I Evropa i region i Kosovo

/ 21.03.2010. u 11:02

Komentari: 192
Čitanost: 28908
/
Preporuke: 3960
/

POBJEDA: Kako mislite da Srbija može riješiti pitanje Kosova?
KORAĆ: Kada je u pitanju Kosovo, Srbija će, po mom mišljenju, polako ići u samoizolaciju. Imali smo prvo slučaj inauguracije hrvatskog predsjednika Josipovića, gdje Tadić nije došao. Sada imamo problem sa njegovim odsustvom sa skupa na Brdu kod Kranja. Prema mojim procjenama, u vremenu koje dolazi, Kosovo će sve više biti pozivano na razne sastanke, a Srbija neće moći stalno da insistira da ne bude nekih državnih obilježja Kosova. Takva politika vodi u samoizolaciju.
S druge strane, novi patrijarh je ovih dana izjavio da srpska država ne može da postoji bez Kosova, što je zastrašujuće, jer je srpska država već postojala bez Kosova. Kosovo Srbiji pripada tek od Prvog balkanskog rata. Tu je i čuvena politička fraza „i Evropa i Kosovo", koja sada zvuči jako dobro, ali dugoročno nema šansu. Za sada Srbija tu pliva u jednoj politici koja izgleda kao dobro rješenje, ali mislim da Srbiji nedostaje vizija i spremnost da počne da se bavi realističnom politikom, na čemu insistira i Evropa.
***
Sticajem okolnosti, nekoliko sati pre nego što sam pročitala intervju Žarka Koraća Pobjedi (u kojem je, naravno, pre svega reč o odnosima Srbije i Crne Gore), čitala sam Dubravku Stojanović. Dva teksta, objavljena 2007. i 2009. godine u Helsinškoj povelji, posvećena su upravo Prvom i Drugom balkanskom ratu i pitanju odnosa Srbije prema Kosovu do danas.Ne prenosim ih integralno, jer su predugi za blog, spojila sam ih u jedan tekst i tu i tamo promenila redosled pasusa. Ali, oba teksta ćete moći da pročitate u knjizi koja bi u junu trebalo da se pojavi u izdanju Peščanika.

DUBRAVKA STOJANOVIĆ:
(...) Od dana kada je Marti Ahtisari predstavio svoj plan, mogli smo čuti najneverovatnije izjave srpskih zvaničnika o budućem statusu Kosova. Ma kako „maštovite" ili „preteće" one bile, zajedničko im je jedno: sročene su da bi pripremile javnost u Srbiji na neprihvatanje odluke međunarodne zajednice. I, ponovo, kao i svih prethodnih godina, u svim tim izjavama reč je bila samo o imaginarnom Kosovu. (...) Niko nije govorio o tome kako bi građani Kosova glasali na budućim zamišljenim izborima za Skupštinu Republike Srbije i kako bi srbijanska elita prihvatila albanske poslanike, pa i ministre u svojim budućim vladama. Kakav bi to bio školski sistem, kako bi se predavala Kosovska bitka, a kako Balkanski ratovi? Da li u duhu „jedne istine", „naše istine", kako bi to rekle naše današnje prosvetne vlasti? Svih ovih godina od kada je Kosovo suštinski odvojeno od Srbije nisam uspela da čujem razrade takvih konkretnih pitanja, jer niko, u stvari, nikada nije ni pomenuo stanovništvo Kosova. Ono o čemu se govori u tolikim govorima jeste samo „Kosovo", neko u stvarnosti nepostojeće Kosovo - Kosovo bez ljudi.
Mislim da je, u suštini, Srbija Kosovo izgubila upravo na tom pitanju. Kosovo za političke i intelektualne elite u Srbiji nikada nije podrazumevalo njegove stanovnike, već samo teritoriju, imaginarnu teritoriju istrgnutu iz vremena, iz realnosti. Kao neko polje, bez ljudi, u 1389. godini! Zbog toga mi se čini izlišnom rasprava o tome da li će Kosovo biti izgubljeno 2007. godine ili se to već dogodilo 1999. godine. Kada se uzmu u obzir svi relevantni podaci, mislim da se to dogodilo 1912. godine, onog istog trenutka kada je, pet vekova posle čuvene bitke, ta oblast pripojena srpskoj državi.
(...)
„Dan velikog obračuna", „ostvarenje zavetne misli", „osveta Kosova", „nastavak borbe za krst časni i slobodu slavnu", „najpopularniji ratovi u srpskoj istoriji"... To su neki od načina na koje su Balkanski ratovi opisivani u istorijskim izvorima i u kasnijoj istoriografskoj literaturi o njima. Slavljeni su, bar u Srbiji, kao revanš za poraz u Kosovskoj bici, ispravljanje tada nanete nepravde, vraćeni dug knezu Lazaru... Razumevani su kao ostvarenje istorijskog prava, pa su tako ušli i u današnju argumentaciju Srbije u diskusijama o nezavisnosti Kosova.
Podsetimo se, prvo, šta se tada dogodilo. Prvi balkanski rat počeo je u oktobru 1912. godine i u njemu su se sukobile vojske Srbije, Grčke, Bugarske i Crne Gore s turskom vojskom. Cilj toga rata bilo je rešenje nasleđa Osmanskog carstva na Balkanu. Pošto se ambiciozne mlade nacionalne države nisu mogle dogovoriti o podeli etnički izmešanog prostora, došlo je, samo nekoliko meseci po završetku prvog rata, do izbijanja drugog. U njemu su se drukčije promešale karte, saveznici i protivnici iz prvog rata zamenili su mesta. Tada, u leto 1913. godine, na jednoj strani su bile Turska, Srbija, Crna Gora, Grčka i Rumunija, a na suprotnoj - Bugarska. Rat je završen porazom Bugarske i novom preraspodelom ranije osvojenih teritorija.
(...)
Balkanski ratovi koji su stali u vreme kraće od godine dana ostavili su strahovite posledice po najveći broj balkanskih naroda. Turska je te ratove doživela kao jednu od najvećih trauma svoje moderne istorije, gubitak svojih najzapadnijih i najrazvijenijih evropskih provincija. (...)
U bugarskom slučaju, trauma je još mnogo dublja. Ti događaji doživljeni su, a i do danas interpretirani, kao podela „bugarskog nacionalnog bića", kao izdaja saveznika, na prvom mestu Srbije, koja je, po tom viđenju otela polovinu „bugarske teritorije" i prepolovila bugarski narod (u koji se računaju i Makedonci). (...)
Albancima su Balkanski ratovi doneli izuzetno veliku promenu. Stvorena je nezavisna država Albanija, ali je teritorija Kosova, posle uspešnih ofanziva srpske vojske i odluka mirovne konferencije velikih sila, pripala Srbiji. Ta okolnost stvorila je duboku frustraciju u albanskom nacionalnom pokretu, pa se i danas, u udžbenicima istorije i na Kosovu i u Albaniji, predstavlja da je, kako piše, nepravednom odlukom velikih sila, albanski narod 1913. godine pocepan na dva dela. (...)
U istorijskom pamćenju u Makedoniji, balkanski ratovi imaju posebno malignu ulogu. Shvataju se kao najbolji dokaz gramzivosti svih susednih naroda čiji su „nacionalni interesi", svi do jednog, bili razvijani na račun makedonske teritorije. Drugi rat je i izbio zbog neslaganja oko razgraničenja na toj teritoriji, a sve se završilo podelom Vardarske, Pirinske i Egejske Makedonije između Srbije, Bugarske i Grčke, pa je ideja o objedinjavanju tih oblasti postala osnova makedonskog velikodržavnog sna tokom 20. veka.
Ukratko, Balkanski ratovi stvorili su nacionalu frustaciju gotovo kod svih naroda koji su u njima učestvovali. (...) Na njima su se, tokom čitavog 20. veka, zasnivali separatistički i iredentistički pokreti, što je bilo jedan od bitnih faktora nestabilnosti regiona.
(...)
Budući da su sve države u ratove krenule s idejom pribavljanja što veće teritorije, svako proširenje nužno se razumelo kao nedovoljno i bilo je daleko od snova o velikoj državi. Posebno je ta realnost bila daleka od izmaštanih državnih granica koje su bile zasnovane na konceptu „istorijskog prava". Svaka je, naime, balkanska nacija vezivala svoj nacionalni san za neki trenutak u prošlosti, uglavnom u srednjem veku, za trenutak kad su njihove države dostigle svoju maksimalnu veličinu. Za nerealnošću tog koncepta nije zaostajao ni onaj koji se pozivao na „etničko načelo", jer, na etnički izmešanom Balkanu, pogotovo u situaciji kada sve nacije još nisu bile u punoj meri formirane, nije bilo moguće povući liniju koja bi svakog zadovoljila i koja kasnije ne bi izazvala nezadovoljstvo i iredentizam.
Zato je svaki balkanski rat vodio u novi rat, svaka podela u novu podelu. To nije bila posledica zle sudbine ili nekog čudnog i iracionalnog usuda koji vodi „balkanizaciji", odnosno udrobljavanju prostora. Radi se o potpuno logičnoj i jedinoj mogućoj posledici pokušaja stvaranja etničkih država na etnički mešovitom tlu. Takav program nužno vodi neprestanom cepanju prostora jer se „etnička čistota" ne može postići. (...)
Iz Balkanskih ratova se, takođe, mnogo toga može naučiti o tipu sukoba koji se reprodukuju na tom području. Naime, iz ideje stvaranja etnički čistih država mogu da proisteknu jedino etnička čišćenja i masovni zločini. Oni nisu slučajan proizvod rata, niti posledica ratnih dejstava. Oni su suština ove vrste ratova, oni su njihov najvažniji deo, jedini mogući proizvod ideologije stvaranja nacionalnih država na Balkanu. Ni u ovom slučaju ne radi se o „prirodi naroda", njihovoj urođenoj surovosti ili „genetskoj genocidnosti". Radi se, ponovo, o nužnom proizvodu nacionalističke ideologije. Kako je 20. vek proticao, tako su ciljevi stvaranja velikih država sve više potiskivani na račun ideje o stvaranju čistih država. Etnička i verska čistota države postala je opsesivni cilj, koji je u sebi, kao svoj najvažniji deo, sadržao nestanak onih „drugih", naroda s kojima delimo prostor. Vremenom su samo mašta i razvoj tehnologije te zločine učinile raznovrsnim. Ali bilo da se radilo o bacanju leševa u jame, ili da je rešenje nalaženo u njihovom pohranjivanju u hladnjače, suština je ostala nepromenjena.
(...)
Prvi cilj balkanskih vojski bio je da se prošire granice nacionalnih država na račun Turske i da zajedno sa starom carevinom s Balkana ode i muslimansko stanovništvo. Bio je to već deo prethodnih iskustava. Naime, posle Velike istočne krize, kada se Srbija teritorijalno značajno proširila na jugu, te prostore napustilo je oko 70.000 muslimana, među kojima je bilo najviše Albanaca. Bila je to i odmazda za odnos prema hrišćanima u Osmanskom carstu. Time je, kako u svojoj knjizi Istorija Srbije od 19. do 21. veka kaže Holm Zundhauzen, počeo đavolski krug uzajamnih proganjanja koji će označiti srpsko-albanske odnose u sledećem veku. Ti Albanci većinom su naselili teritoriju Kosova, gde su se svetili lokalnim Srbima zbog proterivanja iz oblasti koje su pripale Srbiji. Godine 1913, u novoj spirali zločina, to će se okrenuti protiv njih.
(...)
Bilans Balkanskih ratova u Srbiji mogao bi se ovako svesti: računa se da je iz srpske vojske izbačeno oko 158.000 vojnika. Potrošeno je oko 370 miliona dinara za 10 meseci rata, što je bilo trostruko više od državnog budžeta za 1912. godinu. To je značilo novo zaduživanje srpske države, ali i njeno novo zaostajanje, jer je novac, ponovo, umesto u školstvo, zdravstvo, saobraćaj ili infrastrukturu uložen u rat. Uz to, oko milion vojnika je godinu dana bilo pod oružjem, što je, u poljoprivrednoj zemlji, značilo gotovo potpuni zastoj svake privredne delatnosti. Bez muške radne snage, primitivno obrađivana zemlja nije mogla te godine biti obrađena. Srbija je svoju državnu teritoriju povećala za 81 odsto i dobila je oko 1,3-1,4 miliona novih stanovnika. Od tog stanovništva tri četvrtine govorilo je albanski. Posle žestokih okršaja, računa se da je oko 20.000 Albanaca izgubilo život, a da je izbeglo ukupno 60.000 pripadnika muslimanske vere.
Odnosi između srpskog i albanskog stanovništva bili su trajno narušeni, a poverenje nikada kasnije nije uspostavljeno.
(...)
Odmah po početku Prvog balkanskog rata 1912. godine, srpska vojska je vrlo brzo ušla na teritoriju Kosova i ta oblast je, posle potpisivanja mira (zajedno sa Sandžakom i Makedonijom) pripojena srpskoj državi. Novine su tada bile prepune patriotskih usklika, govoreno je da je osvećeno Kosovo, da je ostvareno Lazarevo obećanje, da je obnovljena srpska srednjovekovna država, da je ostvarena zavetna misao... Patriotizmu u tom trenutku niko nije odoleo, čak ni večito cinični Jovan Skerlić. I sve je bilo svečano i patriotski, dok se nije postavilo pitanje kakav će se oblik vlasti uspostaviti u toj oblasti, dakle, pitanje slično onom na koje ni danas nema odgovora. Pokrenuta je tada u Narodnoj skupštini veoma zanimljiva rasprava na koju danas treba da se vratimo ako želimo da suštinski razmišljamo o veoma teškom pitanju: kako je Srbija za manje od veka uspela da izgubi jedan deo svoje teritorije, i to baš onaj za koji njeni najviši predstavnici tvrde da je svetinja?
Te 1913. godine, na ovo pitanje formulisan je odgovor koji je glasio „uređenje novih krajeva". Vladajuća stranka Nikole Pašića smatrala je da u novopirpojenim oblastima treba uvesti poseban, vojno-policijski režim. U skupštinskoj i javnoj raspravi predstavnici vlasti navodili su da stanovnici tih krajeva nisu dovoljno kulturni, da nisu dovoljno politički razvijeni, da se demokratski ustav Srbije ne može proširiti na te oblasti, jer njihovi stanovnici ne bi umeli da koriste prava koja bi dobili... Poslanici su se zabrinuto pitali šta bi se desilo kada bi stanovnici „novih krajeva" dobili jednako pravo glasa, kako bi to uticalo na odnose među političkim snagama u Srbiji, kako bi se to odrazilo na već uhodane odnose među strankama, da li bi moglo ugroziti vlast? Na pitanje opozicije u Skuštini da li vlast namerava da stanovnike „novih oblasti" nešto pita o obliku vlasti koji bi se odredio, jedan od najuticajnijih ideologa vladajuće stranke, Stojan Protić, rekao je: „Mi njih nismo pitali ni onda kad smo ih oslobađali, a onda će nam sigurno naša braća dopustiti da sa njima upravljamo pet do šest godina onako kao mi najbolje nađemo i zato što mi bolje tu stvar znamo, što smo stariji i zreliji, nemamo ih nikakvih razloga pitati kako treba da se oni upravljaju".
To pitanje podelilo je stranke u tadašnjoj Srbiji. Inače konzervativni naprednjaci tražili su da se Ustav Srbije odmah proširi na prisajedinjene oblasti, zalažući se za sazivanje „Velike skupštine" na kojoj bi se izvršila revizija ustava iz 1903. godine. Govorili su da je srpska demorkratija stavljena na probu i da Srbi moraju ostati dosledni protivnici teze o podeli na više i niže rase, čije su posledice i sami na sebi osećali. Suprotstavljajući se vladi, Samostalna radikalna stranka, pisala je tih dana u svom glasilu Odjek: „Radikali su polovinu Srbije proglasili za svoj pašaluk. Oni su preko svoga ministra unutrašnjih dela polovinu Srbije proglasili da nije Srbija i na toj teritoriji koju oni smatraju da nije spska zaveli su jedan režim po svojoj volji". Socijaldemokrati su bili najglasniji. U svojim Radničkim novinama pisali su: „Mogu se svakojake primedbe činiti turskoj ustavnosti, ali jedno je nesumnjivo: Srbija nije smela ulazeći u te krajeve ići nazad, već je trebala koračati napred - t.j. na mesto polovne i lažne ustavnosti Turske ona je trebala odmah zavesti pravu ustavnost, patrijarhalno-primitivnu opštinsku samoupravu razviti u modernu, dati prilike tom stanovništvu da oseti kako se nalazi u Jevropi, upravo: s njim se nije trebalo zavojevački postupati". Na vladino poređenje demokratije sa plivanjem, i argument da stanovništvo „novih krajeva" jednostavno još ne zna da pliva, socijaldemokrati su u Skupštini odogvarali: „Da li će dete ikada moći da nauči da pliva ako ne skoči u vodu?"
Ta vrhunski kvalitetna i zanimljiva pravna rasprava koja se mogla čuti 1913. godine u Skupštini (a kakvu nismo uspeli da čujemo poslednjih godina) nije urodila plodom: preglasavanjem je usvojena Uredba o novim krajevima kojom je na Kosovu uveden poseban vojno-policijski režim. To je značilo da ustav nije proširen na te krajeve srpske države, da građani nisu dobili ista prava koja su uživali srpski građani unutar starih granica. Ključnu ulogu u donošenju te odluke imali su zaverenici okupljeni oko Apisa i Crne ruke. Oni su, u stvari, bili ti koji su diktirali spoljnu politiku Srbije, oni su bili ti koji su u mnogo čemu bili jači od radikalske vlade koju su na vlast doveli posle ubistava poslednjih Obrenovića. Oni su kao neku vrstu svoga plena dobili novopripojene oblasti, u kojima njihova vlast nije imala nikavih granica.
Dodatan problem za stanovništvo tih oblasti bila je činjenica da policijski, vojni i civilni činovnici nisu bili raspoloženi da svojevoljno odlaze na službu u nove oblasti. Tamo se išlo najčešće po kazni. Službu su tamo dobijali uglavnom činovnici koji su bili kažnjavani, najčešće zbog korupcije ili fizičkog nasilja nad uhapšenicima. Bila je to kažnjenička, legionarska uprava koja je sprovodila ličnu vlast i koju niko nije kontrolisao. Ubrzo je došao Prvi svetski rat, pa stvaranje nove države koja do kraja svog postojanja nije uspela da usaglasi različite pravne i društvene sisteme koji su se, sticajem istorijskih okolnosti, u nju ulili. Stanovništvo „novih krajeva", stoga, sve do druge polovine 20. veka nije privuklo veću pažnju vladajućih krugova.
Zbog svega toga se danas čini da je Kosovo izgubljeno i pre nego što je dobijeno. „Izgubljeno" je zbog načina na koji se o njemu razmišljalo, zbog mesta koje je imalo u mitotvornoj nacionalnoj ideologiji, zbog nemogućnosti vladajućih elita da prihvate i razumeju realnost. U dvovekovnim pokušajima da „oslobode i ujedine srpski narod" i da stvore veliku nacionalnu državu, srbijanski državnici nisu umeli tim oblastima da i vladaju tako da novi stanovnici tu državu prihvate kao svoju. To je bio problem i sa proširenom Srbijom 1913. godine i sa svim kasnijim Jugoslavijama. Odnos prema „drugom" isključivao je toleranciju i ravnopravnost, pa su se sukobi onih koji su stalno pokazivali da su „prvi" i onih kojima je stalno dokazivano da su „drugi", mogli samo produbljivati.
(...)
Istorijsko pamćenje bilo je, zbog toga, važan faktor u sukobima na Kosovu 90-ih godina. Tadašnje nasilje treba posmatrati kao deo spirale mržnje na tom prostoru. I ponovo: to nije endemska mržnja, ona je istorijska. Nacionalizmi su hranili ratove, a ratovi nacionalizme. Podržavajući svoje istorijske mitove, nacionalne elite održavale su mržnju u „stalno gorućem stanju", jer im je ona obezbeđivala uspešnije vladanje u siromašnim i nejakim društvima. Malo je učinjeno da se stekne poverenje, da se formira moderna politika koja bi Srbima i Albancima omogućila uspostavljanje novog tipa odnosa, izmaknutog iz spirale koja ih je vukla u „konačni rat".
Bio je to samo deo bilansa „najpopularnijeg rata" u srpskoj istoriji. Izuzev isterivanja Turske sa većeg dela njenih balkanskih poseda, nijedno pitanje budućeg uređenja tog prostora nije rešeno, dok su mnoga novootvorena obrazovala temelj budućih sukoba. Ratovi koji su sledili delovali su kao fatalnost. A bili su, zapravo, samo logični. Oni zakonomerno proizlaze iz nacionalističkih ideologija. Jedan rat proizvodio je drugi, jer se cilj nije mogao postići. Usitnjavanje teritorija vodilo je daljem usitnjavanju. Zločin je vodio u novi zločin. To je jedina moguća posledica određenog tipa nacionalnih programa, koji su još u velikoj meri, i posle svih poraza, živi i u dobrom zdravlju.

