Michael Jordan

Majkl Džordan je najbolji košarkaš koji je ikada igrao ovu igru.

Nikada neko neće imati ni približan uticaj na košarku kakav je Majkl imao.
Kada se Džordan prvi put povukao 1993. (posle 3 uzastopne titule), akcije NBA lige su pale za 1/3.
Kada se drugi put povukao 1998. (takođe posle 3 uzastopne titule), u ligi je izbio štrajk i tzv. lock-out i sledeća sezona je bila dovedena u pitanje, pa je odigrana skraćena.
U jednu ruku je poboljšao, jer se najviše približio savršenstvu, a u drugu ruku je i iskvario jer su mnogi pokušavali (bezuspešno) da ga kopiraju, a javnost se gubila u (bezuspešnom) "traženju novog Džordana".
Košarka se deli na eru pre i posle Džordana. Pre se uglavnom igralo na pamet, a posle na snagu, On je objedinio oba + neverovatno veliko srce (i muda).
Velika je šteta za košarku da je propustio 2 sezone kada bi bio na apsolutnom vrhuncu.
Njegov pristup igri i želja za pobedom je nešto potpuno fascinantno (a pogled uteruje protivnicima strah :))

BIOGRAFIJA

Early years :)

Majkl Džefri Džordan je rođen 17. februara 1963. (srećan rođendan Majki).
Kao klinac je voleo košarku i bejzbol. Igrao je u školskom timu i valjda je oduvek želeo da nosi broj 45, ali kako ga je nosio njegov stariji brat Leri, on je uzeo (legendarni) 23. U srednjoj školi bio visok samo 180 cm i izbačen je iz tima kao neperspektivan. Nastavio je još više i jače da trenira, za godinu dana je porastao više od 10 cm, vratio se i pojeo ih.
Zaigrao je za Univerzitet Severna Karolina (zajedno da Džejmsom Vortijem i Semom Perkinsom) i 1982. odveo ih u finale NCAA lige i u čuvenoj utakmici protiv Džordžtauna (za koji je tad igrao Patrik Juing, a inače su poznati po centrima - Alonzo Morning, Dikembe (Mplondo Mukamba Žan-Žak Vamutombo) Mutombo...) u poslednjem napadu pri rezultatu 61:62 dobio loptu, šutnuo i ... istorija je počela!  ...

Počeci profesionalne karijere

Majkl Džordan je Amerikance predvodio do zlata na Olimpijadi u LA 1984.
Draftovan je (u najjačem draftu u istoriji lige) kao treći pik od strane Čikago Bulsa; drugi pik je imao Portland Treilblejzers i izabrao Sema Bovija, koji je poznat isključivo po tome što je bio ispred Džordana na draftu, što je najveći promašaj na draftu u istoriji (drugi najveći promašaj je kada je Detroit izabrao Darka Miličića ispred Karmela Entonija, Dvejna Vejda, Krisa Boša...). Portlandu je (klimavo) opravdanje bilo što je prethodne godine na istoj poziciji već angažovao legendarnog Klajda Drekslera. Te godine je prvi pik bio Hakim Olajdžuvon, jedan od najboljih centara svih vremena, a te godine su u ligu došli i Čarls Barkli i Karl Meloun, verovatno dvojica najboljih igrača, uz Stoktona, bez titule (naravno zahvaljujući Džordanu, a i Hakimu).

Već u trećoj utakmici u NBA je ubacio 37 poena, u devetoj 45 stvar je bila jasna. Prvu sezonu je završio kao ruki godine sa 28.2 poena, 6.5 skokova i 5.9 asistencija.
U drugoj sezoni je doživeo veoma ozbilju povredu i praktično propustio celu sezonu. Ipak Bulsi su prošli u Plej-of kao osmi i naleteli na šampionsku ekipu Boston Seltiksa, a Džordan je drugoj utakmici je postavio još uvek važeći rekord plej-ofa od čak 63 poena! ...


Nezasiti monstrum

Već u trećej sezoni bilo je potpuno jasno da je u pitanju jedan od najboljih igrača svih vremena. Cifre koje je je postizao su bile zapanjujuće, npr. 9 puta za redom je imao 40 i više poena (ukupno 37 puta u sezoni, skoro svaku 2. utakmicu), 8 puta je imao 50 i više poena, a 2 puta preko 60poena! Sezonu je završio sa 37.1 poenom po utakmici i postao tek drugi igrač u istoriji koji je sezonu završio sa preko 3000 poena (pre njega je to uspelo Viltu Čembrlenu).
Ali, opet je ispao u prvoj rundi plej-ofa od Bostona...

