Salep, cvet koji nestaje

Zima je ovde (bila) neobična ove godine. Kada sam se vrato iz Srbije pred samu Novu godinu (29. decembra) bašta je bila puna narcisa. Međutim, pre desetak dana krenuo je hladan talas. Prvi put da sam čuo da je u uobičajenoj rečenici turskih meteoroloških izveštaja, "hladni talas dolazi sa Balkana", Balkan zamenjen Sibirom.

Taj sibirski talas je dobacio dovde toliko da nam noću temperatura nije prelazila 2 stepena, a bilo je i nekog blagog mraza. Bivše stablo banane, koje je jesenas skrljao vetar, je tokom (toplog) decembra optimistički iz preostalog patrljka krenulo sa novim listovima. Sada je verovatno u totalnom zbunu, jer su joj se listovi tokom prošle nedelje smrzli.

Već sam, u glavi, odložio proleće, pa sam se iznenadio i obradovao kad sam danas, posle nekoliko dana neizlaženja u baštu zbog kiše koja lije manje-više non-stop, ugledao da je salep procvetao.

Salep je/su vrste divlje orhideje, najčešće Orchis mascula. Varijanta u ovim krajevima iz daleka podseća na zumbul, ali kad se približiš vidiš da su ti pojedinačni cvetovi neobični i da liče na zevalice ili mini orhideje. Miris mu je lep i iako ja ne volim slatke mirise mislim da bi ovaj bio sasvim solidan (doduše, slatkasti) parfem.

Međutim, cvet nije cenjen zbog lepog izgleda i/ili mirisa. Ugrožen je zbog upotrebe njegovog korena koji se upotrebljava u proizvodnji istoimenog napitka, pudinga i sladoleda. Rizomi salepa su bogati hranljivim polisaharidom (kaže Wikipedia) i od njih se pravi brašno koje se upotrebljava za pomenute poslastice.

Naš kraj nije nešto poznat po salepu, ali ima ga. Najpoznatiji kraj za salep je Karamanmaraš, nekih 800km istočnije. Kažem ima i kod nas, ali mora se dodati – sve manje.

Reći za optimistički zakon, koji zabranjuje vađenje osnovnog rizoma, a dozvoljava onih manjih koji se formiraju oko biljke i služe joj razmnožavanju, da je mrtvo slovo na papiru nije samo kliše nego i eufemizam. Misleeem, ko će se baviti iskopavanjem izdanaka , što je uporedivo sa hiruškom zemljoradnjom, kad jednim udarcem bradve možeš izvaditi 5-6 rizoma veličine malo većeg klikera.

Svakog proleća viđam komšije koji se vraćaju sa planine sa punim kofama rizoma salepa. Da bi se napunila ta jedna kofa po mojoj slobodnoj računici treba ubiti najmanje 150 biljki. Dobit koju ostvare tim masakrom je u rangu 10-15 evra. Za njih više nego dobra para za jedno prepodne na planini. No, žale se da je svake godine "žetva" slabija. Kad im se kaže da je to što rade (h)em zabranjeno, (h)em će salep trajno nestati iz ovih krajeva odmahuju rukom sa podrugljivim izrazom na licu (tipa čudni ovi Rimljani, što bi rekao Asteriks).

Pet godina je sasvim dovoljno da se primeti da broj opada. Manija skupljanja ide dotle da smo prošle godine primetili da su neke biljke iz naše bašte zamenjene rupama u zemlji. Što me je nateralo da ih sve presadim i grupišem na jedno mesto, po savetu Hasana, usamljenog jahača na magarcu, jedinog ekološki polusvesnog seljana koga poznajem. On je odavno to uradio sa salepima koji su nikli na njegovoj zemlji. Jednostavno, želim da vidim ovog "vesnika proleća" i ako nestane iz okoline.

............................................................................

Beleške na margini

Iz ovog starog izveštaja sa BBC-ija saznajem da je hiljadu biljaka potrebno za 1 kilogram brašna (naime, rizom se suši i melje). Izvoz salepa iz Turske je zabranjen, ali to nimalo nije uticalo na oporavak vrste, kao ni pomenuti zakon. Ekolozi predlažu potpunu zabranu. Verujem da bi takav zakon možda i mogao da prođe, ali kao uvek ostaje pitanje, a ko će ga sprovoditi.

******

Uskoro će procvetati anemone iliti sase. Njima ne preti ništa i ima poljana koje su skroz prekrivene ovim (bulkolikim) cvetom koji ovde nazivaju lale (pogrešno, jer i na turskom su lale lale). Najčešće su crvene, ali ih ima i belih i svim nijansama lilavske.