Zasto se nikad necu zaposliti!

Tibore Biće, nikad nije bilo da nekako nije bilo.

samo sto mi nismo navikli na to
ne dobija se posao po automatici cim zavrsis skole
imam interesantan primer za utehu
prijateljica francuskinja magistar arhitekture
u jednom je trenutku ostala bez posla i krenula u potragu za novim
tokom 3 meseca je poslala oko 700+ CVjeva
samo je nekoliko negativih odgovora dobila
po sistemu hvala pa cemo vas mozda jednom imati u vidu
da naravnoda jekonacno nasla posao ali na drugi nacin
ucestvovala je u raznim projektima i na jednom je i ostala
to sto sam rekla magistar u stvari znaci da je
posle studija uradila 2 specijalizacije
i to ti kazem
francuskinja iz Pariza ali su roditelji u drugoj bransi tako da
morala je da se u potpunostui osloni na sebe
ali legenda da samo kod nas zaposljavanje funkcionise preko veze je budalastima
u celom je svetu isto
ako poznajes prave ljude koji ce od malena da posmatraju sta radis
zaista nemas problema da se i zaposlis
to se zovu preporuke ili kako god
no zaboravila sam da napisem da je devojka izuzetno talentovana i sada veoma uspesna
a za kraj samo mali dodatak
moj prijatelj iz Beograda je takodje arhitekta
otisao u Pariz da radi svoj posao posto ovde nije mogao da se snadje
i zamisli tamo se bez problema snasao te je sve vreme imao i ima posao
dok se ona mucila on je recimo presao na bolje placen i interesantniji posao
zakljucak?
radi i radi ali u struci nemoj cekati
sam rad je nacin da naucis posao jer 85% naucenog na faxu je totalno besmisleno
srecno

Ne bih da te plašim, ali ja već duže vreme (sramota me da priznam koliko) prolazim kroz sličnu zavrzlamu. Najviše volim one poslodavce koji kažu da će se OBAVEZNO javiti, pa to nikad ne učine

Ali, mene je moja sestra Naomi Campbell nešto naučila, ne ustajem iz kreveta bez 10 hiljada dolara, a boga mi i ne ulazim

Sponzoruša bio, sponzoruša ost'o.

Svaka čast na izboru teme, što bi se reklo "u sred srede"
Ako Vam je za utehu, a znam da nije, niste jedini. Mesecima obitavam od kancelarije do kancelarije, od škole do škole, a o institucijama kulture i da ne pričam..... Konkursi raspisani, naravno, za one koji već rade, i koji su, na ne znam koji način, došli do radnog mesta. Politička pripadnost se, a priori, podrazumeva...... kad izjaviš da nisi član nijedne partije posmatraju te kao da si bolestan. Nalik onim mučenicima iz Danteovog "Pakla" koji, zbog svoje neopredeljenosti, nisu zaslužili da budu ni u paklu, već samo u predvorju pakla. Znanje, kvalifikacije i sposobnosti su APSOLUTNO nepotrebni!!!! Naravno, svi pohvale tvoje radove, prosek, talenat, ali, bez ustručavanja i otvoreno, priznaju da je to potpuno nebitno, pa te još posavetuju da pronađeš "čoveka" (vezu), tj. nekog "budzu" ili "badzu", jer nije dovoljno da budeš član neke partije, ili pak da imaš novac kojim ćeš nekog da podmitiš, već je potreban i posrednik. Verovali ili ne ovakve, opštepoznate, savete daju ljudi na važnim rukovodećim mestima, kao i savetnici (sa izmišljenim radnim mestima) Nacionalne službe za zapošljavanje.
Najkvalitetniji kadrovi sa fakulteta tavore svoje dane bez posla, šaljući svoja dokumenta od poslodavca do poslodavca, pri tom plaćajući overu dokumenata, jer neoverena dokumenta su u startu diskvalifikovana (ne računam konkurisanje preko interneta, koje uzgred smatram smešnim iz gorenavedenih razloga).
Nekada najrevnosniji i najkvalitetniji studenti ne mogu da dobiju posao ni u kafiću, jer su, kako kažu poslodavci "nekvalifikovani" da usluže goste, ali zato najgori "šljam", čast izuzecima, radi i to u struci. Oni koji su nekada izjavljivali "da ni u ludilu neće da čitaju knjige" danas predaju deci u školama. O direktorima javnih i kulturnih institucija, pa i škola, i da ne pričam.....partijski činovnici, studenti - a već direktori. Većina njih ne poseduje elementarnu kulturu, a o prostoproširenoj rečenici koju ne umeju da sastave ne vredi ni diskutovati. Kako, na primer , voditi ozbiljan razgovor o umetnosti, književnosti...... sa direktorom kulturne institucije koji je carinik, ekonomista sa višom školom, pravnik..... kada postave pitanje da li je drama " Čekajući Godoa" antička tragedija?
Živimo u zemlji čuda, pa da sve nije tako komično bili bi tragično. A, naši političari žive u bajci, koja je dijametralno suprotna "nebajci" u kojoj se traži posao.....mada mi se čini da će većina mladih ljudi pre pronaći posao u inostranstvu, a ne u "nebajci" , pa ako treba da čisti WC-e, čistiće ga za veće pare i biće sigurni da WC-om upravlja "baba-sera" koja zna svoj posao, a ne neki politički podoban činovničic. Ne okrivljujem ja politički podobne koji su svoju podobnost iskoristili da bi došli do posla, jer su nekako morali da se zaposle.....samo moj želudac, još uvek, to ne može da svari, ili pak nije dovoljno "gladan" ko će ga znati!?
Pozdrav iz Leskovca, tj, iz Srbije!
Večiti optimista:l
P. S. A da, umalo da zaboravim, kod svih možeš da volontiraš i radiš za "dz", iako sam se proteklih godina navolontirao po raznim institucijama, ne znam ni sam koliko......

