Privredni rast po svaku cenu?

/ 24.10.2009. u 22:00

Komentari: 12
Čitanost: 8432
/
Preporuke: 1584
/

Imam li ja to sreću što živim u Srbiji?

U vremenima kao što su ova (krizna, dakako) skoro da je univerzallni savet kako preživeti sledeći: "Setite se nekih svojih veština koje ste kroz život naučili, prikupite znanja razbacana po sećanju, pa to pokušajte što bolje da prodate". Kupaca se nađe uvek. Računa se valjda da je čovek individua, da je svaka individua katrakteristična po sebi, pa tako niko neće ponuditi "isti proizvod na tržištu“ - dakle, uspeh je zagarantovan. Moj "proizvod" je za sada internet začinjen još ponečim "za podučiti".

Svako je našao ponešto za sebe na internetu, a moja opsesija su mediji (tačnije radio stanice) sa ex-yu prostora. Nepopravljivi sam "jugonostalgičar" u onom nevulgarnom smislu, volim da vidim kako žive i "oni preko". Preko granice. Prst izbora je pao na Hrvatsku iz mnogo razloga. Jedan od njih je opčinjenost "Zelenim megahercom", koga sam slušao kao dečak, pa "Kviskoteka",... Njih je isto uhvatila kriza kao i nas i zanimljivo mi je da pratim kako je oni ublažavaju.

Verujem da je gotovo svima jasno zašto "kupujmo domaće". I ovde i "tamo" (u Hrvatskoj, u našem primeru). No, čini mi se da je postalo malo neukusno. Hajde prećutaćemo činjenicu da građani "svojim mesom" (kreditima i drugim zaduživanjima) hrane potrošnju, da bi ova finansiala proizvodnju, koja će dalje opet hraniti iste te ljude, a oni će delom "svog mesa" ponovo preko potrošnje podsticati proizvodnju. Ako se gazduje kako treba, vremenom će to što otkidamo od sebe biti sve manje i manje, dok proizvodnja ne počne da "hrani nas". Nama ovde to nije strano - nekad smo ga zvali "lošije danas za bolje sutra", a danas ga zovu privedni rast.

Neukusno, međutim, neću da prećutim, a to je kako se potrošnja podstiče: mediji su bukvalno preplavljeni reklamama gde se potrošnja "prepisuje" kao antidepresiv. Milsim da je "kupoholija" problem i da tim ljudima treba neka vrsta pomoći, a ne koristiti tu pojavu da bi se lečila "bolesna ekonomija".

No da se ovde stalo bilo bi kudikamo podnošljivo. Ljudska pohlepa, međutim, nema granica. U "oporavak nacionalne privrede" se ubacuju i deca. Tako, imamo reklamu koju bih prepričao:

Dakle, kćerka traži od majke da idu u tržni centar da bi kupili deo pribora za školu. Na majčinu primedbu da su bili juče da su sve mogli kupiti tada, kćerka odgovara:

Jeste, ali bismo onda u tržni centar trebali ići jednom, ovako možemo ići po cijele dane!

Koja je poruka? Mediji dakle od dece prave male ozdravljivače privrede za neke naredne recesije - male kupoholičare. To je tako bezobzirna zloupotreba dece, da me hvata jeza. I onda se setim filma "Cramer vs. Cramer". Tamo su makar imali obzira da "svojim prljavim vešom" (problemima i razmiricama) ne "gađaju" rođeno dete.

Što se kupoholičara tiče, možda im država ustanovi Dan zahvalnosti, po principu Ilije Čvorovića: "Mene ako se sete za Dan bezbednosti - sete se, ako se ne sete-nikom ništa, to je bila moja dužnost..."

