Neostaljinizam 2: Komplikovana je ta demokratija.

Gospodin Ðjilas, gradonačelnik Beograda je u povodu seče platana na Bulevaru kralja Aleksandra u emisiji Kažiprst (utorak 2. februar) izjavio: "Bilo bi ružno da ja budem taj koji sad procenjuje da li su ljudi koji su završili neke škole u pravu ili su u pravu neki ljudi koji možda isto imaju neke škole samo misle na drugi način".

I dodao da drveće "izgleda da mora" da se seče "preko 70 i nešto posto".

Zdrav razum nameċe da je neko veċ odluċio. Odlučio da je jedna grupa kompetentnih ljudi kompetentnija od druge grupe istih takvih ljudi.

Veliki broj  građana je vrlo nezadovoljan ovim ishodom, a postavljaju se uglavnom sledeċa pitanja:

1. Ko odlučuje i kako se opredeljuje između suprotstavljenih stručnih stavova?

2. Zašto građanstvo (koje sve na kraju plaća iz gradskog budžeta) saznaje za kontroverzu i za suprotstavljena stručna mišljenja tek posto je odluka o tome šta da se uradi sa drvećem donesena a ne pre?

(Naravno ovde slede izgovori da je "odlučeno jos onomad, disktovano ima tome, usvojeno pitajbogakad" ali izgleda da je to bilo vrlo diskretno ili nekako "en passant"  te gradjani nisu znali, videli, shvatili, evo tek sada reaguju. Valjda, ko nam je kriv sto na vreme nismo izfotokopirali urbanisticke planove. Ah, ta demokratija!).

3. Koliko je strucnih misljenja razmatrano na relevantnim gradskim forumima? Ko i kako odlučuje o novcu koji ce biti potrban za realizaciju bilo kakve rekonstrukcije delova grada, da li gradska vlada ima vodeću reč u tome?

4. Da li negde postoji veza izmedju stručnjaka koji traže seču drveća i materijalne koristi koju im obećava neko ko će dobiti tender za realizaciju ove i ovakve rekonstrukcije Bulevara?

Po izjavama iz stampe koje sam citirala u svom prethodnom tekstu

o drveću koje bi "zamenilo" platane na Bulevaru kralja Aleksandra još nije odlučeno, nameće se zaključak da to drveće ne postoji, nije alocirano i namenski uzgajano u rasadnicima.

Kakav je to plan? Zvuči kao plan po kome je drvored beznačajna stavka.

Ovde se, pretpostavljam računa na to da prosečni gradjanin ne zna da se ne moze presaditi bilo koje drvo, nađeno u šumi, već to drvo mora da se specijalno uzgaja u kontrolisanim uslovima. Takvog drveća kod nas, jednostavno nema. Ima li? Preko 500? Ako nema, gde ćemo ga nabaviti? Iz uvoza? Koliko će to da košta?

Građani dakle shvataju da jednom kad na ulicu izađu testere, u najboljem slučaju ostaće sa kržljavim "čačkalicama", koje mogu a i ne moraju da se prime, a možda će ostati sa praznim obećanjima, lažnim obećanjima i neispunjenim obećanjima.

Drugim rečima PREVARENI.

No građanski revolt na stranu, jedno je očigledno (vidjivo golim okom) a to je rezultat raznoraznih konstrukcija i rekonstrukcija poslednjih nekoliko godina: Beograd je sve manje zelen.

Na Topčiderskoj Zvezdi je umesto velikog drveća posađena metalna žirafa, sasvim bizaran objekat, u najmanju ruku sumnjive estetke vrednosti, ali nesumnjivo ambijentalno i ekoloski bezvredna statua, spomenik nedostatku kompetencije (već kakvih god zaslužnih tela i organa). Naravno,građani su platili i seču tog prelepog drveća, odvlačenje, uklanjanje kao i produkciju i postavljanje dotične gvozdene egzibicije.

Loš ukus, ne samo estetski već i gastronomski. Neslano je.

Ulica Kralja Milana je leti neizdrživo vruća. (Strucnjaci tvrde da bujne krosnje smanjuju po velikim vrucinama temperature u hladu koji stvaraju do 9ºC).

Gradsko zelenilo priča u brojkama, koliko će drveća biti sasečeno, koliko više će biti posađeno. Sasečeno drveće je veliko, bujno i masivno, mladice su male i kržljave.  Porediti ove brojke je sasvim asurdno, baš kao sto narod kaže, u pitanju su "babe i zabe".

Stručnjaci kažu da je u urbanim sredinama vrlo je teško posaditi nova drveta. Ona imaju ograničen životni vek na 7-10 godina.

Drugim rečima, Beograđani će dobiti veresiju od gotovine u vidu "novih" i "najmodernijih" drvoreda neizvesne sudbine. U medjuvremenu, mnoge firme će tapacirati svoje džepove.

Da, vidlivo je, Beograd je sve manje zelen.

Trenutno se govori o Bulevaru kralja Aleksandra ali postavlja se pitanje kako i zasto je doslo do toga da se sistematski ogoljava i obezelenjuje grad? Kako građani mogu jednom i za svagda da svoje zelenilo stave pod nekakvu zaštitu? Koliko vidim, u ovom konkretnom slucaju "zelene" NVO se nisu isprsile sa stavovima ni u ovom ni u onom pravcu. Iznenadjujuce!

Što se tiče Bulevara, ja sam pesimista. Već se spremila seča, neka firma je angažovana da to obavi, raznese, deponuje, neka druga firma očekuje da sadi ("verovatno neke srednje lišćare") treća da stavlja instalacije, četvrta da postavlja tramvajske šine, neki ljudi su već pokupili plate i honorare za izradu crteza, planova, ma koliko neadekvatnih ili u najmanju ruku građanstvu nedopadljivih, (djavolski demos, i oni se nesto pitaju!) i tako dalje u nedogled.

Ako gradjani  i postignu nesto u prvom trenutku,  tesko će zaustaviti toliku pokrenutu mašineriju firmi koje već racunaju na prihode i profite od sklopljenih ugovora.

Gradsko zelenilo, na više izvora, istovremeno navodi komplikovanu mrežu razloga za ovu seču: te platani su napadnuti truljenjem debala, te gljivičnim oboljenjima a razlozi su neadekvatna seča grana bez dezinfekcije, pa seča korenja prilikom kopanja, prosipanje soli po ulicama...

Niko ne preuzima nikakvu odgovornost za sistematsko unistavanje ovog drveća a lista razloga se razgranava u svakoj novoj izjavi.

Verovatno će se u budućnosti spomenuti i nedostatak sredstava za adekvatniju negu. Ja ovde i unapred pitam, ako se nije imalo novca za dezinfekciona sredstva i njihovu primenu: koliko je to trebalo da košta i šta je sve potrošeno i na šta u tom istom periodu?

Beograđani, ovaj drvored je samo vrh ledenog brega. Cuvajte svoje drveće i čak i ako spasete Bulevar kralja Aleksandra sada, vodite računa o buducnosti, budućim nekompetentnim i nehigijenskim podrezivanjima, neuviđavnim kopanjima i ostalim merama koje sistematski sakate zelenilo u Beogradu.

Ilustracija predstavlja Bulevar po novom planu. Dodati su automobili i drveta, krosnje priblizno velike kao sto je Gradsko Zelenilo sugerisalo u stampi (3m precnika krosnje) ali gusce posadjeno.

Sudeci po citatima iz stampe, drveta bi bila posadjena na oko 10m distance, na crtezu su na 6.5m distance.

Takav je bio crtez prilozen na internetu koji sam iskoristila za ovu ilustraciju.