I sve dok svest o potrebi širih integracija, zasnovanih na ekonomskim interesima, ne nadvlada nacionalne opsesije, terapije neće biti. Sve dok politika ne počne da se zasniva na sasvim izmenjenom sistemu vrednosti, u kome će život i prava pojedinaca, kao i razvoj društva i privrede, biti prioritetni ciljevi, ta društva gušiće se uvučena u vir nerazvijenosti i konflikata. A taj vir, kao što je poznato, vuče ih na samo dno.

postavite na |

Komentari (192)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

sentinel26 16:12 21.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

Druga (rezervna ) oslobodilačka brigada

Na plani na Jelici
Sastali se nesretnici
Sastali se pa govore
Tadićizam da obore

Da obore tadićizam
I uvedu koštunizam
Kolovodja zna se brate
Taj vojvoda od lopate

Pomaže mu bratsko lice
Kadripaša s Kačulice
Svoje ovce ostavio
I planinu pohodio

Sa njima je bivša nada
Majorica Novog Sada
Na jednom su tesne gaće
Ne zna jadan s njima šta će

Sad bi zvali od prilike
I vojvodu od kašike
Al’ on jadan kadar nije
Na noge mu bukagije

A pred njima što se sija
Staklena je ta tepsija
U nju zvezde sad gledaju
Šta im novo kazivaju

Hoće l’ skoro druzja doći
Pokazati svoje moći
Na poljima, drumovima
A Kozaci na konjima

Kada stignu tići sivi
Da se svaka dama divi
Povratiće to Kosovo
Odvajkada Srbinovo

21.marta, Ljeta Gospodnjeg 2010-og po Gregorijanskom
Na Bulevaru ŠaKTaDjilskom bb
S.26.

ivana23 16:13 21.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

Prokić ima pravu turu
Zadužen je za kulturu

Koji Prokic?

jaksa scekic 16:16 21.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

S26 il mogu da pitam nesto jer kad nesto ne znam onda pitam...(objavlejno u Blicu)

Udruženje Crnogoraca isključeno iz veća zajednica Kosova
Crnogorska demokratska stranka (CDS) Kosova saopštila je danas da je Udruženje Crnogoraca Kosova isključeno iz Konsultativnog veća za zajednice Kosova.
To veće deluje pri kabinetu predsednika Kosova i daje mogućnost predstavnicima zajednica da u početnoj fazi daju svoje komentare na zakonodavne i političke inicijative kosovskih vlasti.
CDS je saopštio da je crnogorska zajednica iz tog veća isključena "bez objašnjenja", odnosno da je predstavnicima te zajednice rečeno da je učinjena greška.
CDS ocenjuje da se "tim činom sa najvišeg nivoa vlasti u Prištini još jednom jasno i nedvosmisleno šalje poruka zvaničnoj Podgorici o tome šta misli kosovsko rukovodstvo o tamošnjim Crnogorcima i Crnoj Gori i kakve su im namere prema toj nacionalnoj zajednici".
"Na ovaj način se nastavlja dalja satanizacija Crnogoraca na Kosovu, dok vlast u Crnoj Gori nemuštim ćutanjem nikako ne doprinosi poboljšanju položaja crnogorske zajednice na Kosovu", navodi se u saopštenju.
Prema oceni CDS-a, cilj takvog odnosa prema kosovskim Crnogorcima je, pored ostalog, stvaranje ambijenta za progon malobrojnih preostalih pripadnika te zajednice.
"Za stvaranje takvog ambijenta direktnu odgovornost snose i neki albanski politički prvaci iz Crne Gore koji su govorom mržnje prema kosovskim Crnogorcima nedavno ovakav epilog i nagovestili", saopštio je CDS.
Ta partija je navela da je o opasnostima za crnogorsku zajednicu na Kosovu blagovremeno upozorila vlasti u Podgorici.
"Ta vlast je za kososvke Crnogorce zainteresovana, po svoj prilici, koliko i za lanjski sneg", ocenio je CDS Kosova.

Il su ovi iskljuceno Crnogorci Crnogorci-ili su to Crnogorci-Srbi,Srbi-Crnogorci....

Hvala na odgovoru

J

sentinel26 16:18 21.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

ivana23
Prokić ima pravu turu
Zadužen je za kulturu

Koji Prokic?

Sorry, taj je bio u jednoj drugoj pjesmi, pa je došlo do "ukrštanja"..

looping 16:22 21.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

Zakasnio si da te ubace u ediciju:
http://novosti-iz-bkd.blogspot.com/2008/11/edicija-savremena-crnogorska-knjievnost.html

sentinel26 16:29 21.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

jaksa scekic
S26 il mogu da pitam nesto jer kad nesto ne znam onda pitam...

Udruženje Crnogoraca isključeno iz veća zajednica Kosova
Crnogorska demokratska stranka (CDS) Kosova saopštila je danas da je Udruženje Crnogoraca Kosova isključeno iz Konsultativnog veća za zajednice Kosova.
To veće deluje pri kabinetu predsednika Kosova i daje mogućnost predstavnicima zajednica da u početnoj fazi daju svoje komentare na zakonodavne i političke inicijative kosovskih vlasti.
CDS je saopštio da je crnogorska zajednica iz tog veća isključena "bez objašnjenja", odnosno da je predstavnicima te zajednice rečeno da je učinjena greška.
CDS ocenjuje da se "tim činom sa najvišeg nivoa vlasti u Prištini još jednom jasno i nedvosmisleno šalje poruka zvaničnoj Podgorici o tome šta misli kosovsko rukovodstvo o tamošnjim Crnogorcima i Crnoj Gori i kakve su im namere prema toj nacionalnoj zajednici".
"Na ovaj način se nastavlja dalja satanizacija Crnogoraca na Kosovu, dok vlast u Crnoj Gori nemuštim ćutanjem nikako ne doprinosi poboljšanju položaja crnogorske zajednice na Kosovu", navodi se u saopštenju.
Prema oceni CDS-a, cilj takvog odnosa prema kosovskim Crnogorcima je, pored ostalog, stvaranje ambijenta za progon malobrojnih preostalih pripadnika te zajednice.
"Za stvaranje takvog ambijenta direktnu odgovornost snose i neki albanski politički prvaci iz Crne Gore koji su govorom mržnje prema kosovskim Crnogorcima nedavno ovakav epilog i nagovestili", saopštio je CDS.
Ta partija je navela da je o opasnostima za crnogorsku zajednicu na Kosovu blagovremeno upozorila vlasti u Podgorici.
"Ta vlast je za kososvke Crnogorce zainteresovana, po svoj prilici, koliko i za lanjski sneg", ocenio je CDS Kosova.
Il su ovi iskljuceno Crnogorci Crnogorci-ili su to Crnogorci-Srbi
Hvala na odgovoru
J

Ovo nije citat originala "odluke" već saopštenje političke organizacije, koje osim političkih ima i (ružne ) nacionalne boje.

Istine i elementarne novinarske pristojnosti radi - vaše pitanje je pogrešno adresirano.
Adrese su:
1) Prvo onome koji je (ako je zaista ) donio takvu odluku ?
pa onda
2) Onome na koga se ta odluka odnosi.

U zavisnosti od odgovora sa adresa pod 1) i 2) može se postavljati i pitanje nekome trećem koji je eventualno involviran..

Ja nijesam advokat ni onima pod 1. ni ovijema pod t. 2.

looping 16:34 21.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

Crna Gora priznaje samo Crnogorce (ove ili one) u Crnoj Gori.

jaksa scekic 16:35 21.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

sentinel26
jaksa scekic
S26 il mogu da pitam nesto jer kad nesto ne znam onda pitam...

Udruženje Crnogoraca isključeno iz veća zajednica Kosova
Crnogorska demokratska stranka (CDS) Kosova saopštila je danas da je Udruženje Crnogoraca Kosova isključeno iz Konsultativnog veća za zajednice Kosova.
To veće deluje pri kabinetu predsednika Kosova i daje mogućnost predstavnicima zajednica da u početnoj fazi daju svoje komentare na zakonodavne i političke inicijative kosovskih vlasti.
CDS je saopštio da je crnogorska zajednica iz tog veća isključena "bez objašnjenja", odnosno da je predstavnicima te zajednice rečeno da je učinjena greška.
CDS ocenjuje da se "tim činom sa najvišeg nivoa vlasti u Prištini još jednom jasno i nedvosmisleno šalje poruka zvaničnoj Podgorici o tome šta misli kosovsko rukovodstvo o tamošnjim Crnogorcima i Crnoj Gori i kakve su im namere prema toj nacionalnoj zajednici".
"Na ovaj način se nastavlja dalja satanizacija Crnogoraca na Kosovu, dok vlast u Crnoj Gori nemuštim ćutanjem nikako ne doprinosi poboljšanju položaja crnogorske zajednice na Kosovu", navodi se u saopštenju.
Prema oceni CDS-a, cilj takvog odnosa prema kosovskim Crnogorcima je, pored ostalog, stvaranje ambijenta za progon malobrojnih preostalih pripadnika te zajednice.
"Za stvaranje takvog ambijenta direktnu odgovornost snose i neki albanski politički prvaci iz Crne Gore koji su govorom mržnje prema kosovskim Crnogorcima nedavno ovakav epilog i nagovestili", saopštio je CDS.
Ta partija je navela da je o opasnostima za crnogorsku zajednicu na Kosovu blagovremeno upozorila vlasti u Podgorici.
"Ta vlast je za kososvke Crnogorce zainteresovana, po svoj prilici, koliko i za lanjski sneg", ocenio je CDS Kosova.
Il su ovi iskljuceno Crnogorci Crnogorci-ili su to Crnogorci-Srbi
Hvala na odgovoru
J

Ovo nije citat originala "odluke" već saopštenje političke organizacije, koje osim političkih ima i (ružne ) nacionalne boje.

Istine i elementarne novinarske pristojnosti radi - vaše pitanje je pogrešno adresirano.
Adrese su:
1) Prvo onome koji je (ako je zaista ) donio takvu odluku ?
pa onda
2) Onome na koga se ta odluka odnosi.

U zavisnosti od odgovora sa adresa pod 1) i 2) može se postavljati i pitanje nekome trećem koji je eventualno involviran..

Ja nijesam advokat ni onima pod 1. ni ovijema pod t. 2.

ja sam Vas samo pitao kao dobrog poznavaoca Crnogorske politicke scene, a samo me je zanimalo ako znate, il je to neko originalno CG udruzenje, ili je to udruzenje osnovano iz BGD.
Posto ne znate, izvinjavam na smetnji

S postovanjem

J

ana_radmilovic 16:59 21.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

jaksa scekic

il je to neko originalno CG udruzenje, ili je to udruzenje osnovano iz BGD.

originalno udruženje osnovano pre oko godinu dana na kosovu, a ti ljudi žive u čaglavici

(sad ja ne znam jel ti stvarno pitaš ili se vas dvojica prepirete, al eto da kažem, ako te je stvarno zanimalo i ako nisi znao)

jaksa scekic 17:02 21.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

ana_radmilovic
jaksa scekic

il je to neko originalno CG udruzenje, ili je to udruzenje osnovano iz BGD.

originalno udruženje osnovano pre oko godinu dana na kosovu, a ti ljudi žive u čaglavici

(sad ja ne znam jel ti stvarno pitaš ili se vas dvojica prepirete, al eto da kažem, ako te je stvarno zanimalo i ako nisi znao)

Hvala puno, stvarno me je zanimalo, jer ako je tako, i ako je odluka tacna, to me je malo zbunilo

pozdrav

J

sentinel26 21:42 21.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

Pitanje br. 1 i odgovor :

jaksa scekic

Il su ovi iskljuceno Crnogorci Crnogorci-ili su to Crnogorci-Srbi
Hvala na odgovoru J

Ovo nije citat originala "odluke" već saopštenje političke organizacije, koje osim političkih ima i (ružne ) nacionalne boje.
Istine i elementarne novinarske pristojnosti radi - vaše pitanje je pogrešno adresirano.
Adrese su:
1) Prvo onome koji je (ako je zaista ) donio takvu odluku ?
pa onda
2) Onome na koga se ta odluka odnosi.
U zavisnosti od odgovora sa adresa pod 1) i 2) može se postavljati i pitanje nekome trećem koji je eventualno involviran..
Ja nijesam advokat ni onima pod 1. ni ovijema pod t. 2.

Da vam dopunim prethodni odgovor - vijest je lažna - takva odluka ne postoji.
Nema ničijeg i nikakvog "isključivanja"..

Prema tome i sve priče u vezi te "odluke" gube svaki smisao i potrebu za komentarisanjem ili garnirunga plasiranog uz istu.

Nažalost, štetne posljedice koje su nastale ili su mogle nastati nijesu nikakva kolateralna šteta već ciljana meta..

Pitanje br. 2.

... samo me je zanimalo ako znate, il je to neko originalno CG udruzenje, ili je to udruzenje osnovano iz BGD.
Posto ne znate, izvinjavam na smetnji
S postovanjem
J

Ovo pitanje se bitno razlikuje od prethodnog - nijeste pominjali osnivače i Beograd.

Koliko je meni poznato u osnivanju udruženja i stranke nije učestvovala vlast Srbije, tj. Beograd.

Poveći broj tih ljudi, sve bivši državljani i gradjani Srbije već 11 godina žive kao izbeglice - u drugoj državi a njihova Srbija ih se nije sjetila ni da ih pita da li žele da se vrate na Kosovo kada bude ponovo "oslobodjeno", ni da ih pita kako su, da li im nešto treba..

21.marta, Ljeta Gospodnjeg 2010-og po Gregorijanskom
Na Bulevaru ŠaKTaDjilskom bb
S.26.

jaksa scekic 21:47 21.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

sentinel26
Pitanje br. 1 i odgovor :

jaksa scekic

Il su ovi iskljuceno Crnogorci Crnogorci-ili su to Crnogorci-Srbi
Hvala na odgovoru J

Ovo nije citat originala "odluke" već saopštenje političke organizacije, koje osim političkih ima i (ružne ) nacionalne boje.
Istine i elementarne novinarske pristojnosti radi - vaše pitanje je pogrešno adresirano.
Adrese su:
1) Prvo onome koji je (ako je zaista ) donio takvu odluku ?
pa onda
2) Onome na koga se ta odluka odnosi.
U zavisnosti od odgovora sa adresa pod 1) i 2) može se postavljati i pitanje nekome trećem koji je eventualno involviran..
Ja nijesam advokat ni onima pod 1. ni ovijema pod t. 2.

Da vam dopunim prethodni odgovor - vijest je lažna - takva odluka ne postoji.
Nema ničijeg i nikakvog "isključivanja"..

Prema tome i sve priče u vezi te "odluke" gube svaki smisao i potrebu za komentarisanjem ili garnirunga plasiranog uz istu.

Nažalost, štetne posljedice koje su nastale ili su mogle nastati nijesu nikakva kolateralna šteta već ciljana meta..

Pitanje br. 2.

... samo me je zanimalo ako znate, il je to neko originalno CG udruzenje, ili je to udruzenje osnovano iz BGD.
Posto ne znate, izvinjavam na smetnji
S postovanjem
J

Ovo pitanje se bitno razlikuje od prethodnog - nijeste pominjali osnivače i Beograd.

