"Gambit...

"Kada ljudi neku situaciju označe kao realnom, ona postaje realna po svojim posledicama"

"Vidim ono u šta verujem"!...

Verujem  u ono što vidim"!...

"Budimo nemilosrdni prema svojim greškama i nedostacima, puni razumevanja prema tuđima, a dosledni i neumorni u iskorenjivanju jednih i drugih...

U bezbrojnim sudarima i bitkama ovog sveta ima nas dosta koji se vrlo teško snalazimo i ne možemo nikako da razaberemo ko izaziva a ko je izazvan, ko napada a ko se brani,ko se bije što mora a ne može drugačije, a ko zbog toga što je ratoborne i ubilačke ćudi.

Može biti da u tome ima svoju ulogu i naš urođeni nedostatak borbenosti, pa možda i lične hrabrosti."

Andrić

 Ljudi reaguju , donose odluke i preduzimaju akcije, , u skladu sa značenjem koje događaji imaju za njih a ne na osnovu samih događaja kao takvih

"Ključ za razumevanje percepcije jeste u prihvatanju stava da ljudi razumeju svet oko sebe, ne onako kakav on jeste, nego onako kako ga oni vide.

Još važnije od toga jeste da se ljudi ponašaju, ne na osnovu onoga što se stvarno dešava, nego na osnovu sopstvene interpretacije onoga što se dešava..

Ljudi dakle, ne vide realnost onakvu kakva ona jeste, oni je interpretiraju i na osnovu te interpretacije reaguju.
Kako razumete realnost zavisi od vas barem isto toliko koliko od te realnosti..

Zato i vaše ponašanje, bazirano na vašem razumevanju realnosti zavisi u velikoj meri od vas i vašeg načina interpretacije realnosti."

***

 Bio sam malopre napolju : prava mećava!
... veje , sitne pahulje , ali vetar ih nosi u svim pravcima , pravi kovitlac , i čini se da kako god da se okreneš

idu pravo u oči, lice .I hladno, ne previše , oko minus 5 ,

Nanosi se pomeraju, tamo gde je pre pet minuta bilo brdo snega , sada se pomerilo na neku drugu stranu.

Naravno sneg je opet iznenadio putare , u sred zime. Interesantno je gledati automobile kako prosto mile po kolovozu .

Mislim nešto ,kada bi tako vozili i kada je suvo i lepo vreme, siguran sam da ne bi bilo saobraćajnih udesa.

Samo kako, kada se živi brzo , nema se vremena , svi negde žure ,jure , da što pre stignu ...samo gde.

Danas ako nekog sretneš , i pozdraviš , pre nego što bilo šta kažeš, sledi kao sa kasetofona, papagajski

tekst ..." ma pusti me žurim, u frci sam ,,( i odlazi i dobacuje) javi se ....i" mislim u sebi " jel ` da idemo u

zezanje?" svašta ,

Ja ne razumem šta se događa,.možda hoću da živim u nekom drugom filmu, bar pokušavam , ovo je za

mene sve prebrzo.

Ovaj " kovitlac" me asocirao, na neka neka toplija vremena...

::::*

Izašao sam polako...toplo , 32 stepena ( kažu ) sunce ... greje , i treba leto će, samo što nije , osmehnuo sam se ...

..život je lep..

otvorim novčanik ..prazan ..možeš da pljuneš u njega...

Nije važno ...osmehnuo sam se ... prilazi mi policajac ( specijalac ) traži ličnu kartu ....

Tek tada primećujem puno policije oko bulevara ... ah ..da... tu su nam el presidet-eovi... gostuju

..normalno da treba da bude puno policije...da bi bili bezbedni ..oni ...

samo zašto mene legitimiše ispred zgrade iz koje sam izašao ..nije važno ....osmehujem se

" gde stanujete"?( strogo)..

Pomislim možda ne zna da čita, a tu piše lepo...

„Ovde" pokazujem rukom ...

" kuda ste krenuli?" (opet strogo...

