvo ponasanje je vrlo popularno, ne samo medju beskucnicima.

ne radi se o parama, nego o ocekivanjima.

npr u engleskoj postoje mnogobrojne situacije u kom nezposleni pljuju doseljenike iz istocne evrope jer im "oduzimaju radna mesta". onda se ispostavlja da su nezaposleni nezposleni zato sto nece da npr beru jabuke za 8 funti na sat, a oni iz istocne evrope hoce.

Doctor Wu 19:42 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

ima i toga.

Ima i ovoga. Volim te priče o engleskom white trashu jer ilustruju kuda sve može dovesti bezuslovna državna socijalna pomoć. U UK ima negde između 5 i 6 miliona odraslih koje nijedna statistika nezaposlenih ne prikazuje, koji su na socijalnoj pomoći i koji nikada u životu nisu i neće raditi. Jednostavno je postoje nikakvi mehanizmi kojim bi se ti ljudi motivisali na neki društveno korisni rad. Koliko razumem, slična je stvar i sa crncima u USA i zato su oni ubedljivo najneuspešnija manjina (za razliku od, na primer, Indusa i Kineza).

drug.clan 19:54 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

Doctor Wu
ima i toga.

Ima i ovoga. Volim te priče o engleskom white trashu jer ilustruju kuda sve može dovesti bezuslovna državna socijalna pomoć. U UK ima negde između 5 i 6 miliona odraslih koje nijedna statistika nezaposlenih ne prikazuje, koji su na socijalnoj pomoći i koji nikada u životu nisu i neće raditi. Jednostavno je postoje nikakvi mehanizmi kojim bi se ti ljudi motivisali na neki društveno korisni rad. Koliko razumem, slična je stvar i sa crncima u USA i zato su oni ubedljivo najneuspešnija manjina (za razliku od, na primer, Indusa i Kineza).

nemoj se hvatati price o kojoj nisi ni razmislio:
kada neko desetinama generacija (sve do pre par decenija) zivi u drustvu u kome ma koliko i kako radio nece imati nista, ni slobodu kakvu drugi imaju i u kome ljudi vec generacijama znaju da njihova deca nece ziveti bolje ako roditelji zapnu, kada taj neko zivi u zajednici koja ima najgore skole u drzavi, kriminal desetinama puta veci od proseka .... ne mozes koristiti svoje belacke kriterijume za donosenje socijalnih zakljucaka.
Vreme leci sve ali ga treba dosta da bi se ispravila nepravda nanosena vekovima....

ostale manjine nemaju to breme oko vrata

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 19:57 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

drug.clan
Doctor Wu
ima i toga.

Ima i ovoga. Volim te priče o engleskom white trashu jer ilustruju kuda sve može dovesti bezuslovna državna socijalna pomoć. U UK ima negde između 5 i 6 miliona odraslih koje nijedna statistika nezaposlenih ne prikazuje, koji su na socijalnoj pomoći i koji nikada u životu nisu i neće raditi. Jednostavno je postoje nikakvi mehanizmi kojim bi se ti ljudi motivisali na neki društveno korisni rad. Koliko razumem, slična je stvar i sa crncima u USA i zato su oni ubedljivo najneuspešnija manjina (za razliku od, na primer, Indusa i Kineza).

nemoj se hvatati price o kojoj nisi ni razmislio:
kada neko desetinama generacija (sve do pre par decenija) zivi u drustvu u kome ma koliko i kako radio nece imati nista, ni slobodu kakvu drugi imaju i u kome ljudi vec generacijama znaju da njihova deca nece ziveti bolje ako roditelji zapnu, kada taj neko zivi u zajednici koja ima najgore skole u drzavi, kriminal desetinama puta veci od proseka .... ne mozes koristiti svoje belacke kriterijume za donosenje socijalnih zakljucaka.
Vreme leci sve ali ga treba dosta da bi se ispravila nepravda nanosena vekovima....

ostale manjine nemaju to breme oko vrata

ovo uopste ne stoji. i dr wu i ja zivimo u zemlji gde smo manjina prema kojoj vladaju negativne predrasude. ipak njihovoj ekonomiji i udobnijem zivotu neprivilegovanih doprinosimo vise nego prosecni stanovnici njihove drzave.

drug.clan 19:59 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

filantrop

Nisam stao na drug clanovu stranu, ni u cemu se ne slazem sa njim, mislim da je i ugao iz koga se gledamo na ovu stvar razlicit iako je ispalo da se slazemo.

ne moras se bojati McCarty je odavno mrtav

salu na stranu: ne mora covek biti komunista da bi stao na stranu siromasnih, nesrecenih i potlacenih, to je stvar morala a ne ideologije. Meni je zanimljivo da oni koji to ne vide najvise pricaju o hriscanskom moralu koji je u sustini moral siromastva a misle sasvim suprotno od tih moralnih stavova.

