котрљанов указ

Čerevićane, u Hag te treba.
Pa gde si još bacao kamičke, crni sine? Javi brzo, možda spasemo nešto.
A javiću ti gde da baciš još neko parčence ako ti je ostalo u postavi džepa, imam baš želju da ta institucija ode u paramparčad.
PS Ako pročitaju ovo malteški sokolovi dobićeš šut kartu.

Cere, sta da Vam kazem...
Trebao vas je otac nauciti da zene i upozorenja treba uvek pazljivo slusati, tj. citati. Ovako!@##$%^&*&*))^%

PS sto rece king na majmuni, da ste znali, pa da ste ga na neko drugo mesto metnili:)

Ja već sada vidim ekipu RTS-a kako sa lica mesta pravi reportažu o mističnom kamenu u centru Novog Sada.
Taj kamen nedvosmisleno dokazuje da su egipatski faraoni poreklom iz Novog Sada, a da sam Novi Sad datira od 5.000 godine p.n.e. što dalje implicira da celokupna srednjeevropska kultura ne bi ni postojala da nije da nije bilo naših faraona.
Odmah nakon reportaže g-din Č. projektuje prilaz tom svetom mestu sa sve infrastrukturom (turist info objekti, WC-e za kolone hodočasnika, hoteli...) Prodaja suvenira do sad neviđena: makete kamička, DVD izdanja snimka kako je američka ekipa čuvenih arheologa pronašla taj kamen i utvrdila originalno poreklo. Prliv turista kao nikad do sada, a na Exit-u Metalica premijerno izvodi pesmu: ,,Hell Stone" posvećenu čuvenom kamičku i njegovom uticaju na propast mosta, pa Novog Sada, pa Vojvodine, pa Srbije, pa Balkana, pa EU...vasione

je oaza negde izmedju Egipta i Libije. U njoj je, navodno, boravila Kleopatra i kupala se u bazenu. U tom bazenu (i danas je tamo) ima kamenja. Veruje se da ko skoci u tu zelenu vodu i izroni plavi kamencic, taj/ta ce se ubrzo obogatiti, ali dok kamen ima uz sebe, nece se zeniti/udavati. Zaista, po povratku iz Siwe (da, skocio sam u taj bazen i izronio sa plavim kamencicem) sam se ubrzo obogatio, ali i dalje sam neozenjen ("srednjeg" sam zivotnog doba). Ipak, taj kamencic mi je drag i pazljivo ga uz sebe cuvam.

Eto potencijalnog oruzja za masovno unistavanje! Ja iz doline kraljeva nosim samo mentalne suvenire.

pozdrav i preporuka za ovu pricu, misterijom obmotanu . Svaka cast.

