Novembarske godišnjice

Vrtim film malo. Onako, volim da se prisećam davnijeh dana. A onda, ili mi bude nešto toplo oko srca, ili se ubedačim. Ali ok.

Cca 29. novembar svake godine u detinjstvu, pa i početkom 80-ih - odlazak sa matorima na plac, kiša, kijamet, nebitno. Budemo tamo 3-4 dana, zavisi kog dana je pao 29-ti, krčkanje uz pećku, a na kraju ispuštanje vode, pražnjenje hidrofora, pa do proleća u Beli Grad na prezimljavanje.

Cca 23. novembar 1980. U oktobru 1980. sam se preselio sa Banovog Brda ovamo u grad. A 23. novembra sam prvi put otišao na Banovo Brdo da vidim staro društvo. Još par puta tokom zime 1980/81. sam išao u "zavičaj". Recimo na klizanje, moja osnovna na Banovom je imala klizalište. Pa zapucam preko celog grada da bih se klizao sa starom ekipom. (Te zime se prvi put raspao elektroenergetski sistem bivše YU, pa se sećam da sam se vraćao sa Banovog po mrklom mraku. Izgledalo je isto kao 1999.) Išao sam neko vreme tako detinjstvu u pohode, a onda sam valjda konačno prihvatio da više ne živim tamo, i da imam neku novu ekipu u novom kraju. I batalio sam.

18-20. novembar 1988. JNA, Karlovac. Došao mi ćale u posetu za vikend. Sve super, uobičajeno šetnje, ždranje po restoranima, kupanje u hotelu u kom je ćale odseo. Kad je otišao težak bedak. I onda, 20. novembar, ponovo u kasarni, ceo dan sam proveo potpuno sam u obezbeđenju strelišta, u nekoj jaruzi. Čujem fijukanje metaka, sedim tu, pevušim, depresija teška. Jedini kog sam video ceo dan je bio vojnik koji mi je doneo ručak.

Polovina novembra 1989. Serija koncerata EKV u Domu Omladine. Uzeo karte za 2. A posle i za treći (od 6). Na prvi išao sa ortakom. Firči je tad ponovo zaseo na bubnjeve privremeno, jer je Žika otišao. Oduševljenje, stvarno je jeo one bubnjeve. Počelo je sa Jeseni, kraj regularnog dela kao i uvek Bol, na prvom bisu Sinhro, a gosti na bisu su bili Anton i Cane. Neko je neprekidno vikao ceo koncert "Marina, Marina!". Posle koncerta ortak i ja zastanemo kod neke njegove ekipe, a tamo majušna tršava plavuša. Tih dana je živela sa Firčijem, a ovih dana je na farmi.

U toku te serije koncerata, izginuli su rudari u Aleksincu, pa je treći koncert odložen par dana, dok prođe žalost. Sala je bila praznija, ali je koncert kao i uvek bio moćan. Gost - Koja, "Ja želim jako" od Šarla, seča vena.

Na drugi koncert sam išao sa svojom budućom suprugom, koja me eto trpi i danas posle 20 godina. Smuvali smo se par dana kasnije, 21. novembra.

Novembar 1991. Koncerti EKV u Domu omladine, prvi put bez Bojana, nakon Dum-duma. Tanja u postavi. "Voda" u varijanti sa njom - moćno. Na bis - "Bledo" sa Čavketom na onoj australijskoj ogromnoj cevi koja se duva, nemam pojma kako se to zove.

Istovremeno, u Slavoniji besni rat, Vukovar sravnjen sa zemljom. I oslobodanjen, 19-20. novembra 1991.

Novembar 1993. Poslednji koncert EKV na kom sam bio. Karta 2.5 DM, plativo u devizama. Inflaciju sam pratio prolazeći pored pržionica kafe i prateći cenu kafe ujutro i uveče. Sava centar, potpuno suludo mesto za koncert EKV. Milanu je par puta pucala žica, ozvučenje nije baš bilo najbolje, ali je srce bilo puno. Šetnja kroz ceo opus, a moje oduševljenje na "Ja znam" i "Sarajevo" u nekoj potpuno novoj varijanti. Pesma je procvetala. 

3. novembar 1994. Prvi radni dan, u Institutu V. Ispostaviće se da ću tamo čamiti narednih 14 godina.

5. novembar 1994. Neko društvo kod nas, ulazi moja keva i kaže da je Milan umro.

24. novembar 2002. - rodio mi se mlađi sin. Krenuo je u školu sad u septembru.

Novembar čini mi se 2007. - u listi naj EX-YU stvari, u prvih 10 - 4 od Šarla i EKV.

O 25. novembru 2008. neću da govorim. (Ni o novembrima 2003. i 2006.)

5. novembar 2009. Još jedna godišnjica Milanove smrti, a ja prekraćujem vreme na poslu piskaranjem bloga. A nije da nemam šta da radim!

Odoh!!!