I bre Tibore, ti se još uzdaš u CV!

Ja se sećam kad je moj CV čitala direktorka biblioteke - štono kaže moja drugarica 'ovde ti samo Barak Obama fali' (radio za gomilu opštima, ministarstva i agencija u Srbiji, te za ofis visokog predstavnika u Bosni, nešto za Euleks, za ceo Institut mediciskog fakulteta); sve mi navedeno sitno, da stane na tri strane, preporuke od silnih ljudi... a ona će meni 'a što su ovde crtice umesto navodnika?'. Ja tu povilenim - 'jeste vi videli ove preporuke i za koga sam radio?'; answer: 'Pa kakve sad to veze ima!?'.

(posao je dobila cura za koju je urgirao gradonačelnik, te je dan posle njenog zaposlenja ustanovi prebačeno 900 000 dinara duga koji se razvlačio 8 meseci pre toga)

Od tada sam se izbezobrazio i više ne šaljem CV - sad kad me neko pozove za prevod, drsko ga pitam odakle je čuo za mene, kakve kvalifikacije ima, ko mu je dao broj i odakle mu uopšte pravo da me zove za posao!

Potraga se nastavlja

!
ajd',eto i mene za tobom...

Pa Tibore, velim ti ja da na kraju, kad god taj kraj bude, ovaj blog mamiće ti osmehe...

Account Assistant

Vidi ovako: nema pravila.

Negde zaista pročitau sve prispele biografije i izaberu osobu koja im izgleda kao najbolja.
Negde pročitaju biografije ali se opredele za nekoga ko im je preporučen - jednostavno, ili više veruju preporuci (svako može da našara izuzetan CV), ili im je tako lakše, ili nešto duguju/očekuju od onog ko im je nekoga preporučio, ili su stara škola i samo za preporuku/vezu i znaju.
Pretpostavljam da ima i onih koji prispele biografije ne čitaju uopšte, ili ih čita neko tek reda radi, kao što si ti imao priliku da spoznaš.

Kao što neko reče, preporuka (ili ono što mi zovemo veza) nije samo naš običaj. U firmi u kojoj ja radim, stranoj sa strancima kao radnom snagom, kad god se otvori neka pozicija prvo i najopuštenije, kao da je to naprosto najnormalnija stvar, šefovi krenu da se raspituju međ' rabotnicima ima li neko nekoga da preporuči. Ako već sami šefovi nemaju nekog svog favorita. To ne znači automatsi da će taj sa preporukom (vezom) biti primljen - biće verovatno pozvan na razgovor pa kako bude. Ako je "preporučen" od strane nekog šefa, šanse za zapošljenje dramatično rastu bez obzira na biografiju.

Naravno, sve ovo ne znači da neki osnovni nivo dvosmerne komunikacije ne treba da postoji: deo je poslove etike da se aplikantima za posao odgovori makar kada se prijave za posao, ako ne i na kraju, kada je konkurs završen.

Meni se čii da kod nas, čak i u privatnim firmama, još uvek preovladava neki duh protokapitalizma, gde vlasnik/direktor ima glavnu reč a on/ona pak ne razmišlja puno o kvalifikovanosti novog radnika da doprinese povećanju profita, već se rukovodi ko zna kakvim principima. Ili ne poklanja dužnu pažnju selekciji zaposlenih.

