Događaji koji su obeležili proteklu godinu

Najvažniji događaji u kulturi u 2009.
Pregled događaja u 2009.

Lista od deset najvažnijih događaja u kulturi u Srbiji u 2009. godini, po raznim izvorima.

1. ZAKON O KULTURI - Skupština Srbije usvojila je poslednjeg dana avgusta Zakon o kulturi, kojim bi, nakon 17 godina, ta oblast trebalo da bude sistemski uređena. Neke od najvažnijih tačaka tog zakona, koji je izazvao brojne oprečne ocene i polemike u kulturnoj javnosti, jesu formiranje Nacionalnog saveta za kulturu, definisanje opšteg nacionalnog interesa u toj oblasti i poboljšanje socijalnog položaja samostalnih umetnika.

2. JUBILEJI - U Srbiji je brojnim manifestacijama i velikim izložbama u Galeriji SANU obeleženo nekoliko značajnih jubileja srpske umetnosti i nauke - vek od rođenja kompozitorke Ljubice Marić (1909-2003) i slikarke Milene Pavlović Barili (1909-1945), 130 godina od rođenja naučnika Milutina Milankovića (1879-1958) i vek i po od rođenja slikara Paje Jovanovića (1859-1957).

3. CENTAR ZA DIGITALNU RESTAURACIJU FILMOVA - U Arhivu Jugoslovenske kinoteke u Beogradu 8. juna je otvoren Centar za digitalnu restauraciju filmova, koji važi za najmoderniji u regionu jugoistočne Evrope. Centar je u sklopu obeležavanja 60. godišnjice Kinoteke otvorio grčki reditelj Teo Angelopulos. Zahvaljujući otvaranju tog centra mnogim filmovima s početka prošlog veka biće produženo trajanje najmanje još stotinu godina.

4. VEK SRPSKE UMETNOSTI - Narodni muzej iz Beograda priredio je veliku izložbu "Vek srpske umetnosti 1850-1950", na kojoj je predstavljeno oko 150 remek-dela srpskih slikara. Nakon uspešnog gostovanja u Bukureštu izložba je tokom jeseni prikazana i beogradskoj publici u Galeriji SANU u Beogradu.

5. MUZEJ ROMSKE KULTURE - U Beogradu je u oktobru otvoren Muzej romske kulture, sa prvom stalnom postavkom posvećenoj spomenicima romske pismenosti, od prvog srednjevekovnog pisanog dokumenta do savremenog stvaralaštva.

6. PRVA SRPSKO-ALBANSKA FILMSKA KOPRODUKCIJA - Na filmskom festivalu u Veneciji krajem jula svetsku premijeru imao je film "Medeni mesec" Gorana Paskaljevića, prva srpsko-albanska koprodukcija, čiju su realizaciju pomogli Ministarstvo kulture Srbije i Nacionalni filmski centar Albanije.

7. SRPSKA PROZA NA ENGLESKOM JEZIKU - Izdavačka kuća "Geopoetika" pokrenula je ediciju "Serbian Prose in Translation", kojom je, uz podršku Ministarstva kulture, pokrenut projekat međunarodne promocije savremene srpske književnosti, uz prevođenje dela srpskih pisaca na engleski jezik.

8. POLITIČKE PRAKSE (POST)JUGOSLOVENSKE UMETNOSTI - U Muzeju "25. maj" u Beogradu krajem novembra otvorena je velika retrospektivna izložba "Političke prakse (post)jugoslovenske umetnosti", regionalni projekat koji istražuje kulturno nasleđe socijalističke Jugoslavije. Izložba je nastala u saradnji nezavisnih organizacija, kolektiva i pojedinaca s prostora bivše Jugoslavije, čiji je rad vezan za jugoslovensko nasleđe, a prate je i radovi savremenih umetnika iz regiona.

9. MIHAIL BARIŠNJIKOV U NOVOM SADU - Jedna od najvećih baletskih zvezda današnjice Mihail Barišnjikov nastupio je sredinom maja u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, gde je zajedno s balerinom Anom Lagunom izveo program "Tri sola i duet". Gostovanje Barišnjikova u Novom Sadu organizovao je Beogradski festival igre.