Hoće li njima neko nekada zaista reći hvala?

postavite na |

Komentari (12)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

loader 22:25 24.10.2009

Multiholičari

Kupoholičari, radoholičari, reklamoholičari, investioholičari, ... - kad se od njih i još nekih napravi dobar tim, eto rasta.

sluhzaduh 10:31 25.10.2009

Re: Multiholičari

Da, nažalost. Cilj opravdava sredstvo i to u najsurovijem obliku. Ono što me zanima je šta bi država kao hvala mogla da ponudi tim ljudim? Opet se setih jednog crtanog filma "Snupi", u kojoj sva deca okopabvaju bašto jedne devojčice, redom jedan po jedan gube snagu i padaju na zemlju pored ašova; ona da ih da devojčica tako iznemogle odnosi na ašovu i baca uz ogradu dvorišta, a Čarli Braun kaže: "Pitam se šta li rade sa iznemoglim najamnim radnicima?". Svi ti udarnici borbe protiv recesije će, slutim, završiti na sličan način. A naravno, stižu mali izvežbani kupoholičari, usmereni slušanjem reklama i imperativom potrošnje.

loader 11:03 25.10.2009

Re: Multiholičari

A naravno, stižu mali izvežbani kupoholičari, usmereni slušanjem reklama i imperativom potrošnje.

Stižu pravo u kandže... Čega, koga..? Odgovor u sledećem odgovoru, dva reda ispod :)

Ono što me zanima je šta bi država kao hvala mogla da ponudi tim ljudima?

Kako šta? Pa, valjanu konkurenciju Miškovićevcima.

Multipol. Ok? :)

loader 11:09 25.10.2009

Re: Multiholičari

Ono što me zanima je šta bi država kao hvala mogla da ponudi tim ljudim?

Verzija broj dva. Ponudiće im ono što se većina u ovoj zemlji dogovori da država treba da preduzme. Država nije virtuelni mehanizam. Mi ga u dugom i komplikovanom procesu formiramo, oblikujemo, dajemo smernice (deklarativni stavovi građana tu učestvuju ponajmanje; mislim na ponašanje u praksi). Dakle, kako presudna većina nas i naših komšija iz ulice odluči, tačno takva će država biti, odnosno, tačno tako će se ponašati prema potrošačima.

sluhzaduh 14:11 25.10.2009

Re: Multiholičari

To bi bilo pravedno i zalečenje koliko se može - ako su stekli tu sklonost zahvljujući tako jakoj reklami, neka ih makar, blagodareći konkurenciji, ne "dere" monopolista. Da, multipol. A dopuna - ispod verzije dva

sluhzaduh 14:34 25.10.2009

Re: Multiholičari

loader
Ono što me zanima je šta bi država kao hvala mogla da ponudi tim ljudim?
Verzija broj dva. Ponudiće im ono što se većina u ovoj zemlji dogovori da država treba da preduzme. Država nije virtuelni mehanizam. Mi ga u dugom i komplikovanom procesu formiramo, oblikujemo, dajemo smernice (deklarativni stavovi građana tu učestvuju ponajmanje; mislim na ponašanje u praksi). Dakle, kako presudna većina nas i naših komšija iz ulice odluči, tačno takva će država biti, odnosno, tačno tako će se ponašati prema potrošačima.

Koliko su institucije izgrađene tamo gde može da postoji monopol? Videćemo kada se pokaže da li je dražava jaka da obuzda monopoliste. A ovde mi pada na pamet jedna fenomenalna karikatura Koraksa, gde Bogoljub Karić drži kao lutke na koncu predsednike političkih stranaka. Hajde da samo umesto Karića stavimo trenutnog monopolistu. I odmah pitanje: koliko on glasova ima u Skupštini?

Davno je bilo kad smo poslanike prepoznavali kao svoje komšije (većinski izborni sistem) i kada smo glasali za čoveka, tako da sada moramo zavisiti od odgovora ljudi koje nikada nismo videli. Institucije se grade, to je istina, ali makar za jedan korak dalje od nas nego tada. To je ono što baš i ne uliva nadu. Ako monopol bude ukinut, mislim da će to biti zbog pritisaka spolja, a ne zbog volje iznutra.

drug.clan 15:06 25.10.2009

Re: Multiholičari

loader
Kupoholičari, radoholičari, reklamoholičari, investioholičari, ... - kad se od njih i još nekih napravi dobar tim, eto rasta.

problem sa rastom je u statistici jer u privredni output jedne zemlje ulaze svakave gluposti cak i pare stvorene ni iz cega - krediti uzeti od buducnosti.
kada se ne bi ubrajale stvari koje ne stvaraju nove vrednosti ispalo bi da je GDP nekih razvijenih zemalja na nivou od pre 30 godina

loader 19:29 25.10.2009

Re: Multiholičari

drug.clan: " problem sa rastom je u statistici "

Treba gledati realni rast, i realni standard. Razliku rasta (i standarda) između života u Danskoj i života u Srbiji nikako ne bih gledao kao statistiku (koja je možda sumnjiva, pa ispada da nije to što vidimo?!), nego samo kao evidentnu razliku u kvalitetu života.

loader 19:44 25.10.2009

Re: Multiholičari

loader:
" Ponudiće im ono što se većina u ovoj zemlji dogovori da država treba da preduzme. Država nije virtuelni mehanizam. Mi ga u dugom i komplikovanom procesu formiramo, oblikujemo, dajemo smernice (deklarativni stavovi građana tu učestvuju ponajmanje; mislim na ponašanje u praksi). Dakle, kako presudna većina nas i naših komšija iz ulice odluči, tačno takva će država biti, odnosno, tačno tako će se ponašati prema potrošačima."

sluhzaduh:
" Koliko su institucije izgrađene tamo gde može da postoji monopol? Videćemo kada se pokaže da li je dražava jaka da obuzda monopoliste. A ovde mi pada na pamet jedna fenomenalna karikatura Koraksa, gde Bogoljub Karić drži kao lutke na koncu predsednike političkih stranaka. Hajde da samo umesto Karića stavimo trenutnog monopolistu. I odmah pitanje: koliko on glasova ima u Skupštini?

Davno je bilo kad smo poslanike prepoznavali kao svoje komšije (većinski izborni sistem) i kada smo glasali za čoveka, tako da sada moramo zavisiti od odgovora ljudi koje nikada nismo videli. Institucije se grade, to je istina, ali makar za jedan korak dalje od nas nego tada. To je ono što baš i ne uliva nadu. Ako monopol bude ukinut, mislim da će to biti zbog pritisaka spolja, a ne zbog volje iznutra."

Očigledno govorimo o dve različite stvari. Ja sam mislio na objektivne vrednosti koje svi građani ulažu na svakom koraku tokom određenog vremenskog intervala oblikujući društvo. Društvo je samoorganizacija građana. Rezultat tog procesa je i kakvoća države. Rezultat je i kakvoća politike. A vi očigledno mislite samo na dnevnopolitičke pojavnosti, koje uostalom nisu ni malo nepoznate. Te pojavnosti su rezultanta onoga što građani (kritična većina) ulažu kao učesnici zbivanja. Obratite pažnju na to što sam gore u tekstu naglasio, ne deklarativna volja građana, nego ona prava, koju sprovode u praksi. E, kad se ta praksa izmeni, izmeniće se i posledice same te prakse, a to su poluizgrađene institucije, političko kalkulantstvo, sporost reformi.. Dakle, kad mi i kritična većina naših komšija odlučimo da se država promeni na bolje, ona će se promeniti na bolje, kao i uslovi za potrošače, o čemu između ostalog ovde uglavnom i govorimo.

sluhzaduh 20:21 25.10.2009

Re: Multiholičari

loader
loader:
" Ponudiće im ono što se većina u ovoj zemlji dogovori da država treba da preduzme. Država nije virtuelni mehanizam. Mi ga u dugom i komplikovanom procesu formiramo, oblikujemo, dajemo smernice (deklarativni stavovi građana tu učestvuju ponajmanje; mislim na ponašanje u praksi). Dakle, kako presudna većina nas i naših komšija iz ulice odluči, tačno takva će država biti, odnosno, tačno tako će se ponašati prema potrošačima."

sluhzaduh:
" Koliko su institucije izgrađene tamo gde može da postoji monopol? Videćemo kada se pokaže da li je dražava jaka da obuzda monopoliste. A ovde mi pada na pamet jedna fenomenalna karikatura Koraksa, gde Bogoljub Karić drži kao lutke na koncu predsednike političkih stranaka. Hajde da samo umesto Karića stavimo trenutnog monopolistu. I odmah pitanje: koliko on glasova ima u Skupštini?