Ili pak, u duhu balkanske neo-japi škole, ceo postupak apliciranja i proveravanja aplikanata izgleda kao u multinacionalnoj korporaciji na Menhetnu (ili bar kako mali balkanski neo-japi zamišlja postupak zapošljavanja u multinacionalnoj korporaciji na Menhetnu), sa sedam krugova razgovora, testiranja, skupih odela i halogenog osvetljenja u kancelarijama sa staklenim zidovima, da bi se na kraju ispostavilo da je sve to s' oproštenjem đoka, balon od sapunice, gde na kraju biva zapošljen ili neko po preporuci ili neki pajac.

Ipak, ne kloni duhom. Posao je tamo negde, čeka na tebe



p.s. A otkud sad ovo:

a sad ce slava pa ima ko i tu da pomogne ako bude trebalo da se navuche shta od shpize

...zar nisi ti toliko puta naglasio ovde na blogu da si od katoličke vere?

Pijem svoju jutarnju kafu i trazim oglase na koje bih mogla konkurisati, i tako vec tri meseca. Koliko sam puta poslala svoj CV? Nebrojeno! Koliko me firmi zaista pozvalo na razgovor? Jedna, iz koje su mi se javili deset dana po obavljenom razgovoru da bi mi rekli kako nemaju bas nista da mi zamere, potpuno sam sjajna, ali ipak nisu me primili, u korist druge devojke odlucile su finese?!

Na konkurs u ambasadi strane sile, i ja sam konkurisala. Pazljivo pripremila dokumentaciju koju su trazili, i dozvolila sebi, naivno, da se nadam da cu barem uci u prvi krug razgovora. Pri tome, moje kvalifikacije su potpuno odgovarale trazenim, mozda ih cak i malo prevazilazile. I dok sam se ja tako nadala, posetila me je drugarica koja radi za jednu eminentnu stranu organizaciju, i na moju pricu o konkurisanju za tu i tu ambasadu, prvo sto me je pitala, je - Imas li vezu? - a na moj odgovor da nemam, ona je odmahnula rukom i rekla da to odmah otpisem i jos - Tamo svi hoce, i nije vazno koliko dobro govoris jezik, imas li dva fakulteta itd, nego ti treba veza, i to 'debela'! - I, naravno, bila je u pravu.

Isla sam i u jednu, takodje, eminentnu agenciju za zaposljavanje. To je bilo zanimljivo iskustvo. Pozvali su me, vrlo profesionalno, u 18.30h jednog dana da mi zakazu razgovor za sledeci dan u 9.00h. Odem ja tamo, opet ispisem podatke iz svog CV-ja, koji sam im prethodno poslala i na srpskom i na engleskom, ali ovaj put na njihovom obrazcu. Onda sacekam nekih dvadesetak minuta da obavim razgovor sa odgovornim licem. Elem, primi me, napokon, ta zena odgovorno lice. Pri tome, vazno je naglasiti, da ja cekam dvadeset minuta da me prime u agenciji u kojoj nema nijedna druga stranka osim mene. Razgovor se vodi prvo na srpskom, zatim predjemo na engleski, da bi se moje odgovorno lice potpuno pogubilo u jednom momentu, inace vrlo nadobudna i 'sa visine', jer me ne razume posto pricamo o odredjenoj oblasti ciji izrazi ne spadaju u opsti engleski, tako da se vratismo na srpski. U sred jednog mog odgovora na njeno pitanje, rece meni ta zena - Izvini, mozes li da ponovis sta si rekla, odlutala sam, nesto sam pospana - Pa, ja ponovih!? Naravno, niti je znala sta ce se od mene ocekivati u firmi za koju me intervjuise, niti je znala sta da me pita, ali sve je to radila kao da je "mozak" sveta. Na kraju, rece ona meni - E, jesmo li se dosta narazgovarale? - Ostala sam zatecena. Dan kasnije, dosla sam da uradim testove, neophodne da bi me upoznali, kako su mi objasnili. U dva i po sata, koliko treba da se to zavrsi, radila sam test licnosti, test memorije, test inteligencije i test koncentracije. Vazno je znati da nisam konkurisala za kosmonauta.
Isla sam posle i narazgovor u firmu koja je trazila radnika, gde me primio direktor, koji ne zna da ustane kad nek udje u prostoriju, ne zna da se pruzi ruka pri upoznavanju, ne zna da prica nego mumla, dok mumla, ne gleda vas u oci nego crta nesto po papiru...I ja sam se trudila da se tom i takvom dopadnem, nadala se da ce me primiti u svoje jato.

Njih bas briga za osnovnu pristojnost u ophodjenju s ljudima koji vam nisu ni rod ni komsiluk, a ja ne kazem nista na ponasanje koje me vredja, jer ... Tu nastavite sami, imamo gomilu opravdanja zasto se ovo dogadja.

Networking je sve, zvanje (a bogami i znanje) je nista...

