Српски парламент је дуго већ позорница за најчудније представе а један такав игроказ је одигран протекле недеље. Изненада сазвана конференција за штампу "шефова посланичких група ЗЕС-а, СПС-а, Г17 плус, ПУПС-а, председника Одбора за иностране послове Драгољуба Мићуновића и потпредседнице парламента Гордана Чомић како би протестовали због текста "У кофер спаковали 11 милиона" о трошковима путовања скупштинских делегација у иностранство у прошлој години.
Колунџија и Мићуновић навели су да је повод за конференцију доста "драстичан" и да им се не допада "тон текста".
"Представници владајуће коалиције у Скупштини Србије оптужили су новинаре да злонамерним писањем деградирају рад парламента" - То је када се ствари кажу лепо и сведено. Достојно почасне гарде, заставе и химне. У складу са "достојанством" народног дома. Када се иста порука спусти на паланачки ниво "регионалних лидера" добијемо "упозорење" да ... "дописник листа "Политика" из Крагујевца, Бране Карталовић није мериторни професионалац, већ заједљиви, бесни, и бескрајно недуховити потписник низа злурадих текстова који о Крагујевцу говоре веома ружно у контексту некаквог измишљеног и извештаченог јада, беде, лажи, писаних као у стању после много непречишћеног конзумног алкохола."
Обе поруке, колико год различите у својој форми, имају исто извориште.
Да би се разумео дух крагујевачке паланке није потребно прочитати чланак Бранета Карталовића који је био повод "реаговања". Није потребно ни неко посебно познавање крагујевачких политичких и економских прилика. Сасвим је довољно прочитати "реаговање" и видети бахатост, арогантност, самозаљубљеност, некритичност... Све оно што карактерише власт одвојену од реалности, одвојену од гласача, одвојену од разумевања да власт није ту да влада већ да служи. Огољено у својој непристојности, ружно лице "увређених који се жртвују за добробит грађана а само очекују мало поштовања" се савршено оцртава.
Дух паланке, дух скоројевића је очит у крагујевачком случају " заједљивог, бесног и бескрајно недуховитог потписника низа злурадих текстова". Али је очит и на конференцији за штампу на којој "представници владајуће коалиције у Скупштини Србије оптужују новинаре да злонамерним писањем деградирају рад парламента". И неће га сакрити ни почасна гарда, ни застава ни химна. Достојанство јавних службеника се не гради спољним манифестацијама, не брани се увредљивим саопштењима и неразумљивим конференцијама за штампу. Своје партнере власт мора да тражи међу грађанима својом посвећеношћу општем добру (али не само декларативном посвећеношћу) а стећи ће их у оној мери у којој јавност буде имала поверење у њу. Поверење наравно никада неће стећи "на лепе очи" већ неким конкретним резултатом.
Примитивно брецање на новинаре који "нису на линији" ма у какву обланду било завијено ипак остаје примитивно. "Не допада нам се тон текста" и "пише као у стању после много непречишћеног конзумног алкохола" су делови истог арсенала за који сам веровао да је остао у 90-им. То што су своју поруку портпароли "Заједно за Шумадију" учинили бруталнијом је и било за очекивати. Недостатак стила јесте нека врста општег обелеђја "регионалних лидера". Али покушај "давања форме" никако не умањује кривицу "шефова посланичких група ЗЕС-а, СПС-а, Г17 плус, ПУПС-а, председника Одбора за иностране послове Драгољуба Мићуновића и потпредседнице парламента Гордане Чомић" као ни чињеницу да Бране Карталовић и сви ми са њим заслужујемо извињење јер нам се ускраћује право да лајемо. Извињење уз почасну гарду, заставу и химну.
.......................................
Писано 9. марта, на 19-ту годишњицу демонстрација против телевизије која је била превише партнер тадашњој власти
..........................................
"Видим једну тенденцију да се однос медија тада и сада изједначава у неким круговима, свакако да можемо наћи примере недемократског односа према медијима, али рећи да је однос према медијима идентичан, чак сам чуо и да је гори, то напросто није тачно."
Расим Љајић. "Кажипрст" 09. март 2010. године
.......................................