Ode drvored od 5.382.439,58 evra?

Kako da razumemo elaborat o stanju drvoreda u "Ulici Bulevar kralja Aleksandra u Beogradu" iz maja 2006?

http://www.zelenilo.rs/index.php?page=bulevar

Stranica 3-11: O funkcionalnosti  ulicnih drvoreda

 (uopsteno)

Ovo poglavlje govori manje vise u prilog onih koji se zalazu za ocuvanje platana, lepoti, ambijentalnom i ekoloskom znacaju, sa par ogradjivanja, u zagradama, tipa drvored je (bio) itd.

Neobicno je doduse sto se na osmoj strani elaborate kaze  "istrazivanja koja su obavili Anastasijevic i Vratusa", obzirom da su Anastasijevic i Vratusa autori teksta, to jest elaborata.

Takodje dok se na 8. strani obrazlaze kolicina zagadjenja koju drvece absorbuje, na 9. strani se navodi da tunel koji formira drvored povecava zagadjenje.

Stranica 11-15: O platanu i njegovoj upotrebi

Na prve dve stranice se hvali otpornost platana. Na druge dve se kritikuje ovaj konkretni drvored.

Zanimljivo je da je u ovom elaboratu u skoro svakom poglavlju naglaseno lose stanje drvoreda, cak kada je u pitanju uopsteno razmatranje, i uvek istim recima.

Cinjenice o steti i "prevrsavanju" ponvljaju se mnogo puta na isti nacin sto je neprimereno jednoj studiji koja ima prakticnu svrhu.

Stranica 15-18: Istorijat drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra

I ovde se provukla fotografija iz pticije perspektive zelenog Bulevara "Snimak Bulevara iz 1978 potvrdjuje da zatvaranje ulicnog kanjona moze da uveca zagadjenost ulice umesto da je redukuje."

Ne razumem kako snimak to moze da pokaze?

Stranica 19-26 Uslovi sredine duz Bulevara kralja Aleksandra i izbor vrsta za obnovu i rekonstrukciju

Ovo podrazumeva atmosferske uslove  a od 20-25 strane se govori o zemljistu, uzgred uz ogradu, sve sto se reklo vazi za parkove a za drvored strucnjaci nisu imali nacina da utvrde te tako i nije previse relevantno za studiju o ovom konkretnom drvoredu.

Na kraju se preporucuje nekoliko vrsta, nije ukljucen platan.

Stranica 27-37 sa ilustracijama: Revitalizacija i negovanje postojeceg drvoreda

Prve tri stranice govore protiv radikalnog obrezivanja drveta (dendrohirurgija kao sistematski postupak prevrsavanja) i objasnjavaju da se ovakva praksa u Beogradu upraznjava sistematski kao metod izbegavanja bilo kojih drugih mera nege i odrzavanja drvoreda, ukratko: drvored se prvo zapusti pa se onda unakazi.

Zanimljivije tacke:

Stranica 29: ".....postalo je nepisano pravilo da se tako radi u citavom Beogradu. Zbog MNOGOBROJNIH razloga i ovde treba uraditi tako. Osnovu za taj predlog pruza cinjenica da je obnova drvoreda zajedno sa rekonstrukcijom ulice vec obavljena mnogo puta u Beogradu, u Takovskoj, Kneza Milosa, Kralja Milana, Nemanjinoj i drugde......."

Stranica 30: na pitanje "Mogu li se tako redukovane funkcije drvoreda....unaprediti celishodnim metodama nege" i zatim:

"Istrazivanja obavljena tokom izrade ovog elaborate kao i tri decenije sistematskih izucavanja stanja.......daju osnov...da se na ovo pitanje odgovori pozitivno ali sasvim precizno preduzetim merama"

Dakle, MOGU.

Samo, ne mogu a da se ne zapitam kako je moguce da mi placamo ljude da "tri decenije sistematski izucavaju stanje" a da nemamo novca da to drvece cesce i pravilno negujemo?

Na narednim stranicama od 30-37 preporuceni su nacini i mere regeneracije u koje spada i proredjivanje drvoreda.

A rok od 10 godina se na stranici 33. daje kao rok do NAREDNOG PREVRSAVANJA a ne sece drveca i jasno se spominje da bi nega i prezervacija bile znatno jeftinije od zamene drvoreda.

Alarmantna je, po mom misljenju izjava na strani 36. koja sugerise "pitanje opstanka klasicnog drvoreda u ulici kao i argumente za eventualno buduce segmentno ozelenjavanje (alejna sadnja samo u pojedinim delovima ulice.)"

Ovakav stav moze biti zabrinjavajuci za gradjane Beograda kao politika tretiranja svih ulica u budunosti.

38. stranica:  nije prilozena

39-45 Vrednovanje drvorednih stabala i novcana vrednost drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra: Ovaj deo razmatra metode materijalnog, monetarnog vrednovanja jednog drvoreda.  Ovaj deo ne izgleda kao logicna celina elaborata koji preporucuje secu drvoreda, zvuci neprimeren, takoreci danguban.