Koliko je meni poznato u osnivanju udruženja i stranke nije učestvovala vlast Srbije, tj. Beograd.

Poveći broj tih ljudi, sve bivši državljani i gradjani Srbije već 11 godina žive kao izbeglice - u drugoj državi a njihova Srbija ih se nije sjetila ni da ih pita da li žele da se vrate na Kosovo kada bude ponovo "oslobodjeno", ni da ih pita kako su, da li im nešto treba..

21.marta, Ljeta Gospodnjeg 2010-og po Gregorijanskom
Na Bulevaru ŠaKTaDjilskom bb
S.26.

Hvala kolega, to je kolegijalnost za primer , nadam se da cu nekad moci da vam uzvratim uslugu.
Ergo, Blic je objavio dezinformaciju, hvala na upozorenju

Pozdrav

J

Sad vidim da je beta objavila i novina danas stavila na web sajt. bas cudno

ana_radmilovic 07:34 22.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

sentinel26

Poveći broj tih ljudi, sve bivši državljani i gradjani Srbije već 11 godina žive kao izbeglice - u drugoj državi a njihova Srbija ih se nije sjetila ni da ih pita da li žele da se vrate na Kosovo kada bude ponovo "oslobodjeno", ni da ih pita kako su, da li im nešto treba..

postoji samo jedan mali problem - ovo, naime, nije istina.
udruženje su osnovali crnogorci koji nisu izbeglice, koji su bili deklarisani kao srbi do pre izvesnog vremena, pa su neki od njih čak bili i veoma dobri drugari sa željkom ražnjatovićem, koji su, i nakon što su promenili mišljenje ostali da žive u srpskoj sredini, tj u čaglavici i koji drže porodično jedan restoran u koji navraćaju albanci, srbi i ostali medjunarodni djavoli, na kraju - vrlo prijatno društvo, koje je osnovalo udruženje pre godinu dana, a zatim se podelilo u 2 frakcije. nisam ih čula nešto više od pola godine ali potrebno mi je oko 5 minuda da se raspitam dokle su stigli u ovom poslu (ali sada nije ni 8 sati pre podne, pa ću malo sačekati).

p.s,

jedan od njih je bio i direktor kulturnog centra u kosovakoj mitrovici pre rata (kulturno centar ostao u južnom delu grada - taj je baš fin čovek, pričao mi je zanimljive stvari o djakovici iz vrmena kada su tamo živeli neki fini i učeni srbi i crnogorci)

mikimedic 11:25 22.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

Poveći broj tih ljudi, sve bivši državljani i gradjani Srbije već 11 godina žive kao izbeglice - u drugoj državi a njihova Srbija ih se nije sjetila ni da ih pita da li žele da se vrate na Kosovo kada bude ponovo "oslobodjeno", ni da ih pita kako su, da li im nešto treba..

zaista ne razumem na sta se ovo odnosi -- ko su bivsi drzavljani i odakle su izbegli?

sentinel26 11:48 22.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

ana_radmilovic
sentinel26

Poveći broj tih ljudi, sve bivši državljani i gradjani Srbije već 11 godina žive kao izbeglice - u drugoj državi a njihova Srbija ih se nije sjetila ni da ih pita da li žele da se vrate na Kosovo kada bude ponovo "oslobodjeno", ni da ih pita kako su, da li im nešto treba..

postoji samo jedan mali problem - ovo, naime, nije istina.
udruženje su osnovali crnogorci koji nisu izbeglice, koji su bili deklarisani kao srbi do pre izvesnog vremena, pa su neki od njih čak bili i veoma dobri drugari sa željkom ražnjatovićem, koji su, i nakon što su promenili mišljenje ostali da žive u srpskoj sredini, tj u čaglavici i koji drže porodično jedan restoran u koji navraćaju albanci, srbi i ostali medjunarodni djavoli, na kraju - vrlo prijatno društvo, koje je osnovalo udruženje pre godinu dana, a zatim se podelilo u 2 frakcije. nisam ih čula nešto više od pola godine ali potrebno mi je oko 5 minuda da se raspitam dokle su stigli u ovom poslu (ali sada nije ni 8 sati pre podne, pa ću malo sačekati).
p.s,
jedan od njih je bio i direktor kulturnog centra u kosovakoj mitrovici pre rata (kulturno centar ostao u južnom delu grada - taj je baš fin čovek, pričao mi je zanimljive stvari o djakovici iz vrmena kada su tamo živeli neki fini i učeni srbi i crnogorci)

Gospodjo iako vi mislite da ste majstor manipulacije, istina još daleko od ovih koji su izmislili onu laž ("vijest" ) ipak nećete se mnogo proslaviti u tome.

Ja nijesam pominjao ni osnivače niti mjesto osnivanja niti me to interesuje.
Uostalom i "vaši" podaci su iz rekla-kazala i iz novina i nijesu iz zvaničnog registra udruženja niti stranke koji izbjegavate da pomenete.

Moj tekst se odnosi isključivo na članove udruženja i članove političke stranke prije svega koji se nalaze i žive kao izbjeglice u Crnoj Gori, a koji su imali srpsko državljanstvo i bili gradjani Srbije i za koje se Srbija nijednom u ovih 11 godina nije interesovala, jer joj to i nije u skladu sa sadašnjom politikom.

Moj tekst se ne odnosi na one koji sa Kosova nijesu odlazili u bježaniju, a kojih takodje ima i u udruženju i u stranci.

Činjenica da je za vd predsjednika stranke postavljen čovjek iz Bara koji ne živi na Kosovu neće mnogo pomoći ni udruženju ni stranci (CDS ) ali ni onima koji finansiraju proizvodnju takvih lažnih vijesti..

Stranku i udruženje će u Savjetu moći da zastupa samo lice koje živi na Kosovu i zbog takvog stava treba dati podršku predsjedniku Kosova.

Zanimljivo da za vas nema nikakvog značaja kako i gdje je nastala - proizvedena lažna informacija..

Nasuprot tome, imate tačnu "evidenciju" kako su se "osnivači" deklarisali u nacionalnom smislu na popisima a iz rezervnog džepa ste "izvukli" i Arkana (a tvrdili su da on nije boravio na Kosovu ) a u želji difamacije udruženja i stranke koju i ne pominjete..

22.marta, Ljeta Gospodnjeg 2010-og po Gregorijanskom
Na Bulevaru ŠaKTaDjilskom bb
S.26.

ana_radmilovic 18:07 22.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

sentinel26

Gospodjo iako vi mislite da ste majstor manipulacije, istina još daleko od ovih koji su izmislili onu laž ("vijest" ) ipak nećete se mnogo proslaviti u tome.

Ja nijesam pominjao ni osnivače niti mjesto osnivanja niti me to interesuje.
Uostalom i "vaši" podaci su iz rekla-kazala i iz novina i nijesu iz zvaničnog registra udruženja niti stranke koji izbjegavate da pomenete.

Moj tekst se odnosi isključivo na članove udruženja i članove političke stranke prije svega koji se nalaze i žive kao izbjeglice u Crnoj Gori, a koji su imali srpsko državljanstvo i bili gradjani Srbije i za koje se Srbija nijednom u ovih 11 godina nije interesovala, jer joj to i nije u skladu sa sadašnjom politikom.

Moj tekst se ne odnosi na one koji sa Kosova nijesu odlazili u bježaniju, a kojih takodje ima i u udruženju i u stranci.

ne znam zašto mislite da imam potrebu da manipulišem na temu cg stranaka na kosovu, ali neka vam bude.
ja nisam razumela iz vaših prethodnih komentara da vaz zanimaju isključivo udruženja onih crnogovaraca koji su izbegli sa kosova, jer da sam tako razumela ne bih pisala o poznatom restoranu "ćao" u čaglavici koji je vlasništvo jedne od porodica čiji neki članovi imaju učešća u osnivanju udruženja i stranke.
inače, na kosovu postoje dve crnogorske stranke i jedno udruženje crnogoraca.
ne znam da li se bave samo crnogorcima koji su ostali na kosovu ili i onima koji su izbegli, kao što ne znam da li se svima njima bavi država crna gora i o tome nisam ni pisala. ne znam ni da li imaju problema sa administracijom, i ni o tome nisam pisala.
samo sam rekla da znam neke od njih i da znam da imaju udruženje i stranke (jedna narodna druga demokratska) bez ikakve namere da o tome diskutujem. posebno ne sa vama.

mikimedic 20:38 22.03.2010

Re: Vječna borba za Kosovo

Moj tekst se odnosi isključivo na članove udruženja i članove političke stranke prije svega koji se nalaze i žive kao izbjeglice u Crnoj Gori,

ja koliko znam oni u crnoj gori imaju status raseljenih lica, a ne izbeglica, i voleo bih da mi sentinel objasni zasto.

a koji su imali srpsko državljanstvo i bili gradjani Srbije i

zar su ga izgubili?

Inner Party 16:48 21.03.2010

Serbia 2.0

Prvi je na pitanju Kosova pao Milosevic, ali on je bar isao da ratuje za Kosovo i bio u tom ratu porazen, vojska je odatle otisla i narod ostao da malo po malo nestaje

Onda je na pitanju Kosova pao Kostunica, verovatno zato sto iza njegovih mudrih reci nije stajalo nista drugo - ni vojska, ni politicka podrska, ni volja naroda.

Jednog dana ce na pitanju Kosova pasti i Tadic, jer ce narod umesto Kosova najverovatnije ipak izabrati EU perspektivu (iako je isto tako najverovatnije da taj odabir nece znaciti puno za brzi ulazak Srbije u EU)

Konacno, po padu Tadica, na vlast ce doci Korac (Ili vec Jovanovic, ili Pesicka, nije vazno) koji ce uz pomoc Dubravke Stojanovic ovom narodu da objasni da Kosovo nije nase, da nikada nije bilo nase, da smo vrsili zlocine da bi uzeli nesto sto nije nase, i sve u tom smislu... To ce posle uci u udzbenike i za par decenija sve ovo ce biti samo nocna mora. Nastace jedan novi srpski narod i Srbija ce biti u EU.

I svaka nam* cast onda!

*Ali pazite, ne nama svaka cast, vec svaka cast onom novom srpskom narodu, onom srpskom narodu koji je, osvescen, u EU. Ovo sada je samo nocna mora...

Neues aus der Nachbarschaft 17:17 21.03.2010

Re: Serbia 2.0

Ok, sad znamo kako bi izgledala upgradovana Srbija po Koracu, a kako bi izgledala verzija koja bi bila user friendly za tebe i jel bi u njoj 'mudre' Kostunicine reci imale neku ulogu?

adam weisphaut 18:26 21.03.2010

Re: Serbia 2.0

Prvi je na pitanju Kosova pao Milosevic, ali on je bar isao da ratuje za Kosovo i bio u tom ratu porazen, vojska je odatle otisla i narod ostao da malo po malo nestaje

Dignimo mu spomenik zbog toga!

freehand 19:12 21.03.2010

Re: Serbia 2.0

A gde je to, izvinite, "Milošević išao da ratuje"?
Taj mi je detalj nepoznat. Kao ona čuvena rečenica Gospoje sa cvetom u kosi i Legijom za pojasom - (parafraziram) kako "Njen sin, u vreme bombardovanja, u uniformi štiti svoj grad i svoju malu porodicu"?! A dotični nepomenik naoružan motornom testerom i sa buljukom kriminalaca oko sebe ganja otporaše po Požarevcu.

Takođe, nije Koštunica pao zbog Kosova. On, jadan, valjda ništa drugo nije mogao da smisli sem da ponavlja "Kosovo, Kosovo, Kosovo...", dok ga nije ogadio svima oko sebe. Malo mi je falilo da se prijavim kao dobrovoljac da potpišem tu nezavisnost, samo da ga ne slušam više.
Čak ni te "mudre reči", koje priznajem da nisam čuo, niti mogu i naslutiti šta bi mogle biti.

Ne vidim ni zašto bi Tadić "pao" zbog Kosova.
Niti je on oko toga zapenio kao prethodnici, niti pored postojećeg Ustava ima neku manevarsku širinu da bude mnogo kreativan. A i zašto bi?
E onda, čak i da se zbude taj "pad", nemam dovoljno mašte da kao naslednike zamislim Koraća, Jovanovća ili Pešićku.
Može da bude samo već viđeno, mnim.

Tako da, ako se sa mnom složite, možete slobodno tužbalicu/naricaljku sa kraja posta izbrisati ili zameniti nekim veselijim motivom.

mariopan 20:37 21.03.2010

Re: Serbia 2.0

Šta bi onda bilo rešenje za Region, Balkan, Srbiju i Mirne Frustrirane Nevine Susede?

Verovatno da se Srbija rasparča, da se svakoj Frustriranoj Naciji & Državi iz okruženja prilepi jedan deo Srbije kao flaster na ljutu ranu frustracije , da poljubimo da brže prođe - i miran Balkan, Evropa, Region i Kosovo?

Ili možda bolje ne?
Možda bi se oni onda poklali oko flastera?

liricar 22:10 21.03.2010

I evropa i region i kosovo

Gradjanima srbije treba pruzati veru u pre svega opstanak nacije u svakom smislu te reci. Uvek je moguce izdejstvovati resenje koje je u skladu sa nasim interesom, sa interesom srbije. Pitanje je da li treba da se odreknemo kosova ili ne? Da li neko treba iskreno da kaze sta misli o tome ili ne. Kako izaci iz ovog teskog i komplikovanog medjunarodnog polozaja u kome se srbija nalazi.
Po mom misljenju, svaki racionalan covek bi priznao da smo mi srbi odgovorni za to sto je polozaj kosova, nase juzne pokrajine, danas takav kakav je. To je prosto razmisljanje u vidu neke dedukcije. Da, za srbiju je dobro da se rasvetljava koje su to konkretne stvari koje smo pogresno uradili, a koje su za posledicu imale to da je polozaj kosova danas takav. Za to su nam najpotrebnjiji oni najumniji i najmoralniji u nasoj zemlji, najobrazovaniji takodje, koji bi osvetljivali nase greske pred nama samima, pa bi nam na taj nacin promenili svest u boljem pravcu i sprecili da u buducnosti budemo naivni, brzopleti ili da prosto ponavljamo iste greske. Da li je to samo utopija? Koliko smo mi uopste suverena zemlja? Pa i kada bi bili suvereni ili u potpunosti suvereni, sta je garancija da bi tada imali postenu vlast, da bi oni koji bi tada, ako sada nismo potpuno suvereni, vladali srbijom, to radili posteno? Ima li srbija mehanizme, na kraju krajeva, tradiciju, koja bi i tada omogucila da kao nacija idemo u zdravom smeru i da se krecemo pametno? Uopste, odakle poceti, sta je tacno problem, da li je moguce ili ne, sve je to u srbiji maglovito. Kao da se na nas, gradjane srbije, spustila nekakva magla u vidu krize identiteta. Duhovne krize, krize koja bi se recima mogla opisati, ko smo u stvari mi?
Ako bi se krenulo od pretpostavke da je srbija u ovom trenutku bez kontrole nad kosovom zbog lose vodjene nacionalne politike, a izgleda je to razlog, ja dublji od tog ne vidim, onda se automatski otvaraju mnoga pitanja. Zasto se ratovalo u bosni i u hrvatskoj, da li su razlozi za to bili da tako kazem realni, da li se moralo tamo ratovati. Zasto smo toliku energiju kao nacija usmeravali na republiku srpsku krajinu i delove bosne, na ratovanje, na sve ono sto je obelezilo politiku Slobodana Milosevica? Da li je za sve to kriv iskljucivo Milosevic, da li je za svo zlo u kom je srbija danas kriv iskljucivo pokojni Milosevic? Po mom misljenju, on nije iskljucivi krivac.
Ne znam da li je uzrok svog ovog danasnjeg zla mozda potpuno banalan ili je uzrok presirok i predubok i zalazi duboku, u nasu srpsku istoriju?
Ja licno smatram da bez obzira na sve breme koje nosi danasnje vreme, mi srbi ne bi trebalo da zaboravimo na kosovo i smatram da bi trebalo da se borimo, da radimo za to da kosovo sto pre opet, na svaki nacin postane nase.

antonacci 00:21 22.03.2010

Re: I evropa i region i kosovo

Gradjanima srbije treba pruzati veru u pre svega opstanak nacije u svakom smislu te reci.

Kome je potreban opstanak nacije ako naciju čine zatucani i gladni ljudi puni mržnje i prezira prema drugima?

Nije li pre nacionalne osvešćenosti pametnije imati ekonomsku stabilnost, dobro uređenu pravnu državu, dobro obrazovanje? Još važnije - dobre odnose sa susedima, uređeno društvo gde se poštuju ljudska prava i gde se, na primer, Albanci ne smatraju nižom vrstom?

Predrag Brajovic 00:39 22.03.2010

Re: I evropa i region i kosovo

antonacci
Kome je potreban opstanak nacije ako naciju čine zatucani i gladni ljudi puni mržnje i prezira prema drugima?

Не постоје нације препариране благородним и свеприхватајућим алтруизмом. Све су оне, мање-више, у некаквом наоштреном односу најпре према својим суседима. Свака нација се пројектује и утврђује у односу према другим нацијама; ређе то утврђивање почива на односу према самој себи. Хоћу да кажем: не верујем да на свету постоји нација која неку другу не сматра нижом врстом. Једноставно, тако је.

Чини ми се да као што је немогуће укинути индивидуалност, једнако тако је немогуће укинути националност. Бар док носимо овај историјски пртљаг који носимо.

antioksidant 15:45 22.03.2010

Re: I evropa i region i kosovo

Чини ми се да као што је немогуће укинути индивидуалност, једнако тако је немогуће укинути националност

smatras da je nacionalni identitet neophodan za "potpunost" ljudskog bica?

nenadvnikolic 16:06 22.03.2010

Re: I evropa i region i kosovo

То се, рецимо, тврди и у књизи коју је објавио Иван Чоловић: [url=http://www.bibliotekaxxvek.com/index.php?option=com_content&view=article&id=148&catid=90&Itemid=88][/url]

Predrag Brajovic 21:00 22.03.2010

Re: I evropa i region i kosovo

antioksidant
Чини ми се да као што је немогуће укинути индивидуалност, једнако тако је немогуће укинути националност

smatras da je nacionalni identitet neophodan za "potpunost" ljudskog bica?