Meni samo jedna stvar nije jasna (a posto sam i sam zaposljavao ljude za svoj "departman" i to ne preko veze, vec iskljucivo na osnovu CV-ja i dva intervjua), sta sve ovo govori o poslovima koji ti zaposleni trebaju da rade? Kad god sam oglasavao to je bilo za konkretnu potrebu, konkretnog projekta, za konkretne zadatke, ili je bila strategijska ekspanzija, ali se tacno znalo sta novozaposleni treba da radi i uradi? Nije mi jasno kada firme prime tako nekog preko veze, i ako je taj slucaj drastican, zar nece firma da ima problem kad se taj konkretan posao ne odradi??? (Mislim znam, naivno pitanje, ali koji je odgovor na to u Srbiji???)

Čak previše lepo. Poučen iskustvom više ne šaljem CV ni prijateljima kada mi na ulici kažu "pošalji mi CV da vidimo nešto". Draže mi je da se viđamo u kafanama. Prosto ne mogu da se nešto kao nadam. Ali za 20-30 poslatih prijava na konkurse imam bolji prosek. Zvali me 2 puta na razgovor. Istinas vi su pročitali istu knjigu i postali HR. Kada me pitaju Zašto da vas zaposlimo ili zašto da vas ne zaposlimo" spremam se sam da izađem.


PS nema veze sa komentarom ali možda nisi dovoljno fensi za HR menadžere?

Tibore, retko se javljam, ali često čitam tvoj blog... Odličan tekst i tema za razmišljanje.


Pozdrav! I, samo napred

Potpuno nespreman za rad pod pritiskom kao i prekovremeni rad, osim ako nije debelo plaćen. Iskreno me zabole za ciljeve vaše kompanije ako platom ne mogu da pokrijem sve tekuće troškove plus da mi ostane za malo garderobe, knjiga, putovanja, izlaske, sport i zezanje.Funkcionišem po principu kolko para tolko muzike. Takođe me savršeno ne zanima što ste u buli i očekujem da sve vaše zakonom predviđene obaveze izvršite na vreme kao i da poštujete sve praznike i godišnji odmor. Sva je prilika da ću vas napustiti čim nađem nešto malo bolje.

Nadam se da ofis ne počinje s radom pre devet, jer se teško budim. Radni dan započinjem velikom šoljom dobre crne kafe pa očekujem da stoji na raspolaganju, kao i zalihe nesa i mleka koji će mi zatrebati negde oko podneva. Najdalje oko jedan ima najstrašnije da se smorim pa bi mi prijao jedan muzički intermeco, po mogućstvu Madonna ili disko haus da ujedno i odtancujem malo i razdrmam ukočene mišiće.

Komunikativan sa prijatnim i ljubaznim svetom, za drkadžije imam kratak fitilj. Psujem na nekoliko svetskih jezika, al ozbiljnu prepisku i razgovor vodim samo na srpskom i engleskom i ne proseravajte se s multinacionalnim korporativnim tripom jer vam je i to previše. To što s vremena na vreme sklopite neki dil s Bosnom i Crnom Gorom ne čini vas ozbiljnom kompanijom.

Studirao sam 100 godina ali smatram da je uspeh što sam uopšte završio bilo šta u ovoj zemlji ovakvoj kakva je. Usavršavam se stalno i bez vas jer sam radoznao i mislim da život ima smisla i bez umiranja na poslu. Često mi se dešava da u radno vreme zapadnem u takozvani daydreaming pa vas molim da me ne prekidate naglo, možda budem usred neke genijalne zamisli.

Reagujem samo na pozitivnu stimulaciju. Ne gušite s testiranjima i tim HR budalaštinama. Ako se već proseravate s tim zapadnjačkim forama onda ponudite i zapadnjačku platu i uslove rada. To što ste pohađali dva, tri seminara, ne čini vas obrazovanom osobom. Šta ne znam, naučiću, nisam debil. I, da, postoje stvari koje bih u životu radio iz čistog entuzijazma, ali žalim što moram da vas obavestim da to nije posao koji nudite.

Iskreno vaš… :):):)

Skinuto negde sa neta, nazalost ne znam ko je autor.