Zbog ovoga i cinjenice da se ne poredi sa konkretnim kostanjem "buduceg" ili "novog" drvoreda deluje kao kao da pripada nekoj akademskoj vezbi a bazira se na premisama jednog sistema iz Ilinoisa, SAD, iz 1988 (za ovo postoji referenca na dnu strane).

Po tim premisama, kako god apstraktne bile, sadasnja vrednost  drvoreda, to jest stanju u kakvom je bio 2006 kada su ga i otpisali, procenjena je na 5.382.439,58 evra.

Ukoliko bi se zamenilo 400 drveta sa novim po najnovijim sugestijama Cedomira Jovanovica, vecim mladicama od po 1500 evra, ukupna vrednost tog novog drveca bi bila svega 600 000 evra (bez sadnje i ostalih radova). Ovo je cifra  koja je uzbudila narod kao "astronomska". Ne zaboravite da je ova konacna vrednost drvoreda od preko 5 miliona evra bila pre cetiri godine i da se na toliko procenjuje drvored U STANJU U KAKVOM JESTE.

46-62: Tabelarni prikaz svakoga drveta i stanja: Sadrzi redni broj, dimenzije za izracunavanje kubature, osnovna vrednost drveta i konacna vrednost drveta izvedena po predhodnim, dosta arbitrarnim smernicama. Kada se ove pojedinacne vrednosti saberu dobijate cifru od tih  5.382.439,58 evra.

Osim te informacije ova tabela se sastoji od dosta "otprilike" ocena K, D, T, S, VI, ..... koja predstavljaju ostecenja i jos arbitrarnijeg razlomka kondicija (stanja) / dekorativnost od 1-5.

Tabelu nisam prebrojala ali cu je prebrojati, na prvi pogled najvise ima slova "K" (nedopustivo krivo u drvoredu: ne dopusta ko i zasto?) i "D" deformacije na deblu (ovo nije patologija koliko mi se cini, mozda stvar ukusa? raspitacu se) T je trulez, S je suvo.

I tu ima nedoslednosti, gledam samo pocetak: stablo 5 je K (nedopustivo krivo) i S (suvo u velikoj meri) ali mu je "kondicija" 4 od 5 a dekorativnost  2 od 5 : Ili stablo 24 je K (NEDOPUSTIVO KRIVO) ali mu je kondicija 5 od 5 a dekorativnost 4 od 5 itd.

Treba ici stablo po stablo i procitati.

Ali, cini mi se da je ova nomenklatura neprecizna i proizvoljna.

63-66 Osnovni postulati zamene drvoreda: ovo poglavlje na prvoj stranici u neodredjenim terminima podcrtava da postoji mogucnost sukcesivne zamene stabala ali da u kontekstu rekonstrukcije ulice, citiram magloviti pleonazam , sta li je : "te je samo sinhronizovana akcija zamene prihvatljivo resenja za odjednom izveden posao" .

 Zatim posle jos malo nabrajanja kako  je sadasnji drvored "nefunkcionalan" provlaci i to da se na ovakvom Bulevaru, neuglednog drvoreda nalaze "biblioteke, fakulteti, reprezentativni hoteli". Dobro jutro Beograde, pa ovo je najava za secu i onog dela od centra do Vuka!!!

Ostatak teksta govori o "buducem " drvoredu i ne predstavlja nikakav projekat niti konkretnu sugestiju, manje vise bilo koje vrste. Svodi se na uopsteno nabrajanje parametara  a to mahom u vrlo neodredjenim terminima.

67. elementarni zakljuci: posle malo nabrajanja vaznosti drvoreda, na samom kraju teksta se navodi nekoliko preporucenih vrsta za buducnost i spominje se da se "preporucuje angazovanje vrhiunskih strucnjaka arboriculture i pejsazne arhitekture sirokog ekoloskog znanja i DRUGIH STRUCNJAKA SIROKE OPSTE KULTURE, a ne kao do sada...itd" I drugih strucnjaka siroke opste kulture? Ovo je deo elaborata iz 2006 godine?

Pa kada ce ti strucnjaci biti konsultovani?

Od 68-71 je gusto ispisana koristena literature, takodje bez reference, prosto neverovatno za jedan tako mali tekstic kad se odbiju tabele, jos fotografija neka dosta nejasna misljenja / zakljuci. Zanimalio bi me da oni koji su pisali elaborate upere prstom na konkretne delove koji su derivirani iz ovako impresivne liste literature. Ali, avaj, na drugi pogled, autori su sami sebe citirali na par stranica! I to navode kao referentnu literaturu?

Od 73 - 84 stranice su forografije koje nemaju nikakvu reference (broj oznaku) koja ih povezuje sa samim referatom. Mozda neke u punoj velicini pokazuju neke bolesti ali ima mnogo dveca iz daleka, mladica  IZGLEDA KAO NABACANE FOTOGRAFIJE. Tako da je sasvim nejasno sta ove fotografije ilustruju.

 I jos nesto:

U ovom izvestaju nije detaljno opisan metod pregleda stabala.

I mala primedba: od kad se bulevar zove ulica Bulevar ?

A izvestaj mozete u autenticnoj formi procitati ovde:

http://www.zelenilo.rs/index.php?page=bulevar