U sledećoj sezoni je napravljen još jedan korak napred. Džordan je dobio najboljeg mogućeg saigrača - Skotija Pipena (jednog od mojih omiljenih košarkaša).
Sezonu je završio sa prosekom od 35 po utakmici i proglašen je za najkorisnijeg igrača lige - MVP, uz to je bio i najbolji odbrambeni igrač lige, a i pobedio je u zakucavanju i bio MVP Ol-star utakmice u njegovom Čikagu sa 40 poena. A što je još važnije prvi put je prošao prvu rundu plej-of pobedivši Klivlend 3:2 (čuveni "The shot" u poslenjoj sekundi), ali su ispali od Bad Boys-a Detroit Pistonsa.

U petoj sezoni glavnog trenera Daga Kolinsa je zamenio pomoćnik - Fil Džekson, a Džordan je još unapredio svoju igru (npr. napravio je seriju od 7 utakmica za redom (i 10/11) sa tripl-dablom, sezonu je završio sa 32.5 poena i po 8 skokova i asistencija po utakmici, uz skoro 3 ukradene lopte). Prvi put je došao do finala konferencije, ali opet je jači bio Detroit koji je na kraju i stigao do titule.

Sledeće sezone je gotovo preslikana priča iz prethodne (uz Džordanov rekord od 69 poena + 18 skokova protiv stare mušterije Klivlenda!). Ali posle još jednog poraza u finalu Istoka od Detroita (3:4) postavilo se pitanje, da li je Majkl zaista sposoban za najviše domete.

Prve tri titule (1991. - 1993.)

Iako je sezona započeta sa sa tri poraza, Bulsi su završili kao prvi, a MJ je ponovo postao MVP. U finalu Istoka ponovo ih je čekao Detroit, ali ovoga puta osveta je bila strašna, Pistonsi su počišćeni (4:0) i igralo se finale sa Lejkersima. Džordanov najveći konkurent je bio (Irvin) Mežik Džonson, koji je već imao 5 titula i tada se smatrao za možda najboljeg igrača ikad (ako ne najbolji, ono sigurno je najkompletniji košarkaš ikad, jedini koji je apsolutno mogao da igra na svih 5 pozicija, plej visok 205 cm, a npr. kad je uzeo prvu titulu 1980. u poslednjoj utakmici tog finala, na centru je samoinicijativno menjao povređenog Džabara i imao je 42 poena 15 skokova i 7 asistencija!).

Ja sam tad jedini put navijao protiv Džordanovih Bulsa, zbog našeg Vlade Divca (koji je u tom finalu zaista bio na visini zadatka). Prvu utakmicu u Čikagu su dobili Lejkersi (što je bilo malo iznenađenje), ali sledeće 4 su dobili Bulsi (čuveno Džordanovo polaganje, sa promenom ruku, u fazonu "mogu da zakucam, mogu da položim, mogu da radim šta 'oću!") i Majkl je stigao do prve titule (proglašen je i za MVP-a finala), a i Fil Džekson je stigao do prvog trenerskog prstena (dva je već imao kao igrač Njujorka, a do sad ih je uzeo još 10 kao trener, pa neću ni da zamišljam gde sad stavalja toliko prstenje).

1992. u finalu protivnik je bio Portland predvođen Drekslerom, i već u prvoj utakmici Džordan je pokazao da od velikog duela nema ništa, u prvom poluvremenu je ubacio 35 poena  uz 6 trojki što je rekord finala (čuveno sleganje ramenima posle 6. trojke pored Klif Robinsona kojim kaže "jebi ga, momci, šta da vam radim?"). Bulsi su stigli do druge titule pobedom od 4:2. Majkl je ponovo bio MVP finala (kao i sezone), a u celoj seriji odličan je bio i Pipen.
A onda je došla čuvena Olimpijada u Barseloni i prvo pojavljivanje NBA profesionalaca, za šta je zaslužan i naš Bora Stanković. Stvoren je najjači košarkaški tim u istoriji univerzuma Dream team - originalni i jedan jedini (Džordan, Medžik, Bird, Pipen, Barkli, Dreksler, Robinson, Juing, Stokton, Meloun, Malin i Lejtner), svaka pomisao da bi SFRJ (da se nije raspala) mogla da se ravnopravno nosi s njima je - naivna, oni su u finalu sa pola snage ugazili Hrvate (sa Draženom, Kukočem, Rađom...) sa preko 30 razlike (po drugi put).
1993. Bulsi su lagano stigli do finala Istoka i posle prva dva poraza od Njujork Niksa, u javnost je isplivala priča da je Džordan izgubio milione na kocki, izgledalo je kao da se nazire kraj Džordanove ere, ali niko nije mogao da nasluti dalji tok dešavanja. Bulsi su pobedili sledeće 4 utakmice (a u jednoj je MJ, najčvršćoj odbrani lige koja je primala ispod 90 poena po utakmici, ubacio 54 poena) i stigli do finala sa Finiks Sansima, koji su sezonu završili na prvom mestu, predvođeni MVP-jem lige -  Barklijem. U finalnoj seriji Džordan je na 6 utakmica zabeležio rekord od 41 poena u proseku (na 4. utakmici ubacio 55) i ponovo je proglašen za MVP finala, ali...

