Данас је кулминација вишенедељне полемике око (непотребне?) сече дрвореда платана у Булевару револуције. Сеча је кренула док полемика још увек није почела ни да се заокружује у свој теми. Две стране су још увек мање више укопане у рововима својих почетних позиција, без праве комуникације. Питања која су за сада постављена су врло интересентна: да ли су платани болесни, ако јесу у ком броју, ако јесу да ли се могу лечити или се морају сећи, ако је сеча неопходна да ли се морају сећи баш сва стабла, имајући у виду да се истовремено са сечом (конциденција, искоришћена прилика, изговор или узрок?) врши и реконструкција Булевара да ли ће приоритет у постављању нове инфраструктуре имати дрворед, паркинг простор или комуникациона, водоводна и саобраћајна инфраструктура...???
Питања која су постављена била би и веома корисна да нису постављена сувише касно, када је сеча већ испланирана, заказана и једним својим делом већ и започела. А зашто је то тако? Како смо се нашли у ситуацији да се планира, заказује, започиње и спроводи сеча дрвореда у ширем центру града који стар деценијама на основу једне анализе и става да ја баш та анализа једина исправна? Како смо се нашли у ситуацији да јавност иам прилику да свој став излаже постхумно, када су одлуке већ донешене и када се већ увелико спроводе?
Сасвим могу да прихватим став да је цео дрворед за сечу. Али никако не могу да прихватим да је цео дрворед за сечу само на основу једне анализе. Ја сам мало неповерљив и када о нечему немам став желим саслушати све стране. Могу да прихватим да је цео дрворед за сечу. Али после јавне дебате у којој би био саслушан свако ко има шта да каже. После јавне дебате у којој би се причало и о саобраћају и о здрављу тог дрвореда и о метроу и о трамвају и о лепоти шетања кроз сеновити Булевар и о...
А онда бих можда имао и неки рационалнији став од овога који сад имам (признајем да сам по овом питању емотиван па зато ме и не питајте ...).
Али нисам ја битан у овоме. На крају, ја и нисам у ланцу оних који директно доносе одлуке по овом питању. На крају, ја остајем са ружним утиском да таквог ланца и нема. Да се сва моћ одлучивања налази у једној тачки и да не постоје јасне процедуре које би гарантовале јавност аргумената на основу којих се одлуке доносе. Знам да градоначелник каже да није он доктор за дрвеће и да је одлуку донео на основу неке анализе али зашто на основу баш те анализе? Како се донела одлука да је баш таанализа она права којој се верује?
На крају остајем са ружним утиском да је арбитрарност победила и дрворед и јавно мнење и логику и емоцију и ...
Ма није ни битно.
Да приводим ја ово крају и да дођем и до поенте: могао бих да прихватим да ће нови дрворед (ако га буде) бити лепши и старији. Могу ја да будем тако кратког памћења али не могу да прихватим да се јавност третира као непотребна у процесу одлучивања. Можда јавност није рационална, можда је емоционална, можда се јавношћу превише лако манипулише али та јавност је поента демократије. Та јавност је тај проклети demos (δῆμος) који има неку сврху у демократији.
Како би лепо било када би се Ђилас и београђани разумели када причају о демократији... Како би лепо било када би причали о истој ствари...
.............................
Не бих сада да превише ширим причу на Милоша Обреновића и његов апсолутизам. Друго је време било тако да се може и разумети. А Од Милоша нам је свашта нешто остало. За почетак семе модерне државе Србије. А и овај платан доле на слици. Наравно да тог платана не би било да је Милош хтео да га нема али кажем - друго време је било. Али сада је опет неко друго време и не треба нам утисак да тај платан стоји ту где стоји само зато што никоме не треба паркинг на том месту.
............................