Vreme testiranja

ali može na ljudima

Narod, koji je tih dana bio rastrzan između spajanja neradnih dana i 1700 dinara od prodaje NIS-a, takođe nije razumeo ovaj „incident". Neki su pomislili da se to „dešava svima", drugi su zaključili da je „sreća što mu ništa nisu odneli". Međutim, u pitanju je još jedan test raznih grupa ljudi u post-Koštuničinoj Srbiji, pomoću koga oni žele da saznaju koliko i kako smeju da napadaju one koji žele da žive u normalnom društvu. Potpuno je nebitno da li su te grupe nastale zbog neke ideologije, ideje o čistoti srpstva, navijačkih ideala, kriminalnih i sličnih veza ili su to samo „naša deca" koja su krenula u akciju zbog mržnje koju svakodnevno udišu. Činjenica da iz Karadžićevog stana nije odneta nijedna vredna stvar govori u prilog tezi da je u pitanju akcija sa nematerijalnim motivom, koja može biti „dečačko dokazivanje", opomena ili pretnja.

Šta god da je u pitanju, meta je jedan od visokih predstavnika vlasti. Šta god da je u pitanju, počinioci još uvek nisu pronađeni. Šta god da je u pitanju, niko od kolega (iz vlasti) se nije oglasio, osudio „incident" niti rekao građanima da se ovakve stvari ne smeju i neće ponavljati. Test je uspešno završen, što znači da su upadi u stanove državnih službenika dozvoljeni, naročito ako ti službenici javno pokazuju sklonost da rade svoj posao.

Tokom prošle godine uspešno je okončana serija testova sa pretećim porukama, plakatima i grafitima, koji su ukrašavali Srbiju bez ikakvih posledica po počinioce. Jedini izuzetak su pisma upućena Predsedniku i pojedinim ministrima, zbog kojih je uhapšen građanin nama dalekog Čikaga. Zaključak onih koji su sproveli testiranje je bio da je širenje govora mržnje dozvoljeno prema svima, sem prema najvišim predstavnicima vlasti.

Krajem leta 2009. razne udružene grupe građana sprovele su još jednu seriju testova. Iako je formalni povod bio Gej Prajd, testirana je reakcija države na napade na strance, na pretnje građanima koji su na par sati želeli da pokažu deo svog identiteta u centru Beograda, ali i na odsustvo reakcije države na pravdavanje ubistva stranih državljana (pogledati izjave čelnika Obraza, saopštenje FK „Partizan" i navijačkih grupa ovog kluba). Rezultat testa je bio očekivan: pretnje su dozvoljenje, jer su „polemika" (tužilac Radovanović), a i nasilje je dozvoljeno, mada ne drastično.

Razne grupe su sprovodile slične testove i nad novinarima i nevladinim organizacijama. Hapšenje nekoliko navijačko-kriminalnih tipova i izjava ministra da policija šititi „život, slobodu, lični integritet i imovinu" Brankice Stanković i ekipe „Insajdera" nisu ni približan pokazatelj da će biti kažnjeni svi oni koji prete, promovišu govor mržnje, pribegavaju nasilju i na drugi način se obračunavaju sa onima koji im se ne sviđaju. Zbog odsustva reakcije države i njenih predstavnika (tu su svakako najodgovorniji policija, tužilaštvo i sudstvo), ideal velikog broja „naše dece" (generacije 90-tih) na Fejsbuku nisu oni koji su meta napada, već oni koji napadaju. Reči „ubiti", „silovati", „proterati", „prebiti" oni koriste pod punim imenom i prezimenom i ne vide u tome nikakav problem.

Plaćanjem poreza i učešćem u izbornom procesu opravdano očekujemo od države da nas zaštiti od ovakvih testiranja, to jest da u svakom takvom slučaju u punoj meri primeni važeće zakone. Ali, da bi država mogla da nas zaštiti od loših namera NN lica, ona mora biti sposobna da zaštiti i sopstvene službenike. Ukoliko država nije u stanju da šititi „život, slobodu, lični integritet i imovinu" državnog sekretara Marka Karadžića, teško da će biti sposobna da zaštiti ova osnovna četiri ljudska prava bilo kog drugog građanina Srbije.

Testiranje je završeno. Mislite o rezultatima.

Peščanik.net, 12.01.2010.