Doctor Wu 20:02 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

ostale manjine nemaju to breme oko vrata

Ne znam da li ti znači nešto reč Kalkuta, zapadni Bengal... Ako ti misliš da su američki Crnci ikada u 20. veku živeli u uslovima gorim nego što su oni u kojima odrastaju žive i školuju se Indusi iz zapadnog Bengala, onda ti stvarno svaka čast.

drug.clan 20:03 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron
drug.clan
Doctor Wu
ima i toga.

Ima i ovoga. Volim te priče o engleskom white trashu jer ilustruju kuda sve može dovesti bezuslovna državna socijalna pomoć. U UK ima negde između 5 i 6 miliona odraslih koje nijedna statistika nezaposlenih ne prikazuje, koji su na socijalnoj pomoći i koji nikada u životu nisu i neće raditi. Jednostavno je postoje nikakvi mehanizmi kojim bi se ti ljudi motivisali na neki društveno korisni rad. Koliko razumem, slična je stvar i sa crncima u USA i zato su oni ubedljivo najneuspešnija manjina (za razliku od, na primer, Indusa i Kineza).

nemoj se hvatati price o kojoj nisi ni razmislio:
kada neko desetinama generacija (sve do pre par decenija) zivi u drustvu u kome ma koliko i kako radio nece imati nista, ni slobodu kakvu drugi imaju i u kome ljudi vec generacijama znaju da njihova deca nece ziveti bolje ako roditelji zapnu, kada taj neko zivi u zajednici koja ima najgore skole u drzavi, kriminal desetinama puta veci od proseka .... ne mozes koristiti svoje belacke kriterijume za donosenje socijalnih zakljucaka.
Vreme leci sve ali ga treba dosta da bi se ispravila nepravda nanosena vekovima....

ostale manjine nemaju to breme oko vrata

ovo uopste ne stoji. i dr wu i ja zivimo u zemlji gde smo manjina prema kojoj vladaju negativne predrasude. ipak njihovoj ekonomiji doprinosimo vise nego prosecni stanovnici njihove drzave.

kod crnaca nije u pitanju predrasuda prema njima vec neprestane akcija protiv njih koje su trajale/traju vekovima i koje su duboko ukorenjene u kolektivnu svest tih ljudi.

Ti nemas predrasude i zato mozes da funkcionises, oni ih imaju sa razlogom i veoma su duboke i trebace vremena da ih se oslobode.

drug.clan 20:07 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

Doctor Wu
ostale manjine nemaju to breme oko vrata

Ne znam da li ti znači nešto reč Kalkuta, zapadni Bengal... Ako ti misliš da su američki Crnci ikada u 20. veku živeli u uslovima gorim nego što su oni u kojima odrastaju žive i školuju se Indusi iz zapadnog Bengala, onda ti stvarno svaka čast.

ti uopste ne razumes ljudsku psihu, nije vazno kako zivis vec kolika je razlika izmedju tebe koji radis i onog pored za koga radis. U Kalkuti su svi bili siromasni osim elite koja ih je izrabljivala i protiv kojih su se borili. Americki crnci su morali da gledaju kakoiako oni rade i neradnicka belacka bagra pored njih zivi bolje samo zato sto je bela. Ne elta protiv koje se bore vec vecina, samo zato sto je bela.

ostale manjine su same dosle u tu zemlju da ostvare svoj san a njihova manjina je na silu dovedena u zemlju u kojoj su izgubili svaki san

Zgrozen sam nad izlivima rasizma koji se ovde pojavljuju.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 20:15 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

jos kad bi nam pojasnio gde si u nasem pisanju video rasizam, pa da nas prosvetlis.

predlazem vise citanja, putovanja, a manje ogranicenosti i predrasuda.

Doctor Wu 20:15 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

kod crnaca nije u pitanju predrasuda prema njima vec nepreste akcija protiv njih koje su trajale/traju vekovima i koje su duboko ukorenjene u kolektivnu svest tih ljudi.

Ti nemas predrasude i zato mozes da funkcionises, oni ih imaju sa razlogom i veoma su duboke i trebace vremena da ih se oslobode.

Da, ovo me podseća na one Mbekijeve i Zumine priče kako je vakcina protiv AIDSa, zapravo, velika belačka zavera protiv nedužnih Crnaca...

drug.clan 20:19 21.10.2009

Re: charity

ja ne verujem mnogo u institucionalizovano milosrdje. tu se uvek neko slika za popularnost, pere pare, pere dusu itd. verujem samo u individualno i anonimno

jedan od najvecih uzroka beskucnistva u americi u proteklih par decenija je zatvaranje mentalnih institucija (skupe su a ratovi nisu) i pustanje svih tih bespomocnih ljudi na ulicu gde im naravno skoro niko nije individualno i anonimno pomogao.

Zato vi ne verujete u institucijalno milosrdje vec verujete u individualno i anonimno?

Doctor Wu 20:21 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

ti uopste ne razumes ljudsku psihu, nije vazno kako zivis vec kolika je razlika izmedju tebe koji radis i onog pored za koga radis.