Извини, АО, што ти нисам раније одговорио, стигао ми био неки шлепер његушке пршуте па сам морао да га истоварим.

Дакле, одговор је: да.

Мислим, можемо сад ми ту да бистримо филозофију над наднационалном идентитетом (један аутор се о њему веома прегнантно исказао стиховима: Земљане, јаране...), али у природи човека је идентификација: породична, племенска, регионална, национална... Она увек делом почива на неким заједничким маркерима (ево, истим редоследом, предлога за њих, како ми шта падне на памет: бркати ђедо; заједничка слава и пешке досежна територија; каква "заједничка" карактерна особина; историјски преломни тренуци који размеђују народе и територије). Наш Земљан-јаран те заједничке маркере није још досегао. (И ЕУ има те проблеме, погледај апстрактну заставу и безличност новчаница; људи се нерадо везују за апстракције, стране су им, па увек траже неки симболични лик кроз који се пројектује тај апстрактни садржај.) И не обећава да ће то бити у скорије доба. Пустити човека да се формира на пустопољини апстрактних, идеалних вредности, без неког познатог лика који ће му их мање приметно пренети, прилично је захтеван став. Не и недосежан, али за већину човечанства ипак предалек. Јер човечанство увек лакше препознаје своју Љовисну, него апстрактну вредност љубавних идеала.

Извини, мало сам збркан, онај шлепер пршута ме преморио.

Него, лакше бисмо ми направили нашег Земљанина ако би се стварно указао неки Јупитеријанац. Јер бисмо могли да пројектујемо да смо ми Земљани оно што Јупитерајанци управо нису. Пројекција према другом је лагоднија него она према самом себи. А у свему овоме има неке енергетске економије и штедљивости.

Да за крај ипак цитирам поменутог песника-аутора о томе како пролази тај сусрет различитих националних и планетарних врста: Немој да те страх од мене, патимо због исте жене. Кад ово разумемо нећемо се једни других бојати...

Jelena Gall 21:50 22.03.2010

Re: I evropa i region i kosovo

Немој да те страх од мене, патимо због исте жене. Кад ово разумемо нећемо се једни других бојати...

ali čudno, pomenuo si čak i đedu, a izostavio si jezik! je l' i to zbog pršuta, njeguškog? ili je zbog pršute, njeguške?

Predrag Brajovic 22:04 22.03.2010

Re: I evropa i region i kosovo

Jelena Gall
ali čudno, pomenuo si čak i đedu, a izostavio si jezik!

Знаш шта, овде ми се не уклапа у концепт: један језик, а толико нација ;-)

Jelena Gall 22:13 22.03.2010

Re: I evropa i region i kosovo

Predrag Brajovic
Jelena Gall
ali čudno, pomenuo si čak i đedu, a izostavio si jezik!

Знаш шта, овде ми се не уклапа у концепт: један језик, а толико нација ;-)

sad mi još samo reci: SRPSKI jezik, pa ću i ja demonstrativno i konačno da se oprostim s blogom! :)

Predrag Brajovic 22:33 22.03.2010

Re: I evropa i region i kosovo

Jelena Gall
<...> pa ću <...> demonstrativno i konačno da se oprostim s blogom! :)

Захвалан сам ти што ниси ;-)

antioksidant 21:13 23.03.2010

Re: I evropa i region i kosovo

Извини, АО, што ти нисам раније одговорио

одговор увек стиже на време а ја још увек чекам одговор на моје питање. наиме, слажем се да је "у природи човека идентификација" али...
национална? питање је било фокусирано баш на националној идентификацији (тј неопходности националног идентитета) а ту изгледа још увек не комуницирамо. зашто је у природи човека баш национална идентификација? у ствари да будем прецизнији: да ли је у природи човека неопходна баш национална идентификација?
уобичајена? у садашњем тренутку вероватно да. али уобичајена свакако не значи неопходна.
не знам како би се правилно очитали маркери националног идентитета ако су родитељи различите националности (наравно ја не уводим као обавезан услов ни различит пол али хајдемо о томе други пут)? постоје наравно више одговора:
- дете је по националности исто као један од родитеља,
- дете је по националности исто као други од родитеља и
- дете је по националности данас једно сутра друго,
- дете је по националности нешто сасвим треће,
- дете је национално потпуно незаинтересовано
- ...
да завршим (овога пута коментаром на твоју реченицу а не питањем)

Чини ми се да као што је немогуће укинути индивидуалност, једнако тако је немогуће укинути националност.

слажем се по питању индивидуалности. без ње нема човека. а слажем се и по питању укидања националности. њу је немогуће укинути. али је сасвим лепо могуће бивствовати и као човек постојати и без ње.
поздрав

Predrag Brajovic 21:43 23.03.2010

Re: I evropa i region i kosovo

antioksidant
њу је немогуће укинути. али је сасвим лепо могуће бивствовати и као човек постојати и без ње.

Зашто је неопходна национална идентификација, питаш? Па зато што су нам историјске структуре њу понудиле, нису неку другу... Иначе, оно остало што спомињеш су лепе и красне ствари. И неспорне. Али... доступне су тек мањини. већини су оне превелико бреме.

И теби поздрав.

antioksidant 08:39 24.03.2010

Re: I evropa i region i kosovo

И теби поздрав.

ja se nadao pozivu na pršutu a dobih otpozdrav :)))

.....
inače, čini mi se da pričamo o istim stvarima

antioksidant
да ли је у природи човека неопходна баш национална идентификација?
уобичајена? у садашњем тренутку вероватно да. али уобичајена свакако не значи неопходна.

Predrag Brajovic
Иначе, оно остало што спомињеш су лепе и красне ствари. И неспорне. Али... доступне су тек мањини. већини су оне превелико бреме.

sentinel26 22:26 21.03.2010

Borac za Kosovo

jaksa scekic 22:43 21.03.2010

Re: Borac za Kosovo

sentinel26

Kolega, pa najzad ste nasli nesto sto CG i Srbija ima zajednicko

Politika - Četvrtak, 03. septembar 2009. godine
PREDSJEDNIK CRNE GORE U TRIPOLIJU PRISUSTVOVAO PROSLAVI 40 GODINA LIBIJSKE REVOLUCIJE
Crna Gora i Libija kroz partnerstva mogu unaprijediti ekonomsku saradnju

Šansu za unapređenje privredne saradnje treba tražiti u izuzetno bogatim resursima Crne Gore, kada je u pitanju čista voda i, sa druge strane, u velikim zalihama nafte koje posjeduje Libija

Tripoli, 2. septembra - Predsjednik Crne Gore Filip Vujanović je na kraju posjete Libiji, gdje je prisustvovao proslavi 40 godina libijske oslobodilačke revolucije, rekao da sadržajnu državnu komunikaciju Crne Gore i Libije treba iskoristiti za uspostavljanje partnerstava i afirmaciju potrebe unapređenja ekonomske saradnje.

»Očekujem da će se kroz intenzivnu komunikaciju dvije države učiniti sve da Crna Gora i Libija ostvare maksimalna partnerstva«, kazao je predsjednik.

Predsjednik se u Tripoliju sastao i sa brojnim libijskim zvaničnicima.

”Zajednička je procjena da prostor za saradnju postoji u partnerstvima, a kao oblasti za unapređenje ekonomske saradnje izdvajaju se pomorstvo, turizam i vodoprivreda“, naveo je crnogorski predsjednik.

Prema njegovim riječima, šansu za unapređenje privredne saradnje treba tražiti i u izuzetno bogatim resursima Crne Gore, kada je u pitanju čista voda, kao i, sa druge strane, u velikim zalihama nafte koje posjeduje Libija.

Predsjednik očekuje da će skora posjeta libijskih predstavnika Crnoj Gori doprinijeti pospješenju privredne saradnje dvije države. Ministar industrije, ekonomije i trgovine Libije Mohamed Alhanjig, kazao je juče, u razgovoru sa Vujanovićem, da očekuje skori susret privrednih delegacija dvije države, jer postoji veliki prostor za jačanje saradnje u mnogim oblastima.

Predsjednik Vujanović je podsjetio da je Libija bila jedan od najznačajnijih privrednih partnera bivše Jugoslavije.

Proslavi u Tripoliju prisustvovali su predsjednik Srbije Boris Tadić i predsjednik Predsjedništa Bosne i Hercegovine, Željko Komšić.

»Očigledna je namjera svih nas da, koristeći višedecenijsku dobru komunikaciju i prijateljstvo Libije i nekadašnje Jugoslavije, učinimo sve da obnovimo ekonomsku saradnju«, kazao je Vujanović. Prema njegovim riječima, treba obezbijediti sve kako bi se bogati resursi saradnje maksimalno stavili u funkciju.

Vujanović je podsjetio da je Libija zemlja sa ogromnim kapitalom i velikim investicijama, u kojoj posluju najveće svjetske kompanije.

„Prisustvo velikog broja svjetskih državnika na proslavi u Tripoliju pokazuje želju svijeta da sa Libijom uspostavi snažnu ekonomsku komunikaciju” istakao je crnogorski predsjednik.

On je ukazao i na važnost samita Afričke unije, organizacije kojom predsjedava Libija.

‚‚Maksimalno je afirmisana Afrička unija kroz potrebu što veće povezanosti i saradnje afričkih država”.

Predsjednik je tokom prisustva svečanosti u Tripoliju imao i više neformalnih susreta sa svjetskim državnicima, navodi se u saopštenju.

Gadafi uručio orden Vujanoviću

Libijski predsjednik Moamer el Gadafi uručio je orden predsjedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću povodom proslave 40. godišnjice libijske revolucije.

sentinel26 22:44 21.03.2010

Kuda ideš Srbijo ?

Pismo Dimitrija Tucovića iz 1913. godine

Druže uredniče,

Baš ovih dana navršila se godina otkako žalosna arbanaska plemena nose svoj krst na Golgotu. To je godina dana sistematskoga istrebljivanja arnautskoga stanovništva u svima oblastima koje je srpska vojska zauzela.

Za tu godinu dana proliveno je mnogo ljudske krvi po klancima i poljima prostranoga balkanskoga razbojišta. Ali ono što balkanskim ratovima udara pečat najvarvarskijih i najkrvožednijih ratova mračnoga srednjega veka, to nisu potoci krvi s jedne i druge strane popadalih lesa naoružanih ljudi, koji su u rat krenuli, ne, već su to reke krvi poubijanoga neboračkoga stanovništva, nevine dece, žena i mirnih ljudi, radnoga sveta Stare Srbije, Arbanije, Makedonije i Trakije, čija je jedina krivica što se drukčije bogu moli, što drugim jezikom govori, drugo ime nosi i što je na svom vekovnom ognjištu naivno sačekao četiri divlje najezde.

Ta zločinstva nisu dela pojedinaca ni ličnoga raspoloženja, već sastavni deo »nacionalne« politike balkanskih država. Srpska vojska je istrebljivala Arnaute po Staroj Srbiji i Arbaniji, a bugarska Turke po Trakiji i grčka Turke i Arnaute na Devolu, sa zločinačkim uverenjem da time vrše jedno »nacionalno delo«, da, skidajući taj nevini svet s lica zemlje, skidaju s vrata neprijatelja sa kojim će u budućnosti biti teško izići na kraj.

A sa ratnim obrtom koji je nastao sa sukobom saveznika među sobom, stari sistem nije prestao raditi, samo je izmenio materijal za klanje: mesto Turaka i Arnauta, pod bugarskim nožem su sada izdisali Grci i Srbi, a pod grčkim i srpskim Bugari. Balkanski narodi su bili ujedinjeni – u krvi!

Kao što vidite, druže uredniče, sudbina arbanaskih plemena nije bila usamljena, izuzetna. Ipak je ona u jednom pogledu bila izuzetna, teška, teža od sudbina ostalih balkanskih stradalnika, naime: arbanaska plemena su padala ne samo bez branioca već tako reći bez i jednoga glasa zaštite i protesta u njihovu korist.

Glas srpskoga proletarijata, glas naše Partije, to je bio jedini znak čovečanskoga saučešća u tragičnoj sudbini ovih nesrećnih gorštaka, pa ni taj glas nije, na žalost, mogao do njih dopreti. Zauzimanje austrijske i italijanske štampe i diplomatije ne samo da im nije pomoglo već, štaviše, učinilo je da se jedan pravedan protest kompromituje u očima napredna sveta i da jedna pravedna stvar propadne u prljavim rukama.

Još i sada, posle tolikih krvavih prizora koji nerve žderu, stoji mi u živoj uspomeni prvi izveštaj o sukobu srpske vojske s Arnautima. Taj je sukob izbio pre objave rata. Arnauti su namamljeni na domak artiljerijske vatre. »Odmah potom«, opisuje jedan očevidac, »naši karteči počinili su najstrašniju pustoš među njima. Albanci su padali gomilama. Krici besa i bola skoro su se izjednačavali sa grmljavinom topova. Kroz vazduh su letele ruke, noge, glave i komadi mesa Albanaca. A kada je artiljerijska vatra obustavljena, bojište beše pokriveno ne leševima već rastrgnutim udovima koji su izgledali kao neka masa prelivena kao karmin crvenom bojom«.
I na svaki znak gnušanja i protesta, dobijao sam od oficira kojima skoro izreda zavlada razbojnička psihologija komitskih bandi jedan isti odgovor: da tako i treba izdajnicima!
Mi ne znamo kakav su dogovor s Arnautima imali naši i preko koga su ga imali. Ali, ma kakav taj dogovor bio, on nije mogao sadržavati zamenu staroga ropstva ropstvom novim gospodarima, koji su od samoga početka ratnih operacija pokazali da ne štede nijednu slamku krova nad glavom i nijedan plamičak života kod nevinašceta od nekoliko meseci. I ako je neko izdajnik dogovora, taj nesumnjivo nisu Arnauti već srpska vlada i vojska kao njen organ.

Još i sada, posle velike šetnje po zgarištima od Ristovca do Lerina i od Drača do Careva Sela, ja ne mogu da zaboravim utisak koje je na mene činilo crvenilo neba od prvoga paljenja sela. Prvih nedelja rata sa Turcima mi noći nismo imali, jer smo se kretali, logorovali i tukli prema svetlosti arnautskih sela koja su gorela. Vatre zapaljenih sela bile su jedini signal kojim su pojedine kolone srpske vojske javljale jedna drugoj dokle su stigle.
A arnautsko stanovništvo – ukoliko nije poubijano i koje je moglo bežati – gurali smo pred sobom i nagnali ga da nam, kao očajnik koji gleda kako mu kuća gori, dade upornog otpora na Bujanovcu, a potom da se uz tursku vojsku na Kumanovu lavovski bori. Ovu varvarsku politiku srpske vlade i Vrhovne komande platio je srpski narod životima mnogih svojih vojnika.

Sa padom Kumanova slegao se u Skoplje ceo onaj svet arnautskoga stanovništva koje je srpska vojska, nadirući sa severa, gurala pred sobom i koje je tu, tražeći utočišta, velikim delom našlo – smrt. Kao da je ustao iz groba srednji vek, kada je onaj despota na Demir-kapiji uveseljavao sebe u pijančenju bacanjem ljudi strmoglavce u talase Vardara.

Pošto su ratne operacije prestale, moglo je izgledati da će se stati i sa tamanjenjem arnautskoga stanovništva. Onaj arnautski pojas što je opasivao staru srpsku granicu od Mitrovice do prema Vranju već je bio slišćen, pri čemu se naročito istakao jedan čovek koji sedi kao poslanik u Narodnoj skupštini!
Na Kosovu je zavladala grobna tišina, samo ovde-onde pukne po koja osvetnička puška koje su, po priznanju koje mi je jednom prilikom učinio jedan od najviđenijih okružnih načelnika u novim krajevima, izazvane »netaktičnim« držanjem naših organa vlasti.

Ali, da je sistem tamanjenja prestao raditi, samo je moglo izgledati. On nije prestajao raditi, kao što ne prestaje ni danas. I ono, druže uredniče, što je taj sistem počinio pred ovaj arnautski upad i pri odbijanju Arnauta prevazilazi sve grozote koje su prema tome narodu za ovu godinu dana počinjene.
Čim se osetilo nemirnije kretanje među Arnautima prema srpskoj granici, pogranični komandanti pristupili su klanju.
Nad arnautskim žiteljstvom Peći, Đakovice i Prizrena lebdela je avet smrti dan i noć. Ko bi živ zamrkao, nije bio siguran da će živ osvanuti. Jer su ih baš po noći, vreme koje je uvek birano za izvršenje najgorih ljudskih zločina, kupili iz postelja i apsana i odvodili na gubilište.
Ne čuje se ni šuma, a još manje puščanoga pucnja, »mir« i »red« vladaju svuda, a Arnauta svake noći nekuda nestaje, kao da se šakali i hijene iz ovih krševa izvlače, prikradaju njihovim kućama i ove jadne ljude kupe, odvode i dave. Ta i hijene bi ih na čovečiji način podavile!

Kada sam saznao za ove poslednje podvige srpske vojne i građanske vlasti u novim krajevima, pomislio sam: Zar je zločinačka komitska psihologija ovladala celom vlasničkom hijerarhijom; od prvoga ministra do poslednjega žandarma, a ti, Srbijo, kuda ćeš sa njima i gde ćeš se zaustaviti?

U taj čas stigle su vesti o pokolju u Ljumi, vesti u koje se ne može da veruje; iako su sušta istina, koje se teško mogu saslušati do kraja kada ih drugi priča, a još teže ispisati da ih drugi čita.
Vama je poznato, druže uredniče, da nije jedna žena ili jedno dete izdahnulo od srpskoga noža ili kuršuma; nije zapaljena jedna arnautska kuća i nije se nad glavama jedne arnautske porodice uz strašan prasak skrhao progoreli krov kućni; kroz guste oblake dima nije se čuo jedan cvrkut dece na majčinoj sisi, poslednji cvrkut tih opasnih stvorova što, za ime boga, rovu protiv srpskih vlasti i dižu bunu!