10. IZLOŽBE DALIJA I MIROA - Institut Servantes priredio je sredinom marta u beogradskoj galeriji "Progres" izložbu grafika i crteža Huana Miroa, na kojoj je predstavljeno više od 60 radova tog španskog slikara, a tokom maja i juna beogradskoj i niškoj publici predstavljeno je i 18 grafika i skulptura Salvadora Dalija, kao i knjiga s njegovim potpisom, na izložbi "Dali i magija ilustracije" koju je, takođe, organizovao španski kulturni centar.

Lista od deset najvažnijih događaja u Srbiji u 2009. godini, po izboru agencije Beta.

1. VIZE I KANDIDATURA: Vize za zemlje šengenskog prostora ukinute su 19. decembra za državljane Srbije sa biometrijskim pasošima, sa izuzetkom građana sa prebivalištem na Kosovu. Istog dana Vlada Srbije je, na predlog Saveta za evropske integracije odlučila da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u EU. Kandidaturu je premijeru Švedske Frederiku Rejnfeltu, zemlje predsedavjuće EU, podneo predsednik Srbije Boris Tadić. U januaru 2009. godine Srbija je jednostrano počela da primenjuje prelazni trgovinski sporazum, pošto je Holandija primenu od strane EU uslovljavala hapšenjem Ratka Mladića. EU je, međutim, 7. decembra stavila na snagu prelazni sporazum, posle ocene haškog tužioca da je zadovoljan saradnjom Beograda sa Tribunalom.

2. SMRT PATRIJARHA - Patrijarh srpski Pavle (95) preminuo je 15. novembra posle dvogodišnjeg lečenja na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Po sopstvenoj želji sahranjen je u manastiru Rakovica. Njegovoj sahrani, 19. novembra, prisustvovalo je oko 600.000 ljudi. Od poglavara SPC oprostili su se carigradski patrijarh Vartolomej, poglavari i predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava, i više državnih delegacija. Sinod SPC zakazao je Izborni sabor za 22. januar kada će biti izabran novi patrijarh. Prema važećim odredbama, patrijarh se bira "apostolskim žrebom", odnosno izvlačenjem ceduljice sa imenom jednog od tri kandidata koji prethodno dobiju apsolutnu većinu glasova učesnika Sabora.

3. STATUT VOJVODINE - Skupština Srbije je 30. novembra 2009. godine, nakon dugotrajne rasprave, glasovima vladajuće koalicije i LDP-a dala saglasnost na Predlog Statuta koji je Skupština Vojvodine utvrdila 13 meseci ranije, 14. oktobra 2008. godine. Poslanici pokrajinske skupštine su 14. decembra na svečanoj sednici proglasili najviši pravni akt pokrajine. Opozicione DSS, SRS i SNS vodile su kampanju protiv statuta ocenjujući da se njime direktno otvara puta ka daljem cepanju Srbije. DSS je podnela Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti Statuta Vojvodine i Zakona o utvrđivanju nadležnosti Pokrajine.

4. HULIGANI - U kliničkom centru Srbije 29. septembra umro je francuski državljanin Bris Taton (28) koga su 17. septembra teško pretukli huligani Partizana u centru Beograda, pred utakmicu sa Tuluzom. Dva dana nakon smrti Francuza, republički tužilac Slobodan Radovanović zatražio je zabranu organizovanog okupljanja, odlaska i prisustva na fudbalskim utakmicama navijačima Partizana, Crvene zvezde i Rada, dok je Vlada najavila izmene Krivičnog zakonika, Zakona o prekršajima i Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Ipak, najavljena borba protiv nasilja nije smirila huligane koji su nastavili da se sukobljavaju po ulicama i autobusima Gradskog saobraćaja. Poslednji veći incident zabeležen je na utakmici Lige Evropa između Partizana i ukrajinskog Šahtjora na kojoj su domaći navijači vređali i pretili smrću novinarki B92 Brankici Stanković zbog serije emisija u kojima se njihovo delovanje dovodi u vezu sa nasiljem, iznudama i trgovinom droge.