Povlačenje

Tog leta je Majklu ubijen otac. MJ je objavio da se povlači iz košarke zbog zasićenosti.
Posvetio se svojoj dečačkoj ljubavi, bejzbolu, mada ne preterano uspešno, ali je i dalje bio ubedljivo najplaćeniji sportista, a svet je živeo u nadi da će se vratiti onome što najbolje zna.

Povratak

1995. je odlučio da se vrati i u prvoj utakmici (tad je nosio broj 45 jer je 23 bio penzionisan) je Indijani ubacio 19 peona uz šut 7/28 i zli jezici su jedva dočekali da opljunu "Nije više kao pre i nikad neće biti". Nekoliko dana kasnije im je zapušio usta sa 55 poena u Medison Skver Gardenu

Druge tri titule (1996. - 1998.)

Bulsi iz sezone 1995/96. su najjača ekipa u istoriji NBA lige (a i šire, po procentu uspešnosti su najbolja ekipa računajući sve profesionalane lige ikad) sa skorom od 72 pobede i 10 poraza. Najbolja petorka svih vremena: Ron Harper, Majkl Džordan, Skoti Pipen, Toni Kukoč i Denis Rodman (Kukoč je s klupe menjao Longlija) je predstavljala apsolutnu košarku, bez pleja i centra! Ujedno to je i ekipa sa najčvršćom odbranom, jer se jedini put desilo da u prvu defanzivnu petorku uđu čak tri igrača iz jedne ekipe (Džordan, Pipen i Rodman). U finalu su dobili Sijetl, a MJ je ponovo bio najkorisniji igrač finala.
Sledeće dve sezone su obeležila finala sa Jutom Džez koju su predvodili Džon Stokton (najbolji asistent i kradljivac svih vremena) i Karl Meloun (drugi strelac svih vremena i MVP sezone 1996/97.). Posebno je u pamćenju (pored prve utakmice u kojoj je Majkl dao koš za pobedu u poslednjoj sekundi) peta utakmica u kojoj je Džordan, posle dve vezane pobede Jute, blistao na gostujućem terenu, iako je imao stomačni grip i bio "bled ko krpa".  MJ je ponovo bio MVP finala.
Poslednja utakmica finala 1998. i poslednji napad su paradigma celokupne Majklove karijere. Pri Vođstvu Čikaga sa 3:2 u pobedama, u 6. utakmici u Juti, Džezeri su vodili u poslednjem minutu, Džordan je ulazom smanjio na 85:86 i Juta je imala napad, lopta je došla pod koš do Melouna koji je već imao 39 poena (iako ga je čuvao jedan od najboljih odbrambenih igrača decenije - Denis Rodman), Džordan ga je udvojio s leđa, oteo mu loptu i poveo poslednji napad. Svi su se sklonili da igra 1-na-1 sa Raselom. Džordan ga je fintirao i s vrha kapice perfektno šutirao i pogodio za svoj 45. poen na utakmici i 6. titulu u karijeri (MVP se podrazumeva). To je bio kraj jedne ere u košarci.

Ponovni povratak

Kada se Džordan povukao sa 6 titula i već punih 35 godina, liga je zapala u veliku krizu. Iako je izgledalo da smo već sve videli od njega, Majkl je rešio da se još jednom vrati, valjda mu je bila dosadna pauza od tri i po godine, pa je hteo još malo da se zabavi. Vratio se kao član Vašington Vizardsa. Mnogi smatraju da mu to nije trebalo, jer realno lepši način da se završi karijera od onog iz '98. ne postoji. Međutim, i pod stare dane MJ je pokazao zašto je najbolji igrač svih vremena.  Npr. veteran Jordan je jedini igrač koji je sa više od 40 godina uspeo da ubaci više od 40 poena na utakmici. Ol-star utakmica 2003. je praktično bila veliki podijum za definitivni odlazak legende.

UTICAJ NA KOŠARKU

NBA košarka je početkom 80-ih već bila u velikoj ekspanziji, najviše zahvaljujući dolasku, Medžika i Birda koji su ponovo oživeli veliko rivalstvo LA Lejkersa i Boston Seltiksa, ali je tek dolaskom Njegovog Letećeg Visočanstva dostigla vrhunac. Majkl Džordan je jedini košarkaš koji je objedinio sve: neverovatne fizičke predispozicije, inteligenciju i ogromno srce. Ako je neko dovoljno blizak savršenstvu, onda je to On. To je dovelo do toga da mnogi besomučno (i uglavnom bezuspešno) pokušavaju da ga kopiraju. Iako je unapredio košarku do neslućenih visina, na neki način je i "ubio" jer je gotovo svaki potez posmatran kao poređenje sa etalonom savršenstva. Džordan je bio zvezda nad zvezdama, prvi sportista koji je potpisivao astronomske sponzorske ugovore, koji su za ceo red veličine nadmašivali njegovu "platu" (što na neki način takođe ubija sport). On je i dan danas jedan od najplaćenijih sportista iako već jako dugo nije aktivan.