Ali u Ljumi uništeno je tim merama za nepuna dva sata celo jedno selo, selo bez seljana, bez ljudi, selo u kome su bile ostale samo žene sa decom na krilu, devojke, bolesni i ostareli i deca svih uzrasta. Rečeno im je da slobodno ostanu kod kuća, jer, kada Arnauti zarobljene srpske vojnike razoružaju i puste, zašto da ne savetuju svojim ženama da slobodno ostanu kod kuće? Ali su se one uzaman molile, dižući decu uvis i govoreći: »Aman, komandare, šta smo mi krive? Kazujete li vi vašim ženama kada što radite?«

Predajući ovo pismo javnosti, Vi ćete, druže uredniče, postupiti u duhu rada socijalne demokratije i vladu javno staviti u položaj: ili da za vinovnicima ovih zločina učini poteru, ili da se sa zločinima solidariše.
Ako se odluči na prvo, to neće biti samo slaba satisfakcija, pa ipak satisfakcija uvređenom osećanju svakoga kulturnoga čoveka i jedan akt koji ona duguje uniženom ugledu srpskoga naroda, već i javna zaloga da će jedanput prestati da radi sistem istrebljenja jednoga celoga naroda.

Ako vlada pokuša da preko ove javne optužbe pređe, onda će bar ogromne posledice ovoga sistema pred istorijom i srpskim narodom biti nepobitno ostavljeni njoj u odgovornost. A one će se pamtiti s kolena na koleno, kao što se pamte Vartolomejska noć, Sicilijansko večernje, Kišenjevo, i kao što će se pamtiti Demir-hisar i Doksat.

Radničke novine br. 223, 22. oktobar 1913. Dimitrije Tucović, Sabrana dela, Beograd 1980, knj. 7, str. 160–164.

Aleksandar Vasović 23:52 21.03.2010

1912-1916

Opsada Skadra je bila bitka u Prvom balkanskom ratu u kojoj je crnogorska vojska, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja i uz pomoć srpske vojske, nakratko preuzela osmanlijsko utvrđenje Skadar u Severnoj Albaniji.

Nakon prve, bezuspešne opsade Skadra, kralj Nikola je zatražio od kralja Petra da mu uputi pomoć.

Nakon toga, srpska vrhovna komanda je odlučila da formira tzv. Primorski korpus od 30.000 ljudi, sa četrdesetak artiljerijskih oruđa i četiri aviona, kojim je komandovao general Petar Bojović.

Primorski korpus je formiran krajem februara 1913. godine, a na položaje oko Skadra došao je tek krajem marta.

Međutim, sadejstvo sa crnogorskim snagama trajalo je tek nekoliko dana, jer su se srpske trupe ubrzo povukle sa tih položaja pod pritiskom velikih sila.

Somel, Selçuk Akşin, Historical dictionary of the Ottoman Empire, (Scarecrow Press Inc., 2003), lxvi.

DAN:

Crnogorska vojska od 33.000 vojnika i oficira, pod komandom ostarjelog kralja Nikole i podijeljena u odrede, krenila je 8. oktobra, prva od balkanskih saveznika: na Skadar, na Metohiju, na Sandžak ...

Piperi su na Skadar udarali u sastavu Zetskog odreda, kojim je komandovao prestolonasljednik Danilo Petrović. Odred su sačinjavale: Zetska, Bjelopavlićka, Nikšićka, Vučedolska i Mješovita brigada, ukupne jačine 15.000 ljudi. Piperi su bili u sastavu Mješovite brigade – prvo pod komandom brigadira Blaža Boškovića, a zatim generala Milutina Mijajlova Vučinića.

Turci su uporno branili uporišta od Tuzi do Skadra i oko Skadra.

Velike sile su odlučile da Skadar pripadne Albaniji, ali crnogorske trupe su produžile opsadu grada na Bojani i prisilile turske snage da 23. aprila 1913. godine kapituliraju. Grad su 24. aprila zaposjele crnogorske trupe, ali su ga, pod pritiskom velikih sila, morale napustiti ...

Turska je, konačno, 30. maja 1913. potpisala Mirovni ugovor u Londonu.

U ovom ratu, Turska je imala 153.000, Bugarska 73.000, Srbija 30.000, Grčka 28.671 i Crna Gora 10.300 poginulih.

Poslije Sarajevskog atentata (28. jun 1914), pojačan je pritisak Austro-Ugarske na Crnu Goru da se, po svaku cijenu, odvoji od Srbije. Kralju Nikoli su poručivali da su spremni da mu, u znak zahvalnosti što Crnogorci nijesu umiješani u atentat, daju finansijsku pomoć.

Obećavali su mu da će, ukoliko ne bude podržavao Srbiju, uzeti u obzir njegove „zahtjeve prema Skadru i sjevernoj Albaniji do BojaneĆ, pa čak i do rijeke Drima, te da će Austro-Ugarska biti „čuvar nezavisnosti Crne Gore". Obećanja su bila veoma primamljiva, naročito u vezi Skadra – vjekovne žive želje generacija ovih ponosnih gorštaka, ali ih kralj i vlada nijesu uzimali u obzir ...

U toku borbi, Srpska vojska je izvojevala pobjede u Cerskoj i Kolubarskoj, a Crnogorska u Mojkovačkoj bici. Za vrijeme žestokih borbi na Drini, Crnogorska vojska, u kojoj su bili i Piperi, vodila je ofanzivu prema Foči i Glasincu, da bi vezala za sebe dio austro-ugarskih snaga.

Zbog upada oružanih odreda iz Albanije i radi obezbjeđenja plovidbe rijekom Bojanom, kojom su ih saveznici snabdijevali, Crnogorci su 28. juna 1915. godine zauzeli Skadar sa većim područjem u sjevernoj Albaniji i zadržaće ga do 21. januara 1916. godine, odnosno do kapitulacije Crnogorske vojske.

Crnogorska vojska bila je zaštitnica srpskim armijama, srpskom kralju i srpskoj Vrhovnoj komandi, koji su se preko crnogorske teritorije povlačili za Albaniju, pa u Grčku. Tada je Crnoj Gori zaprijetila neposredna opasnost od austrougarske okupacije.

Kralja Nikolu i Vladu mučile su mnoge nedoumice u smislu: šta raditi dalje? Vlada se, na koncu, opredijelila za pregovore i postizanje mira, pa je kralj Nikola 10. januara 1916. pisao caru Franji Josifu prijedlog o „zaključenju časnog mira".

Njegovi ađutanti – komandir Risto Ljumović i poručnik Mitar Popović, oba Piperi,
uručili su pismo austrougarskoj komandi na Njegušima. Sjutradan, na Rijeci Crnojevića stigao je odgovor od cara Franje Josifa: „Uslovi za primirje su potpuna predaja oružja Crnogorske vojske bez ikakvih pregovora i predaja srpskih trupa koje su se zatekle na teritoriji Crne Gore." Narednih dana kralj i dio Vlade su emigrirali, a crnogorska vojska kapitulirala.

PIŠE: IVAN MATOVIĆ

POBJEDA:

Bitka za Skadar

Iz nedovršenog rukopisa dugogodišnjeg Šefa pisarnice Okružnog suda u Kolašinu u rezervnog kapetana

Naređivano je sa čela da se po pet minuta odmori, da vojnici odanu i poprave obuću. Trubačima je naređeno da za vrijeme odmora sviraju ”naprijed”. Bili smo odmakli pa su potonji stigli komandant bataliona i komandir četa, ali pošto su prethodno obavijestili komandanta brigade, a ovaj komandanta oreda. Za to vrijeme sva vojska je stajala u mjestu, a komandanti brigada: Kolašinske i Durmitorske, bili su protivni da se vraćaju, a kada se glas pronio da su Lipovci pošli naprijed, među vojskom je nastalo opšte komešanje, htjeli su i oni naprijed i mnozina vikala: ”Nijesmo ni mi gori od Lipovaca!” To komešanje trajalo je jedan sat. Mi smo bili odmakli oko dva kilometra. Preko vrha planine primijetili smo četvoricu vojnika koji su bili iz Donjo-moračkog bataliona, od kojih su trojica bili podoficiri: Vukosav Perović, đuro Nolev Rakočević i Milisav Janković, a imena, četvrtoga se ne sjećam. Kazali su nam da se planina može preći pa je onda obaviještena komanda brigade, a oni su se sa nama vratili natrag. Moglo je biti nešto oko pola dana kad smo izašli na brdo, pa smo se mnozina padajući u snijeg kotrljali i tako sišli kod Donjomoračana, te se i hranom potkrijepili, jer je Jovo Medenica bio pokušao da kupi nešto stoke, ali su mještani to dali dobrovoljno u mesu, a bilo je i hljeba.

Dugo putovanje

Bilo je i umrlih vojnika koji su se teško sastavili sa zemljom, a prezeblijeh je bilo puno. Vukosav Perović, koji je sa ostalim srio Lipovski batalion, treći dan ili četvrti umro je u Plavu.

Vrijeme je bilo pošlje podne popustilo, pa je sva vojska prešla Planinu i ologorila i prenoćila u Babino Polje. Sjutradan su postrojeni svi batalioni obje brigade. Serdar Janko dolazeći pred naš batalion uzviknuo je da sva vojska čuje: BRAVO LIPOVčANI, VI PREGNUĆEM SPASITE DA SE NE MUčIMO PREKO čAKORA.”

Bila su velika vremena i obalile su kiše, pa smo u Plavu ostali dva dana, dva dana u Gusinju, zatim po jedan konak u Selca pored Cijevne, drugi na Rapši, treći na Virovima Katratskim, kod Hotskih Hanova, a četvrti na Grudi, tako da smo od polaska iz đakovice na Dmitrov-dan do dolaska na Grudu ostavili u putovanju dvanaest dana.

Donjo-morački batalion je odmah raspoređen za osiguranje glavnog štaba na Grudi, a ostali batalioni su razmješteni na logorovanje oko Suve rijeke sa jedne i druge strane. Odmah po polasku Rovački batalion je upućen na Gajtansku kosu između đindrije i Maloga Bardanjolta, čiji se položaj prostirao duž cijele kose do rijeke Drima. Zatim Gornjomorački i Poljski batalion, raspoređeni su da kopaju rovove u Vraku, a Kolašinski i Lipovski batalioni, ostali su na Grujemiru na logorovanju gdje je bila i brdska baterija Kolašinske brigade. Sva tri bataliona služila su kao opšta rezerva, pa je Kolašinski negdje u januaru upućen kao pojačanje Piperskog bataliona, koji je držao položaj prema Muselimovoj Glavici, koja se nalazi između rijeke Kira, kojoj dominira sa istočne strane Veliki Bardanjolt. Vrijeme od našega dolaska na Grudu u oči Aranđelova dana 1912. do 25. januara 1913.g. protekao je bez borba na čitavom frontu opsjednutoga Skadra. Od bolje upućenih i školovanih ljudi kružile su vijesti da se tajno vode pregovori sa komandantom Turske vojske pašom Ali-Rizom, da Skadar preda bez borbe. Zatim se saznalo da je Ali Riza od strane Esad paše ubijen i da je on preuzeo komandu. Gornjo - vasojevička brigada, koja se do tada nalazila u đakovici, pozvata je i došla kod Skadra i zauzela položaje prema Velikom Bardanjoltu.

Napad na Bardanjolt

Kako je Crnogorska vojska raspolagala sa malo novih topova i sa malim količinama municije, to se Crnogorska vlada obratila Srpskoj vrhovnoj komandi, koja je uputila nekoliko baterija i svojih artiljerijskih oficira od kojih su dvije razmještene na položaje prema Velikom Bardanjoltu.

Izvršene su sve pripreme za napad na Veliki Bardanjolt i Muselimovu Glavicu koji je otpočeo 25. januara (s.k.) oko 6 sati. Lipovski i Donjo-morački batalioni bili su sva rezerva Zetskog odreda čiji se lanac protezao od Blata čitavim prostorom do rijeke Kira, a odatle sjeverno povrh Muselimove Glavice i Velikoga Bardanjolta, a istočno Gajtanskom kosom do rijeke Drima. Do pola dana trajao je artiljerijski dvoboj, a onda je u borbu uvedena i pješadija, pa su sve jedinice koje su učestvovale u napadu pretrpjele velike gubitke u mrtvim i ranjenim pošto su svi šanci neprijatelja bili ograđeni bodljikavom žicom sa dvanaest redova, pa su mrtvi i ranjeni pod zaštitom noći nošeni na polazne položaje.

Donjo-moračkom i Lipovskom batalionu naređeno je te su prešli na Broke u blizini rijeke Kira, ali zadana nijesu mogli preći preko mosta zato što je brišući prostor, a isti se nalazio na dometu neprijateljske artiljerije sa grada Skadarskog i Maslina sa obale rijeke Kira.

(Nastaviće se)

PRIREDILI: DR KRSTO PIžURICA I PROF. VUK RADOVIĆ

i ovo:

pa sad, ako je Kralj Nikola Petrović bio manji Crnogorac od drugih boljijeh i višijeh onda neka...

Онамо, онамо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.
Онамо, онамо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, онамо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"

Онамо, онамо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, онамо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, онамо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, онамо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, онамо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.

freehand 23:57 21.03.2010

Re: samo srbija?

Aleksandar Vasović
Opsada Skadra je bila bitka u Prvom balkanskom ratu u kojoj je crnogorska vojska, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja i uz pomoć srpske vojske, nakratko preuzela osmanlijsko utvrđenje Skadar u Severnoj Albaniji.

Crnogorska vojska je ubrzo, pod međunarodnim pritiskom, bila primorana da se povuče iz Skadra, koji je pripao novoformiranoj Albaniji.

-----

Nakon bezuspešne opsade Skadra, kralj Nikola je zatražio od kralja Petra da mu uputi pomoć.

Nakon toga, srpska vrhovna komanda je odlučila da formira tzv. Primorski korpus od 30.000 ljudi, sa četrdesetak artiljerijskih oruđa i četiri aviona, kojim je komandovao general Petar Bojović.

Primorski korpus je formiran krajem februara 1913. godine, a na položaje oko Skadra došao je tek krajem marta.

Međutim, sadejstvo sa crnogorskim snagama trajalo je tek nekoliko dana, jer su se srpske trupe ubrzo povukle sa tih položaja pod pritiskom velikih sila.

Somel, Selçuk Akşin, Historical dictionary of the Ottoman Empire, (Scarecrow Press Inc., 2003), lxvi.

Sem što je utuk Sentinelu i sličnima - ovo nikako i ni malo ne umanjuje sramotu i krivicu koja proizilazi iz zločina opisanih u Tucovićevom tekstu.

Aleksandar Vasović 00:07 22.03.2010

Re: samo srbija?

Sem što je utuk Sentinelu i sličnima - ovo nikako i ni malo ne umanjuje sramotu i krivicu koja proizilazi iz zločina opisanih u Tucovićevom tekstu.

samo na utuk sentinelu i sličnima. uzgred čitao sam prađedov ratni dnevnik. čovek je kao kaplar u mitraljeskom odeljenju tokom I bakanskog rata prošao pravcem preko kosova, a docnije se kako to sam opisuje, bavio "smirivanjem arnauta" do izbijanja II balkanskog rata. piše da je tokom njegovog boravka na kosovu streljano dosta njih koji su uhvaćeni kako ubijaju ili pljačkaju albanska sela.

ovo pak piše dimitrije bogdanović:

Albanci su prema srpskoj vojsci zauzeli umereno neprijateljski, ali uglavnom uzdržan stav. Odziv na mobilizaciju bio je vrlo slab: umesto očekivanih 60.000, okupilo se na zbornim mestima Kosova svega oko 16.000 Albanaca.

Nisu pomogle ni pretnje turskih vlasti, ni sultanov apel za odbranu „vere prorokove”, ni pretnje Ise Boljetinca, jednog od vođa albanskog pokreta, da će zapaliti kuće svih onih koji ne budu branili „tursko zemljište”. Na taj način je odbrana kosovskog pravca, prepuštena Albancima, bila veoma slaba.[8]

Najžešći otpor organizovali su Albanci u samom graničnom pojasu oko Merdarske karaule. U ovim operacijama došlo je i do međusobnog paljenja sela: Albanci su opustošili i opljačkali Vasiljevac, Babovac i nekoliko drugih srpskih sela do blizu Blaževa i Lukova na Kopaoniku, a Lapski četnički odred kapetana Tankosića albanska sela Metohiju, Recu i Mrveće u dolini Laba.[9] Pošto su suzbijeni sa granice, Albanci su se uglavnom rasturili, tako da su trupe Treće armije generala Bože Jankovića veoma lako ušle u Prištinu.[10] Pružan je samo mestimičan, uglavnom gerilski otpor u posedanju i prolazu kroz albanska naselja, u samoj varoši Prištini, u Uroševcu i kod sela Crnoljeva na Zborce Hanu, gde se odigrao jedini jači sukob srpske vojske na obezbeđenju oslobođene teritorije.[11] Albanci su se predavali bez otpora, ali se jedan deo stanovništva počeo i povlačiti prema Skoplju i Makedoniji.

U daljim operacijama srpske vojske preko albanske teritorije ka Jadranskom moru, oktobra i novembra 1912, albansko stanovništvo se ponelo različito: leva kolona srpske vojske koja je išla preko područja Miridita naišla je na predusretljivost ovog plemena, a suprotno tome, desna [severna] kolona, koja se kretala kroz Dukađin, naišla je na žestok otpor, te su joj pozadinske trupe tako reći uništene. Trupe iz Prizrena koje su sa zakašnjenjem stigle izvršile su oštre represalije nad neprijateljski raspoloženim stanovništvom.[12]

Odnose sa albanskim narodom nepotrebno će opteretiti opsada i zauzeće Skadra 1912. godine. Bez obzira na činjenicu da je u Skadru i nekim okolnim selima živela značajna srpska nacionalna manjina, bilo je neumesno pretendovati na ovaj grad, koji se vremenom, i vrlo rano, razvio u jedan od najznačajnijih albanskih centara.