Svi smo videli filmove, stripove, slike kako egipatski robovi vuku blokove sa velikih udaljenosti, koje su isklesali ko zna gde, pa onda od tih blokova grade piramide. I to sve par hiljada godina pre nove ere. U ovom donjem (copy/paste) tekstu daju se grube informacije koje mogu da zainteresuju čitaoce da se upuste u upoznavanje sa idejom da je hronologija istorije (posebno pre XIV vek) prilično kontroverzna, kontradiktorna, nategnuta ili makar neobična. Pa da onda, možda, pomisli da ta slika robova koji vuku ogromne blokove koje su klesali nema mnogo veze sa realnošću. A možda su ih stvarno lili, kao mi danas betonske elemnte. Unapred se izvinjavam zbog dužine teksta. A Čerevićanu dajem sva prava da radi sa tekstom šta hoće pa i da ga obriše.
Počinjem:
Pre desetak godina u beogradskim matematičkim krugovima pročulo se da se njihov poznati kolega Fomenko, čije knjige iz topologije predstavljaju nezaobilaznu literaturu za sve specijaliste u toj oblasti, bavi i nekim problemima iz istorije i da je došao do vrlo neobič¬nih rezultata. Do nas je stigla i prva njegova knjiga na tu temu. Iza¬zvala je veliko zanimanje među beogradskim matematičarima. O njoj se raspravljalo na seminari¬ma i drugim stručnim sastancima. Autor je u toj knjizi kao sredstvo za proučavanje istorije ponudio nove metode čisto matematičkog, tačnije – statističkog, karaktera. Primenom tih metoda autor je došao do rezultata koji se radikalno razlikuju od postojeće istorijske koncepcije. No, metode su bile nove i efikasne, njihova primena korektna, pa je Matematički institut SANU odlučio da objavi prevod knjige i tako našim naučnicima (pre svega istoričarima i matematičarima) pruži mogućnost da se upoznaju s kontroverznim rezultatima ovog interdisciplinarnog projekta, te da eventualno nastave slična istraživanja ili da argumentovano ospore dobijene zaključke. Knjiga se 1997. godine pojavila pod naslovom “STATISTIČKA HRONOLOGIJA - matematički pogled na istoriju”. Izdavači su Matematički institut SANU i izdavačka kuća “Dosije”. Knjigu je teško naći u knjižarama, verovatno da je rasprodata.
Kako je sve počelo? Krajem šezdesetih godina američki astronom Robert Njutn, zahvaljujući kome je kosmički program SAD postigao izuzetnu tačnost i pouzdanost u kosmičkoj navigaciji, da bi odredio variranje Zemljinog gravitacionog polja, računao je kretanje Meseca u prošlosti, a na osnovu drevnih podataka o pomračenjima i drugih starih astronomskih podataka. Rezultat koji je dobio bio je zapanjujući: u periodu od VII do X veka Mesec se kretao protivno zakonima gravitacije! Ovaj iznenađujući nalaz poznatog astronoma niko nije mogao da objasni, pa ni sam autor. Njutn je zatim detaljnije proučio Ptolomejev “Almagest”, svojevrsnu enciklopediju astronomskih i drugih znanja vremena u kome je napisan i jedan od osnovnih izvora drevnih astronomskih podataka, čiji je jedan od glavnih sadržaja katalog od oko 1000 zvezda s njihovim položajima na nebu. Istoričari datiraju Ptolomeja i “Almagest” u II vek. Međutim, račun je pokazao da raspored zvezda na nebu u II veku nije mogao biti onakav kakav je opisan u toj knjizi. Robert Njutn 1971. godine objavljuje knjigu “Zločin Klaudija Ptolomeja” u kojoj ovoga optužuje za falsifikat. Pokušaji da se Ptolomej odbrani objašnjenjem da su srednjovekovni prepisiva¬či najverovatnije unosili popravke položaja zvezda koje odgovaraju njihovom vremenu, dovode do novog problema: na osnovu čega se onda tvrdi da je “Almagest” nastao u II veku? Ta, o Ptolomeju, sem tog dela, prakično i nema drugih podataka.
Nezavisno od toga, godine 1974. u Moskvi matematičar M. Postnikov svojim kolegama i istoričarima drži seriju od pet predavanja na kojima slu¬šaoce upoznaje sa skoro zaboravljenim radovima ruskog naučnika Nikolaja Aleksandroviča Morozova (1854–1946) u kojima je ovaj žestokoj kritici podvrgao danas usvojenu hronološku koncepciju, a na osnovu proučavanja istorije metodama prirodnih nauka. Pažljivo proučivši ogromni istorijski materijal, pokazao je da su mnogi događaji pogrešno datirani (s greškama i od po nekoliko vekova), naveo je silne dokaze koji protivreče usvojenoj koncepciji, skrenuo pažnju na nebrojene istorijske falsifikate, i na osnovu svega zaključio da mnoge istorijske događaje treba znatno približiti našem vremenu.
Fomenku, koji je bio jedan od Postnikovljevih slušalaca, pala je na um pomisao da se možda u tome krije i rešenje problema “Almagesta”, o čemu je pisao već pomenuti Robert Njutn. Naime, možda je Ptolomej korektno naveo podatke o položajima zvezda, ali možda on nije živeo u II veku, nego u nekom sasvim drugom vremenu. Da bi problem što bolje osvetlio, Fomenko je sa saradnicima razradio matematičke (preciznije, statističke i astronomske) metode za proučavanje drevnih istorijskih hronika. Zatim ih je testirao na nespornim istorijskim tekstovima. Ubedivši se u pouzdanost metoda, primenio ih je na stare hronike, na osnovu kojih je i napisana danas važeća istorija starine. Zaključci su bili iznenađujući do dramatičnosti. Prvo, problem je ispao znatno složeniji nego što je i sam Morozov pretpostavljao. Grubo govoreći, pokazalo se sledeće: istorija od XIII veka naovamo uglavnom izgleda onako kako je istoričari pričaju (mada i tu ima problema sve do početka XVII veka); istorija od X do XIII veka samo delimično izgleda onako kako se uobičajeno priča, a veći deo je fantomska istorija, dok je celokupna istorija do X veka fantomska. Izraz “fantomska istorija” u ovom slučaju znači da su događaji u toj istoriji ili izmišljeni (u manjoj meri) ili predstavljaju opise stvarnih događaja koji su se desili u neko drugo vreme i/ili na nekim drugim mestima (u većoj meri). Najčešće su to događaji iz perioda od X do XVI veka, koji su kasnije, slučajnom greškom ili namerno, gurnuti u daleku prošlost. Na taj način dobijene su tri dodatne replike (kopije) stvarnih srednjovekovnih događanja, koje su nadovezane jedna na drugu, što je izazvalo milenijumsko rastezanje istorije. Kao posledicu dobili smo da je srednji vek postao “mračan” i prazan, a pojavila se blistava i civilizovana antika.
Dalje, Fomenkove detaljne analize pokazuju sledeće (navodimo samo neke zanimljive rezultate): “Almagest” je mogao biti napisan između 600. i 1300. godine, a najverovatnije vreme njegovog pisanja je X vek, s tim što je konačna redakcija obavljena u drugoj polovini XIV veka. Predatiranjem drevnih pomračenja u skladu s novom hronologijom nestaju sve nepravilnosti u kretanju Meseca i stvari dolaze na svoja mesta. Nikejski sabor, za koji se smatra da je bio 325. godine, nije mogao biti pre druge polovine VIII veka i tako dalje.
Fomenko i njegovi saradnici nastavili su rad na problematici nove hronologije (tako je nazvanprojekat), što je rezultiralo pojavom još nekolikih knjiga na tu temu...