Slatko sam se ismejala čitajući tekst. Bio je to histeričan smeh, make no mistake.
Prošla sam kroz nešto slično pre par godina, kada sam 4 meseca bezuspešno tražila posao. Od milijarde CVa koje sam slala, pozvana sam na 3 razgovora:
1) nisam bila poželjna jer sam mlada, udata a bezdjetnica;
2) nisam bila poželjna jer, pored ekstenzivnog radnog iskustva iz specifične oblasti, nisam bila spremna na volontiranje 3 meseca, a potom na platu od 200 evra, sa perspektivom da će za godinu dana, možda porasti na 250. Ako se budem pokazala.
3) nisam bila poželjna jer nisam afirmativno odgovorila na namigivanje, masažu ledja, i priču o mogućim putovanjima sa budućim šefom.
Admittedly, ženi koja je spremna na, khm, putovanja sa šefom, priznajem, ne treba Veza, te je, s te strane nama lakše. Mada čujem da ima toga i u obrnutoj režiji.
Moja potraga se završila tako što sam otišla kod tate i tražila mu da mi nadje posao. Veza je odradila svoje, šta da ti kažem, i eto mene iz HR-a u spoljnoj trgovini. A pojma nisam imala ni šta to znači.
I na kraju, šta da ti kažem, sem

kaze se svezom a ne srecno :)

EDIT: E slagala sam. Bila sam na 4 razgovora, jedan od kojih je bio u Coca Coli. Kod njih sam izvisila iz neznasekojih razloga, ali su me ljubazno mejlom obavestili da sam izvisila. Fini neki ljudi.

Ušao neki lik jednom u knjižaru i pita prodavačicu: "Imate li onih si-vi obrazaca?"

Kako nameštaš "kravatu na biznis"? Ona fora sa duplim čvorom?

more se pribojavam da ti CV nije valjan .... zajebana je nauka ta sivilogija ... al evo mozes ovde da prepises kako se to radi

zivot i prikljucenija iliti biografija i motivaciono pismo

iz obdanista gde sam isla da upisem svoje jos nerodjeno dete. toliko je bilo lepo da mi je doslo da ostanem i tako nadoknadim za sve muke kroz koje sam ja kao dete prosla. masno se placa, ali kazu, kad jednom dete tu upises, posle nema sta da brines. ono samo jezdi od jednih do drugih otvorenih vrata prema izboru. ne mora da prolazi kroz borbu za prezivljavnje...

posto ne umem tako poetski da pisem dacu samo cinjenice iz mog slucaja. Skoro dve godine smo kacili informacije "wanted" za nekoliko vrsta saradnika (od menadzera prodaje do direktora sektora) na sve moguce portale u Srbiji i cak u Politici. Niko se nije javio. Mozda zato sto smo trazili da ljudi odu od kuce i zive u Moskvi (placen stan,2xgodisnje avio karte za Srbiju, zdravstveno osiguranje,plata,bonusi, obezbedjena boravisna dokumentacija,vize i sl.)? Posao u predstavnistvu svetski poznatog proizvodjaca medicinske opreme.
Izgleda da postoje i slucajevi "trazi posao,moli boga da ga ne nadje". Ocigledno da smo i mi a i Tibor zrtve jednog istog sindroma koji se kratko zove mentalitet.
P.S. zvali smo i po objavama rezimea, niko se nije "prevario" da ode od tople kucice-slobodice.

potpuno razumem tvoju situaciju, a kako i ne bih, vise puta 'se druzila sa njom' ali nekako se uvek zavrsi dobro, mozda ne po moje fizicko stanje, s obzirom da mi nijedan posao nije bio u gradu kom zivim (putovanje mi je majka) , ali sta je tu je, eksept end muv on... (luk bejod d borders)

zelim ti srecu u potrazi i i da ne odustanes!

Moja firma raspise prosli mesec konkurs za sekretaricu. Za 24 h stignu 252 biografije. 80% ljudi sa fakultetom, neki govore vise jezika nego sto ima zaposlenih u firmi (mala firma da ne bude zabune). Tuga jedna kakva smo mi zemlja i do cega su ljudi dovedeni. Istovremeno "savetnik" se vratio na blog pa PRise gde mu nije mesto.

Imao sam priliku da pricam sa najmanje deset ljudi koji su konkurisali i koji bi bili bolji ministri od svih ovih dzabalebarosa u vladi zajedno.

a gde to ima da se posao ne dobije ako imas vezu?

Sjajna tema...

Samo malo je to 20-ak CV-ija razaslatih...

50 bi bio minimum a najbolje je 100 -tek onda vredi radiiti statistiku :)

i da ne zaboravim

"svezom-srecno"

Valaj ste nam lepo ovi' blog sročili i istinu silnu nama predočili!


Kako sam i sama jako nezaposlena (da li se moze biti nezaposleniji nego nezaposlen?) , prosto mi dodje da ti se obratim s "kolega" i da ti, onako kolegijalno, natuknem par stvari iz mog iskustva. Sto tanji CV, to je deblja šansa da će baš tebe odabrati. ... Ukoliko si se nešto cimao, honorarisao, radio nešto na svoju ruku, angažovao se u želji da ne budeš besposlen, kad si već nezaposlen- prosečan poslodavac na tvoj CV reaguje logikom: "Šta će tebi posao, kad imaš ovakav CV!" ... Dakle: vidim ja, dete, ide tebi u toj nezaposlenosti, nećeš ti sebi dozvoliti da umreš od gladi, a toliko tvojih kolega, ne radi baš ništa u životu, pa zar nije bolje da posao - ovaj, stalni- damo njima?! ...
Mislim, to je kao neka socijalna pravda.