Dobro je da makar ti razumeš. U Kalkuti u kojoj ljudi od gladi bukvalno umiru na ulici, u kojoj se deca rađaju i odrastaju na 0.5m od ulice po kojoj šibaju kola sve vrvi od oglasa za raznorazne škole i ogromnoj većini ljudi je stalo da se edukacijom i školovanjem izvuku iz bede u kojoj su se snašli. U Harlemu, Baltimoru, s druge strane, tih oglasa nema, ali zato na svakom uglu možeš naći crack, kokain i heroin koji prodaje brat koji bi da se obogati preko noći.

drug.clan 20:24 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

Doctor Wu
kod crnaca nije u pitanju predrasuda prema njima vec nepreste akcija protiv njih koje su trajale/traju vekovima i koje su duboko ukorenjene u kolektivnu svest tih ljudi.

Ti nemas predrasude i zato mozes da funkcionises, oni ih imaju sa razlogom i veoma su duboke i trebace vremena da ih se oslobode.

Da, ovo me podseća na one Mbekijeve i Zumine priče kako je vakcina protiv AIDSa, zapravo, velika belačka zavera protiv nedužnih Crnaca...

koji deo je teorija zavere i izmisljena bajka?

da nisu dovedeni na silu?
da nisu radili od jutra do sutra?
da pored tog rada nisu nista imali?
da se generacijama cranaca rad nije isplatio ni na koji nacin, cak ni kao moralna satisfakcija?
da su i najgori belci koji nisu hteli da rade bolje prolazili?
da su sve do skora (u istorijskim okvirima) mogli biti neplaceni za svoj rad cak i ubijeni?
da zive u najgorim naseljima gde su skole najgore i da im je sansa za izlazak minimalna?
da se policija i ne trudi da smanji kriminal u krajevima gde oni zive?
...
...
...

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 20:24 21.10.2009

Re: charity

pocinjem da sumnjam da je u pitanju velika naivnost, pre nego bilo sta drugo.
ti zaista verujes da i jedna institucija tipa drzave pravi bilo kave akcije iz cistog milosrdja? naravno da se sve danas radi za profit. cak i u pojedinacnim slucajevima, vrlo cesto. kod pojedinaca nije u pitanju samo materijalna dobit.

imam i jedan lep primer iz amerike. jedan bivsi azilant iz latinske amerike lkoji je uspeo u zivotu svakog cetvrtka kuva na veliko i iznosi hranu na mesta za koja zna da se na njima beskucnici okupljaju.

drug.clan 20:27 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

Doctor Wu
ti uopste ne razumes ljudsku psihu, nije vazno kako zivis vec kolika je razlika izmedju tebe koji radis i onog pored za koga radis.

Dobro je da makar ti razumeš. U Kalkuti u kojoj ljudi od gladi bukvalno umiru na ulici, u kojoj se deca rađaju i odrastaju na 0.5m od ulice po kojoj šibaju kola sve vrvi od oglasa za raznorazne škole i ogromnoj većini ljudi je stalo da se edukacijom i školovanjem izvuku iz bede u kojoj su se snašli. U Harlemu, Baltimoru, s druge strane, tih oglasa nema, ali zato na svakom uglu možeš naći crack, kokain i heroin koji prodaje brat koji bi da se obogati preko noći.

to je bas ono sto sam rekao, oni vide sansu u pravednom drustvu dok ce crncima nakon vekova zivenja u rasnoj nepravdi u kojoj se nista nije isplatilo trebati vreme da se oslobode.

I ne mojte misliti da crnci nisu pokusavali. Prihvatili su hriscanstvo u nadi da ce im pomoci, ginuli su najpre u gradjanskom ratu u nadi da ce im pomoci, ginuli su u svim potonjim ratovima misleci da ce im pomoci i nista nije vredelo cak ni njihovi zivoti a pogotovo ne njihovo zalaganje i rad. Na kraju im je pomoglo nasilje. I kakvu pouku su mogli da izvuku?

drug.clan 20:30 21.10.2009

Re: charity

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron
pocinjem da sumnjam da je u pitanju velika naivnost, pre nego bilo sta drugo.
ti zaista verujes da i jedna institucija tipa drzave pravi bilo kave akcije iz cistog milosrdja? naravno da se sve danas radi za profit. cak i u pojedinacnim slucajevima, vrlo cesto. kod pojedinaca nije u pitanju samo materijalna dobit.

nije vazno sta je motiv vazno je da se pomogne, na kraju krajeva kako neko moze da ubira profit za drzavnu mentalnu instituciju, moze da prima platu za malo rada ali ne moze da ubire profit, bar ne znacajan.

imam i jedan lep primer iz amerike. jedan bivsi azilant iz latinske amerike lkoji je uspeo u zivotu svakog cetvrtka kuva na veliko i iznosi hranu na mesta za koja zna da se na njima beskucnici okupljaju.

za tebe je pranje sopstvene savesti dobar motiv a pranje politicke savesti nije dobar?

