Slučaj neugledne ženice iz dobre kuće

Pričica za vikend

Godina 1683. bila je posebno teška godina za Katarinu, kraljicu Engleske. U jesen je umro je njen voljeni brat Alfonso III kralj Portugala. Zato je kraljičin dever, vojvoda od Jorka, koji je tu vest primio dok je bio na vojnom pohodu u Americi, jednu od kolonija koje je usput osnivao nazvao po svojoj snahi kraljici. Queens. Da nije deo Njujorka, Queens bi opet bio višemilionski velegrad.

Preko tri veka kasnije kvinsovačke vlasti odlučile su da podignu spomenik Katarini. Skulptura je trebalo da bude postavljena na najviše brdo u varoši odakle bi gledala preko reke na palatu UN i trebalo je da bude tek simbolično niža od Kipa Slobode. Ali, nije što je rečeno nego što je suđeno. Protiv projekta digli su glas crni Amerikanci pitajući o razlogu zbog kojega se diže spomenik nekome čija je porodica imala korist od trgovine robljem. Tako je projekat pod pritiskom javnosti napušten, a ogromni gipsani kalup kraljice s krunom, žezlom i zlatnom jabukom, čami negde u skladištu i čeka da bude izliven.

Katarina od Braganse

Sa osam godina, još pre no što je poslata u manastir na školovanje, princezi je objašnjeno da će se udati za jednog od sinova kralja Španije za koga je tom prilikom prvi put čula. To je, rekli su joj, bilo u interesu Portugala, na čijem je klimavom prestolu sedeo njen otac. Devojčica je ćutke primila vest. Nekoliko godina docnije obaveštena je da od tog braka nema ništa ali da su joj našli drugog mladoženju, sad nekakvog unuka francuskog kralja. Ni tu nije rekla ni reč. Potom su joj javili da je mladoženja ponovo nađen i da će se udati za samog kralja Francuske, Luja XIV. Samo je klimnula glavom. Ukratko, ona je ozbiljno shvatala svoje kraljevske dužnosti i ćutke nosila breme odgovornosti.

U međuvremenu počeli su pregovori sa Englezima. Prvo su se diplomate tajno domunđavale a onda je engleskom kralju, inače poznatom poštovaocu ženske lepote doneli udavačin portret. Kada su sliku otkrili da je kralj vidi, on je dugo posmatrao no ništa nije rekao. Tek sutradan je svoje kraljevsko srce otvorio ambasadoru zaduženom za pregovore o braku. S odmerenošću priličnom monarhu izrazio svoje zadovoljstvo princezinim likom, rekavši da iako se ne može nazvati lepoticom, ipak ima lepe tople oči. Elem, za kralja je napokon nađena prihvatljiva nevesta. Lepa vest imajući u vidu da su oba prethodna pokušaja da se kralj oženi porpala - za prvu nemačku princezu čiji je portret video Čarls II je rekao da je ružna kao sam vrag, a za drugu da je drusna i rumena kao nekave pregojene seljanka. -

Nije važno kavog je lika i stasa, diplomatski je zaključio ambasador. Važno je da je iz dobre porodice i da vaš brak predstavlja veliki dobitak za krunu U prevodu: Burazeru, kakva je, takva je, u pitanju je miraz koji se ne može odbiti.

I nastavljeni su pregovori o kraljevskom braku uprkos upornom spletkarenju španskog ambasadora koji je neumorno ogovarao i rugao se kako portugalskoj kraljevskoj porodici, tvrdeći da su prosti i neotesani, tako i samoj princezi za koju je tvrdio da je brkata, debela i zubata. Da Francuska nije pogurala sve bi propalo. U ugovoru o veridbi naveden je i miraz: Portugalski kralj je uz ćerku zetu davao i Tandžer, Bombaj s okolinom i ogromnu sumu od dva miliona dukata.

Iz Lisabona je put Engleske krenula armada od dvadeset lađa: u jednoj je putovala kraljevska nevesta, u ostalih devetnaest njena pratnja. Tek kada je ugledao lik svoje mlade, kralj Čarls II postalo je jasno šta je ambasador hteo da kaže s onim tajanstvenim: Nije važno kakvog je lika i stasa. Elem, znao je on da slikari ulepšavaju modele, ali je ovoga puta naseo. Nije bila u pitanju laž, naprotiv, portret jeste bio laskav ali je predstavljao lik princeze Katarine, u to nije bilo sumnje, no nedostajali su brojni za kralja veoma razočaravajući detalji. Čarls II je bio zbunjen. Nikada ranije nije bio vídeo tako nisku ženicu, malu kao baštenski patuljak. Uzgred, bila je i dobrano punačka, crnomanjasta, s garavom nausnicom i belim isturenim zubima.

