O supermarketu...

Dok dah zapadnog kapitalizma vlazi vrat svakom menadzeru u ovom nasem pasaluku, terajuci ga da produktivnost i uslugu uskladi sa opsteprihvacenim svetskim normama, domaci lanac supermarketa muku muci da se izbori sam sa sobom na trzistu. I tu dolazi do mnostva tragikomicnih scena. Privatizovan navrat-nanos, suocen sa tamnom senkom svetske ekonomske krize, ovaj gigant domace trgovine pokusava da, sa ekstremno malim brojem radnika, izbegavajuci otpustanja, izvede nesto sto ni slavni Hudini nije mogao. I kao sto celavom coveku nikad necete napraviti jez frizuru, tako ni deset radnika nece moci ono sto moraju trideset. Kroz primere to izgleda otprilike ovako: Red na kasi brojace desetak musterija(nervoznih), a onda ce proraditi druga kasa.  Sve kase rade samo za Novu godinu. Ne sekirajte se, sve kasirke su tu negde, samo ih ne mozete odmah primetiti. Pa, ako ste raspolozeni za zmurke jednu cete naci kako slaze pastete, druga menja cene na artiklima, treca je na pauzi. Ah da, eno jedne kako menja sijalicu na ulazu. Red na odeljenju za meso jos je veci ali mesara nigde nema, gde je pobogu? Dobro je, stize, bio je u WCu. Zuri, mokre su mu ruke. Od vode..? Radnica na suhomesnatom nikad tacno nece cuti gramazu koju trazite pa ce vam iseci duplo manje. Zato, vicite. Kada udjete, slobodnih korpi nece biti. Sve su pored kasa. Malo gurkanja i probijanja i doci cete do jedne. Radnice na vocu i povrcu uporno ce redjati jabuke i narandze bez obzira sto vi sa kesom banana cekate kraj vage pet minuta. Momak koji redja nove artikle na rafove smetace vam nevidjeno. Nece sigurno pomeriti kolica da prodjete. Moracete okolo. Zona oko kasa je najzanimljivije mesto. Ah, te slatke muke sa kusurom. Kasirka ce vas pogledati pogledom kobre kad izvadite novcanicu od 1000 dinara da bi platili hleb, mleko i cigarete. Robu cete staviti u poluprovidnu kesu koja ce odmah puci, pa ce vam kasirka reci da vezete kesu u cvor i pokazace vam kako se to radi. Citac kartica opet ne radi. Red je sve veci. Izaci cete znojavi. I necete se probuditi. Budni, nazalost, jeste.

Za uvo: Robbie Williams - Reality Killed the Video Star (2009)

 Tri godine pauze bilo je vise nego dovoljno da Robbie odmori od svojih demona i napravi sasvim dobar povratnicki album. Kao i na svim prethodnim, i na ovom ocekujte sve, od hard rocka do kabarea i swinga. Ko na RW gleda kao na bivseg clana Take That, ne mora ovo da slusa. Robbie je ionako vec par svetlosnih godina daleko od toga.                                    Ocena: 81/100

Za oko: The Lord of the Ring Trilogy, Peter Jackson (2001-2003)

AKO SLUCAJNO POSTOJI NEKO NA OVOJ PLANETI KOJI OVO, IZ BILO KOJIH RAZLOGA, NIJE POGLEDAO, NEKA CASA NE CASI, VEC PRAVAC VIDEO KLUB, DVD SHOP, STA VEC,... KILO KOKICA, PO GAJBE PIVE, PAR ORTAKA, DOLBY SURRAUND I NA ZADATAK!!!                Ocena: 99/100