Doctor Wu 20:30 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

to je bas ono sto sam rekao, oni vide sansu u pravednom drustvu dok ce crncima nakon vekova zivenja u rasnoj nepravdi u kojoj se nista nije isplatilo trebati vreme da se oslobode.

Ti, čoveče, nemaš veze sa životom. Kakva crna pravednost indijskog društva?!! Jel si ti čuo za kaste? Za untouchables?

drug.clan 20:34 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

Doctor Wu
to je bas ono sto sam rekao, oni vide sansu u pravednom drustvu dok ce crncima nakon vekova zivenja u rasnoj nepravdi u kojoj se nista nije isplatilo trebati vreme da se oslobode.

Ti, čoveče, nemaš veze sa životom. Kakva crna pravednost indijskog društva?!! Jel si ti čuo za kaste? Za untouchables?

pravednost unutar kastinskog sistema je veca nego unutar rasnog, uostalom ti si rekao da oni to rade jer se tako mogu izvuci iz bede,

crnci vekovima nisu mogli da se izvuku iz bede ma koliko radili i jos ne mogu da veruju da je to moguce jer beli ljudi rade sve da to ne bi bilo tako...

Exitus Letalis 21:01 21.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

Zgrozen sam nad izlivima rasizma koji se ovde pojavljuju.

vala i ja.

ostale manjine su same dosle u tu zemlju da ostvare svoj san a njihova manjina je na silu dovedena u zemlju u kojoj su izgubili svaki san

samo da podvučem.
ali da pomaka i u svesti ljudi ima, kao što se videlo na poslednjim izborima.
polako, mukotrpno, užasno za generacije i generacije crnaca ...

ko ima tri oka a ne vidi ni na jedno? mississippi...

radojicic92 23:55 22.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

Zgrozen sam nad izlivima rasizma koji se ovde pojavljuju

pazljivo sa zgrazanjem, tanka je linija

i otkud znas da WU i doktorka nisu crnci?

kume preporuka ko i uvek

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 01:49 23.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

radojicic92
Zgrozen sam nad izlivima rasizma koji se ovde pojavljuju
pazljivo sa zgrazanjem, tanka je linijai otkud znas da WU i doktorka nisu crnci?kume preporuka ko i uvek

Lol
ne znam za wua Ali ja Sam crnac

Milutin Milošević 07:46 23.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

kume preporuka ko i uvek

Hvala, kume

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 07:28 25.10.2009

Re: dewbury scandal kao primer

pravednost unutar kastinskog sistema je veca nego unutar rasnog, uostalom ti si rekao da oni to rade jer se tako mogu izvuci iz bede,

crnci vekovima nisu mogli da se izvuku iz bede ma koliko radili i jos ne mogu da veruju da je to moguce jer beli ljudi rade sve da to ne bi bilo tako...

literatura o indiji za drug.clana i njegovu ekipu glasaca:
illusionist - hari kunzru. pod uslovom da drug.clan i ekipa mu znaju engleski.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 08:23 25.10.2009

mir mir

INTERMECO

Ja kažem san,
Vi kažete sloboda;
Jedno i drugo je Tihi okean
I pena iza parobroda.

Samo hlebovi na svetu
Ne kriju lice iza paravana;
Sve drugo je - ptice u letu
i lišće sa grana.
Rade Drainac

selica_nena 15:15 21.10.2009

Koliko ima nesrećnih sudbina i ljudi

Znaš koja mi se reč mota po glavi od početka do kraja teksta?
Dostojanstvo. I onih koji pomoć pružaju i onih koji je primaju. Bez patetike, busanja u grudi, prezira, osude...
Pozdrav i preporuka.

Milutin Milošević 20:19 21.10.2009

Re: Koliko ima nesrećnih sudbina i ljudi

Skauti kažu da im nije lako da na pravi način objasne volonterima tu ideju - da se beskućnici posmatraju kao i svi drugi ljudi. Ne da ljudi ne razumeju, nego postoji neka prepreka koju moraju da prevazidju. Zato jednom mesečno organizuju tvoreni dan kada pozivaju zainteresovane da im se pridruže i na pravi način shvate akciju.

Exitus Letalis 21:11 21.10.2009

Re: Koliko ima nesrećnih sudbina i ljudi

selica_nena
Znaš koja mi se reč mota po glavi od početka do kraja teksta?
Dostojanstvo. I onih koji pomoć pružaju i onih koji je primaju. Bez patetike, busanja u grudi, prezira, osude...
Pozdrav i preporuka.

a mene ne napušta gađenje od kada sam slušala jelovnik za visokog gosta sve sa tufahijama i rolovanom ćurkom dan posle
akcije "štrajk glađu" i "hrana za sve".
toliko neosetljivosi i bahatosti nisam skoro videla.
bljak!

p.s. i činjenica da se na sms 2500 hrana za sve naplaćuje pdv.
što na 1.000 obroka iznosi još 180 obroka koje je operater strpao u svoju kasu,
jer nigde ne vidoh
da je demantovano.
odnosno da se opertater odrekao tih 18 kinti po sms-u u korist iste akcije.
ako jeste, izvinjavam se.

