Rezolucija 1325

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

DEVETA GODIŠNJICA REZOLUCIJE 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA: ŽENE, MIR, BEZBEDNOST

Beograd, 30. oktobar 2009 – Navršava se devet godina od 31. oktobra 2000. godine  kada je doneta  REZOLUCIJA  1325 od strane  SAVETA BEZBEDNOSTI UN,  čije poštovanje predstavlja i obavezu Republike Srbije. Glavna poruka Rezolucije 1325 je neophodnost strategije za postizanje jednakosti značaja potreba i iskustava žena i muškaraca, tako da one postanu integralni deo kreiranja, primene, praćenja i vrednovanja politika i programa u svim sferama života: političkoj, ekonomskoj, socijalnoj. Krajnji cilj je da žene i muškarci imaju jednaki doprinos.

Navršava se deset godina od kako je REZOLUCIJOM GENERALNE SKUPŠTINE UN 1999. godine doneta  Deklaracija o pravima i odgovornostima pojedinaca, grupa i društvenih organa kojom se unapređuju i štite univerzalno priznata ljudska prava i osnovne slobode, skraćeno nazvana Deklaracija o braniteljima i braniteljkama ljudskih prava.

Zbog načina na koji je doneta, konsenzusom u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Deklaracija predstavlja jaku obavezu svake države da po njoj postupa i pokazuje zrelost jedne države u odnosu na zaštitu ljudskih prava i dostignute demokratske standarde. Takođe, naglašava na konkretne obaveze države, koje su sadržane u merama koje država mora preduzeti kako bi se poboljšao položaj branitelja i braniteljki ljudskih prava u Srbiji.

Suprotno svojim preuzetim obavezama, država u proteklom periodu nije učinila ništa na implementaciji Rezolucije 1325, kao ni na zaštiti branitelja i braniteljki ljudskih prava. Naprotiv, nizom mera opstruirala je njihovo nesmetano delovanje.

ZAHTEVAMO  iznova i iznova već deset godina  da država Srbija poštuje svoje međunarodne obaveze . Podsećamo političare da je izborna volja građana i građanki bila put ka Evropskoj Uniji, čega nema bez ispunjavanja međunarodnih standarda o poštovanju ljudskih prava.

 ZAHTEVAMO od njih da ispune svoja predizborna obećanja.

ZAHTEVAMO:

1. Zaštitu i poštovanje ljudskih ženskih prava i bezbednosti svih građanki i građana, posebno građanki angažovanih u odbrani ljudskih prava;

2. Očuvanje sekularnog karaktera države;

3. Ukidanje zakona o pomoći haškim optuženicima i njihovim porodicama, diskontinuitet sa zločinačkom politikom, izručenje svih osumnjičenih za ratne zločine;

4. Uvođenje krivične odgovornosti za negiranje genocida u Srebrenici, demokratsku civilnu kontrolu nad oružanim snagama, sprečavanje privatizacije oružanih snaga.

Kultura koja prihvata ratno nasilje, militarizam, dominaciju i sukobe svake vrste, koja podržava klimu nekažnjivosti nasilja nad ženama - potkrepljuje i klimu nekažnjivosti za nasilje generalno. Država je ta koja ne unapređuje ljudsku bezbednost, već je ugrožava.

Zadatak i obaveza civilnog društva, čiji smo sastavni deo, sastoji se i u vršenju pritiska na institucije i državne organe da deluju u korist opštih interesa, interesa svih građanki i građana. U ovom slučaju – da se striktno primenjuju  međunarodni dokumenti, čija je potpisnica i država Srbija.

Žene u crnom Beograd

Beograd, 30. oktobar 2009