A onda se pojavila knjiga:

Г. В. Носовски и А. Т. Фоменко
Нова хронологија Египта

Ja, KM, se nadam da će se prevod na naš (BHS) jezik pojaviti za nekoliko meseci.

…Оно што је у књизи најинтригантније јесу датуми које су они добили – сви из касног средњег века. С обзиром на горе речено, то доводи у питање досадашњу верзију египатске историје… Књига несумњиво изазiва велико интересовање читалаца. Додуше, вероватно, и негативне реакције међу професионалним историчарима. Али то може бити добар подстицај за плодотворну полемику.

Засад само истакнимо да египатски зодијак у многим случајевима није једноставно украшавање. То је приказ одређеног ДАТУМА. Датум на египатском зодијаку записивао се на језику симбола-сличица. Дешифрујући астрономску симболику египатских зодијака, ми данас добијамо могућност сазнавања тачног времена њихове израде. То на крају омогућује да се одговори на питање када су, у ствари, живели ''стари'' Египћани, као и када су били саграђени чувени ''староегипатски'' храмови. Другим речима, астрономско датирање египатских зодијака омогућује да се утврде поуздане научно засноване епохе у хронологији Старог Египта.
Идући мало унапред, рецимо да се испоставља да су све те епохе средњовековне. Огроман број староегипатских зодијачких датирања упада у епоху после XII века н. е. и касније. То је прилично у складу са новом хронологијом, према којој се најстарији догађаји писмене историје човечанства односе на епоху XI века н. е....

I još jedan link o piramidama iz DANASA: http://www.danas.co.yu/20070914/terazije1.html

Care! Care! Care! Care! Care! Care! Care! Care! Care! Care! Care! Care! Care! Care! Care! Care! Care! Care!

u Art Institute of Chicago, leto 2000
Izlozba: Pharaohs of the Sun: Akhenaten, Nefertiti, Tutankhamen

Svetlo je bilo fenomenalno podeseno - potpuni mrak, samo ona pod snopom bledo plavog svetla



i ona je bila sve sto sam zelela da bude i mnogo vise: tako nestvarno lepa i nekako tuzna i sama i krhka i onda sam je pogledala u oci i ona mi je uzvratila pogled, kao da nikog drugog u prostoriji nema, sem nas dve, onako same i pogled joj je bio mocan i samosvestan i sa fokusom a ipak topao i sedefast...ondaaaaaaaa sam prosula stogodisnju vodu stojeci pred njom...sve dok me zacudjeni cuvar nije uhvatio za ruku i poceo Young lady rutinu...

