Izvini brate, greska

EU: Da li smo Vam bezvizni rezim
EU:Izvini brate, greska

ZEM-JUG SRBIJE-AZIL
Haljimi: Izmedju pet i deset hiljada Albanaca trazzilo azil

PRESSEVO/BUJANOVAC, 27. februara 2010. (Beta) - Predsednik partije za
demokratsko delovanje Riza Haljimi izjavio je danas da ne postoji
taccan podatak koliko je Albanaca iz Presseva i Bujanovca nakon
ukidanja viza zatrazzilo azil u zemljama Evropske unije, ali da se
procenjuje da je taj broj izmedju 5.000 i 10.000 ljudi.

Haljimi je za agenciju Beta naveo da u Pressevu i Bujanovcu postoji po
jedan autobuski prevoznik sa dozvolom za medjunarodne linije i da oni
od januara rade sa maksimalnim kapacitetima.

Prema njegovim reccima, veliki broj Albanaca iz te dve opsstine u
zemlje EU odlazi kod rodjaka, prijatelja i trazze azil.

"Situacija je dramaticcna. Pojava odlaska u zemlje EU, a najvisse u
Belgiju i Ssvedsku je masovna, naroccito kada su u pitanju mladi
ljudi, ali mnogi odlaze i organizovano sa porodicama. Sve to nije
ccudno ako se zna da je stopa nezaposlenosti u Pressevu i Bujanovcu
rekordna i da iznosi visse od 70 odsto, tako da ljudi odlaze u potrazi
za boljom egzistencijom", kazao je Haljimi.

Zbog toga ssto iz opsstina Pressevo i Bujanovac masovno odlaze mladi
Albanci predsednik Skupsstine opsstine Bujanovac Jonuz Musliu je
nedavno na lokalnoj televiziji Spektar, koja emituje program na
albanskom jeziku, apelovao na mlade Albance da ne napusstaju domove.

Policijska stanica Bujanovac, prema zvaniccnim podacima, obara sve
rekorde po broju izdatih novih liccnih dokumenata, a u nessto manje od
godinu i po dana kako se izdaju biometrijski passosi, izdato je gotovo
30.000 identifikacionih dokumenata, ssto nije uradjeno ni u jednoj
drugoj policijskoj jedinici u Srbiji veliccine Bujanovca.

Evropska komisija i vlasti Belgije su pokrenule korake da se ispita
problem ogromnog porasta zahteva za politiccki azil lica sa juga
Srbije i severa Makedonije i najavile da njihov masovan dolazak u
Belgiju mozze ugroziti rezzim putovanja drzzavljana Srbije i
Makedonije bez viza koji je Evropska unija uvela 19. decembra.

Zbog toga su belgijske vlasti jucce pozvale diplomatske predstavnike
Srbije i Makedonije i zatrazzile da vlade u Beogradu i Skoplju
preduzmu mere da se taj problem, koji obuhvata i lica s Kosova, hitno
ressi, rekli su agenciji Beta zvaniccnici Ureda za izbeglice belgijske
vlade.

(Kraj) trs/vok/igi

Usloznjava se

pazi azilantski autobus direktna linija Skopje-Ministratsvo u Briselu

Politika
Од нашег сталног дописника
Брисел, 26. фебруара – Белгијски медији известили су о повећаном приливу азиланата, већином Албанаца који користе погодности безвизног режима за грађане Србије и Македоније и организовано долазе у Министарство спољних послова са захтевима за добијање азила. Иако су медији различито интерпретирали ову информацију, њена суштина је да је у фебруару поднет рекордан број захтева за азил особа које поседују српске и македонске пасоше.

Белгијски дневник на француском језику „Лсоар” известио је у данашњем издању о „навали азиланата из Србије и Македоније што је изазвало забринутост белгијске владе” и због чега је премијер Ив Летерм затражио од Европске комисије да реагује. Према наводима „Лсоара”, прошлог понедељка у Министарство спољних послова Белгије стигло је чак 256 захтева грађана Србије и Македоније за азил. У тексту који је насловљен: „Српска навала – Летерм тражи европску реакцију”, лист тврди да је „и Француска погођена истим феноменом који је последица недавне визне либерализације која је ступила на снагу 19. децембра”.

„Навала азиланата представља огромну практичну тешкоћу када је реч о прихватању захтева. Мрежа за прихватање захтева оних који траже азил у Белгији већ је преоптерећена. Наше власти сумњају да се иза ове изненадне навале крију праве организоване групе”, навео је Летерм у писму упућеном Сесилији Малмстром, европском комесару за унутрашње послове ЕУ. Он је позвао Европску комисију да „донесе одлуке или предузме мере да би се ограничиле погубне последице либерализације европског визног режима”, наведено је у тексту.

Летерм ће 8. марта посетити Скопље и Приштину према раније утврђеном плану, али како наводи „Лсоар”, накнадно је одлучено да ће с њим на пут поћи и државни секретар за питања азила који ће на лицу места разговарати о овом проблему са локалним властима.

Државна агенција Белга такође је известила о навали емиграната наводећи да су у понедељак 243 особе поднеле захтев за добијање азила, „од чега су њих 89 из Македоније, 57 из Србије и 14 са Косова”. Агенција наводи да је већина азиланата стигла аутобусима који су их довезли право пред зграду Министарства, као и да аутобуска карта од Скопља до Брисела кошта 130 евра.

Дневник „Њусблат” на фламанском језику у свом извештају наводи да су током фебруара 334 особе из Србије и Македоније затражиле азил у Белгији верујући да ће овде добити смештај и храну, а можда и новчану помоћ. „Њусблат” наводи да је у односу на остале западноевропске земље прилив етничких Албанаца у Белгију изузетно висок. Према „Њусблату” „Албанци су напустили регион између граница Србије и Македоније привучени нашом политиком према азилантима, која је у њиховим очима изузетно толерантна”.

Највећи број захтева, ако не и сви, биће одбијен, власти спроводе устаљену процедуру пријема ових захтева и на њих одговарају, што представља додатни посао за администрацију.

В. Ј.

[објављено: 27/02/2010]