Predrag Brajovic 21:46 21.10.2009

Re: Koliko ima nesrećnih sudbina i ljudi

Exitus Letalis
što na 1.000 obroka iznosi još 180 obroka koje je operater strpao u svoju kasu,
....
odnosno da se opertater odrekao tih 18 kinti po sms-u u korist iste akcije.

Не може оператер да их се одрекне, само држава. Јер су по закону оперетери дужни да за сваку услугу коју дају плаћају порез. Значи, морала би да се донесе некаква уредба која би искључила плаћање ПДВ-а у оваквим случајевима. (Српско законодавство није нимало стимулативно у вези са давањем донација, било кроз услугу, робу или финансијска средства.)

Иначе, необичан ми је онај део коментара са туфахијама и гађењем. Претпостављам да си очекивала и да високи гост (додуше, други део му је био остао код куће) гладује или пости, само да би се осетљивијим душицама удовољило. (До када та осетљивост налаже одрицање од хране? Један дан, седам, месец дана...?) Па и поста су, по канону, ослобођени путници и, рецимо, војници, док добровољно гладовање изазива пад шећера у крви и може да омете расуђивање у важним међудржавним преговорима.

Сва срећа па нешто презалогајише.

Exitus Letalis 22:19 21.10.2009

Re: Koliko ima nesrećnih sudbina i ljudi

Иначе, необичан ми је онај део коментара са туфахијама и гађењем. Претпостављам да си очекивала и да високи гост (додуше, други део му је био остао код куће) гладује или пости, само да би се осетљивијим душицама удовољило.

ne, nego sam očekivala da će da prećute jelovnik.
naravno da znam da su klopali.
al je malo neukusno.

До када та осетљивост налаже одрицање од хране? Један дан, седам, месец дана...?

nemoj da podmećeš.
uopšte se ne radi o tome. nek jedu.
ali i dalje mislim da je bljak pisati o tome.
nisam vernik i nemam pojma šta nalažu kanoni bilo koje vere al ovo apsolutno nema veze s tim...

Сва срећа па нешто презалогајише.

i više nego...

leopold_lady 15:18 21.10.2009

Uvek sam za konkternu....

pomoć pre - nego za neke akcije - Gladujmo za gladne....

Drago mi je da ima takvih ljudi više i da ima ljudi koji se organizuju - da konkretno pomognu.....

BTW.,najjveći strah mi je oduvek bio da moji i meni bitni ljudi ne osiromaše toliko - da moraju da zavise od dobre volje drugih i trudim se da koliko mogu im omogućim normalan život.... Tj.,da im pomognem.....

Milutin Milošević 20:20 21.10.2009

Re: Uvek sam za konkternu....

Drago mi je da ima takvih ljudi više i da ima ljudi koji se organizuju - da konkretno pomognu...

Nažalost, danas ovakve konketne i korisne, a naizgled male akcije, često ostanu neprimećene.

mariopan 13:53 22.10.2009

Re: Uvek sam za konkternu....

BTW.,najjveći strah mi je oduvek bio da moji i meni bitni ljudi ne osiromaše toliko - da moraju da zavise od dobre volje drugih i trudim se da koliko mogu im omogućim normalan život.... Tj.,da im pomognem.....

Dešava se i to.
Bilo je za vreme Slobe kada je ona inflacija "pojela" vrednosti prihoda pa su ljudi masovno gladovali,pogotovo po gradovima, neki se i besili i samoubijali jer nisu mogli ni imali od koga da prose a nisu ni hteli da se toliko ponize - i stradali su, strašno su stradali, samo o tome se malo govori i kao da se nije nikada dogodilo.
Snimljena je samo jedna drama "Dnevnik uvreda" o bračnom paru starijih ljudi koji iz poniženja u poniženje padaju, stropoštavaju se u siromaštvo, i dok Ona plete kape i prodaje na ulici smrzava se do smrti, muž gubi posao jer je "nepodoban" i pada u depresiju...par koji ni rođenom detetu neće da kaže da nemaju i da su gladni,majka iz ponosa i umire ( ta žena se smrzava na ulici).....e to smo svi , izgleda zaboravili ... DA MOŽE DA SE DESI SVIMA...iz ovog ili onog razloga..

A da li ste ikada bili stvarno gladni? Onako danima, dugo i bez izgleda na pomoć?
Bez doma, bez krova nad glavom, na kiši, snegu, na vetru i hladnoći?
Da li ste doživeli da vas ljudi gledaju sa prezirom jer se na vama vidi beda a vi nemate gde da se operete, nemate šta da obučete, nemate gde da spavate i nemate nikoga da vam pomogne?
Kada svako, makar jedan dan u svom životu bude napolju, gladan, smrznut i bez pomoći..možda će razumeti kako je tim ljudiam zaista teško i kako je izlazak iz bede za neke od njih nemoguć...njima se može samo pomagati neprekidno, kao što to i Milutin kaže.
Ovaj Dan solidarnosti sa gladnima je imao baš to kao ideju, da siti ljudi samo jedan dan u svom životu osete kako je onima koji nisu imali sreće. Kada osete, onda će bolje razumeti. (?) Da ona narodna "sit gladnom ne veruje" bar jedan dan ne bude tačna.
Imam osećaj da su neki blogeri prvo dobro ručali pa došli da pričaju kako je gladnima?