U Berlinu sam je videla, Nefertiti mislim, u velikom drustvu a i vec smo se znale...od pre

E tad u Berlinu, imala sam slucaj akutnog zaljubitisa - u Berlin, naravski :) I bila sam u onom - napolju je minus, i sve se sprema da spava a ja vidim sve boje spektra na Kudamu po kisi, ispod lipa ogolelih i mokrih, u pokisloj kupoli Rajhstaga dok gledam u nocna svetla, neuracunljivom stanju.

I dospem tako izmestena u prolece i nano - osetljivost, u taj Pergamon, pun poharanog blaga, s ljubavlju i postovanjem cuvanog i sa onom savrsenom i ljupkom posvecenoscu koja je za Nemce tako karakteristicna, ali ipak otetog. I onda sam je pitala, tu moju N. - da li joj je toplo, cezne li za Suncem, sanja li pesak? Da mi kaze, (ne da ima izbora, ali ima srca) da li im je oprostila, njima Razbojnicima, sto su je zauvek odveli.

Nsarski,
pokušaću po tačkama, malo opširnije ako mi Čerevićan dopusti. Sve ovo ima direktne veze sa istorijom Egipta a samo daleke sa tekstovima našeg Čerevićana.
1.Najpre treba reci da su njegova objasnjenja i revizije potpuno odbacena od strane mainstream istoricara i arheologa.
---Sasvim tačno i nesporno.
2. Kao matematicar, Fomenko je veoma ugledan u svetu, mada nisam siguran za ono "najveci zivi" - ima za tu titulu jos ohoho kandidata.
---To da je najveći nisam rekao, i ja se sasvim slažem da ima ohoho kandidata ali da je ugledan - jeste.
3. Njegovi radovi na hronologiji su veoma popularni u Rusiji (prodati u mulionima primeraka), ali su skoro sasvim ignorisani drugde. Za svoje ideje je uspeo da pridobije i Garija Kasparova, na primer. Generalno se smatra da je to sto Fomenko nudi kvazi-nauka.
---Da je veoma popularan u Rusiji ne znam, moguće da je to zato Fomenko što malko povlađuje ideji da je Rusija imala veći uticaj u prošlosti nego što se zvanično smatra, to i meni malo miriše na loše. Da je pridobio Garija Kasparova??? To je vrlo nemoguće, taj čovek je toliko tvrdoglav i pametan(dobro, inteligentan je bolje) da ga ne pridobi niko (osim ako nema mnooogo para). Da je to kvazi nauka-mislim da je to ekvivalent sa stavom iz tačke 1.
4. On prakticno tvrdi da istorija pre X. veka ne postoji, i da ovo sto danas imamo kao zvanicnu verziju istorije je posledica konspiracije jezuita izmedju 1100-1300 godine.
---Nije najpreciznije i nije samo zbog toga, ima mnogo nenamernih grešaka i drugih uzroka. Ali treba treći da je istorija bila uvek predmet podešavanja i prilagođavanja dnevnim ili trenutnim potrebama i to je i dan danas tako.
5. Da bi potkrepio svoje tvrdnje, Fomenko posmatra genealogije ranih vladara u nekom periodu i nalazi paralelu izmedju njihove vladavine (dinastije) i drugih dinastija, konvencionalno smestenih u nekom drugom vremenu. Buduci da su statisticke korelacije izmedju duzine njihove vlasti velike, Fomenko zakljucuje da se radi o istim ljudima. Drugim recima, da je istorija dva puta ponovljena, a da se, zapravo, radi o jednoj istoriji. Kada se iz hronologije izbace sve "kopije" istorije, onda, naravno, cela istorija postaje kraca. Tako i dolazimo do tvrdnje da istorija pre 1000. godine ne postoji.
---Vrlo uprošćeno rečeno i naravno nije tačno da je igde rekao da istorija pre 1000. godine ne postoji.
6.
On cak kaze da su umetnicka dela (statue, na primer) iz Stare Grcke napravljene u doba Renesanse kako bi falsifikat bio uverljivi. Pretpostavljam, zato, da su i Milosku Veneru napravili u to dobe, bacili je u more, i cekali da je neko "slucajno" otkrije mnogo vekova kasnije.
---Naravno da ovo što ste rekli jeste zabavno ali je apsolutno netačno.
Radi se o tome da je njegova pretpostavka da su "antička vremena" bila neposredno pre Renesanse i da se nikako ne radi o falsifikatu i bacanju u vodu. Jednostavno, nema mnogo logike ni realnog pokrića da neko potpuno zaboravi antičku umetnost (i nauku) i da se onda, posle hiljadu ili dve hiljade godina iznenada seti kako je to divna stvar. A to je vreme kada su "prenos i čuvanje" informacija bili jako usporeni, prekidani ili nisu ni postojali, pa se to odnosi i na čuvanje vajarskih i drugih umetničkih dela. Naravno, ovo što ja pišem nije ni blizu argumentacije koja postoji u radovima Fomenka.
7. U svakom slucaju, ovo su extraordinary claims, a za njih Karl Sagan kaze, su porebni extraordinary dokazi. Po mom misljenju, Fomenko to nije ponudio.
---Pa, ovo je vrlo težak zaključak. Pretpostavljam da niste čitali ni jednu Fomenkovu knjigu, mislim "Internetski" zaključci nisu dobri.