„Ugojeni crni glodar“, pomislio je kralj, nasmešivši se. Nije mu bila odvratna, čak mu je delovala kao dobra duša. Tako je počeo jedan veoma neuobičajen brak. Kralj i kraljica su bili prijatelji. Preko dana su često razgovarali, ona ga je mudro savetovala, šetali su i vozali se čamcem po Temzi, ali noći su provodili odvojeno: ona moleći se, on jureći suknje. Na balove su tek ponekad išli zajedno a u većini prilika na balu bi bili svako za sebe, kraljica s dvorskim damama, kralj s milosnicama koje su je drsko gledale. A kada bi ostavio jednu ljubavnicu i ona se ponadala da će joj konačno pasti u naručje, on bi nalazio drugu, nekada plemkinju, nekada komedijantkinju ili pevačicu, a nekada, što ju je naviše bolelo, neku od njenih dvorskih dama. Badava je učila da pleše, badava je počela da nosi perike, da se po ugledu na kraljeve ljubavnice puderiše i crta mladeže po licu, nikada nije uspela da postane jedna od njih. Uvek je bila samo supruga za koju je kralja vezivalo sve, osim telesne ljubavi I shvativši sigurnost i beznadežnost svog položaja na kojoj bi joj, kakva je, takve je, ipak mnoge žene zavidele, inače pitoma i smirena kraljica izgubila bi strpljenje i vraćala se molitvi .

Kada su Dona Katarinu od Braganse pitali hoće li se već jednom razvesti od svoga muža koji ju je tako bezdušno varao, odgovorila je odlučno: Ne!

- Da li ga volite, Vaše Velianstvo, pitali su je.

- Da se brak, kao ugovorni odnos osniva na ljubavi ili nedajbože zaljubljanosti ili strasti, on kao institucija ne bi preživeo tolike hiljade godina, rekla je mudra žena i zauvek zaključila tu temu.

Brak je tekao kako je tekao: on je izbegavao, varao s kim je stigao, rádio šta je hteo, ali razvod nikada nije tražio. Iz razumljivih razloga poroda koji bi nasledio krunu nisu imali iako je kralj bio veoma plodan van braka, ukupno je imao petnaestoro tzv. kopiladi. Katarini se pripisuje nekoliko značajnih dela. Prvo je bilo političke prirode - veruje se da je na kraju ipak uspela da obrlati kralja i da ga nagovori da se tajno prekrsti u katoličanstvo. Ostala dela koja joj se pripisuju mogu se nazvati kulturnom razmenom. Katarina je naučila Engleze da piju čaj, da jedu sa porcelana i da prave džem od pomorandži. I jedno i drugo a i treće i danas-danas rado rade. U stvari, ona im je samo prenela običaje donesene iz daleke Kine.

A onda je kralj naprasno oboleo. Kopnio joj je pred očima a ona je plakala i plakala gledajući svoga čoveka kako nestaje. Na samrti ga je zamolila za oprost a umirući muž zarida: «Ja Vama da oprostim, jadnici, Vi mene molite za oprost? Ja Vas molim da mi oprostite za sve što sam Vam učinio svih ovih godina.” Na samrtničkoj postelji Čarls II zamolio je svog brata i naslednika Džejmsa da zaštiti njegovu vanbračnu decu, bivše ljubavnice i iznad svih udovicu A onda je, valjda da bi zadužio brata - katolika i odužio se ženi, prešao u katoličanstvo, ispovedio se i pričestio kao rimokatolik i umro. Teklo je leto gospodnje 1685. Posle 23 godine braka, Katarina je polako počela da se sprema za povratak u Lisabon, gde joj je brat bilo kralj. Pripreme za put su trajale skoro devet godina. Iz Londona su je otpratili kako doliči kraljici - sa svim počastima, pompom i vatrometom. Posebno su slavili engleski katolici koji su u njoj videli simbol čvrste vere i mučeništva. Na put je povela svitu od sto dvadeset dvorjana i slugu, dama i družbenica.

Na ulicama Lisabona dočekao je oduševljeni narod. Tri dana je trajalo veselje i izgledalo je da Portugalci s još većim žarom i radošću dočekuju udovicu engleskog kralja nego što su ispraćali princezu pre 30 godina. I porodica je bila presrećna zbog njenog dolaska. Kraljica se seljakala od rođaka do rođaka, dok nije napokon završena gradnja njene sopstvene palate na brdu, odmah iznad varoši. S pogledom na reku i grad. Tu je vodila miran život koji je postajao uzbudljiviji tek ponekad, kada bi primala posete ili u dva navrata, kada je kao regent vodila kraljevstvo umesto ratom i bolešću sprečenog brata. Svakoga meseca u isto vreme iz Engleske joj je stizala bogata apanaža u zlatu kakva priliči umirovljenoj vladarki. I danas se nad vratima njene zagasito crvene palate, u kojoj je sada smeštena vojna akademija, nalazi beli kameni grb, veoma čudnog sadržaja, na jednoj polovini su mu britanske kraljevske insignije a na drugoj portugalske. U Katarininoj avliji, koja je sada park, često šetam pseto.