Predrasude

miloradkakmar

pribegavaju neznalice i kukavice.

albicilla

prelazak na drugu stranu ulice kad sretnu OSH, prekrste se onako da ti to dobro vidis, hvataju se za usi - e to nikako nisam mogla skontati sta im znaci... i jos puno takvih gestova

prekrste se.. kao da su videli djavola ili sta?

na jugu afrike, verovatno i sire, afrikanci veruju da je invalidnost posledica vradzbina i plase se kotakta sa osh, moz' to da predje i na njih... u selima ce se, npr, plasiti da se rukuju sa osh, mada se to u gradovima gubi (druga je stvar koliko tamo ima gradova... znam jedno selo sa 50.000 stanovnika, a selo - selo)

kakva su tradicionalna verovanja u vezi osh u nasim krajevima?

albicilla

ne znam da li ste citali kapiju frederika pola?

na kraju price lik bez ruku i nogu prica s robotom i vajka se: zar se ovo zove zivot??

a robot pretrazi svoje baze podataka i kaze: da, to se zove zivot... i po svemu sto o tome znam, ja ti na njemu zavidim

digresija: ja znam lika bez ruku i nogu... on ima nekoliko paralimpijskih zlatnih medalja u plivanju. a koliko vi - zdravi i pravi - imate zlatnih medalja?

albicilla

mao je u crvenoj knjizi pisao o zabi koja zivi u bunaru, pa misli da je onaj krug koji nad sobom vidi - citavo nebo

lep opis predrasuda, mada nisam siguran da je drug mao bas to imao na umu

aleksandarz92

Ili, možda hoćeš da ti pričam o mladoj mami kojoj se dete, njenom nepažnjom, malo više udaljilo i natrčalo baš na "čiku u kolicima" (kako me (nas) one zovu) koga sa čuđenjem posmatra i pipka, čas mene-čas kolica, postavljajući mi stotinu najiskrenijih dečijih pitanja, na koja ja sa najvećim zadovoljstvom želim da odgovorim, baš zato što su naivna i iskrena. A onda, kako bi mi ulepšala dan, dotrči uplašena mama koja odvlači dete, grdeći i udarajući ga po ručicama, zato što je -tobože- uznemiravalo "čiku". I naravno, u svoj toj trenutnoj zbrci, obavezno mi se izvinjavaju. Tuga, čoveče, tuga!!! Koliko sam samo puta poželeo da te iste mame upitam o posledicama koje nastaju kod dece zbog takvog njihovog ponašanja; da im kažem da će to dete, ako opet naleti na nekog "čiku u kolicima", bežati kao da je videlo smrdljivu vreću govana koju ne sme da dodiruje, jer će ponovo dobiti po prstima od mamice, a to boli. Na kraju, mamicama ostaje ljutnja zbog sopstvene nepažnje, dečici ostaju suze i crvene ručice, a čiki u kolicima ostaje zamirući vapaj: "Invalidnost nije zarazna bolest zbog koje morate svojoj deci prati ručice. Molim se Bogu za dečije zdravlje, a vaše prosvetljenje".

Iz romana "Bogalj", Vladimira Žižovića