Za sada bez pravog naslova....

Prvi put kad sam shvatio da imam dusu bilo je davno....bol koji me je
razdirao iznutra je bio i blagoslov i prokletstvo u isto vreme...
devojka koju sam voleo me je ostavila...naravno....nisam mogao ni
pretpostaviti kraj....tada je za mene bilo vecno prolece....sunce koje
budi i kisa koja je za druge pretstavljala dosadnu neprijatnost
za mene je bila predivna igra prirode....nikad nisam voleo kisobran.....
zaklanjao mi je pogled na kapljice ....
koje su padale naizgled pravilno rasporedjene...ali ja sam znao da je
sve to samo privid...teorija haosa pretvorena u savrseno pravilnu kisu
koja je kvasila moje lice dok sam pogledom sarao po nebu....
Potreba za samocom koju sam osecao je bila prevelika da bih dozvolio
sebi da uzivam u drustvu prijatelja koji su se kao i obicno svakoga petka
skupljali na istom mestu...ne....nisam mogao da sedim u njihovom drustvu
i da se pravim kao da se nista nije desilo...umesto toga krenuo
sam dugackim koracima ka mestu koje mi je puno puta do tada pruzalo utehu...
Stari panj izbacen i nasukan na obali je jos uvek stajao na svom mestu....
nesto tako prolazno stojalo je godinama na istom mestu kao spomenik
nekog ludog skulptora pruzajuci privid neceg neprolaznog...
...a Dunav bi svake godine uspevao da ga podigne tek malo i umesto da ga
odnese on bi ga samo jos vise utvrdjivao na tom mestu...kao igrac sahovsku
figuru u pokusaju da predvidi sledeci protivnikov potez...
Premalo sam vremena proveo sedeci na njemu.....
previse vremena misleci o drugima....
Jos jednom se druzimo...nemo posmatrajuci vodu kako prolazi...nemo pokusavajuci
da shvatim ovu sliku...
vode koja prolazi i panja koji ostaje....i mene koji se redovno vraca njima...
kad god bih osetio potrebu...
Koji   paradoks.....
Svaki put kada bi  me devojka ostavila ja sam dolazio na isto mesto....a devojke
su me ostavljale....redovno i bez iznimki....bar je to tako izgledalo....njima.....
one su imale razlog da me napuste...ja nikad nisam imao ralog da napustim
njih.....pa sam im redovno davao povoda.....znajuci da mi nikada nece oprostiti
neke stvari koje sam radio....koje sam radio tako da budem siguran da ih one
saznaju....pred svedocima......javno....kako neka slucajno ne bi pomislila da to
bas i nije bilo tako i kako ja to "nisam hteo" ili "imao nameru"...
...odlazile su tiho ili uz viku...poneka suza...poneki samar....koji sam primao
sa osmehom na licu...srecan sto me ostavljaju...
Da ...bio sam i kod psihijatra i imam potvrdu da osim tragova stresa kod mene
nema nista sto bi asociralo na kretenizam ili vec neku devijaciju  licnosti
objasnjenu jezikom nerazumljivim za nas obicne smrtnike....
Zasto sam to radio....tesko  je poverovati ali...znao sam ...da ih ne mogu uciniti
srecnim...a toliko sam ih voleo da sam bio spreman da ih pustim....i da se
nadam da ce upoznati nekoga ko ce ih uciniti srecnijim nego sto su samnom...
Ne...ne drogiram se....i ne pijem ....vise....prestao sam....kada sam ....hm....
ovu epizodu cu preskociti..
..ne otkrivam sve karte na pocetku....a prica je vrlo intimna...