A popu 100 evra

Dogadjaj: sahrana

Sahranjeno lice: nevažno, može se bilo kome desiti

Rodbina: sva i na broju

Ostali: žene koje pomažu i ostali (komšije. prijatelji i neprijatelji ...)

Posebne napomene: pop i crkvenjak

Kada:  bilo kad, ali oko 14h

Gde: Vojvodina

   Kada neko umre, najvažnije je prvo pozvati žene iz komšiluka koje imaju iskustva sa ritualom ophođenja prema mrtvacu. Dok je telo toplo, mora se presvući i po potrebi okupati- ako je pokojnik/ca bolovao/la. Tako sveže i još toplo telo se oblači u odeću po pokojnikovoj želji ili po želji bliže rodbine. Zatim se tako ostavi dok ne stigne kovčeg ili sanduk ( razlika je u tome sto kovčeg ima ugrađen poklopac, a sanduk ne, već se posebno postavlja). 

   U svakom slučaju, pokojnik ostaje izložen pogledima sve do ponoći. Ruke i noge se vezuju belim platnom, kako se telo ne bi "opustilo" na sve strane. Vezuje se i vilica, za slučaj da su usta ostala otvorena i maramicom se prekriva deo ispod nosa i brada. O simbolici razmišljajte sami. Pokrov- ona plahta kojom se prekriva mrtvac košta oko 6500din...samo za obaveštenje ako neko skoro planira da umre. 

  Sve do sahrane se naziva bdenjem. Slobodno pokojnika/cu može da obiđe svako ko želi, ali on/ona ne sme ni pod kojim uslovima da ostane sam/a. Neko stalno mora da bdi nad telom. Za to je zadužena najbliža rodbina. U sanduk ili kovčeg se može zajedno sa telom ostavljati hrana i predmeti, najcešće stavljeni od svih posetilaca kako bi pokojnik preneo pozdrave i poruke s onu stranu života. Najviše će se tu naći kesica bombona i lični predmeti pokojnika/ce. 

Do ponoći lice pokojnika je izloženo pogledima, a nakon toga se prekriva do jutra. Sutradan se nastavlja bdenje do same sahrane. Platna kojim su bile vezane ruke , noge i lice se skidaju, ostavljaju u kovčegu/sanduku i ostaje samo marama koja prekriva usta.

Za ostale, poslužuje se kafa, alkohol u neograničenim količinama, sokovi i nešto za meze i u međuvremenu se naručuje prase za daće.

Posebnu atmosferu prave svi oni koji su predosetili da će taj trenutak doći, tako da se među rodbinom i posetom može naći raznih utisaka, snova i predosećanja, neobičnih okolnosti i pomeranja predmeta, propuštenih poziva na mobilnom od strane pokojnika sat nakon smrti i slične dogodovštine.

Kada dođu pop i crkvenjak, svi se spremaju za odavanje poslednje počasti pokojniku/ci. Pop ulazi u prostoriju gde je telo i počinje sa osvećivanjem tela i prostorije u kojoj se nalazi. Tekstovi koje pop ispeva su različite sadržine što zavisi od dužine opela (postoji kraća i duža varijanta). Potom se izlazi napolje, gde se još malo peva i na kraju, pop izgovori da se pokojnik eto oslobodio zemaljskih muka.

  Poliva vinom pokojnika u znaku krsta i stavlja krst za poslednje celivanje. Prvo najblizi, pa onda i ostali. Pokojnik se konačno pokriva poklopcem i kreće se na groblje.

  Povorku predvodi krst i dva barjaka, kao i najbliža rodbina. Pop (u kraćoj varijanti) zastane kad se izađe iz pokojnikove/cine kuće ili zgrade i kad sanduk ili kovčeg ulazi na groblje. Vrlo kratko i brzo sve dalje teče. Spušta se kovčeg i baca se grumen zemlje, ali ne i najbliži (zašto ne znam i ne želim da znam). Odlazi se nazad, a na izlazu sa groblja se popije rakijica i uzme zalogaj pogače (čuh da to ima veze sa bakterijama i virusima, da se očistiš) i ide se put nazad. Pred ulazu u kuću ili stan se operu ruke u lavoru i obrišu peškirom.

  Korišćenje peškira nisam uspela da shvatim do kraja. Verovatno vam to može neko drugi objasniti. Znam samo da žene nose crne marame , a muškarci crne pločice i da peškir dobijaju oni što su nosili barjake (za ostale ne znam i ne želim da znam).

 Počinje daće, najbliža rodbina ima poseban sto, a sve po redu se jede : bela čorba i pečenje (nema sarme , mislim da je ona samo na venčanjima?!), ima i kolača, onih sitnih, domaćih. Alkohol se i dalje toči u neograničenim količinama. 

 Svi se raziđu i to vam je za prvi dan same sahrane. Sutradan se isto ide na groblje, ali samo najbliži.      I kad stignu na groblje tri puta obilaze i celivaju krst, sliku, spomenik, šta već ima i prisećaju se pokojnika/ce. Obavezno se popije rakijica za dušu i uzme malo pogače.  

 Nedelja dana što se pokojniku /ci daje treba da spada u subotu i ne mora zaista da bude 7 dana. Isti je protokol kao i malopre gore naveden, s tim što se ne obilazi grob i ne celiva tri puta, već samo jednom (ne želim da znam). 

  Za 40 dana ćemo tek da vidimo. Sve u svemu kad je prošlo to sve , svode se finansijski računi i dele troškovi. Komunalac je zadužen za sve i ukoliko niste osigurani ili penzioner ili zaposlen, ne isplati vam se da umrete jer sve to košta oko 40000 din+daće i prase i naravno, popu, 100 evrića (računa evro 95), za kraću varijantu. Naravno, koliko košta duža, ne smem ni da pitam, ali je Vječna Japamjat prilčno skupa. I da, zaboravih, zvonjenje nedelju dana u crkvi se isto posebno plaća.

  Tako da znate šta vas sve čeka ako umrete ili ako vam neko umre....