" u šetnju" .i osmehnem se .. jer život je lep...

Gleda u mene, pa u ličnu kartu... što bi rekao dobri Red ( "podudaramo se ,moj lik i ovaj sa slike"..

ništa pruža mi i pozdravlja ... otpozdravim ...

život je lep..

Idem polako do bankomata ...podići neku kintu ako je ostalo...plavim flomasterom, velikim slovima( piše na papiru)

„Bankomat ne Rradi" ... nije važno ...ući ću u banku i podići novce ... svejedno

...unutra naravno njih pa dvadesetak...red...

osmehnem se... nije važno sačekaću ...

život je lep...

gledam brojeve koji predstavljaju kursnu listu, oznake...,, razgledam slogane, postere... kreditne kamate,...

razmišljam kako je neki neandertalac, pračovek morao o svemu da razmišlja , a ovde je sve na

organizovano, milina, samo dođeš , o svemu neko brine... lepo...

..neko me gurne otpozadi , u sanjarenju sam prevideo da se ljudi pomeraju , a samo ja stojim u mestu....

„Oćeš ti da se pomeriš ...." čujem iza leđa...

Okrenem se i osmehnem..ne govorim .. pokrenem se jedan korak napred ( kao da će pre stići ako priđe bliže onom ispred sebe i diše mu za vrat.)..

..ali nije važno...proći će i to osmehnem se..

.opet su me nekoliko puta opominjali gurali...nešto viču , a ne shvataju da gledam kroz njih...i iosmehujem se....

žvot je lep...

Izgleda da ih to najviše i nervira , kako mogu da se ne nerviram kad je tako....

posle nekih skoro sat .. sanjarenja, izlazim iz klimatizovane prostorije....

sada sa nešto love u novčaniku...lepo.. sunce i dalje greje.

Čini mi se sada još jače, neka... idem polako ...ponovo me legitimiše policajac... ništa ne odgovaram ,

samo se osmehujem ( primećujem da me gleda malo ispitivački, ali ne marim) ....

dolazim do pešačkog prelaza... zeleno svetlo za pešake, krećem polako ...u tom trenutku projuri automobil

pored mene , i vozač nešto viče gledajući u mene, preti rukom...( ima uslovno desno) ...gledam još uvek je

zeleno svetlo za pešake...ko zna šta je ..osmehnem se , čovek žuri negde, neka ...

sada već gledam , projure još tri automobila , samo sada ovi što dolaze sa desne strane a, skreću levo ( ovo je već komplikovano ...)

...pustim ih da prođu, da se opet ne ljute kao onaj malopre...žure se ljudi ...neka ih..

Pređem nekako ...ulazim na pijacu, razgledam šta bih kupio. ...

Guraju se ljudi, žure, stanem pored tezge sa paradajzom , da uzmem malo taman , neka ruka uzima ono što sam ja već skoro ..nije važno uzeću druge ...i tako još malo povrća, voća...

...ulazim u mesaru da kupim par šnicli ..i naravno umesto onog što sam tražio dobijem više ...

„Komšija ( odakle se mi to poznajemo, mora da sam nešto prevideo ,,,)jel može da ostane ovoliko da sad ne vraćamo?- govori mesar sa osmehom ( najzad prvi osmeh ,da vidim na nekom licu, iako je) ...osmehujem se

" u redu je, hvala"...podeliću na dva dela pa...

...toplo je... ulazim u kafe da popijem nešto...

..."dobar dan molim vas čašu vode"....

konobarica me gleda kao da sam pao s marsa....

"kisele?" ...

Osmehujem se

" da , može jednu mineralnu vodu, hvala „... dobijam onu malu flašicu... „molim da platim "

...pružam novčanicu 50 dinara...

" nemaš sitno...35? Ja nemam da ti vratim kusur"...

osmehujem se .. vodu sam već popio

," dobro dajte mi još jednu,"..- i pružam novčanicu 100 dinara....pijem polako ..

