Srbi i bela kuga (I deo)

„Da nije bilo ratova u XX veku danas bi nas bilo 20-30 miliona" je česta rečenica koju možete čuti u Srbiji. U duhu tradicionalnog srpskog sporta „proklinjanja zle sudbine", Srbi uz rakiju, vino, šah i karte često pričaju o ovoj temi. Gledanje ka budućnosti nije toliko omiljeno kod nas, pa nikoga ne treba čuditi da u Srbiji ne postoji nikakva populaciona politika.
Bela kuga je odavno zagospodarila Srbijom. Dok nas vlast zamlaćuje praznim pričama, za to vreme Srbi odumiru. Poslednji smo po broju živorođene dece u Evropi, na vrhu liste smo i na svetskom nivou, četvrta smo najstarija nacija na planeti.
Ukoliko posmatramo samo balkanske narode, u poslednjih 100 godina, broj Albanaca se povećao 700%, Turaka 400%, Rumuna, Bugara i Grka je više 40%, dok se broj Srba smanjio 10%. Broj Srba se svake godine smanjuje za oko 40.000, dok su procene nekih demografa da ćemo nestati kao narod za 250 godina. Treba dodati i podatak da je prosečan broj dece po porodici 0,88 !
Navešću tri priče mojih poznanica, kao tipičan primer koliko je vladajućim strukturama bitna naša demografska kataklizma. Priče su istinite, samo sam izmenio njihova imena.
Sanja je medicinska sestra, zaposlena u istom domu zdravlja već 4 godine, na ugovor koji se svaka tri meseca produžava. Jedna je od ko zna koliko hiljada medicinskih sestara koje su u državnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji zaposlene na ovaj način. Sanja se u međuvremenu udala i zatrudnela. Nekoliko meseci je krila svoju trudnoću, da bi nakon što je direktorka primetila da je trudna, dobila otkaz.
Tanja je dugo radila u privatnoj firmi kod gazde kog lično poznajem, inače tipičnog buzdovana, koji je na ko zna koji način došao do para za vreme ratnih dešavanja u RS Krajini. Doselio je u naš grad gde je otvorio trgovinsku radnju. Tanja, inače stidljiva i povučena devojka, je bila radosna kada je saznala da je trudna. Isti dan je obavestila gazdu, a znala je da država refundira svih 100 % iznosa njene bruto plate i da neće imati problema. Međutim, kada mu je rekla za svoju trudnoću, gazda ju je naterao da potpiše sporazumni raskid radnog odnosa, vičući na nju i preteći. Sledeći dan je otišla da se raspita za svoja prava i dobila odgovor da se tu ništa ne može učiniti, kada je već potpisala sporazumni raskid.
Vanja je bila veoma srećna kada se zaposlila u uglednoj privatnoj firmi. Znala je da je očekuje dobra plata i korektni uslovi rada i da će i muž biti presrećan. Uzela je ugovor da ga potpiše i u njemu je u jednom članu pisalo da ne sme da zatrudni u naredne tri godine. Kratko je razmišljala i potpisala.
Posebno je upečatljiva priča o medicinskim sestrama. Iako se radi o državnoj ustanovi, naša vlast čini sve kako ove mlade devojke ne bi rađale, jer to košta državu. Ovako, držati ih pod kontrolom, produžujući im ugovore svaka tri meseca, nekima i preko 10 godina, štede "naše pare". Valjda im trebaju da plate silne "zaslužne članove vladajućih stranaka" koje su pozapošljavali po lokalnim samoupravama i javnim preduzećima.
Skoro svakome u Srbiji je poznata činjenica da je, kada su mlade žene u pitanju, obavezna pitanja kada dođu na razgovor za posao: "Da li ste u braku/vezi", "Planirate li decu (ili još dece) i slična, koja u normalnim zemljama spadaju u intimu i ne postavljaju se. Kada bi nekoga iz vlasti zanimalo koje su to firme, dovoljno bi bilo da pitaju Google, Google sve zna, a forumi su puni takvih priča, kao i podataka o tome koje firme u ugovor stavljaju član o 3 ili 5 godina bez trudnoće. U suprotnom slučaju se gubi posao.

Kako bi se neke firme provela kada bi iste aršine imali i u zemlji iz koje dolaze mogu samo da zamislim. Očigledno naša vlast dozvoljava da nas tretiraju kao neku nižu ljudsku vrstu. Moram naravno napomenuti da domaći biznismeni prednjače u ovakvim ucenama, dok su stranci samo prihvatili "lokalne običaje": 

Ali našu vlast zanima ipak nešto sasvim drugo, koga je briga za demografiju.