Ni u srednjem veku to nije bio u pravom smislu reči srpski grad, mada je bio sedište dukljanskih i zetskih vladara. Sa svojim izmešanim, romanskim, albanskim
i srpskim stanovništvom, on je jedan od tipičnih albanskih gradova srednjeg veka.

Istorijska prava su se u ovom slučaju sudarala sa nepomerljivim i starim etničkim stanjima, a uz to sa nepremostivim diplomatskim preprekama. Skadar je morao biti napušten pred složnim pritiskom i vojnom demonstracijom evropskih sila.

pa onda govori o ubacivanju odreda iz albanije na teritoriju oslobodjenog/osvojenog (kako vam drago) kosova i kaže:

Krajem marta 1914. godine došlo je i do jednog ozbiljnijeg diverzantskog upada preko stotinu Albanaca (iz Albanije - op.A.V) u Metohiju gde je podbunjeno selo Banje i okolina [četiri albanska sela] u podrimskom srezu kod Orahovca. Tom prilikom spalile su srpske trupe ta četiri sela — Banju, Krvoseriju, Gorjak i Ostrozub. Srpska vlada je oštro zamerila komandi maćedonsko-kosovskih trupa zbog spaljivanja sela „kad se oni ne brane i ne pucaju na vojnike”. [32]

sentinel26 11:02 22.03.2010

Re: samo srbija?

Aleksandar Vasović
Sem što je utuk Sentinelu i sličnima - ovo nikako i ni malo ne umanjuje sramotu i krivicu koja proizilazi iz zločina opisanih u Tucovićevom tekstu.

samo na utuk sentinelu i sličnima.

Samo hrabro Vasoviću.

Ne znam kakvi su ti razlozi da imaš potrebu za utukom protivu mene.
Ovo je samo konstatacija, nije pitanje i ne znači da želim da znam za njih.

Nigdje u mojim tekstovima nijesam opravdavao gluposti crnogorskog kralja Nikole oko osvajanja Skadra i dijela Metohije.

Nijesu to bile jedine pogibije i ratovanja Crnogoraca za "svetu" srpsku stvar.
Major crnogorske vojske Šćepan Mijušković je sa svojim Crnogorcima prolivao krv na Bregalnici 1913.godine za pomoć Srbiji na proširenju - "oslobadjanju" dijela Makedonije, tj. "Južne Srbije"... pa je ubijen od strane okupatorskih zločinaca, a zna se i zašto su i od koga su nagradjeni i pomilovani..

Lažnim podacima o Skadarskoj bitci i pričom o kralju Nikoli nećete moći da pokrijete stravične zločine koje je srpska vlast počinila na Kosovu, u Albaniji i Makedoniji 1912 - 1913.godine u vrijeme njene okupacije.

Sravnjivanje cijelih sela u Albaniji artiljerijom nije činjela crnogorska već srpska vojska.
Mnoga mjesta koja Tucović pominje nalaze se u Albaniji.
Nema srpskog udžbenika u kome je opisano ono o čemu piše Tucović..

Pošto ste tako dobro "upućeni" u istoriju, vjerovatno znate i kako se zove srpski oficir koji je pobadajući srpski barjak na obali u Draču uzviknuo : "Naše more! "

Korisnije bi bilo da se ne zanosite nikakvim utucima jer oni mene ne dotiču, ja još čuvam snimak prijetnji klanjem jednog srpskog vojvode izrečene (2006. ) na talasima javne TV kuće u Srbiji i odlično znam sa kime imam posla...tako da vi tim svojim utucima ne možete njima da konkurišete, niti možete mene da impresionirate..

22.marta, Ljeta Gospodnjeg 2010-og po Gregorijanskom
Na Bulevaru ŠaKTaDjilskom bb
S.26.

jaksa scekic 12:05 22.03.2010

Re: samo srbija?

sentinel26

Nijesu to bile jedine pogibije i ratovanja Crnogoraca za "svetu" srpsku stvar..

Potpuno tacno, npr moj deda pukovnik kraljevske vojske M. Scekic, posto je pao u nemacko zarobljenistvo,jednog dana su ih u logoru postrojili, i rekli:Srbi na jednu stranu, Crnogorci na drugu.
On predje u liniju gde su bili Srbi,i tu ostade, a Nemci pustise Crnogorce kucama

J

escherichije_colic 12:38 22.03.2010

Re: samo srbija?

sentinel26
Lažnim podacima o Skadarskoj bitci

Izvini, kojim to lažnim podacima? Moj prađed je na Skadru zaradio medalju Obilića a čuvena je njegova izjava "ko mi kaže da nijesam Srbin, jeba sam mu oca ... ko mi kaže da nijesam Crnogorac - jeba sam mu i oca i majku". Niko nije morao dolaziti iz Srbije i terati ga da gine za "svetu srpsku stvar" - čovek je to osećao kao svoju dužnost. Kao i veterani hercegovačkih ratova, koji su jurišali na Skadar u prvom naletu, ne bi li sačuvali mlade vojnike.

Shvatite, ne možete pričati o crnogorskoj državnosti a odricati se dinastije Petrovića. Bez Petrovića, Crna Gora je samo gomila kamenčina, vukojebina koju čak ni Turci nisu imali živaca da osvajaju.

Onamo, 'namo... za brda ona
Milošev, kažu, prebiva grob!
Onamo pokoj dobiću duši,
kad Srbin više ne bude rob.

To su stihovi gospodara Nikole Petrovića. Ako su vam Milo Đukanović, Sekula Drljević i Savić-Marković Štedimlija značajnije istorijske ličnosti od kralja Nikole, onda svaka čast vašoj držanosti, čojstvu i junaštvu.

Aleksandar Vasović 13:19 22.03.2010

Re: samo srbija?

Ne znam kakvi su ti razlozi da imaš potrebu za utukom protivu mene.

odnekud mi se javlja da smo moz' biti kolege. pa evo vam kolegijalno velim odakle razlozi za utuk: pa mislim da preterujete, a svako preterivanje skodi, posebno u ovom poslu. naime, odlucno sam protiv onoga sto se strasno potencira u ovoj zemlji & regionu, te vecini zemalja sa slicnim istorijskim nasledjem od 1945 -- da novinari moraju da budu prvenstveno drustveno politicki radnici ili nacionalni radenici (kako vam drago).

Nigdje u mojim tekstovima nijesam opravdavao gluposti crnogorskog kralja Nikole oko osvajanja Skadra i dijela Metohije.

pa ko vam je aman i zaboga rekao da ste opravdavali bilo sta? samo sam pokusao da konstatujem prenoseci feljtone iz crnogorskih novina, pisanje jednog turskog istoricara, da u balkanskom ratu nije ucestvovala samo srbija nego ih je bilo jos, pored ostalog i crna gora. da li je kralj nikola cinio gluposti - meni svejedno. ima ko se bavi istorijom, pa eto ih tamo neka procenjuju. uzgred, "onam' onamo" nije napisao vojislav seselj ili sinisa vucinic, nego gospodar crnogorski, pa sto se ljutite za tu sitnicu.

Nema srpskog udžbenika u kome je opisano ono o čemu piše Tucović..

fakat nema. na nasu sramotu. valjda ce se neko setiti da i to ispravi. nema mnogo cega, pa tako gledano to tucovicevo pismo nit' nas mnozi, nit' nas deli...

"Naše more! "

onaj je 1912 u dracu rekao "nase more"... nase more je bilo i 1991 u cavtatu, dubrovniku, po konavlima, pa onda u karinskom zalivu, oko sibenika & maslenice, itd...

bilo je raznih "nasih teritorija" i "istorijskih granica" te vekovnih zemalja & grobova u poslednjih stotinjak godina... pa sta? dogadjaji nas uce da smo zavrsili kako smo i cinili. to neko spori?

moj pradeda u ratnom dnevniku pise da je ljubio zemlju kod visokih decana 1912. on je covek iskreno verovao da oslobadja svoje.

uzgred, isti pise kako su mu prilikom povlacenja preko albanije, arnauti u ljum kuli dali ovcu i dzak kukuruza za hranu i dve ponjave da se uvije, a i da su mu neki crnogorci u plavu trazili 10 (srebrnih) dinara za kilo projinog brasna, saku soli i kofu vode. pa sta?

rado cu vam dati to stivo na procitanije i duhovno sozidanije jer kaplar (tada vec narednik i komandir mitraljeskog odeljenja) velimir vasovic iz sela ducalovici ispod ovcara nije imao razloga da u periodu od 1912 do 1920 (tek ga tada demobilisalo) laze bilo koga.

Korisnije bi bilo da se ne zanosite nikakvim utucima jer oni mene ne dotiču, ja još čuvam snimak prijetnji klanjem jednog srpskog vojvode izrečene (2006. ) na talasima javne TV kuće u Srbiji

kako ovo sad ja da protumacim? samo sam pokusao govorim da su srbija i crna gora (eto ga utuk) mnogo povezanije no sto mislite i da ih je tesko razdvojiti u meri u kojoj vi (kako ja vidim) pokusavate. pri tome ni jednog sekunda ne htedoh da osporim cnogorsku drzavnost niti cinjenicu da je crna gora u svemu tome bila prisutna (a jeste i danas) kao suverena zemlja sa legitimnim spoljnopolitickim te unutrasnjopolitickim agendama. bose sacuvaj i sakloni ...

tako da vi tim svojim utucima ne možete njima da konkurišete, niti možete mene da impresionirate...

vid'te dragi prijatelju, a moz' biti i kolega, kad smo vec krenuli licno, meni su pretili i stosta drugo cinili mnogo crnji i grdji 1990, 1991, 1992, 1993, 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999 itd... pa se sad ja nekako ne dam impresionirati vojvodama iz 2006... znate ono "ni zivih se nisam boj'o dok su bili za uzasa"...

Jelena Gall 13:27 22.03.2010

Re: samo srbija?

vaske,

svaka ti se pozlatila.
sentinel, polako. citaj u miru, please.
a ostali koji svrate tek da pljucnu - nemojte uzalud da se trudite.

Aleksandar Vasović 13:34 22.03.2010

Re: samo srbija?

sentinel, polako. citaj u miru, please.

sentinel26 15:30 22.03.2010

Re: samo srbija?

Jelena Gall
vaske,
svaka ti se pozlatila.
sentinel, polako. citaj u miru, please.
a ostali koji svrate tek da pljucnu - nemojte uzalud da se trudite.

Bez lažnog stida gospodjo, slobodno se potpišite na "utuk"...Pa ovo je vaš blog...

Pogledajte su čim je Vasović "odgovorio" na moje citiranje Tucovića..?
To je utuk meni i "sličnima".

Čija je uzrečica "Tuk na utuk"..?
On ima utuk na mene (tekst ili citat koji ga/me se ne dotiče? ), a ja to treba "u miru" da čitam polako..

Drugi bloger, vaš kolega, me je pitao u vezi jedne (u tom trenutku sumnjive ) informacije. Ono u šta sam bio apsolutno siguran to sam mu odgovorio, a kada sam imao potpunu informaciju ja sam to dopunio..

Onda blogerka, vaša koleginica, uzima dio mojega teksta - pa kaže da "to nije istina" a onda u daljnjem o nečemu drugom piše "demanti" o čemu ja nijesam ni slova napisao do toga momenta.

To se gospodjo Gal često radi medju novinskim komentatorima.
Uzmete tudju riječ, onda vi postavite sami pitanje i sami na njega odgovarate..

Kao začin, evo kako se Vasović "pravda" i brani od "mojeg napada" kojeg nigdje nema:

samo sam pokusao govorim da su srbija i crna gora (eto ga utuk) mnogo povezanije no sto mislite i da ih je tesko razdvojiti u meri u kojoj vi (kako ja vidim) pokusavate. pri tome ni jednog sekunda ne htedoh da osporim cnogorsku drzavnost niti cinjenicu da je crna gora u svemu tome bila prisutna (a jeste i danas) kao suverena zemlja sa legitimnim spoljnopolitickim te unutrasnjopolitickim agendama. bose sacuvaj i sakloni

Da li i vi kao Vasović znate šta ja mislim..?

PS. Gospodjo Gal, meni je zbog pisanja i odbrane Crne Gore od šovinističke velikosrpske propagande, na ovom blogu oduzeta autorska opcija, ostaje još da uredništvo i(li ) supervizija naredi oduzimanje prava na komentare i onda će završiti sa nevaljalim i neposlušnim Crnogorcima..
A dok se to ne desi teško će me ućutkati... oni to znaju dobro, samo ste nažalost vi uletjeli medju neobaviještene..

Predrag Brajovic 15:40 22.03.2010

Re: samo srbija?

sentinel26
PS. Gospodjo Gal, meni je zbog pisanja i odbrane Crne Gore od šovinističke velikosrpske propagande, na ovom blogu oduzeta autorska opcija, ostaje još da uredništvo i(li ) supervizija naredi oduzimanje prava na komentare i onda će završiti sa nevaljalim i neposlušnim Crnogorcima...

Подржавам.

freehand 17:04 22.03.2010

Re: samo srbija?

Da li i vi kao Vasović znate šta ja mislim..?

Znam ja.
0.
Zero.
Ništa.

jaksa scekic 17:44 22.03.2010

Re: samo srbija?

sentinel26

PS. Gospodjo Gal, meni je zbog pisanja i odbrane Crne Gore od šovinističke velikosrpske propagande, na ovom blogu oduzeta autorska opcija, ostaje još da uredništvo i(li ) supervizija naredi oduzimanje prava na komentare i onda će završiti sa nevaljalim i neposlušnim Crnogorcima..
A dok se to ne desi teško će me ućutkati... oni to znaju dobro, samo ste nažalost vi uletjeli medju neobaviještene..

Ako ste banovani, slobodno gostujte kod mene, moj prostor vam je uvek na usluzi

JS

buba_truba 18:14 22.03.2010

Re: samo srbija?

Predrag Brajovic
sentinel26
PS. Gospodjo Gal, meni je zbog pisanja i odbrane Crne Gore od šovinističke velikosrpske propagande, na ovom blogu oduzeta autorska opcija, ostaje još da uredništvo i(li ) supervizija naredi oduzimanje prava na komentare i onda će završiti sa nevaljalim i neposlušnim Crnogorcima...

Подржавам.

Ne znam tačno šta Predrag podržava, ali da se nadovežem: ja podržavam što je sentinelu oduzeta autorska opcija (krajnje je vreme bilo!), a sve to zbog odbrane Srbije od šovinističke velikocrnogorske propagande koju je dotični sentinel širio bez mere i trunke skrupule.

P.S. Eto kako to izgleda iz raznih uglova gledanja.

Ovo je bio moj.

Aleksandar Vasović 19:07 22.03.2010

sentinel:

Kao začin, evo kako se Vasović "pravda" i brani od "mojeg napada" kojeg nigdje nema:

da ne arcimo jeleni prostor, molim vas ajte ako mislite da bi trebalo na PP pa da se nadgornjavamo letnji dan do podne.

odnosno, moze i ovde ali ko velim da ne dosadimo ostalima

sto se autorskog prostora na blogu tice, imate ga kod mene koliko vam treba ali zadrzavam pravo odgovora

Jelena Gall 19:09 22.03.2010

Re: samo srbija?

o bože.

prvo, KRAJ priče o sentinelu kao autoru i komentatoru.

drugo, sentinel nije niti će ikada biti banovan na mojim blogovima, čak i kada (kao sada) sa "ti" sa mnom pređe na "vi".

treće, ja se izvinjavam svim autorima i komentatorima na blogu, pa i sentinelu, što sam propustila, izgleda, neku veliku bitku u kojoj su sentinelu oduzete privilegije pisanja blogova. izgleda da sam na taj način propustila i da se svrstam "na pravu stranu". ne mogu to retroaktivno da promenim.

četvrto, ma koliko sentinel bio ljut, na srbiju, a sada i na mene, ma koliko branio crnogorce i crnu goru od velikosrpskog šovinizma (kao što sam gore kažeš, sentinel), ma koliko se to ovde nekima sviđalo i većini ne sviđalo, mislim da je sentinel jedinstven po onome što zna i ume da obrazloži. ali, nažalost, i po tonu kojim ume ražesti komentatore.

prema tome, dragi sentinel, jedino što još imam da TI kažem gornjim povodom: ja sam komentar aleksandra vasovića pročitala u potpuno drugačijem ključu. a ono što ste pisali jakša, ana i ti - pročitala sam. o tome ništa ne znam. primila k znanju. izvinjavam se što ne znam sve.

dakle, molim vas da se sa onim što sentinel piše ovde slažete ili ne slažete, da mu pišete i otpisujete, ali za obračune kod o.k. korala izvolite negde drugo.

Aleksandar Vasović 19:24 22.03.2010

jos malo pa troll

sentinel nije niti će ikada biti banovan na mojim blogovima

nije samo sentinel... ima njih jos nekoliko... banovanje (pardon, oduzimanje autorske privilegije) od strane gornjih blogovskih glavara je ovde (edit: po neki put, ne uvek) postalo ucestalo, povremeno cudno i meni urednicki neshvatljivo, ali ko sam ja da to sporim sa boljijema i visijema od mene. eto.

vludvig 22:49 21.03.2010

Jezičak

Je l to Korać govori na crnogorskom il Pobjeda prevodi čisto poradi naroda?

Jelena Gall 22:57 21.03.2010

Re: Jezičak

pobjeda prevodi, kao i svi mediji u regionu. nažalost. ali - tako je.

vludvig 23:35 21.03.2010

Re: Jezičak

Hehe, baš razmišljam da li se Kusovac samoprevodi.

mirelarado 03:24 22.03.2010

Re: Jezičak

Jelena Gall
pobjeda prevodi, kao i svi mediji u regionu. nažalost. ali - tako je.

И то је већ подуже пракса. Ваљда да не приметимо како бисмо се и без превођења разумели.

wukadin 09:04 22.03.2010

Dobro je

S druge strane, novi patrijarh je ovih dana izjavio da srpska država ne može da postoji bez Kosova, što je zastrašujuće, jer je srpska država već postojala bez Kosova.

Dok aktuelni patrijarh moze da zastrasi Zareta, jos ima nade.
Kada je srpska drzava postojala bez Kosova imala je za cilj njegovo oslobodjenje.