8. U svakom slucaju, to sto je SANU stampao njegova dela nije suvise cudno - i Fomenko je kolega akademik, Ruski.
---Dakle, nije SANU nego Matematički institut SANU. Nije baš isto, ali i da jeste-pa šta. Hoću da kažem da ni Aleksandar Lipkovski ni Dragan Blagojević ni recenzent Pavle Mladenović nisu akademici. Ako sam dobro osetio aluziju (negativan imidž SANU) mislim da ovde to ne pije vodu. Ne bih želeo da vam navodim neke sjajne ljude koji su članovi SANU, ali to je već ssvim treća tema.
I ovo je bilo dovoljno da me Čerevićan banuje ili da mi baci neki kamičak pod prozor.

Savremeni egiptolozi :), dovode u pitanje Herodotovu pricu o tome kako su gradjene egipatske piramide. Naime, prvo su prisli problemu sa logisticke strane: u to vreme bilo je nemoguce drzati ekipu od vise stotina hiljada robova na stanu i hrani, na nacin na koji je opisao Herodot ... uzevsi u obzir godisnje rezerve hrane i prostor oko piramida.

Nova teorija sastoji se u tome da piramide uopste nisu gradili robovi, vec profesionalni zidari, slobodni, koji su se sezonski smenjivali na gradilistu i zivelu u okolnim naseljima u kolonijama, sve zajedno sa porodicama. Osnova teorije jeste pretpostavka da prilikom gradjenja piramida kameni blokovi nisu ni vuceni, ni gurani, ni noseni ... kako je to opisao Herodot (za sta je stvarno bilo potrebno vise stotina hiljada ljudi i decenije rada). Blokovi su kotrljani, koriscenjem kruznih drvenih kalupa/oplata oko blokova, koji su omogucavali da se sa 5 puta manjom silom, vecom brzinom blokovi dopreme do piramide, i postave na odgovarajuce mesto koriscenjem privremenih rampi na bocnim stranama piramide.

To je omogucilo da piramide gradi mnogo manji broj ljudi ... koji uopste nisu bili robovi, vec su bili placeni za to sto rade (bar tako kaze ova, nova verzija price o gradnji u Dolini faraona).





p.s.

Pricu nije pokrenuo bilo ko, vec vodeci egiptaski arheolozi. Sto je najinteresantnije, vekovima unazad su, tokom otkopavanja u okolini piramida, nalazeni ostaci kruznih drvenih oplata, sklepanih tacno prema dimenzijama kamenih stecaka od kojih su pravljanje piramide ... samo sto niko do sada na njih nije obracao paznju, niti je pokusao da ih stavi u bilo kakav kontekst u vezi sa tehnologijom gradnje piramida.

i najveca, Keopsova piramida, posvecena je jednom od manje znacajnih (najblaze receno) faraona ... jedan od malobrojnih koji za vreme svoje vladavine nije ni pokusao da ista promeni ili unapredi u Egiptu (cak je i maloletni Tutankamon za nekoliko godina vladavine uspeo da protrese citav verski sistem Egipta, pokusavsi da srusi monoteizam koji je zatekao u trenutku stupanja na vlast).

Za razliku od najvece, najmanja i najmanje ugledna piramida posvecena je jednom od najvecih faraona - Zosera, osnivaca dinastije Ptolomeja, i prvog vladara koji je u Egiptu uveo modaran nacin organizacije drzave (ziv i dan danas) i izazvao revoluciju koja je od Egipta napravila sistem koji je milenijumima bio daleko ispred bilo cega drugog sto je tada postojalo.

iliti : kotrljavo