Davno je bilo kad smo poslanike prepoznavali kao svoje komšije (većinski izborni sistem) i kada smo glasali za čoveka, tako da sada moramo zavisiti od odgovora ljudi koje nikada nismo videli. Institucije se grade, to je istina, ali makar za jedan korak dalje od nas nego tada. To je ono što baš i ne uliva nadu. Ako monopol bude ukinut, mislim da će to biti zbog pritisaka spolja, a ne zbog volje iznutra."
Očigledno govorimo o dve različite stvari. Ja sam mislio na objektivne vrednosti koje svi građani ulažu na svakom koraku tokom određenog vremenskog intervala oblikujući društvo. Društvo je samoorganizacija građana. Rezultat tog procesa je i kakvoća države. Rezultat je i kakvoća politike. A vi očigledno mislite samo na dnevnopolitičke pojavnosti, koje uostalom nisu ni malo nepoznate. Te pojavnosti su rezultanta onoga što građani (kritična većina) ulažu kao učesnici zbivanja. Obratite pažnju na to što sam gore u tekstu naglasio, ne deklarativna volja građana, nego ona prava, koju sprovode u praksi. E, kad se ta praksa izmeni, izmeniće se i posledice same te prakse, a to su poluizgrađene institucije, političko kalkulantstvo, sporost reformi.. Dakle, kad mi i kritična većina naših komšija odlučimo da se država promeni na bolje, ona će se promeniti na bolje, kao i uslovi za potrošače, o čemu između ostalog ovde uglavnom i govorimo.

U redu je, Vaše zapažanje je na mestu. Loša vest je to što taj proces traje jako dugo, no ako se ne započne neće se završiti nikada.

loader 21:19 25.10.2009

Re: Multiholičari

Loša vest je to što taj proces traje jako dugo, no ako se ne započne neće se završiti nikada.

Naravno. O tome nema rasprave. Proces je mučan i relativno spor. U suštini, on jeste započet. Ali, naši resursi u opštem obrazovanju građana, porodičnom vaspitanju, ličnoj etici... jesu takvi, da brže i ne može. No, ne treba biti ni pesimista. Mi iz one države potpunog kriminala, tj. antidržave 90-tih, idemo ka državi prava (i svake druge uređenosti). Sada smo poludržava. Nalazimo se na negde oko polovine puta ka državi. Otpori su strahoviti i visokomotivisani, od sitnih, ličnih, sa vrlo malim ulozima običnih ljudi, do visokih uloga nekih političko-ratnih profitera koji raspolažu ogromnim resursima. Ipak, stvari se pomeraju na bolje u tom procesu zrenja društva i usvajanja nekih novih vrednosti i efikasnijih načina vođenja života, društvenog, i ličnog.

sluhzaduh 14:29 26.10.2009

Ali, zašto deca?

Poriv da napišem ovo što sam napisao jeste upotreba dece u projektu izlaska iz recesije. I povrh svega, opet da ponovim, da država "školuje" mlade kupoholičare. Sve je jasno šta mora, kako mora, nadati se da će zaista država biti izgrađena, samo mi nije nikako drago kad čujem reklamu, koja doduše na tom radiju u Hrvatskoj više "ne ide", u kojoj mala devojčica žudi da ide svakog dana da ponešto kupi. Kada to postane kupoholija (koja je u neku ruku bolest), to državu neće zanimati, već će se tretirati kao "njen problem" (problem te devojčice), koji će poslužiti kao sredstvo za prevazilaženje budućih recesija.