I sad... ja idem, šetam, razgovaram s ljudima, i lepo vidim... Čak i najveće budale imaju posao (nije to neka mudrost) a ja, koja sam navodno uvek vazila za sposobnu i vrednu osobu- nemam.
I pored toga, makar deset profesionalnih pozorišta, godišnje me angažuje kao dramaturga na njihovim predstavama. Sve bi to bilo u redu, kad sva ta pozorišta ne bi imala svoje stalne dramaturge na plati.
Dakle, sede gospoda kolege, lepo u kancelarijama... a šta tamo rade, nemam pojma, jer sigurno znam da ne čitaju drame koje im se šalju, ne kroje repertoarsku politiku, ne idu na probe i ne pišu programe, a na poslednjoj predstavi su bili potpisani krajem prošlog veka. S obzirom da su pozorišta budžetske institucije, ne mogu da ukapiram zašto građani plaćaju dramaturge DVA PUTA. Jednom, da bi pozorište imalo dramaturga na plati, a drugi put, da bi se neko bavio poslom dramaturga u pozorištu. ... Kažem ja tako jednom Upravniku: kad se već ja bavim poslovima dramaturga u vašem pozorištu, zašto vi ne otpustite vašeg dramaturga, a zaposlite mene, pa ću ja da radim isto što i dosada, samo za platu.... A ne, ne - kaže Upravnik. Šta će to tebi? Nisi ti TAJ TIP DRAMATURGA, tebe bi stalni rad ovde UGUŠIO.

Tako ja shvatim da se imam smatrati srećnom što sam nezaposlena. Jer zaposlen, ovde, znači ugušen!
Ljudi su vredni sve dok se ne zaposle! Posle su jednostavno zaposleni ... i to ti je to.



Srdačan pozdrav uz toplu preporuku!

minja

Diskriminacija je oglasena u Srbiji

Postoji na destine oglasa u Srbiji u kojima se delimicno ili potpuno krse ljudska prava
onako kako to definise poveljlja o ljudskim pravima Evropske unije i Ustav Republike Srbije.

Kod nas je uobicajena praksa da se na desetine oglasa u i onako siromasnoj ponudi poslova na trzistu rada, jos vise diskvalifikuju odredjene grupe kandidata.
Pre svega se ovo odnosi na starosnu granicu i polnu pripadnost.

Na koji nacin osnovna prava pa tako i pravo na rad, definisine Evropska unija u svom
“Chapter of Fundamental Rights of the EU” iz 2000 godine i USTAV Republike Srbije, deo o Slobodama, pravima i duznostima gradjanina?
1. Any discrimination based on any ground such as sex, race, colour, ethnic or social origin, genetic
features, language, religion or belief, political or any other opinion, membership of a national minority,
property, birth, disability, age or sexual orientation shall be prohibited.


Article 23
Equality between men and women
Equality between men and women must be ensured in all areas, including employment, work and pay.
The principle of equality shall not prevent the maintenance or adoption of measures providing for
specific advantages in favour of the under-represented sex.

Article 15
Freedom to choose an occupation and right to engage in work
1. Everyone has the right to engage in work and to pursue a freely chosen or accepted occupation.
2. Every citizen of the Union has the freedom to seek employment, to work, to exercise the right of
establishment and to provide services in any Member State

Sta kaze nas ustav republike Srbije?
Deo o slobodama, pravima i duznostima gradjana:
Član 13.
Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lično svojstvo.
Član 35.
Svako ima pravo na rad.
Jamči se sloboda rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u upravljanju. Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupno radno mesto i funkcija.
Zaposlenima može prestati radni odnos protiv njihove volje, pod uslovima i na način utvrđen zakonom i kolektivnim ugovorom.
Zabranjen je prinudni rad.

Pa da ne okolisem isuvise, navodim primere, uobicajeni tip oglasa ove prirode I njihov sklad sa nasim ustavom i Poveljom Evropske unije o osnovnim ljudskim pravima, jer mi kao sto svakodnevno horski slusamo tezimo “primeni najvisih evropski standarda”
Valjda tu spada I “Chapter of Fundamental Rights of European Union”.
Oglasi su preuzeti sa domacih web site-ova za oglasavanje poslova, takodje i sa web site-a Nacionalne Sluzbe za zaposljavanje:

Kompanija Service Plus d.o.o. Novi Sad, trazi tri pripravnika u Marketing odeljenju, starosti do 25 godine, oglas iz avgusta meseca.
Na koji nacin je ovde “svakome pod istim uslovima, dostupno radno mesto i funkcija?”
Sta ako imam 27 godina?
Kompanija “Autokomerc Centar Aerodrom”, oglasava u julu mesto za referenta garancija,
Jedan od uslova je da je osoba do 28 godina starosti i regulisana vojna obaveza.
Privredno drustvo, MD 02.d.o.o iz Beograda trazilo je poslovnu sekretaricu do 30 godina starosti.
Na koji nacin neko ko nije muskarac/zena moze da konkurise na prvi ili na drugi oglas?
Kako po nasem ustavu “svako ima pravo na rad” ili “svakome je, pod jednakim uslovima dostupno radno mesto I funkcija” vazi ovde?
Da li je ovde rec o rodnoj ili starosnoj diskriminaciji?
Izdavacka kuca “Beckerek” iz Zrenjanina, trazila je marketing asistenta, “prednost zenski kandidati do 35 godina starosti”.

Ali nije to sve. Da vidimo kako to izgleda kad oglas da domaca sluzba za zaposljavanje, takozvana Nacionalna sluzba za zaposljavanje”.
Ovde je rec o Institutu za sumarstvo, znaci drzavna ustanova koja trazi za mesto PR menadzera, PRIJATNOG IZGLEDA i KOMUNIKATIVNU zensku osobu do 35 godina starosti.
Pitam se, ko I na koji nacin treba da odluci da li je neka osoba sem vec izrazite gluposti da mora da bude odredjenog pola I manje od 35 godina, PRIJATNOG IZGLEDA I KOMUNIKATIVNA?
Da li je na sumarskom institutu ustanovljena komisija lepote, utvrdjen kriterijum prijatnosti I lepote I na osnovu toga se vrsi zaposljavanje?

Sada idemo na neke malo zanimljivije oglase, poput onoge kompanije “Gossip” d.o.o
U kome se trazi prodavci u prodavnici Triumph, Usce Shopping Center.
Izuzev sto se I ovde traze zenske osobe od 25-35 godina starosti,
One bi po oglasu trebale da imaju I sledece osobine, “komunikativne, vedre, ljubazne,vredne, kolegijalne, stabilne, POSVECENE osobe”
Opet se pitam, izuzev sto nemam izmedju 25-35 godina, kako da konkurisem na ovaj oglas jer me u startu diskvalifikuju kao stariju osobu a po ustavu republike Srbije “svakome pod istim uslovima dostupno radno mesto I funkcija”
Na stranu sto nisam posvecena osoba…
Internacional kuhinji “Opera” iz Beograda potrebna je ZENA za rad u kuhinji, “uredna, vredna I cista”.
Kako muskarac da konkurise na ovaj posao jer po ustavu republike Srbije ima pravo da konkurise na ovaj oglas jer “Svakome pod istim uslovima je dostupno radno mesto I funkcija”?
Slican ili slicni oglasi su I oni koji pocinju sa “Pomocnica” u kuhinji, “Higijenicarka” I slicno.
Da li su ovi poslovi unapred rezervisani za zene?
Na stranu sto se vec unapred zna da je rec o nize placenim poslovima, na zalost unapred rezervisanim za zene jer se valjda u nasem sistemu vrednovanja smatra da higijenicarka-cistacica moze da bude samo zensko?
Poznajem slucaj gde se covek koji je zavrsio filozofski fakultet I kome je bilo nemoguce da nadje posao, javio na oglas gde se trazila spremacica u osnovnoj skoli, (rec je o oglasu sa Nacionalnse sluzbe za zaposljavnje), odbijen sa zahtevom da je prekvalifikovan?

Ovaj oglas mislim predstavlja vrhunac: Studentsko Omladinska Zadruga "PRO BUSINESS" Novi Sad
Raspisuje konkurs za posao
Promoterke
Potrebne devojke za promocije različitih brendova na teritoriji Srbije i Vojvodine.

Obavezni uslovi:
• 18 - 26 godina starosti
• Da ste redovan student ili učenik
• Obavezno radno iskustvo u poslovima promocija - minimum 6 meseci

Fizički izgled:
• Visina od 170-185 cm
• Težina: Visina minus 110
• Fizička proporcionalnost
• Prijatna fizionomija lica

Karakteristike ličnosti:
• Izrazita komunikativnost
• Profesionalnost
• Prodornost
• Moć ubeđivanja
• Dinamičnost
• Harizmatičnost
• Organizovanost
• Posvećenost
• Pouzdanost

Harizmaticnost? Prijatna fizionomija lica?

