RRA i radio frekvencije

Republička radiodifuzna agencija danas je objavila konkurs za dodatnu dodelu radio frekvencija na teritoriji Republike Srbije. Novim konkursom biće ispravljene neke čudne ranije odluke RRA, poput one da Zrenjanin i Kikinda imaju samo po jednu radio stanicu. Takođe, popuniće se mesta onih radio stanica koje su odustale od daljeg rada zbog ogromnih troškova koje su im razne institucije nametnule. U novom konkursu prvo što upada u oči je što su nameti RRA, naročito u manjim sredinama, svedeni na normalnu meru i to je jedina pohvala ovoj instituciji što se konkursa tiče.

Pored Zrenjanina i Kikinde, glavna borba će se voditi za po jednu frekvenciju u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Pretpostavlja se da će u Subotici frekvenciju dobiti Radio Subotica, oko kog se digla najveća prašina zbog toga što nije dobio frekvenciju na prvom konkursu.

Ali, u celoj ovoj priči postoji jedan veliki problem. Ukoliko ste dovoljno neobavešteni i odlučite da učestvujete na konkursu, kupite opremu, obezbedite prostor i zaposlite ljude, potrudite se da kupite i dovoljnu dozu tabletica za smirenje. Jarići i prasići za pojedine članove RRA se podrazumevaju. I onda:

Ubrzo nakon dobijanja frekvencije koju ste pošteno zaslužili, kupili... očekujte posetu jedne zanimljive organizacije po imenu Sokoj. Oni će prvi da vam traže pare, a vi se potrudite da ostavite dobar utisak, jer oni nemaju cenovnik već odokativno određuju koliko treba da im date, pa je poželjno da im se dopadnete. Vrlo su agresivni, stalno nešto prete, a vama slučajno da ne padne na pamet da ih pitate kome te pare idu. To je strogo čuvana poslovna tajna i šta imate da gurate nos da saznajete kome idu vaše pare. OK, dogovorili ste iznos sa njima i naučili kako da svakodnevno popunjavate upitnik koji su vam dali, pregrmeli sve moguće inspekcije koje vode računa da je vaš studio propisnih dimenzija, a oprema kvalitetna,  da su radnici prijavljeni, da program koji emitujete odgovara onome što ste naveli u prijavi, otišli ste u banku i uzeli dozvoljeni minus jer ko zna kada će vam klijenti platiti (ako prosečno kasne 3 meseca vi ste srećan čovek), našli ste dobrog, samim tim i skupog knjigovođu jer znate da će vas inspekcije stalno posećivati i tražiti dlaku u jajetu, napravili ste cenovnik i krenuli sa radom. Posle određenog vremena shvatate da ne možete nikome da prodate svoje sekunde. Ljudi iz marketinga vas obaveštavaju da je cena od 5 dinara koju ste odredili po sekundi prevelika, jer kod konkurencije je cena niža od 2 dinara. Uzimate digitron, računate i shvatate da vam se po toj ceni ne isplati da dajete sekunde, jer tako ne možete pokriti ni osnovne troškove. Raspitujete se kako to konkurencija može da prodaje sekunde tako jeftino i saznajete da se konkurentski radio nalazi na istom spratu na kom stanujete, da mu je vlasnik vaš komšija Sima, koji radi u državnoj firmi, a radio mu je dodatna zanimacija, da muziku pušta njegova gospođa, u pauzama između kuvanja ručka i pranja sudova, da mu se "studio" nalazi u špajizu, da nema zaposlenih, ali ni dozvolu za emitovanje. Ima samo jedan računar i program koji mu je instalirao neki poznanik. Samim tim, ne dolaze mu inspekcije koje proveravaju da li poštuje programsku šemu, ni reketaši iz Sokoja, a nema ni izdatke za frekvenciju.

U Srbiji trenutno radi oko 200 radio stanica na crno. Klasičan primer nelojalne konkurencije, ali i dokaz nesposobnosti naše vlasti.  Vlasnici radio stanica dobijaju dojave kada će im se pojaviti inspektori zaduženi za zatvaranje piratskih stanica i taj dan jednostavno skupe opremu i ne rade. Sledeći dan sve ide ispočetka. U celoj priči treba pohvaliti marketing agencije i ozbiljne kompanije koje sa "divljim" stanicama ne žele da rade. Nemogućnost institucija Republike Srbije da se obračunaju sa ovim problemom je sramota za jednu zemlju koja pretenduje da bude "normalna".