5. NESREĆE - Dve velike nesreće obeležile su 2009. godinu zbog kojih je u Srbiji proglašen Dan žalosti. Devet turista iz Srbije je poginulo, a osam je povređeno 16. jula u saobraćajnoj nesreći u Egiptu. U eksploziji u užičkoj fabrici municije "Prvi partizan", 3. septembra, poginulo je sedmoro radnika i 14 je povređeno. Tragedija u Egiptu se dogodila kada je šleper udario u autobus sa turistima, koji su putovali na izlet. Radnici u "Prvom partizanu" su stradali od trovanja ugljen-monoksidom, a uzrok nesreće je bio ljudski faktor, zbog čega je odmah petoro radnika privedeno.

6. REIZBOR U PRAVOSUĐU - Reforma pravosuđa, odnosno uspostavljanje nove mreže i izbor sudija, tužilaca i zamenika tužilaca, završen je u 2009. godini. Ceo proces su pratile kritike da je reč o političkoj čistki, s jedne strane, i kočenju reformi, s druge strane. Skupština Srbije izabrala je 30. novembra, dan pre roka za dovršetak reizbora, Natu Mesarović za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda i Zagorku Dolovac za republičkog tužioca. Parlament je izabrao tužioce za organizovani kriminal i za ratne zločine, kao i tužioce u apelacionim, višim i osnovnim tužilaštvima. Državno tužilačko veće 16. decembra je saopštilo imena 416 zamenika javnih tužilaca, a dan kasnije Visoki savet sudstva imena 1.531 sudije. Parlament, prema zakonu, odlučuje o izboru sudija i zamenika tužilaca koji se biraju prvi put na funkciju. Visoki savet sudstva predložio je 876 kandidata za sudije, a Državno vće tuzilaca 88 kandidata za zamenike.

7. GRIP - Pandemija svinjskog, meksičkog, odnosno novog gripa nije zaobišla Srbiju. Prvi slučaj potvrđen je 24. juna, a prvi smrtni slučaj 21. oktobra. Nema tačnih podataka o broju obolelih, a do 21. decembra umrle su 42 osobe kod kojih je bilo potvrđeno da boluju od novog gripa. Većina je imala druge hronične zdravstvene probleme. Epidemija novog gripa u Srbiji, koju je ministar proglasio 11. novembra, praćena je političkim optužbama da li je država kasnila sa vakcinacijom ili ne, da li se širila panika ili nedovoljno informisala javnost. Vakcinacija je, nakon medijske polemike o tome da li su vakcine štetne ili ne, počela 17. decembra.

8. KONAČAN KRAJ SUĐENJA - Vrhovni sud Srbije je 24. novembra u trećestepenom postupku doneo pravosnažnu presudu optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, kojom su bivši pukovnik Državne bezbednosti i komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek i bivši potpukovnik DB-a Zvezdan Jovanović osuđeni na po 40 godina za ubistvo Đinđića, 12. marta 2003. godine. Vrhovni sud je 16. decembra Ulemeka pravosnažno osudio na 40 godina zatvora i u predmetu poznatom kao "zemunski klan", u kojem je osuđeno još 25 optuženih za 18 ubistava, tri otmice i dva teroristička napada. Ulemek je ranije pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora i za ubistvo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića i pokušaj ubistva predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, a do Nove godine očekuje se i presuda za slučaj Ibarska magistrala.

9. CEPOTINA - Najveća i najmodernija baza Vojske Srbije "Jug", na brdu Cepotina oko pet kilometara od Bujanovca, svečano je otvorena 23. novembra. Baza se nalazi u blizini Kopnene zone bezbednosti, uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom, oko 40 kilometara od američke baze Bondstil kod Uroševca i 30 kilometara od makedonske granice. Baza ima smeštajni kapacitet za oko 1.000 ljudi a u njoj je smešten 41. pešadijski bataljon Četvrte brigade VS. Baza ima kapacitete za smeštaj, logistiku i obuku a prostire se na površini od 35 hektara. Planira se proširenje za dodatnih 60 hektara, nakon čega će biti korišćena i za obuku vojnika u mirovnim misijama. Izgradnja baze počela je 2003. godine ali je u više navrata dolazilo do prekida radova zbog nedostatka finansijskih sredstava.

