Red je da im neko kaže HVALA. Red je da pomenemo ljude koji su brzo, smireno i profesionalno evakuisali 280 pacijenata KBC "Dragiša Mišović"
Знам, то им је дужност: да воде рачуна о суграђанима; здравствено особље о здрављу, полиција, жандармерија и ватрогасци о безбедности...Међутим, осећам потребу да свима њима захвалим на професионализму који су демонстрирали у ноћи између 24. и 25. октобра.
Пођимо редом:
Ватрогасна бригада Београда примила је пет позива грађана о пожару у КБЦ "Драгиша Мишовић". Касније ће се утврдити да је ватра избила на последњем спрату болнице: спрату који је тек реконструисан и празан (без пацијената и без опреме). Прва ватрогасна возила пристижу у болницу за неколико минута. До краја опасне ноћи која је лако могла да се претвори у трагедију, пожар је гасило 78 ватрогасаца са 27 возила, а гасили су површину од 1200 квадратних метара!!!
Када је пожар почео, дежурно особље болнице одмах почиње евакуацију пацијената. Место пожара је објекат где је смештена коронарна јединица и општа хирургија...лаик сам, али усудићу се да претпоставим како се махом ради о непокретним или тешко покретним пацијентима...Сведоци ће да потврде како су медицинске сестре брзо и врло љубазно будиле пацијенте: оне који су могли да ходају усмеравале су и пратиле до дворишта....
У међувремену, не само да су пристигли ватрогасци, већ и полиција, а и жандармерија (судећи бар по написима штампе, те не смем да тврдим). Заједно са медицинарима, укључују се у евакуацију болесника: у чаршавима, ћебадима, на рукама....
Мени је срце стало само док сам читала извештаје...Прво сам прочитала 147, а сада 280 пацијената!!! 280 људи је евакуисано, ниједан пацијент није повређен, нити је ико трпео последице у здравственом смислу због евакуације!!!!
Евакуација је извршена за МАЊЕ ОД САТ ВРЕМЕНА!!! ЕЈ! Мање од сат!!!
Пацијенте су прихватили: Војномедицинска академија (чије су екипе такође помогле евакуацији), Ургентни центар, КБЦ Звездара, мислим и Клиника за кардио-васкуларне болести "Дедиње"...
На све ово, сва покретна опрема, како прочитах негде, је спасена...
Након избијања пожара, у круг болнице је за пар минута стигао и директор...
Болницу ћемо оправити и поправити - не сумњам. Међутим, живот - један једини нема цену о томе хоћу да причам овде. Хоћу да кажем да су хероји недеље, месеца, године сви ови храбри људи који су професионално и пре свега смирено спасили све пацијенте. Поменула бих и грађане који су се затекли или дошли у круг болнице и помагали...
Колико су страшне слике болесника поређаних по травњаку, са болницом која гори - толико са друге стране осећам страхопоштовање према онима који су свој посао обавили како треба и више од тога.
Постоји изрека "хлеб од седам кора". Нешто мислим, хлеб који сви ови људи зарађују је више од тога, јер од њиховог умећа и спретности директно зависе људски животи. Зато данас скидам капу свима њима и ево, пишем ове редове да кажем једно велико хвала у име грађана Београда и Србије. Хвала им што су ту, што раде часно свој посао. Хвала им, јер док мирно спавамо, они брину и чувају, они помажу онима којима је помоћ потребна одмах.
Ово пишем због свега ружног што видимо, због оних који својим себичлуком, похлепом и свакако мањком људске части руше углед најхуманије и најтеже професије.
Још једном ХВАЛА и СВАКА ЧАСТ!