Poseban osvrt trebao bi da bude na ustaljenu praksu zahtevanja fotografije prilikom slanja CV-ja.
Ovde postoje nepregledne mogucnosti za diskriminaciju.
Kompanija ovom prilikom moze da izbegne sve ostale diskvalifikacije, dovoljno je da posaljete fotografiju I da svoju sudbinu stavite u ruke tolerantnosti osobe koja ce pregledati vas zahtev.
Sta ako kompanija trazi musku osobu a osoba koja konkurise je zensko?
Sta ako je kompanija trazi osobu koja je recimo mladja od 30 godina a vi ocigledno, sudeci po fotografiji “ne starijoj od tri meseca”, ocigledno imate vise od 45 godina.
Sta ako ste, ne daj Boze, druge boje koze, slucajno se vam se desilo?
Sem sto rizikujete da dobijete batine negde na ulici, nemate verovatno ni sansu da dobijete posao.
Na stranu sto smo mi poznati kao tolerantan nebeski narod ali ovde je rec o sistematskoj, nenameravanoj ili indirektnoj diskriminaciji.

I tako dalje I tako dalje…

sluzeci vojsku u jednom JKP preduzecu u Pancevu dobio sam jasnu sliku kako se do posla dolazi!
1. Pruziti sexualnu uslugu jednom od direktora, manje vise, svi direktori vole sa strane, pa ako budes sa dvojicom, dobijas posao za stalno! Cura je tako postala sefica!!!! U roku je zavrsila privatni "fakultet" i postala THE BOSS!
2. Mama, tata ili oboje rade u toj istoj firmi. Ako teta/teca rade u istoj firmi, oni ce ti vec uzeti kintu!!!
3. Dati nekome kintu za posao....To su obicno neki ljudi koji rade kao posrednici...Ma, postoji tu sistem!
P.S. Partijska pripadnost je MUST!!!
Ali posao je laganica, ima ga, ali ga ne moras raditi. Sedis u kancelariji i pricas o automobilima ako si hetero ili butch gay, o Madonni ako si gay, i o novom katalogu Avona ako si devojka! Ne mozete zamisliti kakva je to -sreca, sreca, radost kada izadje novi katalog Avona!!!!
Zanimljivo je da tu firmu drzi partija koja je veoma "partiotska i tradiciji naklonuta", a svi se fircaju kao zecevi sa strane!
Kada je trebalo da se odrzi "Parada ponosa", svi ti momci i devojke "protradicionalno-za prave vrednosti-mrzim Hrvate-nema veze ako si Madzar, samo neka si dobar Srbin", ustaju i bore se za sacuvanje istih tradicionalnih vrednosti!!! Cak i oni koji su osvedoceni gayevi.
STRASNO!!!
Njihov IQ zajedno ne prelazi 95, ne znate koliko sam puta hteo sebi da nanesem bol slusajuci te price! Ali da me neko plati 60.000 da ne radim NISTA, slusao bih te price bez problema
ONO sto je po meni zabrinjavajuce je cinjenica da svi sve znaju, da se nista ne krije, da posla IMA, da ga retko ko radi, a da svi placamo te bahanalije!!!!
Drugari, obecavam, casna pionirska, da ako ikada dobijem posao u JKP-u (never gonna happen) , da cu raditi makar nesto!!! I da cu VASE pare iskoristiti da idem u operu i za dosta skuplju sminku!!!

Prica se bas o tako nekim JKP nesto da jos manje poverujes.
Kazu kako je direktor jedne od tih firimi, kad je bio skup JKP Vojvodine koji se zove dal' "Komunalijada" ili tako neko
blesavo ime, pozeleo da malo "pocasti" goste tj. direktore koji su se tu nasli iz bratskih kompanija...pa ih odveo mislim
u neku javnu kucu u Staroj Pazovi...ETo, placamo mi i to.

Pozdrav iz Nisa!
Slicni problemi i ovde. Nako visemesecnog slanja CVja - i mailom i postom, i par razgovora, ama ni povratnainformacija. Dva puta sam usla u uzi krug, sve super, bla bla, i nema odgovora ni dan danas.
Da li su poslodavci izgubili manire negde usput, ili ih nikada nisu ni imali?
Bahatost doticnih i ocekivanje da ces za sicu - mislim zakonski minimum da rintas 6 dana u nedelji 10h, i da nipodastavaju fakultetsko i drugo dodatno obrazovanje kandidata - a neki istovremeno ni sami nemaju ni visu skolu, a jedan je otvoreno rekao da mu od detetovog studiranja nema nista - mislim da bi trebalo doneti neki zakon koji bi i to resio. Ali bojim se da to vec postoji, ali, kako bih rekla, i to se sa manirima negde ZATURILO.

Drzim fige svima nama sa istom mukom. Mozda bi trebali i mi kao penzioneri da osnujemo PARTIJU NEZAPOSLENIH. Svi smo punoletni i ima nas skoro milion. Pa cemo se onda i zaposliti