10 - PROTIV DISKRIMINACIJE I PROTIV POVORKE PONOSA - Skupština Srbije je 26. marta glasovima vladajuće koalicije i LDP-a usvojila Zakon o zabrani diskriminacije. Zakonski predlog je prethodno izazvao polemiku u javnosti, a 4. marta je, na telefonskoj sednici Vlade Srbije, povučen iz skupštinske procedure na zahtev verskih zajednica. Opozicija, ali i deo vladajuće koalicije, najviše su se protivilii zaštiti gej populacije, a neki poslanici su tokom rasprave homoseksulnost izjadnačavali sa pedofilijom. Šest meseci kasnije Srbija se oštro podelila povodom najavljene Povorke ponosa koja je otkazana 19. septembra, dan pre nego što je trebalo da bude održana. MUP Srbije je organizatorima izdao rešenje u kojem se predlaže da parada bude na Ušću pošto "ne postoje uslovi da se povorka održi bez incidenata na Platou ispred Filozofskog fakulteta". Otkazivanje Povorke zbog nemoći države da garantuje bezbednost njenim učesnicima izazvalo je brojne reakcije i osude u zemlji i svetu.

Raspored događaja po mesecima:

JANUAR:
Evropski parlament doneo je Rezoluciju o Srebrenici u kojoj poziva države članice EU i države Zapadnog Balkana da obilježe 11. juli kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici.

FEBRUAR:
Pod oznakom državna tajna, Vlada Srbije odlučila je da novcem svojih građana za milion dolara otkupi grehe Miladina Kovačevića, koji je je prošle godine u SAD-u pretukao kolegu studenta Briana Steinhowera.

MART:
Evropska unija je formalno je imenovala austrijskog diplomatu Valenitna Inzka na mesto evropskog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Obeležena decenija od Nato agresije.

APRIL:
Direkcija italijanskog tužilaštva za borbu protiv mafije zatražila je zatvaranje slučaja protiv crnogorskog premijera Mila Đukanovića koji je u Italiji bio osumnjičen za međunarodni šverc cigareta.

MAJ:
Branimir Glavaš, osuđen zbog ratnog zločina u Osijeku 1991. godine, pobegao je na teritoriju Federacije BiH, kako bi izbegao dosuđenu zatvorsku kaznu.

JUN:
Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu počelo je da istražuje odgovornost medija za podstrekivanje ratnih zločina početkom devedesetih godina.

JUL:
Hrvatski premijer i predsednik vladajućeg HDZ-a Ivo Sanader najavio je odlazak sa funkcija u Vladi i stranci, bavili smo se njegovim političkim portretom.

AVGUST:
Gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša i njegov sin, službenik u ambasadi u Vašingtonu, Miljan Mugoša i vozač pretukli su zamjenika glavnog i odgovornog urednika lista "Vijesti".

SEPTEMBAR:
Na Palama se otvorila škola i to pod imenom “Srbija”.

Otvorena izložba Sto godina srpske umetnosti.

Ubijen Bris Taton.

OKTOBAR:
Preveremeno puštanje na slobodu osuđenog ratnog zločinca, bivše predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, krajem oktobra i špekulacije oko njenog povratka i zvaničnog dočeka još jednom su podelili javnost u BiH i podsetili i na neke druge slučajeve.

U oktobru smo se bavili pojmom srednje klase. Dobar život ili propadanje tog sloja, bio je uvek lakmus papir stanja u samoj državi.

U Beogradu je u oktobru predstavljena knjiga autora Dragana Štavljanina, urednika Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa, “Hladni mir: Kavkaz i Kosovo”. Knjiga je u novembru promovisana i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.  

NOVEMBAR:
Patrijarh srpski Pavle preminuo je u 95. godini života, a sahranjen je uz prisustvo stotina hiljada ljudi i visokih crkvenih i državnih zvaničnika.

DECEMBAR:
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu održana je rasprava o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.

Nakon skoro 20 godina građani Srbije, Crne Gore i Makedonije mogu da putuju u skoro sve države članice Evropske unije bez viza.

Aleksandra Kovač izdala novi CD.

Umro akademik i pisac Milorad Pavić.

Rasim Ljajić osnovao stranku.

Otvorena izložba dela Paje Jovanovića.

Vakcina protiv gripa stigla u Srbiju. 

Zastava prodata Fijatu. 

Posle 18 godina, Vojvodina je dobila novi, najviši pravni akt pokrajine.

Šta je po Vama obeležilo proteklu godinu?