Odavde do samonikle breze

jednoj ženi, povodom Osmog marta

Od nesreće se nit' živi, nit' ne živi. Ljudi ne pamte svoje nesreće već ne mogu da ih zaborave. Drage ljude što ih smrt odnese čuvamo negde unutra, obmotane posebnom ljubavlju kao nekom urnom.

Od Prištine do Kosovske Mitrovice ima oko 35 kilometara. Toliko su ova dva kosovska grada bila udaljena i pre proglašenja nezavisnosti. Na samom ulazu u K. Mitrovicu nalazi se groblje, a među stotinama grobnih mesta nad kojima su porušeni spomenici, jedna mlada breza nadvija se nad zarasle humke. Tu počiva moja baba Jela Staletović.

Od tuge do nemoći mali je prostor, zato nikad ne znaš jesi li tužan ili nemoćan. Jer smrt je veoma moćna.

Od baba Jele sam nasledio dobrodušnost i strpljenje. Bila je blaga i uvek nasmejana, buckasta, niska žena. Nju je odnela neizlečiva bolest mnogo pre nego će na Kosovu đavo odneti šalu.

Od pre nekoliko godina na to groblje ide se uz pratnju uniformi, oklopnih vozila i oružja. Još uvek nisam otišao, mada svaki put zanemim kada mi samonikla breza mahne granama dok je, slikajući uplakane ljude, TV snimatelj uhvati u kadru. I uvek mislim da to breza čini baš zbog mene.

Od svega se najjače sećam strpljenja kojim je mojim zatvorenim ustima prinosila hranu. Verujući da sam mršav, izmišljala je razne priče u kojima bi se uvek neka dobra devojčica postarala da iz šume, mraka ili podruma spasi uplašenog dečaka.

Od dvorišnog drveća izmišljala bi veštice, a od krovova kuća Baba-roge i uvek bi me privijanjem uz sebe kao štitila i privolela da jedem na širokom simsu sobnog prozora. Najširim osmehom na svetu činila je moj svet beskrajnim.

Od njene poslednje priče prošlo je 36 godina. Nadgrobni spomenik nekoliko je puta polomljen, a korov je od grobnog mesta načinio pustoš. Porasla joj je breza, na svoju odgovornost, da navodi i orijentiše, da podseća.

Od vas koji do groba moje baba Jele na ovaj ili onaj način možete da odete, tražim da poštedite brezu, da je ne posečete.Tanku i mladu, brezu će baba Jela da sačuva svojim pričama o dobrim ljudima koji uvek pobeđuju. Šapatom, kao nekada meni na prozoru, odgajiće to drvce i odbraniti od straha.

Od baba Jelinog širokog osmeha kojeg sad sa brezom deli, porašće na još puno mesta mnogo stabala. Blaga i dobrodušna, umeće da ih sačuva i ojača.

Od Prištine do Kosovske Mitrovice, duž svih 35 kilometara, ima mesta za nicanje čitavih drvoreda. Neka tek pokoja među stablima bude breza.

Od srca ti hvala i neka ti je laka zemlja, moja baba Jelo.