Naslednici

Gladna javnost je očajnički želela nekog ko će da nasledi upražnjen tron. Mnogi su proglašavani za (potencijalne) naslednike, tako da se danas u tom kontekstu najčešće pominju Kobi Brajant i LeBron Džejms (a tu "čast" su imali i Vins Karter i Trejsi MekGrejdi itd). Kada negde pročitam da neko kaže da je Kobi najbolji igrač svih vremena, znam da onaj ko to tvrdi nema pojma o košarci, a kada neko tvrdi da je najbolji svih vremena LBJ, znam da onaj ko to tvrdi nema pojma o životu. Kobi nikad neće dostići Džordana, a LeBron najverovatnije nikad. Nota bene: klinci koji nisu gledali Džordana, bar nek pogledaju ove klipove da ne bi baljezgali po forumima i ispadali glupi u društvu. Statistički gledano u svojoj najboljoj sezoni MJ je bio bolji od LBJ u njegovoj statistički najboljoj sezoni po broju poena (uz bolji procenat šuta), po broju skokova, asistencija, ukradenih lopti i blokada, dakle u svemu! Isto važi i za poređenje sa Brajantom, ukupno gledano MJ je statistički bolji od KB u SVIM kategorijama (poeni (+ % šuta iz igre), skokovi, asistencije, ukradene lopte i blokade), a u plej-ofu te razlike su još drastičnije (o ostalom i da ne govorimo :)). Kobijevih 81 poen protiv rezervnog tima slabašnog Toronta je čisto silovanje i antipropaganda košarke (mislim na 4. četvrtinu, kada je Brajant u garbage time-u, kada je već bila rešena utakmica, ubacio poslednja 22 poena svog tima). Džordan je bio najbolji kada je to bilo najpotrebnije. Uopšte njih dvojica su ipak igrali u prilično različitim vremenima i o tome je pisao Pipen na svom blogu.

PRISTUP IGRI

Ono što izdvaja Džordana od svih je beskompromisan pristup igri i neverovatni pobednički mentalitet koji ga je uvek gurao iznad svih protivnika. Kada je bio mlad bio ga je glas da se nikad ne smeje (posle osvojenih titula se malo opustio ;), a priča se da je jednom prilikom posle nekog poraza, u restoranu, prosuo hranu svom saigraču Horasu Grantu rekavši mu da kako je mlako igrao ni ne zaslužuje da jede! Nije bilo lako pratiti ga, na sreću, imao je uz sebe najboljeg mogućeg saigrača Skotija Pipena (a i tenera Fila Džeksona). On je uvek bio maksimalno posvećen igri i igrao je 100% bilo gde i protiv bilo koga. Ono što izdvaja velike igrače od dobrih igrača ("muškarce od momaka") je to da najbolje igre pružaju u velikim utakmicama, a u najvažnijim trenucima pokazuju zašto su najbolji. Džordan je najsvetliji primer za to, on je i pored impresivnih statistika u regularnom delu sezone u plej-ofu uvek imao još bolje, a obično su te statističke vrednosti još rasle u finalima.

DOSTIGNUĆA

Majkl Džordan je 6 puta osvojio titulu sa Čikago Bulsima i svih 6 puta je bio proglašen za MVP finala.
Majkl Džordan je 10 puta je bio prvi strelac lige, ima najveći prosek poena po utakmici u sezoni 30,14 i u plej-ofu 33,4 (i najviše ukupno poena u plej-ofu 5987 i drži rekord po najviše poena na utakmici plej-ofa 63)
Majkl Džordan je 5 puta bio najkorisniji igrač lige.
Majkl Džordan je 9 puta je bio u najboljoj odbrambenoj petorci, a jednom najbolji odbrambeni igrač lige.
Majkl Džordan je 14 puta igrao na Ol-star utakmici i 3 puta bio MVP uz to ima jedini tripl-dabl na Ol-star utakmici (koja je tad bila dosta ozbiljnije shvatana).
Majkl Džordan ima 2 olimpijska zlata, 2 puta je pobeđivao u zakucavanju i još gomila raznih rekorda i brojki koje ne mogu da opišu savršenstvo njegovog fade away šuta.

Ps. Majkl Džordan ne bi posekao sve platane u bulevaru.

Pps. Ovo je ujedno i sportski blog :) aktuelne teme su ZOI i evrokupovi. Džordan je večan.