O gripu "u poluvremenu"

Nije mi cilj da promovišem niti jedan medij. Moji sugrađani će, međutim, znati na koju televiziju mislim (a i vi koji pročitate a niste Čačani), koju emisiju, a pedantniji možda mogu reći i kada je emitovana. Više bih hteo da dam svoje mišljenje o pomalo neodgovornom govorenju na temu epidemije gripa virusa AH1N1 i manipulacijama oko vakcina. Sve inspirisan viđenim - da može i drugačije da se izveštava.

Dakle, prema nekim izvorima, prvi talas epidemije virusa AH1N1 je prošao. Ne vidim među ljudima baš toliku histeriju koliku su mediji podigli oko gripa. Da bilo je prvih dana. Ali kako i da ne bude pored ovakve kampanje?! Informativni mrak je jednako poguban kao i zatrpanost informacijama. Svako je negde nešto čuo, negde nešto video, neko mu pričao da je čuo. Zanimljiva situacija: u eri informacije „na klik“ još uvek se najpouzdanije oslanajmo na „gluve telefone“ i „tehniku s' kolena na koleno“. To je ozbiljno upozorenje za sam "klik", kao i za one koji postavljaju vesti "ispod klikova". Ljude zatrpaju tolikom količinom informacija, da umesto da budu zadovoljni što su informisani, bude im muka da slušaju bilo koji medij. A šta ima da čuju?

Neću o primerima u kojima lekari koji gostuju uglavnom pričaju naučne činjenice koje su „slabo čitljive“ običnom narodu. A običan narod prati medije i želi baš tu da čuje pravu informaciju. Moja već nekoliko godina pokojna baka je, na primer, smatrala konačnom samo onu vest ili savet kojie čuje na radiju. Radio je rekao – amin! Nije jedina. Negde makar u podsvesti, svi mi imamo poverenja u neko sredstvo informisanja. Kako nam danas mediji kroje sliku onoga što ne vidimo, nekoga ko nema poverenja u medije, lako možemo nazvati agnostikom. O dinamici broja savremenih agnostika ove vrste ne želim da razmišljam. Možda i hoću kad budem bio vlasnik ili makar radio u nekom od medija.

No, nije da nema i pozitivniih primera kako treba govoriti na temu „svinjskog gripa“. Imao sam sreću da pre mislim tri ili četiri nedelje na jednoj lokalnoj televiziji gledam emisiju o virusu novog gripa, u kojoj su gostovali Božidar Antonijević, čuveni čačanski epidemiolog, sada penzioner i Ana Mišović epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Čačku (nebitna je tačna funkcija, ali je bitno da je iz struke, kako bi se to jednostavno reklo). Onim što se može o Dr Antonijeviću naći na internetu neću vas daviti. Kada u Čačku kažete Božidar Antonijević, rekli ste čovek od ugleda i poverenja.

Ne pamtim da sam čuo bolje objašnjenu „situaciju“ sa virusom novog gripa nego što je bilo u toj emisiji. Dok mi se čini da mediji samo podižu tenziju (posebno na početku epidemije), emisija na TV „Čačak“ je bila baš po meri običnog čoveka, nekoga ko nije iz struke – mene, na primer. Bez suviše stručnih izraza, koje mi koji nismo iz lekarske struke možda i ne razumemo, bez paničnih prognoza.

Sasvim jednostasvno sledi iz te emisije:

– Na početku: hladna glava i zdrav razum. Ovaj grip je isti kao i svi ostali ako se na vreme javimo lekaru. A nemoguće je da neko od nas ili neko nama blizak nikada nije imao grip pa da ne prepozna simptome. Malo više vitamina C, provetravanje prostorija, preventivna dezinfekcija masovnih prostora dezinficijentom na bazi alkohola i to je recept za borbu protiv gripa, a da uštedimo te zalihe vakcine koje je kupio Mišković. Ako do gripa i dođe, bez one čuvene naše: „Neka, sutra ću“. Ne sutra nego odmah.

– Grip, dakle, obavezno odležati pošto se posavetujemo sa lekarom šta raditi.

– Budimo savesni, pa ne odlazimo na mesta masovnog okupljanja, kako bolesni ne bismo bili izvor zaraze; ovo je pitanje savesti svakoga od nas.

– Vakcine, naravno, da - rizičnim grupama.

– Vakcine, naravno, ne - opet rizičnim grupama. Njih je bilo uvek i svaki proizvođač vakcine nam uz proizvod (vakcinu) napiše ko sme a ko ne sme da primi. I to je tako bilo za sve dosadašnje vakcine, a zašto se baš o ovoj toliko priča, to ostavljam za odgovor medijima koji dižu „galamu“.

Sve što izlazi van gore napisanog je najobičnija manipulacija i bezobrazno širenje straha (a u našem slučaju i odvraćanje narodu pažnje od bitnijih stvari).

I malo o vakcini

Primiti je ili ne?

Lično ne želim da je primim, jer smatram da sam dovoljno dobro edukovan (zahvaljujući na prvom mestu emisiji o kojoj govorim) da mogu da se sačuvam i bez vakcine. Ni na pamet mi ne pada da stvar posmatram prema tome da li je Miškovićeva firma kupila vakcine, pa da čekam „da komšiji crkne krava“, tj. da propadnu zalihe vakcine. Isto tako, kao nestručan, prosečno informisan u toj oblasti, smatram da ću primanjem vakcine navići svoj organizam na „gotov“ imunitet, pa ga samim tim delimično onesposobiti da se sam brani. Nešto slično kao dete koje čuvate „pod staklenim zvonom“, pa kasnije kroz život uvek mora da se oslanja na nekoga.

     Manipulacije

Ni u jednoj, čini mi se, kao u epidemiji gripa nema toliko polemike, pa smeo bih da kažem i manilpulacije da li primiti vakcinu ili ne. Oko razloga za to mogli bismo pričati danima, ali meni pada na pamet jedan:

Grip je poprilično bezazlena bolest (daleko je manje smrtonosna nego, recimo, velike boginje), pa se onda malo „igramo“. Zato možemo sebi dozvoliti da se u medijima igramo tom bolešću. Epidemiju velikih boginja nisam doživeo, jer sam rođen kasnije. Moji roditelji, međutim, kažu da tada nije bilo polemike primiti vakcinu ili ne. Zašto? Pa, zato što je zaraza bila teška, lako prenosiva, pa samim tim i opasnija – umiralo se na sve strane. Na ivici sam cinizma pa ne bih rekao da se niko na vreme nije setio da se na tome može dobro zaraditi.