Jelena Gall 10:58 22.03.2010

Re: Dobro je

Kada je srpska drzava postojala bez Kosova imala je za cilj njegovo oslobodjenje.

a kada ga je u balkanskim ratovima oslobodila/osvojila, bilans je bio (da podsetim, iako gore pise):

Uz to, oko milion vojnika je godinu dana bilo pod oružjem, što je, u poljoprivrednoj zemlji, značilo gotovo potpuni zastoj svake privredne delatnosti. Bez muške radne snage, primitivno obrađivana zemlja nije mogla te godine biti obrađena. Srbija je svoju državnu teritoriju povećala za 81 odsto i dobila je oko 1,3-1,4 miliona novih stanovnika. Od tog stanovništva tri četvrtine govorilo je albanski. Posle žestokih okršaja, računa se da je oko 20.000 Albanaca izgubilo život, a da je izbeglo ukupno 60.000 pripadnika muslimanske vere.
Odnosi između srpskog i albanskog stanovništva bili su trajno narušeni, a poverenje nikada kasnije nije uspostavljeno.

dakle, posle pet vekova, kada je kosovo ponovo - i donedavno - bilo u sastavu srpske (mislim, naravno, i jugoslovenske) drzave, nastupili su problemi. kako su resavani, videli smo i gledamo. nista tu ne pomazu izrael, palestina, velika britanija i ini, ma koliko zgodni bili kao izgovor.

Covek u belom 11:43 22.03.2010

Re: Dobro je

Jelena Gall
a kada ga je u balkanskim ratovima oslobodila/osvojila, bilans je bio (da podsetim, iako gore pise):

Uz to, oko milion vojnika je godinu dana bilo pod oružjem, što je, u poljoprivrednoj zemlji, značilo gotovo potpuni zastoj svake privredne delatnosti. Bez muške radne snage, primitivno obrađivana zemlja nije mogla te godine biti obrađena. Srbija je svoju državnu teritoriju povećala za 81 odsto i dobila je oko 1,3-1,4 miliona novih stanovnika. Od tog stanovništva tri četvrtine govorilo je albanski. Posle žestokih okršaja, računa se da je oko 20.000 Albanaca izgubilo život, a da je izbeglo ukupno 60.000 pripadnika muslimanske vere.
Odnosi između srpskog i albanskog stanovništva bili su trajno narušeni, a poverenje nikada kasnije nije uspostavljeno.

Ovo je gomila lazi za koje je okarkterisati kao maliciozne eufemizam. Svakome sa 2 grama mozga je jasno da 1913. u sastav srpske drazave nije uslo milion Albanaca (3/4 od 1.4 miliona) jer ih toliko u tom trenutku nije zivelo na celom celcatom balkanskom poluostrvu. Nije ih uslo ni pola od toga.
Gospodja Dubravka Stojanovic premda istoriju zna nije nista drugo do jos jedan beskrupulozni politicar koji svoje znanje istorije stavlja u sluzbu dnevne politike stranke za koju radi. Dakle u pitanju nije ideologija (za sta bih donekle i mogao da imam razumevanje), vec nesto mnogo prizemnije...

escherichije_colic 12:02 22.03.2010

Re: Dobro je

Svakome sa 2 grama mozga je jasno da 1913. u sastav srpske drazave nije uslo milion Albanaca (3/4 od 1.4 miliona) jer ih toliko u tom trenutku nije zivelo na celom celcatom balkanskom poluostrvu.

Pa i danas se frljamo ciframa od 2-2.5 miliona Albanaca na Kosovu (a jedva da ih malo više ima u celoj Albaniji) Čini se da ta cifra raste svake godine za 30-40%. Ako imaju visok natalitet, nisu ni Albanci amebe da se dele prostom deobom ...

freehand 12:15 22.03.2010

Re: Dobro je

ne želeći da pravdam bilo kakvu preteranu represiju, niti bilo koji zločin počinjen u ime Države, Suvereniteta, Vere ili bilo čega sličnog - ne mogu da razaberem šta je to što nekoj državi ili narodu daje pravo na neku teritoriju?
Ako to nije istorijski momenat, onda je - šta? Sudeći na primeru Srbije dalo bi se zaključiti da to nije ni međunarodno pravo, niti i jedna važeća Povelja, rezolucija ili zakon.
Sudeći po kosovskim Albancima i njihovim mentorima - osnov za takvo pravo jeste broj, etnički momenat, većinska volja i... Sila?
OK, takav je odnos snaga, takav je istorijski momenat, korelacije i trućtruć.
Ali onda bar dve stvari: ne pominjite demokratiju ni na koji način, bljutavo je.
Ne nabijajte Srbiji komplekse veće od već postojećih. Treći put to pominjem na ovim blogovima, ponavljam se, ali... Moliti brata Đuru za oproštaj bilo bi, ipak, previše. Čak i za SRbiju.

wukadin 12:16 22.03.2010

Re: Dobro je

Kad mi vec odgovaras, nekoliko stvari.
Skeptican sam prema podatku od 3/4 Albanaca iz najmanje dva razloga - prvo, to je oblast Makedonije, Kosova i Sandzaka. Samo na Kosovu Albanci su tada vecina, i to ne od 3/4 (to je bilo tek 1999.); drugo - maksimalisticki albanski podaci (teza zbog koje su izbegavali popis) je da ih je u SFRJ celoj bilo 2,5 miliona i da je njihov broj pet puta porastao u proslom veku. Dakle sami Albanci su tvrdili da ih je tada bilo pola miliona na tom prostoru (i ti podaci su sumnjivi). Ali ovde bi neko da bude veci katolik od pape. Inace cuo sam sa druge strane podatak da je njih 1998. na Kosovu bilo osamsto do devetsto hiljada.

Drugo, sto se tice ciljeva srpske drzave hteo sam reci da Srbija nije odustajala od Kosova i kao takva je opstajala u XIX veku. A oni koji ni sada ne znaju kako bi stvari resili, vec samo sipaju mantre ili izbegavaju direktne odgovore na upucena im pitanja - pa ne znam sta bi onda uradili (inace u vremenu kada su postojala druga pravila).

Trece sto se Izraela tice postoje dve stvari. Prvo odnos istih onih koji su nas bombardovali. Ali vidim da vam je ponasanje velikih sila nebitno. Drugo i bitnije - Izraelci sa tim problemima zive.
Adio!

escherichije_colic 13:05 22.03.2010

?

I sve dok svest o potrebi širih integracija, zasnovanih na ekonomskim interesima, ne nadvlada nacionalne opsesije, terapije neće biti.

A šta tačno porazumevamo pod "širim integracijama zasnovanim na ekonomskim interesima"? Činjenicu da Slovenci i Hrvati slobodno kupuju firme i posluju po Srbiji, a da mi na njihovom tržištu ne možemo da otvorimo ni štand sa semenkama? Koji mi to interes imamo od tzv "ekonomske integracije" sa njima? Što opet možemo da kupujemo krašove bajadere i fruktal sokove? Izgleda da se kod nas sve bazira na ugađanju guzici, zato i jesmo tu gde smo ...

Jelena Gall 13:13 22.03.2010

Re: ?

ovako, prvo - banovan si.

drugo,

Izgleda da se kod nas sve bazira na ugađanju guzici, zato i jesmo tu gde smo ...

- tvojoj guzici na ovom blogu nece biti ugadjano. bye.

libela 15:44 22.03.2010

Re: ?

Jelena Gall
ovako, prvo - banovan si.
drugo, tvojoj guzici na ovom blogu nece biti ugadjano. bye.

kad si to vec podvukla, mogla bi reci i zasto? osim mozda malo vulgarnijeg recnika (kojeg si i sama iskoristila u odgovoru) i malo preterivanja (stand sa semenkama) ja ne vidim nista uvredljivo, van teme ili netacno.

Jelena Gall 18:49 22.03.2010

Re: ?

mislim da je sasvim dovoljno sto sam uopste napisala da je e.c. banovan. ovamo nisam morala ni toliko, a njemu su razlozi moje reakcije poznati.

jesen92 17:15 22.03.2010

?

..gde se izgubio moj mali komentar u kome se obracam JaksiS..Zanimljivo da ne smetaju "carsavi" nebulaza i mrznje.....

jaksa scekic 17:52 22.03.2010

Re: ?

jesen92
..gde se izgubio moj mali komentar u kome se obracam JaksiS..Zanimljivo da ne smetaju "carsavi" nebulaza i mrznje.....

ako je neki problem bacite ga PP, pa cu ja da ga okacim sa odgovorom

pozdrav

J

Jelena Gall 18:45 22.03.2010

Re: ?

jeseni, bez imalo animoziteta prema vama licno - ako ste dosli na ovaj blog samo zato da u jednoj kratkoj recenici iznesete svoje (inace poznato) misljenje o sentinelu, onda niste morali dolaziti. i molim vas da vise to ne radite. koliko god vama (i meni!) smetao i ton i sadrzaj mnogo kojeg komentara (evo ja ni jaksu ne razumem sasvim, izgleda da sam puno toga propustila, kakvo je ovo prepucavanje? - molim, pitanje je samo ilustrativno), izbrisala sam samo direktne i licne uvrede komentatora.

naravno, molim da se ovo dalje ne komentarise.

jesen92 21:14 22.03.2010

Re: ?

Zahvaljujem na objasnjenju..Pozdrav

Domazet 18:58 22.03.2010

Jelena bre...

...nikako da nauchish ove nepocudne kako se koristi Kvisko. Jednom kad se upotrebi tu vishe nema priche. Dakle, kad Amad jednom izvuche Genocd ili Srebrenicu to mu je to. Gotovo, nema vishe diskusije. Kvisko bre!

Ali nisam hteo o tome. Da li bi bila ljubazna da nam stavish na uvid delove teksta Dubravke Stojanovic o tome kako je neverovatno represivni Ustav iz 1974 godine sasvim izvesno kriv za nemire na Kosovu u prolece 1981. Shteta shto si i te delove teksta izbacila, bili bi sjajan dokaz o direktnoj uzrochno-posledichnoj vezi izmedju opresivnog rezhima i opravdanog protesta.

Chetvrta (peta, shesta...) paradigma intelektualne neadekvatnosti D&Bejaca. Spremnost da se prostituishe profesija bez trunke zadrshke...

Jelena Gall 20:59 22.03.2010

Re: Jelena bre...

kad Amad jednom izvuche Genocd ili Srebrenicu to mu je to. Gotovo, nema vishe diskusije. Kvisko bre!

e, da ga e.c. nije razložio na stavke 1 i 2, ja to verovatno ni primetila ne bih. al ovako - šta ćeš. adam moj drug.

Da li bi bila ljubazna da nam stavish na uvid delove teksta Dubravke Stojanovic o tome kako je neverovatno represivni Ustav iz 1974 godine sasvim izvesno kriv za nemire na Kosovu u prolece 1981.

ne bih.
uostalom, tvoja sažeta parafraza je više nego dovoljna. suvišna, hoću reći. trep-trep.

Domazet 21:40 22.03.2010

Shta da radish...

Jelena Gall
.
.
.
ne bih.
uostalom, tvoja sažeta parafraza je više nego dovoljna. suvišna, hoću reći. trep-trep.

...kad sam taki chovek. Volim da parafraziram vishe nego leba da jedem. Recimo George Bernard Shaw-a. Nezavisno od oblika organizovanja ljudskog drushtva, oko jedne stvari nema zabune. Uvek ce postojati segment tog drushtva spreman da se bavi politikantskom lingvistikom, istorijom, ekonomijom itd, itd. Jedino shto se menja je i shto treba utvrditi je cena njihove profesionalizacije. Mada se ni ta cena ne menja mnogo. Ubija je ponuda. Trep-trep...

adam weisphaut 10:20 23.03.2010

Re: Jelena bre...

Jednom kad se upotrebi tu vishe nema priche. Dakle, kad Amad jednom izvuche Genocd ili Srebrenicu to mu je to. Gotovo, nema vishe diskusije. Kvisko bre!

Interesantno je da se niko nije ni potrudio da odgovori na pitanje koje sam postavio Doktoru, samo je usledila redovna salva uvreda, trollovanja i skretanja pažnje sa pitanja. Takođe vidim da ti ni nisi kadar na njega odgovoriti, čim si se mašio uobičajnog repertoara doskočica, tako da cenim da sam te baš iznervirao

adam moj drug

vludvig 19:39 22.03.2010

Korać na e-novinama

Prvo da se izvinim Jeleni što ću ovo da napišem, sve u cilju da me ne obriše.

U Koraćevom intervjuu koji su prenele e-novine stoji jedna rečenica koja čini mi se nije u redu. Naravno, moj komentar su na žnj-novinama obrisali, valjda ne mogu da podnesu da neko kvari njihovo skupno grgoljenje na temu, sve slažući se jedno s drugim.

Evo citata:

"Ponekad mislim da je u odnosu na samostalnost Crne Gore, ta zadrta srpska politička elita gora nego narod Srbije." (boldovanje moje)

Ne mogu da se otmem utisku da je ceo intervju nategnut u vrlo ružnoj kritici svega što dolazi iz Srbije, sve uz neki dogovor s Pobjedom na obostranu korist.
A evo i mala jeres: ovakve su intervjue sa ovakvim odgovorima pisali Miloševićevi novinari uvek sa nekim neiskrenim ciljem (štoćereći prljavim).

libela 21:19 22.03.2010

Re: Korać na e-novinama

vludvig

U Koraćevom intervjuu koji su prenele e-novine stoji jedna rečenica koja čini mi se nije u redu. Naravno, moj komentar su na žnj-novinama obrisali, valjda ne mogu da podnesu da neko kvari njihovo skupno grgoljenje na temu, sve slažući se jedno s drugim.

Sasvim logicno, jer oni su ipak, eksponent i promoter jedne politicke partije i jedne ideje i ne treba im neko ko ce da talasa. O nezavisnosti znj-novina se vec pisalo ovde!

vludvig

Evo citata:

"Ponekad mislim da je u odnosu na samostalnost Crne Gore, ta zadrta srpska politička elita gora nego narod Srbije." (boldovanje moje)

Ovde stvarno ne treba nikakav komentar! Dno!

vludvig

Ne mogu da se otmem utisku da je ceo intervju nategnut u vrlo ružnoj kritici svega što dolazi iz Srbije, sve uz neki dogovor s Pobjedom na obostranu korist.
A evo i mala jeres: ovakve su intervjue sa ovakvim odgovorima pisali Miloševićevi novinari uvek sa nekim neiskrenim ciljem (štoćereći prljavim).

Od toga zivi vlast u CG: konstantnim pljuvanjem i gazenjem svega sto je s ove strane zajednicke nam granice. A za to im trebaju sagovornici kao, u ovom slucaju, Korac.

Jelena Gall 21:32 22.03.2010

Re: Korać na e-novinama

neću obrisati, eto kako izvinjenje u prvoj rečenici ume odmah da me kupi!

drago mi je da su e-novine prenele intervju. to što piše tamo, piše i u pobjedi, sve od reči do reči isto. mislim, od riječi do riječi, znam da vam je to posebno važno.

moj utisak je, međutim, identičan sa koraćevim. klizav teren, naravno, ta priča o utiscima, kada ne možemo da argumentujemo znanjima. recimo to ovako: to što crna gora glasno i veoma osetljivo reaguje na sve što se u srbiji kaže o crnoj gori - to je potpuno razumljivo. tiče ih se, dira im se u imidž, odgovara im (opoziciji) ili ne odgovara (poziciji, tj. crnogorskoj vlasti). ono što nije razumljivo je potreba srpske vlasti da građanima SRBIJE poturi crnu goru kao mafijaško gnezdo, kao leglo i centar narkobosova, nekooperativnog suseda itd. vi možda niste primetili, ali ja jesam: kada je sve počelo (a počelo nije tek sa šarićem, nego sa priznanjem kosova), reakcije neinvolviranog sveta u srbiji bile su mlake. otprilike "šta nas briga više za tu crnu goru". u međuvremenu, nađite mi jednog iole obaveštenog građanina srbije koji ne zna ko je medojević ili knežević. i jednog iole normalnog koji (pod uslovom da zna samo onoliko koliko mu se servira u medijima) nije zbunjen celim kolopletom zanimljivih i čudnih priča o komšijskim kriminalcima koji se tu nešto muvaju po srbiji (a sigurno ne bi, kad bi crna gora sarađivala).

dakle, tako ja razumem koraćevu rečenicu koja vama bode oči. aktuelnu odurnu priču o crnoj gori nije smislio "narod" nego mu ju je servirala politička elita srbije. i zato jeste GORA od narečenog naroda.

o eventualnim dogovorima pobjede i koraća na obostranu korist nemam nikakvih informacija. s obzirom na to da je dovoljno:
a) slušati i čitati žarka koraća poslednjih par decenija
b) razumeti da se ono što korać misli o odnosu srbije prema crnoj gori uklapa u koncepciju lista pobjeda,
vašu opasku o obostranoj koristi i, dalje, prljavim ciljevima, shvatam kao puku insinuaciju, obično bacanje udice, pa ko se upeca - upecao se.
time vam, naravno, kažem i to da uopšte nije neophodno više da se trudite da šaljete signale u formi providnih poruka. pročitala sam pažljivo i ovaj i vaše prethodne komentare, jasno mi je koji to vetar duva s vaše strane.

toliko od mene, za vas i ostale komentatore, koji su se uhvatili crne gore.

nego, šta ćemo s kosovom, koje nam tako nezavisno a nepriznato kvari odnose sa svim susedima od reda? mislim, šta ćemo sa kosovom i sa svetom, izuzev što nećemo i ne damo?

mariopan 21:51 22.03.2010

Re: Korać na e-novinama

nego, šta ćemo s kosovom, koje nam tako nezavisno a nepriznato kvari odnose sa svim susedima od reda? mislim, šta ćemo sa kosovom i sa svetom, izuzev što nećemo i ne damo?

Pa nismo mi napravili "problem Kosovo". napravili su ga mnogo Tata, Mama i Veliki Brat ...mi samo treba što više da ih ometamo u toj otimačini, što izgleda uspešno i radimo....a oni neka se vade iz septičke jame u koju su sami upali. Što mi da ih spašavamo?