Hvala Milutine na ovom lepom tekstu, znam ja da ti sve ovo razumeš.
A izviđači su uvek bili prvi da pomognu, to se otprilike prvo nauči kada se postane izviđač.

leopold_lady 23:03 22.10.2009

Re: Uvek sam za konkternu....

A da li ste ikada bili stvarno gladni?

Da ....

Da li ste doživeli da vas ljudi gledaju sa prezirom jer se na vama vidi beda

Da ... A onda sam na fakultetu videla drugaricu koja je isto imala stare stvari na sebi i nekako smo tada počele da se zbližavamo i da delimo i ono malo što imamo.... Jedna od retkih osoba sa kojom sam postala nerazdvojna.... I ta beda nas je spojila....

Sada imam i nisam gladna - ali sećam se dobro tog vremena kad nisam imala i kada sam bila gladna.... Jako dobro....

I ne mogu da krivim Milošević Slobodana za to - mogu samo da krivim čoveka koji je mom ocu dao otkaz kao tehnološkom višku.... A i njega ne znam da li mogu da krivim - jer ne znam da li je živ..... Znam da je čovek koji je mom ocu uručio to rešenje - se razneo ispred Skupštine - jer nije mogao da podnese život i šta je uradio svojoj i drugim porodicama.....

Moj otac je živ - relativno zdrav,ali dobro i mi smo svi živi,zdravi i dobro....

I,da,taj strah od siromaštva u mom slučaju jeste opravdan.... Mada mislim da bi ako bi nam se opet desilo - uspeli nekako da se izvučemo.... Verujem u to.... Samo - ne bi želela da proveravam....

mariopan 16:16 23.10.2009

Re: Uvek sam za konkternu....

leopold_lady

Onda ti to razumeš, i tebi o ovome ne treba mnogo govoriti, ti znaš.
Htela sam samo da ljudi razmisle na taj način.
Pozdrav

drug.clan 15:21 21.10.2009

briga a ne pare

Koliko ima nesrećnih sudbina i ljudi kojima je potrebna pomoć u velikim gradovima? Iznenadićete se ako ne znate.

sada bi neki rekli: "posto svi imaju jednakse sanse sami su to izabrali"

problem tih ljudi nije samo materijalni (siromastvo nije pri vrhu razloga za beskucnistvo), mnogo njih je nesposobno da se stara o sebi, bolesno, zlostavljano, otpusteno iz mentalnih institucija ili na neki nacin mentalno obolelo. Njima nije dovoljno dati 2000 franaka, evara, dolara i reci problem je resen. Pare nisu socijalna politika, jesu deo nje ali nisu resenje svega.

Secam se rada u jednom prihvatilistu gde je dolazilo na hiljade ljudi svaki dan. Mozda bi samo trecini njih pare resile problem ali ostatku je trebala ljudska pomoc a ne samo novcana. Tu pomoc tesko da negde mogu da dobiju.

Procene su da u svetu postoji oko 100 miliona beskucnika, od toga u zapadnom razvijenom delu oko 10 miliona, u EU oko 3 miliona, u US oko 1.5 miliona a u Japanu znatno manji procenat (oko 200 000)

kod nas ne zna se ali sve vise i uglavnom su to bolesni ljudi kojima ne trebaju pare vec briga a o kojima nazalost niko vise ne brine

Milutin Milošević 20:22 21.10.2009

Re: briga a ne pare

Rekoh ja da

Meni je ipak najviše žao onih izgubljenih, koji ne mogu da se brinu o sebi, kojima ne možeš nikako pomoći, osim da im stalno pomažeš

drug.clan 20:58 21.10.2009

Re: briga a ne pare

Milutin Milošević
Rekoh ja da
Meni je ipak najviše žao onih izgubljenih, koji ne mogu da se brinu o sebi, kojima ne možeš nikako pomoći, osim da im stalno pomažeš

znam na sta si ti mislio, ono je bio odgovor stavu koji trenutno vlada svetom i srbijom

nazalost takvih je jako puno, pogotovo u Srbiji gde je jos uvek najveci broj beskucnika bas iz te grupe

Blade Runner 15:46 21.10.2009

I u Torontu ih ima puno

Neki su izabrali da žive tako ali većina je prisiljena. Grad uglavnom pokušava da im pomogne, ali cela stvar je, kako sam čitao, vrlo složena. Najviše ih ima u centru grada gde ventilaciju metroa zimi koriste za grejanje.