." Da ali nemam opet sitno!" ...Osmehnem se ..." U redu je kažem, hvala "...I

dem ponovo bulevarom, polako... osmehujem se i dalje..

ponovo mi prilazi policajac, traži legitimaciju...osmehujem se .( ista procedura kao i ranije, ne marim...)....toplo je ...

ispred prodavnice žena daje detetu u kolicima sladoled.. i gleda u mene ...

" Komšija, da li možete da je pričuvate , samo da kupim nešto, " ...Osmehujem se " naravno...."...

"a ti nemoj da se umažeš , pazi kako ližeš to" -govori devojčici...

stojim i gledam devojčicu u kolicima kako sa uživanjem konzumira sladoled,,počinje da razmazuje po obrazima, majici rukama ii uživa.... i smeje se smejem se i ja , verujem da nije bilo zadovoljnijeg deteta u tom trenutku...

.Izlazi majka i počinje da urla " Pa jesam ti rekla da paziš , pogledaj kako si se umazala ko svinja"... otima joj sladoled, i besno baca na beton,...dete počinje da vrišti ..j...

a zbunjen i kažem " Nemojte , gospođo, čekajte...

" Da možda nećeš ti da pereš ovo , mogao si da uradiš nešto ..." i odlazi i viče na dete ...a dete ne prestaje da plače...

ja zbunjen....stajem u hladovinu pored jednog drveta ...

odjednom kućni ljubimac, na dugačkom povocu( ne vidim vlasnika , laje na mene... gledam ...prilazi gospođa...

" Znate on tu uvek obeležava teritoriju, ako biste hteli da se pomerite..."

Zbunjen pomerim se ...kućni ljubuimac obavlja nuždu...i veliku.... a sve je to propraćeno dubokim uzdahom olakšanja ponosne vlasnice..." teže je s njima nego sa decom...šta ćete " ...osmehuje mi se i odlazi dok je vuče kućni ljubimac, , ostavljajući tragove iza sebe( nije se ni potrudila da ih ukloni)!!!

Razmišljam, da sam došao koji minut kasnije verovatno bih ugazio u ...

Odlazim odatle razmišljajući tako kako sam izbegao za dlaku neprijatnosti kojima sam mogao biti izložen...

kad vidim seku drveće.. tu su već ko zna koliko godina...ogromna visoka stabla ... prave hladovinu u tom kraju koliko znam oduvek ... pitam ljude koji rade ...zašto"..

...„Pa vidiš valjda da pravimo parking , moraju ljudi da parkiraju kola" .

."Da ali „... pokazujem rukom...."zar ste morali da sečete drveće, ima dovoljno mesta...

" Jel te neko nešto pito , "

" Ali molim vas ja uporan... u tom prilazi policajac ( koji me je prvi put legitimisao) ...

(„U čemu je problem? strogo)" Objašnjavam i...naravno traži mi ponovo legitimaciju..

.." Ostavite ljude da rade svoj posao, udaljite se odavde" ....

usput vidim mrtvog goluba ...nasred puta...i....

Odlazim , sada već prilično zbunjen ... ulazim u zgradu ... ne radi lift... ne razmišljam idem polako gore i

mislim o onome što se dogodilo....ulazim u stan, mokar , znojav... prijaće tuširanje, kad...

..nema tople vode...ništa tuširaću se hladnom....završavam ... sada je već bolje... Prijatnije .. iznosim peškir

na terasu, kačim da se osuši...

odjednom najezda miliona mrva i ostataka od ručka , pada na mene sa nekog od gornjih spratova...

...sada se više ne osmehujem ...brojim do deset, ...20.....uzdržavam se da ne zaurlam....tada počinje da radi

bušilica u nekom od stanova...neko nešto renovira, buši ...buka nepodnošljiva... očistim se nekako , ponovo

se tuširam....

.uključiću neku dobru muziku, da malo dođem sebi posle sve ga što se desilo ...

Kad ...prekid struje... neverovatno...gde mi je lex.....bar od 6 mg

 ...sve je to ...jazz-blues...