Ako bi svi oni počeli da poštuju međunarodno pravo taj problem bi se vrlo brzo rešio, ovako, nema šanse, ne zato što mi ne damo nego ne daju oni. Nema pregovora jer oni neće da pregovaraju, valjda računaju da je taknuto maknuto?

Što nas onda gnjave?

Ako su ga uzeli i ako je to stvarno država pa još nezavisna šta ima nas da pitaju bilo šta, što se sa nama bakću još uvek?

Što onda nas pitaš šta sa Kosovom?

Pitaj njih.

vludvig 22:49 22.03.2010

Re: Korać na e-novinama

mislim, od riječi do riječi, znam da vam je to posebno važno.

Meni je važno da čitam knjige na hrvatskom kao i na srpskom ili ostalim jezicima ovog istog srpskohrvatskog jezika ili bchs (da li sam koga preskočio?). Zašto je glasilima u regionu bitno da, bizarno, ekavicu prebace na ijekavicu i još malo dorade, to ne razumem, a svakako da mi se to ne sviđa jer se time utvrđuju razlike koje nisu bitne.

moj utisak je, međutim, identičan sa koraćevim. klizav teren, naravno, ta priča o utiscima, kada ne možemo da argumentujemo znanjima. recimo to ovako: to što crna gora glasno i veoma osetljivo reaguje na sve što se u srbiji kaže o crnoj gori - to je potpuno razumljivo. tiče ih se, dira im se u imidž, odgovara im (opoziciji) ili ne odgovara (poziciji, tj. crnogorskoj vlasti). ono što nije razumljivo je potreba srpske vlasti da građanima SRBIJE poturi crnu goru kao mafijaško gnezdo, kao leglo i centar narkobosova, nekooperativnog suseda itd. vi možda niste primetili, ali ja jesam: kada je sve počelo (a počelo nije tek sa šarićem, nego sa priznanjem kosova), reakcije neinvolviranog sveta u srbiji bile su mlake. otprilike "šta nas briga više za tu crnu goru". u međuvremenu, nađite mi jednog iole obaveštenog građanina srbije koji ne zna ko je medojević ili knežević. i jednog iole normalnog koji (pod uslovom da zna samo onoliko koliko mu se servira u medijima) nije zbunjen celim kolopletom zanimljivih i čudnih priča o komšijskim kriminalcima koji se tu nešto muvaju po srbiji (a sigurno ne bi, kad bi crna gora sarađivala).

Ja naravno govorim o mojim utiscima, zasnovanim na uverenju i prosuđivanju. Medojevića se sećam iz vremena kada je podržavao crnogorsku nezavisnost i pljuvao po Srbiji. Milova dvadesetogodišnja vladavina svakako ne prikazuje crnogorsko društvo kao demokratsko. U tom smislu Pobjeda tera vodu. Crnogorsko priznavanje Kosova u trenutku nakon glasanja u UN svakako nije dobronameran čin prema Srbiji. Da li to može da izaziva reakcije u smislu netrpeljivosti prema Milovom režimu? Da li Miša Vasić servira narodu u Srbiji istu priču kada piše da ni on ne bi imao poverenja da prosledi dokaze crnogorskoj policiji? Ali salžem se, dosta je pričati o njihovoj vlasti.

dakle, tako ja razumem koraćevu rečenicu koja vama bode oči. aktuelnu odurnu priču o crnoj gori nije smislio "narod" nego mu ju je servirala politička elita srbije. i zato jeste GORA od narečenog naroda.

Možda sam pogrešno protumačio Koraćevu rečenicu. Ja u njoj vidim neki prezir prema narodu u Srbiji, koji Korać izražava i to je ono što mi je gadno. Svakako da nam je vlast zadrta. Reč gora je komparativ, ne? Nisam narodnjak pa da se ne da kritikovati ljude, već sam alergičan prema intelektualcima koji se postavljaju nadmeno i uvek su spremni na svoj solilokvij.

vašu opasku o obostranoj koristi i, dalje, prljavim ciljevima, shvatam kao puku insinuaciju, obično bacanje udice, pa ko se upeca - upecao se.

Obostrana je korist, slažemo se i vi i ja. Više volim intervjue tipa Ćosićevih gde novinar i ispitani nemaju istu pesmu. I gde nije ni nužno da je imaju. Što rekoh da je prljavo se izvinjavam, takve stavove sam morao zadržati za sebe.

time vam, naravno, kažem i to da uopšte nije neophodno više da se trudite da šaljete signale u formi providnih poruka. pročitala sam pažljivo i ovaj i vaše prethodne komentare, jasno mi je koji to vetar duva s vaše strane.

Signali? Kakvo je ovo insinuiranje? Šta su providne poruke, stvarno ne razumem? Ne razumem ni koji vetar duva ali mi takva vaša konstrukcija miriše na netrpeljivost koju ne morate osećati SAMO zato što se ne slažemo.

nego, šta ćemo s kosovom, koje nam tako nezavisno a nepriznato kvari odnose sa svim susedima od reda? mislim, šta ćemo sa kosovom i sa svetom, izuzev što nećemo i ne damo?

Nemam pojma šta ćemo. Meni su najbitniji ljudi tamo. A da su ljudi bitni i našoj i kosovkoj vlasti našlo bi se neko rešenje. Mnogo je godina obostrane mržnje. Jedino u šta verujem je da svima treba obrazovanje. Dok ga ne dobiju svi na Kosovu a i šire biće ovako.
Tehnički gledano smatram da bi Srbija trebalo da zauzme mnogo laganiji stav prema Kosovu. Trebalo bi da sarađujemo a da ne priznamo Kosovo, ovako samo mučimo i naš i njihov narod. Ali ovo o mučenju naroda nije strano ni njihovoj vlasti. Nisu se Albanci s Kosova borili kroz institucije Srbije nikada za svoj položaj a to je na žalost odgovaralo i Miloševiću.

sentinel26 23:20 22.03.2010

Re: Korać na e-novinama

Jelena Gall
.. recimo to ovako: to što crna gora glasno i veoma osetljivo reaguje na sve što se u srbiji kaže o crnoj gori - to je potpuno razumljivo. tiče ih se, dira im se u imidž, odgovara im (opoziciji) ili ne odgovara (poziciji, tj. crnogorskoj vlasti). ono što nije razumljivo je potreba srpske vlasti da građanima SRBIJE poturi crnu goru kao mafijaško gnezdo, kao leglo i centar narkobosova, nekooperativnog suseda itd. vi možda niste primetili, ali ja jesam: kada je sve počelo (a počelo nije tek sa šarićem, nego sa priznanjem kosova), reakcije neinvolviranog sveta u srbiji bile su mlake.

Ako ćemo pravo, traje to pojačano ("ofanzivno" ) dejstvo nešto duže.
Da ne idemo u daleku prošlost, podjimo od policijskih spiskova koje je Koštunica nosio u Brisel 2006.godine poslije kojih ga je ismijala cijela Evropa.
11 hiljada "državljana" Crne Gore je dotični "pronašao" u Peći na Kosovu.

Cijela Evropa govori da Crna Gora ide najbrže ka EU samo Srbiji to smeta jer je ona sama sebi napravila kočnice i sada bi ih rado podijelila sa komšijama. Da i oni dijele njenu sudbinu..
Naročito misle da kosovski kolač treba dijeliti.

U tom smislu radjena se lobiranja u 4 EU članice da se Crna Gora zaustavi.Znaju se tačno države, gradovi, datumi i sadržina zahtjeva.
Neće proći mnogo vremena, i to će izaći na vidjelo.

Mnogo teži problem Srbiji od priznavanja Kosova jeste prihvatanje kandidature Crne Gore za NATO. Admiral Ficdžerald je prije neki dan javno i precizno opisao dokle je Crna Gora stigla u napredovanju reformi i ka NATO-u.
Od momenta njenog prijema ruši se kompletna regionalna politika Srbije u paramparčad.

A što se tiče prljavog kriminalnog veša koji Srbija pokušava da pere u Crnoj Gori, teško je naći kvalitetan deterdžent koji to može da opere.

Večeras je to u TV intervjuu u Ženevi detaljno objasnio S.Subotić i gdje sede bosovi mafije, njihova imena i kako rade..

jaksa scekic 01:21 23.03.2010

Re: Korać na e-novinama

E ajd mi odgovori:

1. Il to CG ide brze u Evropu od Hrvatske

2. Objasni meni glupom zasto ako je CG u Nato se rusi srpska politika. Pa i Bosna ce uci u Nato savez pa?

3.Lobiranje je sasvim legitimno, i to je politika, ko zna sta CG lobira protiv Srbije. Kao CG spoljna politika principijelna. To po definiciji ne postoji.Kao Subotic se sad naprasno javio, ali verujem da ce Covek Godine lista Pobijeda reci gde i kad je to Srbija trazila da se CG uspori.
A opet pita, il trac ili istina da je Covek godine trazio da ide sa Vukom jedremicem na granicu sa madjarskom i proslavi bezvizni rezim?
Jos nisam dobio odgvor

4. Sto se tice intervjua to sam rekao kod mene na Blogu, ali mi se najvise dopada "zvanicni distributer cigareta preko teritorije CG od kog posla je CG imala korist"

Subotich tvrdi da je imao "distributerska prava" za prodaju cigareta
na trzzisstu Balkana, te da je, "s obzirom na politiccku situaciju u
Srbiji... koju je devedestih napustio pod pod pritiscima", odluccio da
"pomogne Crnoj Gori tako ssto che joj omoguchiti da ubira taksu od tog
posla".

On je rekao da je to bio "veoma znaccajan prihod za drzzavu Crnu
Goru".

To me potseti kako je zivot cudo, pre dosta vremena, jedan covek, koji je tada dosta kritikovao CG (sad je tamo veliko mudo) kako neki avion prodje iznad Titograda vikao:"Vidi banane, stizu i odlaze" jer je u to vreme CG bila najveci uvoznik banana na svetu.(Bar se to tako zvanicno objasnjavalo)

Problem je sto imam dosta godina i pamtim.
Vi u Cg imate jedan problem, isti koji je imao i Milosevic, a bogami i Sadam

Morate da pravite neprijatelja (sad je to velikosrpski projekat usisavanja male i nejake CG u krilo majcice Srbije), da bi pumpali narod.
To je radio Sloba, to je radio i Sadam, opste svetska zavera protiv narodne vlasti i naroda.
Naravoucenije: Obojcu su skinuli Amerikanci

a ustvari mozda ja imam krivu sliku o CG

[/url][url=http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2010-03-22&id=181817]

A BTW CG je vazna Srbiji, jer sve CG pare ovako ili onako zavrse u Srbiji. Jer, proda se plac Rusima, kupi BMW dzip i stan u Beogradu, i pare se trose ovde.
Lepo, i hvala vam

vludvig 02:03 23.03.2010

Re: Korać na e-novinama

A BTW CG je vazna Srbiji, jer sve CG pare ovako ili onako zavrse u Srbiji. Jer, proda se plac Rusima, kupi BMW dzip i stan u Beogradu, i pare se trose ovde.
Lepo, i hvala vam

Imadoh jednog prijatelja poreklom Crnogorca, rodjen u Bg, ziveo tu do nedavno (mnogo desetljeća). Sad je veliki zagovornik crnogorske nezavisnost. Zivi i radi u Podgorici i viši je državni činovnik. Eh, šta su ti koreni.

freehand 02:23 23.03.2010

Re: Korać na e-novinama

Ja ove poslednje diskusije i komentare ništa ne razumem.
Mislim, i mene i , koliko vidim, ljude oko mene baš briga za Crnogorce. U Crnoj gori, Lovćencu i na Terazijama.
Da nema Miška Vukovića ponekad da me malkice iživcira - bili bi mi skroz smešni, ko deca. Ovako bar njemu mora čovek s' vremena na vreme da kaže "Iš!"

ana.antic 02:34 23.03.2010

Re: Korać na e-novinama

Jelena Gall
nego, šta ćemo s kosovom, koje nam tako nezavisno a nepriznato kvari odnose sa svim susedima od reda? mislim, šta ćemo sa kosovom i sa svetom, izuzev što nećemo i ne damo?

nedavno je ljiljana smajlovic govorila u njujorku o spoljnoj politici srbije i kosovu, i rekla je da je ta politika sizofrena, ali ona mora takva da bude, jer srbija ne sme priznati kosovo implicitno ili eksplicitno, ne sme ga se odreci (a opet, nemoguce je da povrati vlast nad njim). situacija je ista, kaze ona, kao i posle wwii, kod nacionalizacije imovine: na porodice kojima su oduzeti stanovi i druga imovina vrsen je pritisak da se i pismeno, zvanicno odreknu onoga sto im je nacionalizovano u zamenu za razne povlastice. oni koji su podlegli pritiscima sada nisu u mogucnosti da tu imovinu i povrate, a oni koji nisu potpisali dobili su natrag (u nekim slucajevima) svoje stare porodicne kuce i stanove. prema tome - po misljenju ljiljane smajlovic, a ona se tu uopste ne razlikuje od trenutne vlasti - kosovo je taj nas stan, koji je otet i srbija nema snage da ga vrati sada, ali ako ga se zvanicno ne odrekne, ko zna, za pedeset, sto godina...
i to je meni savrseno tipicno za njihov nacin razmisljanja: kosovo je samo teritorija, "stan," nekakav materijalni posed, zemlja, crkve i manastiri; i mi se sad borimo da nam se to vrati, a da ti, koji sada - valjda nezakonito - zive u nasem stanu, da se nekako isele, dematerijalizuju, da okoncaju okupaciju (sto rece kostunica, imaju oni vec jednu nacionalnu drzavu, pa neka idu tamo). a tuzno je i pretuzno sto i posle sto godina ne postoji odgovor na to jedno te isto pitanje: i da stanovnici kosova pristanu da se njima vlada iz beograda (a ne pristaju, i to sa dobrim razlogom, ne mora se ici dalje od devedesetih), kako bi se oni integrisali u politicki i drustveni (i kulturni i obrazovni) sistem srbije? i jos bitnije, da li beograd uopste zeli da ih integrise? naravno da ne zeli, problem ostaje isti: (hipoteticka) integracija tog stanovnistva, kao i 1913., bila bi vidjena kao pretnja, politickom ustrojstvu, stabilnosti srbije, sadasnjoj raspodeli vlasti i sl. i tu je sustina sizofrenije. za sto godina nije pronadjena formula po kojoj bi (vecinski) stanovnici kosova postali istinskim gradjanima srbije, i bili prihvaceni kao takvi.
a upravo je monstruozno sto u zvanicnoj politici srbije prema kosovu nema ni u ludilu mesta diskusiji o tome sta je ta drzava srbija radila na tom kosovu od kraja osamdesetih a narocito devdesetih godina, kako se odnosila prema civilima, svojim formalnim gradjanima. ne 'sta su oni nama,' nego sta je drzavni aparat - iste one srbije koja sada po belom svetu kukumavci kako joj je narusen integritet - cinio, a nikad za to nije preuzeo odgovornost. a o tome treba pricati pre svega ostalog.

vludvig 02:48 23.03.2010

Re: Korać na e-novinama

za sto godina nije pronadjena formula po kome bi (vecinski) stanovnici kosova postali istinskim gradjanima srbije, i prihvaceni kao takvi.

Na žalost nije pronađena formula ni kako bi stanovnici Srbije postali istinskim građanima Srbije, i bili prihvatljivi samima sebi kao takvi.

mariopan 07:14 23.03.2010

Re: Korać na e-novinama

A BTW CG je vazna Srbiji, jer sve CG pare ovako ili onako zavrse u Srbiji. Jer, proda se plac Rusima, kupi BMW dzip i stan u Beogradu, i pare se trose ovde.
Lepo, i hvala vam

Nemoj da sekiraš čoveka

freehand 09:27 23.03.2010

Re: Korać na e-novinama

ana.antić@
Ajte budite ljubazni pa sve ovako isto, samo zamenite Srbiju Kosovom a Albance Srbima.
Živo me interesuje kako iz te perspektive vidite budućnost drugih u nezavisnom Kosovu? Ima li ih uopšte?
Ne morate u daleku prošlost, čak ni u devedesete da se vraćate da biste imali neko polazište.
Pa mi onda recite kakvu kvalifikaciju, sem broja i sile, imaju kosovski Albanci da bi se ova stvar rešila upravo mimo i protivno svim važećim međunarodnim propisima.
I šta je to što je njima bitno sem teritorije?
Demokratija?
I kako ćete sutra, kad na red dođe Makedonija, komentarisati novonastalu situaciju? Grditi makedonske ugnjetače?

ana.antic 18:05 23.03.2010

Re: Korać na e-novinama

freehand
ana.antić@Ajte budite ljubazni pa sve ovako isto, samo zamenite Srbiju Kosovom a Albance Srbima.Živo me interesuje kako iz te perspektive vidite budućnost drugih u nezavisnom Kosovu? Ima li ih uopšte? Ne morate u daleku prošlost, čak ni u devedesete da se vraćate da biste imali neko polazište.Pa mi onda recite kakvu kvalifikaciju, sem broja i sile, imaju kosovski Albanci da bi se ova stvar rešila upravo mimo i protivno svim važećim međunarodnim propisima.I šta je to što je njima bitno sem teritorije? Demokratija?I kako ćete sutra, kad na red dođe Makedonija, komentarisati novonastalu situaciju? Grditi makedonske ugnjetače?

nemaju nikakve kvalifikacije, oni su bespravno zauzeli nas stan.
a da je srbiji malo vise stalo do ljudi - recimo, manjina na kosovu - ona bi se njima i bavila, i rukama i nogama borila da od kosovskih vlasti dobije garancije za njihovu bezbednost i normalan zivot i integraciju. bila bi partner. umesto toga, srbija se duri.
a mene zivo interesuje: sta bi jeremic da mu neko sutra pokloni kosovo nazad? sta bi on s njim?

Jelena Gall 21:42 23.03.2010

Re: Korać na e-novinama

sta bi jeremic da mu neko sutra pokloni kosovo nazad? sta bi on s njim?

pa to je kljuc cele ove price.
i njen privremeni kraj, zatvaram radnju.
ana, drago mi je sto ste komentarisali ovde!

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Jelena Gall

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi