Nisam zaboravio Koncert za mir!

Tu i tamo dobijem poneki mail, neko pismo, koje me podseti na dogadjaje, ljude, strahote...Pismo koje sam dobio, smatram da zaslužuje da se nadje na Blogu

BKCole

NISAM ZABORAVIO KONCERT ZA MIR!

Nisam zaboravio koncert za mir u Šumaricama, a i kako bih zaboravio, kada je to bio poslednji koncert, na kome sam bio, u mom gradu!!!

Nisam zaboravio,

G-dine Kovačeviću,

ni kada je Rade Šerbedžija legao na binu, kao i svi mi koji smo bili tamo (a nije nas bilo puno), pa je recitovao “Svakidašnju jadikovku“, Tima Ujevića, a onda je prekinuo pesmu, pa u kamere RTS-a rekao:

„Mi smo sad legli, pa ako hoćete da nas gazite Vašim tenkovima....GAZITE nas....mi smo legli... .!!!“

Rade Serbedzija

Taj pacifistički, rekao bih, krik (pamtiću, dok sam živ!), niko tada nije hteo da čuje!

Nisam zaboravio ni taj koncert, kao ni sve ono što je posle sledilo, kada su krenule crne trojke kako bi nas mobilisali i poslali na front.

Nisam zaboravio ni sve one koji su postrojavali dobrovoljce ispred hotela“Kragujevac“ i skupštine opštine.

Nisam zaboravio bojne pokliče, koji su se tada čuli na jednoj strani i na drugoj zabrinute poglede majki, sestara, supruga...DECE!

Krio sam se! Da krio sam se....ili bolje rečeno , krili su me, moji prijatelji, moja buduća tašta...Danima sam igrao karte u podrumu jedne kuće, da me ne bi uhvatili uporni pozivari, koji su poput dobermana špartali gradom, pokušavajući da nas pronadju. A imao sam samo 23 godine. Željan svega, devojaka, žurki, izlazaka, putovanja, posla, KONCERATA, a oni su nam nudili kalašnjikove, ubistva, pljačke.

Sramotu za sva vremena!

Nisam zaboravio strepnju mojih roditelja, koji su mi dostavljali čist veš i hranu, glumeći ilegalce, zavaravajući tragove da me ne pronadju zlotvori.

Nisam zaboravio ni mog komšiju, vojnog pozivara (sećate li se tih ljudi ?), koji je znao da se krijem a ipak je pokušavao, svim silama, da me pronadje. Čak više od onoga što mu je bila obaveza. Tražio me je svuda, raspitivao se, kao da će dobiti „bingo“, ako me „isporuči“ vojnim kerberima.

Nisam zaboravio G-dine Kovačeviću,

Ni dogadjaj, kada me je moj prijatelj, koji je imao malo dete, plašeći se mobilizacije molio da mu slomijem ruku, kako ga ne bi odveli na front, a morao je da ide na posao. Morao je da radi, kako bi preživeli. Nisam ga u početku razumeo šta traži od mene, a onda sam shvatio da ON TRAŽI DA MU JA NOGOM POLOMIM RUKU, KAKO BI IŠAO NA BOLOVANJE, A NE NA FRONT! Nisam imao snage da to uradim, odbio sam ga, bio sam kukavica! Na sreću, našao je prijatelja - lekara, koji mu je napisao nalaz da ima otvoren prelom ruke, stavio mu je gips na zdravu ruku i poslao ga na bolovanje.

Nisam zaboravio,

G-dine Kovačeviću,

ni dan kada sam odlučio da „palim“ iz tog ludila. Put me je nosio preko Makedonije i Grčke, u Kanadu, gde sam i sada. Nikada se više nisam vratio, a mislim da i neću. Neću jer ja ni ovde ne mogu da zaboravim crveno-crnu koaliciju (SPS i Radikale) koji su nam sve to priredili, u ime nekog njihovog „patriotizma“, čiju smo cenu mi morali da platimo.

I nakon svega,

G-dine Kovačeviću,

Oni (SPS i SRS) i dalje sede u Skupštini Srbije, šepure se po medijima i čak možda, ponovo, imaju većinsku podršku!!!?

Posle svega,

G-dine Kovačeviću,

Šešelj i Toma Nikolić su najpopularniji u Srbiji!

Za ime Boga?

Ja sam izgubio svaku nadu da ću se jednoga dana vratiti. Čak više to i ne želim! Nemam snage da sve to vidim još jednom. Nemam snage da se vratim i vidim mog komšiju, bivšeg pozivara, kako je na „patriotizmu“ stekao položaj, kuću....i mirno spava!

Ne bih to izdržao,

G-dine Kovačeviću,

A Vama lično.....(napomena BKC: izvinjavam se što sam izbrisao ovaj deo, ali je on zaista lične prirode i sadrži uglavnom lepe želje i sl.....na ćemu se zahvaljujem mom bivšem, a ja se nadam, jednoga dana, opet našem sugradjaninu...)

PS: Poštovani G-dine Kovačeviću, ako smatrate da moje pismo zaslužuje Vašu pažnju i pažnju blogera, slobodno ga u celosti možete staviti na Vaš Blog, ne navodeći moje podatke, ne zbog toga što se bojim za sebe, već zbog mojih koji su još uvek u Kragujevcu. Ukoliko raspolažete nekom fotografijom sa Koncerta za mir, voleo bih da je postavite na Vaš Blog!

U isto vreme, ako to može Vama naneti neku nevolju, razumeću Vas ako pismo ne objavite!

Srdačan pozdrav, uz najlepše želje, iz daleke Kanade

.................... .........................