Jelica Greganović 16:20 21.10.2009

U Ljubljani

beskućnici izdaju svoj list - "Kraljevi ulice" (imaju i sajt http://www.kraljiulice.org/). Iako liči na one koje klepaju deca u osnovnim školama, redovno ga kupujem od njihovih "kolportera". Te priče o sebi koje pišu u toj novini ti prosto zgrče srce, zajedno sa naivnim crtežima.
Otkako je došla hladna jesen, nekoliko njih kao vrapci cupkaju oko klupe na uglu ulice kojom redovno prolazim. Našušureni, promrzli...

Milutin Milošević 20:23 21.10.2009

Re: U Ljubljani

Ovo sa novinama koje prave i prodaju beskućnici sam prvo video u Budimpešti, pre desetak godina. Danas je ta ideja zaživela u mnogo gradova

Doctor Wu 21:30 21.10.2009

Re: U Ljubljani

Milutin Milošević
Ovo sa novinama koje prave i prodaju beskućnici sam prvo video u Budimpešti, pre desetak godina. Danas je ta ideja zaživela u mnogo gradova

The Big Issue je prvo počeo da izlazi u Britaniji 1991. godine. Na toj web strani ima i nešto i o social businesses što je, po meni, lep način da ljude, pa i one psihički labilne dovedeš do toga da obavljaju neki društveno korisni rad. Pored toga što im pomaže materijalno, taj osećaj da nekom trebaju, da je nekome stalo do toga što rade, jako puno znači i za njihov psihički oporavak.

bocvena 16:36 21.10.2009

Hvala za tekst.

Volela bih da neko napiše nešto slično o Srbiji.
Manje više znam kakva je situacija u Beogradu, ali o unutršnjosti ne znam ništa.

Milutin Milošević 20:39 21.10.2009

Re: Hvala za tekst.

o unutršnjosti ne znam ništa

Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim i nemam nikakvu podlogu za ovo što ću reći, ali mi se čini da je u unutrašnjosti prisutna ona vrsta siromaštva koja podrazumeva da se ljudi toga stige i plaše i teškom mukom sastavljaju kraj sa krajem. Ona koja se ne vidi na ulici, i protiv koje je teško naći lek. Posao sam o ovome odavno u blogu Obični životi

hajkula1 02:40 22.10.2009

Re: Hvala za tekst.

Siromastvo...

zbog koga se ludi stide i plase i teskom mukom sastavljaju kraj s krajem,

Koliko je u glavnom gradu (BG) zaposlenih koji se stide i plase...

Tek jedan primer, slican mnogima

bracni par pedesetih godina, zaposleni u istoj firmi, plata kasni, razmak izmedju plata bude i vise od 2 meseca... dobiju po pola... dvoje dece, kreditno zaduzenje oko 100 evra (plate po ugovoru, na nivou prosecne...)

a rade u dobroj firmi

I stid i strah, veci nego pre desetak godina. Vise se krije.

miloradkakmar 16:54 21.10.2009

Svaka čast

na humanosti.
Mnogi su u zabludi da u bogatim zemljama nema siromašnih, gladnih.. .tvoj tekst je uverljivo otklanja.
Mnogi su u zabludi da u manjim mestima nema siromašnih, gladnih.. ima ih.

Biljana 77 17:42 21.10.2009

Re: Svaka čast

...ali o unutršnjosti ne znam ništa.

Mnogi su u zabludi da u manjim mestima nema siromašnih, gladnih.. ima ih.

Ima, samo se bolje kriju jer je ovde još uvek sramota biti siromašan, biti gladan, biti bolestan. .. Manje je beskućnika jer je lakše/jeftinije doći do nekakvog životnog prostora, ali je beda, mislim, veća.

Milutin Milošević 20:41 21.10.2009

Re: Svaka čast

Evo, Biljana je dala odgovor koji nisam video (idem odozgo po komentarima) pa sam iznad napisao skoro isto

ivana23 16:55 21.10.2009

***

Jelica Greganović 19:52 21.10.2009

"...Moj angel sreče

je pač lačen in bos..."
kaže Zoran Predin,
a upravo taj stih je pred sobom napisan na kartonu imao jedan od gradskih prosjaka...
("...Moj anđeo sreće je eto gladan i bos..." )

margos 20:12 21.10.2009

.....

E, Gazda, mnogo si lepo napisao... i hvala ti.

Milutin Milošević 20:43 21.10.2009

Re: .....

Nisam mogao da odolim. Bilo je veoma inspirativno i zahvalan sam za priliku da učestvujem u ovoj akciji

margos 23:02 21.10.2009

Re: .....

zahvalan sam za priliku

Znam - i oseća se u tekstu.
Vrte mi se po glavi neke ličnije priče, al nisam u stanju da ih napišem. :(

razmisljam 01:43 22.10.2009

Re: .....

Код свих бескућника, гладних и сиромашних који то нису постали сопственом вољом, управо се и ради о страху, стиду и губљењу достојанства. Мислим да је беспомоћност једна од најстрашнијих ствари на свету, која паралише.
Добро се сећам наших бувљака деведесетих, на којима су несрећни људи распродавали све чега су могли да се одрекну и који сам проблем имала у процепу између потребе да им помогнем тако што ћу нешто купити, истовремено свесна да им је и то што су изложили на картонима (а што ми и није било потребно) такође неопходно, али мање од комада хлеба који ће купити новцем од продаје, а ја им то одузимам. Наравно, тек није долазило у обзир да једноставно извадим новац и дам им га, јер би их то још више постидело и унизило у безизлазу у коме су били.
И стидели смо се и они и ја, понижени бесмислом ситуације.

Milutin Milošević 06:31 22.10.2009

Re: .....

беспомоћност једна од најстрашнијих ствари на свету, која паралише.

arianna 07:18 22.10.2009

Re....

Milutin Milošević
Bilo je veoma inspirativno i zahvalan sam za priliku da učestvujem u ovoj akciji

Preporuka za lepo napisan text i svaka čast na iskazanoj humanosti.
U Srbiji je svaki deseti gradjanin siromašan.

g.radicevic 20:14 21.10.2009

deca ulica....

beogradskih

Milutin Milošević 20:44 21.10.2009

Re: deca ulica....

Uradićemo nešto i ovde. Sakupljam, sakupljam, nadam se uskoro...

ivana23 20:47 21.10.2009

Re: deca ulica....

g.radicevic
beogradskih

mirelarado 21:19 21.10.2009

Re: deca ulica....

Milutin Milošević
Uradićemo nešto i ovde. Sakupljam, sakupljam, nadam se uskoro...

vishnja92 11:37 22.10.2009

Re: deca ulica....

mariopan 14:10 22.10.2009

Re: deca ulica....

Mene više brine što se neki genije dosetio da te "narodne kuhinje" ukine za vreme leta, ovde u Srbiji one ne rade leti...jer se računa da beskućnici leti mogu sebi nekako da zarade obroke ili da nađu neki posao. Ko je to smislio stvarno nema pameti ili nikada nije video ljude koji dolaze da uzmu te obroke sa " kazana"..a trebalo bi samo jednom da ode i stane uz njih, da vidi ko to koristi i da li deda od 80 godina ili retardirana devojka mogu bio šta da "rade" leti, osim da gladuju i čekaju jesen da se te kuhinje otvore i prorade.

Devojka iz mog kraja koja je živela sa dedom dok on nije umro, počela je da živi na ulici jer je retardirana i ne zna da treba da ode po te obroke, ne zna kome treba da se javi i ko njima daje tu socijalnu kartu kojom pokazuju da su korisnici kuhinje. Ona to sve nije znala, bila je na nivou deteta od 5 godina..usred zime, srznutu i pokislu našla sam je na vratima moje kuće, obratila mi se za pomoć jer se uvek igrala sa mojom ćerkom.

Odevla sam je u Centar za Socijalni rad i pobrinuli su se za nju, smestili je negde gde se o njoj brinu kompletno jer joj je takva briga potrebna. Ali mesecima je bila gladna, smrznuta i neserćna jer nije znala kako sebi da pomogne.

Koliko takvih ljudi preko leta nema NIJEDAN obrok zato što se neko setio da te kuhinjue zatvori?

Možda treba na tome raditi da se te kuhinje ne zatvaraju uopšte dok god ima ljudi kojima je to jedini obrok tog dana i koji su nesposobni da se na drugi način pobrinu o sebi.

lakipingvin 19:30 22.10.2009

prica

Jedan Čiroki indijanac je ispričao svom unuku:
- „U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka.
Jedan je Zlo – to je strah, gnev, zavist, žalost, kajanje, pohlepa, nadmenost, samosažaljenje, krivica, ogorčenje, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.
Drugi je Dobro – to je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosećanje, velikodušnost, istina, samilost i vera.“
- „I koji vuk pobedjuje?“- upita unuk.
A stari čiroki odgovori:
- „Onaj kojeg hraniš.“

Gazda Hvala ti na hrani...

Milutin Milošević 21:18 22.10.2009

Re: prica

Vrlo lepo rečeno. Hvala tebi

49 41 13:43 23.10.2009

Andric, ... rece

"Kad bi mi gladni DIGLI RUKE, pomracili bi Sunce".

NNN 23:55 26.10.2009

...

Gazda Milutčino!

Vest od pre neki dan je da u Kragujevcu dele oko 600 obroka dnevno, a da im treba bar 1000. Cena jednog obroka je 53 dinara, za milion dolara koje su dali za miladina kovačevića može da se kupi oko 1.200.000 obroka, što je dovoljno za skoro 3 i po godine za narodne kuhinje u Kragujevcu ili da više od 8 godina popunjava rupu koju gradski budžet ima.

Milutin Milošević 00:36 27.10.2009

Re: ...

Majstore,

Muka mi je već od ispraznih priča i glupih poteza naših političara. Koliko tek pojedu i popiju...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Milutin Milošević

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi