Biz| Društvo| Ekonomija| Gradjanske inicijative

Stransko vs srbijansko ili Milka vs Simka

/ 23.03.2010. u 14:00

Komentari: 92
Čitanost: 21458
/
Preporuke: 4224
/

AleXandar Lambros

Pre par godina bio sam u gostima kod prijatelja Grka. Elitni deo Atine, stan s pogledom na more, prostran, lep i sređen, ukratko, luksuzan po svim merilima. Kada mi je zatrebalo kupatilo, ušao sam u prostoriju veličine dnevne sobe kakvu imam kod kuće, mermernog poda i s kadom dovoljno velikom da se u njoj bez problema organizuje foam party. Razumećete onda moje iznenađenje kada sam na belom mermeru oko umivaonika ugledao uredno poređane sve same srpske kozmetičke proizvode - od paste za zube, preko sapuna, šampona, kupke ....

Ok, ne bi me iznenadilo da mi je ponuđena naša šljivovica, ne bi me iznenadio ni domaći ajvar kao prilog jelu, ne bi me začudili ni čvarci. Ali, merimin dečiji sapun u mermernom kupatilu u Vuljagmeniju (atinski pandan Dedinju), priznajem, podigao mi je obrvu.

Moj domaćin je, mora se reći, jedan osvedočeni ekscentrik koji je, za vreme bombardovanja Srbije 1999. odlučio da, u znak protesta, nauči srpski. I naučio ga je. Tako da su moja nagađanja glede arsenala srpske kozmetike u njegovom mermernom kupatilu išla u tom pravcu - još jedan vid protesta protiv nemilosrdne mašinerije globalnog kapitalizma (inače, omiljenog, iskustvo mi govori, kod izdanaka krupne buržoazije, sindrom koji, ne bez zlobe zovem „sirota mala bogatašica") udružen sa simboličnom podrškom oklevetanoj Srbiji. Ipak sam, po izlasku, zatražio objašnjenje. „Želim da podržim srpsku privredu!" - rekao mi je s neskrivenim ponosom i ozbiljnošću od koje sam namah pomislio da je srpski izvozni rejting upravo drastično skočio. Dakle, dobro sam pretpostavio.

Epizoda zabavna i bizarna. Vratila me je u oskudne devedesete kada su moji ukućani bezuspešno pokušavali da me ubede u to da „ništa ne fali ni domaćem šamponu od kamilice" dok sam ja smatrao da je neophodno da potrošim, u to vreme čitavo bogatstvo, na panten šampon uz obrazloženje da ne smem da rizikujem s obzirom na genetski materijal po muškoj liniji koji je sklon postepenom proređivanju kose s protokom godina. „Bolje biti gladan nego ćelav", bila je moja odbrana na koju su ukućani stali da me saleću da „ne budem tvrdoglav i probam domaći šampon od koprive".

Nepoverenje prema domaćoj kozmetičkoj industriji sam, ruku na srce, zadržao do današnjih dana. Ali, ne krivite me! Krivca potražite kod proizvođača koji očigledno smatraju da je upošljavanje dizajnera nepotreban trošak. Zaista na glavu ne mogu da sručim sadržaj iz boce koju je lako zameniti za sredstvo za dezinfekciju sanitarija!

Kasnije sam pokušaje stranih proizvođača kozmetike koji robu izvoze na naše tržište, da deklaracije i uputstva za upotrebu napišu na jezicima zemalja jugoistočne Evrope, stvarnim i izmišljenim, tumačio kao tradicionalnu kapitalističku preduzimljivost. Međutim, poznajem osobe koje su, paradoksalno, baš tada napravile zaokret u svojim potrošačkim navikama koje su do tog trenutka išle u prilog stranoj robi. Ukoliko ne bi pronašle proizvod s deklaracijom na jeziku zemlje porekla (najčešće nemačkom i francuskom) te bi se osobe rađe opredeljivale za domaći proizvod ili pak apotekarsku mešavinu. Meni se tada ta mera činila preteranom a objašnjenje da proizvodi namenjeni tržištima zemalja trećeg sveta nisu istog kvaliteta i sastava kao proizvodi namenjeni tržištima zemlje porekla, ili razmaženim tržištima zemalja EU, smatrao sam za metastazu tradicionalne sklonosti teorijama zavere. Kad ono ... Pre nekoliko godina iz Hrvatske je stigla vest koja je potvrdila onu čuvenu da to što ste paranoični ne znači da vas niko i ne prati. Udruženje tamošnjih potrošača dalo je da se uradi analiza sastava jednog mnogo reklamiranog praška za veš. Znate one s mikro magičnim i prečudesnim zrncima koji prodiru u subatome svakog vlakna vašeg veša i odatle izvlače i uništavaju svaki subatom i molekul nečistoće i pri tom još i jačaju strukturu tkanine, osvežavaju boju i daruju svežinu koja traje nedeljama? E, ispostavilo se da sastav takvog jednog čudotvornog praška nije isti u zemljama našeg regiona, gde se izvozi, kao u zemlji porekla.

Istraživanja pokazuju da domaći potrošači imaju neku vrstu slepog poverenja u robu stranog porekla. Prostije rečeno, njima je za robu stranog porekla potrebno dokazati da je loša, dok je, s druge strane, za domaću robu potrebno dokazati da je dobra. Ima li ovde nečeg čudnog?

Kompleks socijalističkih zemalja. Čini mi se da dublja analiza nije potrebna. Odlično se sećam svog prvog susreta s belom čokoladom. Poklonio mi ju je drug koji je imao rođake u Nemačkoj. Bela čokolada?!?! Kako to? U mojoj pionirskoj glavi proizvodnja bele čokolade imala je polumističnu dimenziju povezana s tehnologijom dostojne džemsbondovskih špijunskih peripetija. A generacijski trend bio je da se limenke koka kole, tada još suviše kapitalističke za naše socijalističko tržište, pretvaraju u držače za hemijske olovke.

I, eto nas na početku ove priče - u luksuzno atinsko kupatilo čiji je kompletan dizajn nekako čudno odudarao od skromne ambalaže u njemu izložene srpske kozmetike. Ima li na ovaj način izražena podrška, ma kako dirljiva i simbolična bila, ikakvog smisla? Drugim rečima, ima li smisla priča o ekonomskom patriotizmu, a u svetlu neprikosnovene globalne vladavine liberalnog kapitalizma?

Nije potrebno biti ekonomski genije pa razgraničiti neke osnovne stvari. Kupovati domaću robu samo zbog toga što je domaća a pri tom ni kvalitetom ni cenom nije konkurentna uvoznoj, potpuno je besmisleno. Ne samo zbog toga što logika kapitalizma i slobodnog tržišta poznaje samo interes i profit i ne rukovodi se nikakvim sentimentalizmom već i zbog toga što tako nešto, u krajnjoj liniji, uopšte i ne bi bio izraz ekonomskog patriotizma. Tako nešto značilo bi nagraditi lošeg proizvođača. Ako se tome pridruže i carinske zaštitne mere države krajnji efekat je smanjivanje konkurentnosti tržišta i uspavljivanje domaće privrede. To nikome ne koristi.

Cilj je stvaranje jakog domaćeg brenda koji bi se najpre pozicionirao na domaćem tržištu i tako ojačan samopouzdano i konkurentno krenuo u osvajanje međunarodnog. To znači da domaći proizvodi, konkurentni cenom i kvalitetom uvoznim, a kakvih na našem tržištu svakako ima, treba da dobiju podršku domaćih potrošača i to iz više razloga. Kupiti strani proizvod za koji postoji domaći parnjak sličnog kvaliteta i približne cene znači (pored pomaganja strane ekonomije) tek neznatnu korist za domaću trgovinu. A to je ništa. S druge strane opredeliti se za domaći proizvod sličnog kvaliteta i približne cene (ili boljeg kvaliteta i bolje cene) znači višestruko pomoći domaćoj ekonomiji. Kako?

Kupovina domaćeg proizvoda podmazuje lance domaće ekonomije i izaziva po nju pozitivne efekte koji počinju upravo uspešnom realizacijom domaćeg proizvoda na domaće, i, još bolje, strano tržište. Kupovina domaćih proizvoda podstiče rast proizvodnje. Rast proizvodnje povećava opšte bogatstvo društva. Veće bogatstvo znači veću kupovnu moć. A sve ovo veću uposlenost domaće radne snage. Veća proizvodnja znači veće poreze državi, isto kao i porezi dobijeni oporezivanjem primanja zaposlenih. Sav taj novac opet se sliva u domaće fondove. Tome treba dodati i nabavku materijala kod drugih domaćih dobavljača kao i ostale, sporedne korporativne finansijske obrte, kao što su distribucija, reklama itd.

Uporedite sve ovo s dobitkom koji prilikom kupovine stranih proizvoda beleži srpska trgovina. Ali, nemojte zaboraviti da uračunate i poslovični srpski spoljnotrgovinski deficit.

Srbija nije jedina država koja je pokušala da sprovede kampanju preusmeravanja potrošačkih navika ka domaćim proizvodima. Slično su ranije pokušavale i mnogo razvijenije države. Buđenje ekonomskog patriotizma zabeleženo je u poslednje vreme, usled velike svetske ekonomske krize, i u pojedinim zemljama Evropske unije. U zemljama okruženja, u ovim naporima najviše je otišla Hrvatska, gde se na neprestanom podizanju svesti kod domaćih potrošača bez prekida radi još od 1997. U Hrvatskoj je kampanja počela onako kako i nekoliko godina kasnije u Srbiji - pod parolom „konzumirajmo hrvatsko", išlo se na onaj najbazičniji nacionalni sentiment krakterističan za države koje se bore da izgrade nacionalni identitet. Evropska unija smatrala je da ovakve parole nisu u skladu sa načelima liberalnog kapitalizma i slobodnog tržišta te da su neprimerene za zemlju koja ima ambiciju da bude njena članica. Hrvatska je i zvanično opomenuta. Svejedno, početna kampanja pokazala se neefikasnom. Ispostavilo se da su potrebni mnogo organizovaniji napori od jednostavnog udaranja po nacionalnom osećaju. Počelo se sa radom na razvoju kvaliteta domaćih proizvoda, udruženo sa redizajniranjem istih i sa razbijanjem kompleksa u odnosu na stranu robu, karakterističnim za stanovništvo bivših socijalističkih zemalja. Ukratko, počelo se sa ozbiljnim radom na nacionalnom brendiranju. Da bi rezultati bili bolji došlo je do čvršćeg povezivanja između domaćih proizvođača i vodećih domaćih trgovinskih lanaca a reklama se zasnivala na četiri glavna elementa marketinškog miksa - kvalitet, distribucija, konkurentna cena i zajednička promocija. Bilo bi zanimljivo videti, na primer, radnju snabdevenu samo, ili pretežno srpskim proizvodima. Ispostavlja se da je priča o plasmanu čak 70% srpske robe u „Merkatorovim" supermarketima, netačna. Već i letimičnom šetnjom zaključuje se da taj procenat nije viši, u najbolju ruku, od 50%. Efekti boljeg povezivanja i zajedničkog nastupa domaćih proizvođača i trgovinskih lanaca, bez sumnje bi bili plodonosni.

Dakle, tek kad postoje odgovarajući standardi kvaliteta (što kod mnogih srpskih proizvoda i jeste slučaj), ima smisla insisirati na podizanju nivoa svesti kod potrošača o potrebi favorizovanja domaće robe. A sve to treba da ide pod ruku sa razvijanjem lojalnosti prema domaćim brendovima, na način na koji je to kod Nemaca slučaj. Nemci tradicionalno preferiraju nemačku robu, ali to nikako ne ide na štetu potrošača, već je razlog tome isključivo u kvalitetu nemačkih proizvoda u koje domaći potrošači imaju poverenja.

Slično tome da bi „Made in Serbia" imalo određenu težinu na međunarodnom tržištu moralo bi da uživa autoritet i na domaćem. O tome se kod ekonomskog patriotizma radi. O promovisanju vrednosti domaće privrede i tržišnog načina razmišljanja, jačanju poverenja u domaće proizvođače, razvijanju svesti potrošača o kvalitetu domaćih proizvoda, smanjenju odliva sredstava u inostranstvo i koncentraciji kapitala u zemlji. O unapređenju imidža domaćih robnih i korporativnih brendova na domaćem tržištu, poboljšanju pozicije domaćih brendova u cilju jačanja konkurentnosti domaće privrede, podršci pozitivnim primerima ličnog brenda u funkciji promocije Srbije, jednom rečju o poboljšanju percepcije proizvoda „Made in Serbia".

Nije svejedno!

- pogledati i:

1. Imamo čvarke

2. Budite srbovativni

3. Made in Serbia

4. Nije Srbija šaka pirinča

5. Live in Belgrade - prilog brendiranju Srbije

6. Lonac, krevet i novčanik - celebrity na srpski način

Atačmenti

02_simka.jpg / 15.49 / KB image/jpeg
knjaz.jpg / 35.18 / KB image/jpeg
kravica.jpg / 10.45 / KB image/jpeg
maline.jpg / 24.09 / KB image/jpeg
merima.jpg / 8.1 / KB image/jpeg
pavloviceva.jpg / 19.83 / KB image/jpeg
suvomesnato.jpg / 32.42 / KB image/jpeg

Tagovi

AleXandar Lambros, srbija, brend, brend Srbije, made in Serbia, Simka, srpska roba

postavite na |

Komentari (92)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

ivana23 14:18 23.03.2010

A iza starog imena...

Henkel Merima d.o.o.

-

Holandska kompanija Klejts holding (Clates) postala je jedini vlasnik fabrike za proizvodnju mineralne vode i sokova Knjaz Miloš iz Aranđelovca

-

Investicioni fond Salford vecinski vlasnik Imleka

wukadin 14:25 23.03.2010

Re: A iza starog imena...

Firma koja ima stranog vlasnika, a naš je poreski obveznik je naša firma. Ona plaća poreze i zapošljava domaće radnike (koji takođe plaćaju poreze). Možda nešto i izveze, ali prvo se dokazuješ na svom tržištu (u većini poslova). Jedina razlika između stranog i domaćeg vlasnika je u onom delu profita koji se ne reinvestira, nego "izvlači". Ali ništa nam ne govori da to ne bi uradili razni miškovići... Ako tu želimo garanciju, jedino je možemo imati kroz državnu svojinu (pod uslovom da onda državni vrh ne izvlači).
Sa druge strane - čistim uvozom država ima samo PDV, možda i carinu (uglavnom velikodušno smo se odrekli)... i zaradu trgovinskih lanaca koji su uvoznički lobi. Takođe ima i ogromni trgovinski deficit, dugove prema inostranstvu i nužno nestabilnost kursa valute.

ivana23 14:59 23.03.2010

Re: A iza starog imena...

wukadin
Firma koja ima stranog vlasnika, a naš je poreski obveznik je naša firma.

Sve mi je to poznato.
Medjutim, mislila sam na kvalitet. Da li je u interesu gore pobrojanih da odrzavaju nivo proizvoda koji je bio u `srecna vremena`...

wukadin 15:31 23.03.2010

Re: A iza starog imena...

Licno nisam perfekcionista, pa nisam kvalifikovan da odgovorim.
Jedino sto je moj ujka u Nemackoj imao jednom kupleraj, pa sam mislio da radim na kontroli kvaliteta.

outsider92 16:15 23.03.2010

Re: A iza starog imena...

wukadin
Licno nisam perfekcionista, pa nisam kvalifikovan da odgovorim.
Jedino sto je moj ujka u Nemackoj imao jednom kupleraj, pa sam mislio da radim na kontroli kvaliteta.

banat.hardkor 01:48 24.03.2010

Re: A iza starog imena...

Nema veze ko je vlasnik tj. iz koje države je. Po meni, firma je srpska ako:

- posluje u Srbiji
- zapošljava građane Srbije
- plaća poreze (u) Srbiji

Dakle, puni kofere države Srbije.

Gore navedeno je mnogo bitnije od toga ko -- pojedinac, korporacija, fond, grupa, itd -- je vlasnik. Tako, Fiat Serbia je mnogo više srpska firma nego što je žabarska, ne?

Naravno, treba uzeti u obzir na koji način tj. pod kakvim okolnostima i pod kakvim ugovorom/dogovorom sa državom Srbijom stranci rade u Srbiji -- da li smeju da izvlače novac, koliko novca smeju da izvlače, da li su oslobođeni poreza ili ne, itd.

sanja_idf 21:58 25.03.2010

Re: A iza starog imena...

Naravno, treba uzeti u obzir na koji način tj. pod kakvim okolnostima i pod kakvim ugovorom/dogovorom sa državom Srbijom stranci rade u Srbiji -- da li smeju da izvlače novac, koliko novca smeju da izvlače, da li su oslobođeni poreza ili ne, itd.

Upravo!

Dobro, sve ce to postati nebitno kada udjemo u EU!

wukadin 14:20 23.03.2010

Ma priznajem samo...

Moj domaćin je, mora se reći, jedan osvedočeni ekscentrik koji je, za vreme bombardovanja Srbije 1999. odlučio da, u znak protesta, nauči srpski.

Dobar ti je prijatelj. Samo su Grci toliko ludo. Zato sam ja odlučio da (na)učim grčki. Pa da mogu da vam se obratim sa recimo Κτουλου Р'λειεχ φταγν

A od svih Milki priznajem jedino

i ja sam nekad jedino gotivio belu čokoladu, sad me nešto ne privlači...
Što davno reče Fridrih Niče slobode imaju smisla samo dok se za iste boriš. A i koristiti stranjsku robu može izgledati kao sloboda, ako je nema. Što reče onda Vučić - bunili su se što nije bilo bele čokolade sa krispijem.
Kada je to postignuto zanimaju te druge stvari - recimo da ti zemlju ne šutira kome god se digne... pritisak. Dotle, i da bismo nešto postigli - KUPUJMO DOMAĆE!

mariopan 17:16 23.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

Zato sam ja odlučio da (na)učim grčki.

Upravo učim

Grcima na poklon nosim ajvar, pekmez od kajsija i šljiva, domaće naravno, kasijevaču domaću, eurokrem, Plazma keks.....

Odande donosim alvu, fetu, maslinovo ulje hladno ceđeno, med od četinara, onaj tamno braon pa ukusaaan, neke začine kojih ovde nema.

Kupujem domaće ako je bolje od uvoznog.
Deterdzent Merima sam baš danas kupila, domaći omekšivač za veš, sapune...ali šampon uzimam uvozni, bolji su mi i malo mi duže traju.

A jesi li bio na jezertu Vuljagmeni?
Ja sam došla noću, ono brdo iza jezera je bilo obasjano reflektorima a to se sve ogledalo u vodi jezera pa sam imala utisak da stojim ni na nebu ni na zemlji, jedan trenutak, bilo je nestvarno. To jezero je malo, ali ide ispod celog dela grada koji obuhvata i Glifadu, ronioci su pokušali da rone dole po pećini pod vodom ali je bilo i nastradalih tako da nije istraženo koliko je velika ta podzemna voda. E, meni je bilo interesantno što je to slatka voda a preko puta je more

Nije se pomešala i to je malo čudno.

Meni Grci sad dolaze za Uskrs, ja jagnje već naručila

Bili Piton 17:21 23.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

mariopan
Zato sam ja odlučio da (na)učim grčki.

Upravo učim

Sve sto vam treba da ga propevate je nekih 15-20 uzastopnih letovanja u Grckoj, trust me. Melodican jezik, lako ulazi u usi i lako se pamti. A ni za citanje nije pretezak kad se jednom nauci alfabet

mariopan 18:46 23.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

Bili Piton
mariopan
Zato sam ja odlučio da (na)učim grčki.

Upravo učim

Sve sto vam treba da ga propevate je nekih 15-20 uzastopnih letovanja u Grckoj, trust me. Melodican jezik, lako ulazi u usi i lako se pamti. A ni za citanje nije pretezak kad se jednom nauci alfabet

Jeste samo ne želom da zvuči kao tarzanski grčki pa zato bubam iz neke skripte, nije loša, za snalaženje znam dosta, sama pazarim i dosta razumem ali se ne usuđujem da progovorim. Dosta naših reči ima koren u grčkom i to mi olakšava uveliko. Ove godine sam bila 3 puta po dva meseca jel dosta?

Bili Piton 18:53 23.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

mariopan
Ove godine sam bila 3 puta po dva meseca jel dosta?

Ne valja bas ni preterivati

mariopan 18:57 23.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

Bili Piton
mariopan
Ove godine sam bila 3 puta po dva meseca jel dosta?

Ne valja bas ni preterivati

Zovu me da se preselim, kažu šta ću ovde?

Bili Piton 19:02 23.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

mariopan
Bili Piton
mariopan
Ove godine sam bila 3 puta po dva meseca jel dosta?

Ne valja bas ni preterivati

Zovu me da se preselim, kažu šta ću ovde?

Slobodno, samo da te upozorim ako si zimogrozljiva kao ja - zimi slabo greju a ume da brije, tj. nije naivno.

alexlambros 19:53 23.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

A jesi li bio na jezertu Vuljagmeni?

nisam. samo u onoj mnogo lepoj marini na koju izlazi

mariopan 20:50 23.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

nisam. samo u onoj mnogo lepoj marini na koju izlazi

Obavezno idi lično da vidiš, i to uveče, ostaćeš bez daha, jer zaista je osečaj da stojiš ni na nebu ni na zemlji kada vidiš kako se u mirnoj vodi, kao u ogledalu, odslikava nebo, to brdo i oni reflektori. A malo je, ne znam da li oma 50 kvadrata.

Mi smo išli da vidimo najlepši zalazak sunca na svetu , na "kraj sveta" pa smo svratili posle zalaska sunca.

mariopan 21:01 23.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

Bili Piton
mariopan
Bili Piton
mariopan
Ove godine sam bila 3 puta po dva meseca jel dosta?

Ne valja bas ni preterivati

Zovu me da se preselim, kažu šta ću ovde?

Slobodno, samo da te upozorim ako si zimogrozljiva kao ja - zimi slabo greju a ume da brije, tj. nije naivno.

Ja otišla početkom decembra a vratila se u pola februara na minus deset ovde, tamo bilo 17 stepeni

Zavisi kako ko greje, meni se dopada što imaju sistem centralnog grejanja koji sam uključiš i greje dok ti želiš. to je mali prekidač u stanu, ujedno brojač i plaćaš koliko potrošiš. Ja grejala koliko mi je trebalo, račun za dva meseca bio 60 evra ali nije sve vreme bilo hladno. U decembru je bilo oko 15-16 stepeni pa sam pola dana držala prozore (cele zidove od stakla pomerene u stranu) otvorene, napolju velika terasa (obožavam) i sve do uveče tako.
Predamnom cela Atina, beli se u nedogled, a onda počeli da zidaju neku zgradu i levi deo vidika mi zaklonili

A da duva, znam, vetar pokidao jednu tendu pa smo baš za Božić menjali tri tende po 5 metara ( da bi sve tri bile iste) bio račun 500 evra, super smo se potrošili samo od vetra i to ledenog.A baš tada rasprodaje, mogli smo i te pare da stučemo na odeću, cipele i drangulije

samo to mi je žao.Jer stan je iznajmljen, nije naš i to ostaje gazdarici kao poklon za Božić.

banat.hardkor 01:59 24.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

Е, шампони... Имао сам нешто дужу косу него сад па сам морао да користим
разноразна средства да је смирим (гел, паста, како кад) и стварно нисам претеривао у количини али ми је изазивало перут (нисам склон али је квалитет гелова и пасти очигледно био лош).

Решим ја да се решим перути и купим Head & Shoulders -- наводно #1 за ове прилике. Перем 2 недеље (око 6-7 прања) -- ништа.

Тек, препоручи ми девојка Luxol-oв Антиперутин. Цена 4х мања, а доби'ш скоро дупло више шампона. Почнем да мислим као је ово пуно ничега за мање пара.

Оперем косу то вече и решим се перути. Из прве. Еј, са шампоном из фабрике која је 4км од мог стана. Милина.

ana_radmilovic 06:45 24.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

mariopan

Jeste samo ne želom da zvuči kao tarzanski grčki pa zato bubam iz neke skripte, nije loša, za snalaženje znam dosta, sama pazarim i dosta razumem ali se ne usuđujem da progovorim. Dosta naših reči ima koren u grčkom i to mi olakšava uveliko.

ja sam provela samo oko 5 meseci u grčkoj (kad se sve zbroji) i (pošto nemam ni stida ni srama kad su jezici u pitanju) propričala sam, naravno tarzanski...

dosta ne samo naših nego zapadnoevropskih reči vuče koren iz grčkog, pa kad to "pohvataš" lakše ti ide... a mi imamo neke slične turcizme

Ove godine sam bila 3 puta po dva meseca jel dosta?

ah, osetila sam zavis'

wukadin 08:21 24.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

A jesi li bio na jezertu Vuljagmeni?

Ne, nazalost...
Zapravo, relativno sam originalan sto sam prosle godine prvi put bio u Grckoj. Sve nesto mislim to je blizu, svi tamo idu i slicno... A onda sam video sto svi idu.

Sve sto vam treba da ga propevate je nekih 15-20 uzastopnih letovanja u Grckoj, trust me. Melodican jezik, lako ulazi u usi i lako se pamti. A ni za citanje nije pretezak kad se jednom nauci alfabet

He, he, he...
Pa da je lak ne bih ga ni ucio. Inace sam mislio grcki ili finski...

mariopan 08:25 24.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

ah, osetila sam zavis'

Ajd' samnom

ana_radmilovic 17:12 24.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

mariopan
ah, osetila sam zavis'

Ajd' samnom

nemoj dva put' da mi kažeš

mariopan 18:16 24.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

ana_radmilovic
mariopan
ah, osetila sam zavis'

Ajd' samnom

nemoj dva put' da mi kažeš

sanja_idf 22:00 25.03.2010

Re: Ma priznajem samo...

maslinovo ulje hladno ceđeno, med od četinara

Mmmmmm... :)

VOLIM GRKE!Ko proizvodi maslinovo ulje zlo ne misli.

blogovatelj 14:54 23.03.2010

Konkurencija

Kako konkurencija funkcionise tamo gde stvarno konkurencije ima...

U kraju gde zivim zive Kanadjani i imigranti poreklom iz istocne Evrope. U blizini postoji par hipermarketa sa robom najvecih svetskih firmi.
Medjutim pored same zgrade postoji mali (za kanadske prilike mali, u Srbiji bi to bio poveliki) tzv "convenience store" ciji vlasnik je poreklom iz Juzne Koreje. Covek jednostavno zna sta je analiza trzista. U njegovj radnji preko pedeet posto robe je sa Balkana. Sva moguca zuta stampa iz Ex-Yu, pa onda i ona malo manje zuta a od hrane kao u Srbiji. Cak ide dotle da besplatno reklamira kafanske tezge pevaca koji dolaze iz Srbije i pevaju u gradu u kome zivim. Uspeo je i kajmak negde da nadje pa i to prodaje.
Onda je i jedan od tih obliznjih hipermarketa ukapirao gde je kinta, pa je i on poceo da prodaje Vegetu i balkanske dzemove i ajvare.
Trziste je koliko ko uspe da zagrabi.

lidiaz 16:23 23.03.2010

Re: Konkurencija

Slicno je i ovim juznijim krajevima, mada su vlasnici radnji razni nasi, ili Madjari, ili Poljaci.
Opet, moj muz iz atriotskih razloga jednom kupio C kafu, pa se onda setio zasto smo nosili izraelsku u Beograd.
S druge strane, pastete, plazma, ajvar, masa nekih slicnih stvari je neuporediovo bolja nego ono sto se nudi na americkom trzistu.

blogovatelj 17:48 23.03.2010

Re: Konkurencija

S druge strane, pastete, plazma, ajvar, masa nekih slicnih stvari je neuporediovo bolja nego ono sto se nudi na americkom trzistu.

Licno nikada ne kupujem americke cokolade. Oni misle da je cokolada bolja ako je sladja.
Davao sam kolegama u firmi da probaju Eurokrem blok i bili su odusevljeni, cak me i terali da im kupujem i donosim da bi oni kuci nosili deci.
Nije cokolada, ali je bolji od cokolade.

lidiaz 17:51 23.03.2010

Re: Konkurencija

Meni je od americkih cokolada muka. Jedino mogu da jedem Lindt i Dove.
Jedan Hershey kiss je dovoljan da me odvrati od pomisli na cokoladu mesecima

Filip2412 18:09 23.03.2010

Re: Konkurencija

Lindt ruzlez, nema bolje

Davao sam kolegama u firmi da probaju Eurokrem blok i bili su odusevljeni

jao bre kako se ljudi odusevljavate sa tim

nikad to nisam jeo, samo od muke kad nam uvale u vojsci

taj block nije cokolada , ne kvalifikuje se po sastavu, ima neki blatnjikavi ukus to jes nedostatak ukusa

Filip2412 18:15 23.03.2010

Re: Konkurencija

lidiaz
S druge strane, pastete, plazma, ajvar, masa nekih slicnih stvari je neuporediovo bolja nego ono sto se nudi na americkom trzistu.

Naravno, treba napomenuti da se radi o makedonskom, slovenackom i bugarskom ajvaru.
Ne znam sta podrazumevas pod "masa slicnih stvari" ali tursija kao i razno povrce u u teglama je takodje iz svih okolnih zemalja iz Srbije nikako.

Sve okolne zemlje imaju po nesto ali Srbija u regularnim Kanadskim marketima ne nudi bas N I S T A.

Poredjenja radi, Hrvatska roba se prodaje po nekim kanadskim marketima: Vegeta, Podravka supe, Ona bombonjera - bajadera cini mi se (grozna je skroz), zatim imitacija srpske crvene bombonjere sa cherry likerom... i u principu sretao sam kanadjane koji poznaju ovde hrvatske brendove, donekle su prepoznatljivi i prihvaceni na trzistu. Hrvati tkodje plasiraju sardine i neke pastete cinimi se.

Makedonci su najjaci sa ajvarom, zatim Bugari i Slovenci. Kisela paprika u teglama - Bosna, Hrvatska, Slovenija, Bugarska... opet svi osim nas.

E da, do skora se mogla naci ona sljivovica, Old falcons ali u zadnje vreme nikako, samo se Hrvatski alkohol moze naci.

Naravno, ne racunam male srpske radnjice u koje nasi dovlace smoki, plazmu i tako to.

blogovatelj 20:00 23.03.2010

Re: Konkurencija

Jedino mogu da jedem Lindt

Lindt ruzlez, nema bolje

Sta je Lindt

Lindt je svajcarska cokolada, ne americka. Mogu da je jedem, ali mi nije favorit.

Ferero mi je nesto bez premca i bez ikakve konkurencije, iza toga ide deset praznih mesta, pa onda Milka, pa Toblerone.
Ali opet kazem, Gornji Milanovac rulez!
Madaaaaaa... Fererooo

blogovatelj 20:07 23.03.2010

Re: Konkurencija

ukus to jes nedostatak ukusa

Mirise na prirodan lesnik, jer u sebi ima prirodan lesnik. Americki proizvodi uglavnom imaju vestacku aromu lesnika.

Negde sam procitao da Svajcarci imaju najbolje cokolade, jer imaju najbolje mleko u prahu. Bice da je u tome tajna.

Filip2412 20:19 23.03.2010

Re: Konkurencija

Ferero mi je nesto bez premca i bez ikakve konkurencije, iza toga ide deset praznih mesta, pa onda Milka, pa Toblerone.

Pa meni bre Ferero presladak...

Lindt je onako, koliko ja kapiram, klasa iznnad Milke a sad ukusi su ukusi...
I meni je Simka uvek bila bolja od Milke. Milku pravi Malboro

Lindt je najbolja mala od 100g sa lesnicima

alexlambros 20:42 23.03.2010

Re: Konkurencija

Bice da je u tome tajna.

u kakaovcu je. umesto kakao praha koji je jeftiniji prave cokolade sadrze skuplji ali mnogo bolji kakaovac

mariopan 08:23 24.03.2010

Re: Konkurencija

Negde sam procitao da Svajcarci imaju najbolje cokolade, jer imaju najbolje mleko u prahu. Bice da je u tome tajna.

Nije samo u tome, jedno vreme naš Pionir iz Subotice je pravio mnogo bolje čokolade od svih koje sam ja probala, dobro to je stvar ukusa, ali bilo je u novinama pa sam čitala zašto je neka čokolada dobra ili nije dobra po ukusu.
Zavisi koliko se kakao putera i pravog kakaa stavlja u nju, odnos masnog i kakaa + mleko, ta kombinacija čini ukus dobrim ili lošim. E, onda, skupe komponente smanjuju, povećavaju šećer i dobiju onu kakao tablu koju nam uvaljuju kao čokoladu, da bi voše zaradili. Otuda poplava loših čokolada na tržištu.
Tada je Pionir iz Subotice imao tu dobru kombinaciju (dokazano analizama) i zato je bila tako dobra. Meni je Milka preslatka i nema toliko tog kakao ukusa, više je šećera a ja to ne volim.

shumska 01:52 25.03.2010

Re: Konkurencija

blatnjikavi ukus

Krugolina Borup 15:17 23.03.2010

Oko ambalaže...

Pitam se pitam, i to već decenijama, kada će ovi naši domaći proizvođači shvatiti da je i laka manipulacija ambalažom u koju pakuju proizvod jedan od faktora koji utiču na to da li će se kupiti domaći ili strani proizvod.

Primer: kad treba da otvorim Carnexovu paštetu, dođe mi da im odem u fabriku i lično i personalno ih sve redom gađam u glavu s onom paštetom!

PS: Simka rules. Tri put bolja od bilo kakve Milke!

4krofnica 15:30 23.03.2010

Re: Oko ambalaže...

milka ili simka? najlepse zelje!

u pravu je Kru sto se tice prakticnosti nasih proizvoda.. do nekih se teesko dolazi i kad ih kupis. meni se ipak svidja sto se nasi proizvodjaci (uglavnom) drze pocetnog standarda...mislim na kvalitet onoga unutra
pakovanja su uglavnom stilski mnogo losije osmisljeni, ipak cesce biram domace..
(ovo uglavnom vazi za prehranu, manje za hemiju, najmanje za tekstil)
odlican tekst, Alex!

oort 15:38 23.03.2010

Re: Oko ambalaže...

jedno vreme su nesrećni imlekovi dizajneri eksperimentisali sa načinom otvaranja jogurta kravice, to je bio kriminal, otvoriš čep a onde pokriven otvor. povučeš za plastični deo za otvaranje zatvarača, on ti ostane u ruci, onda sledi sečenje nožem i psovanje direktora imleka redom.
Super je i pakovanje rose od 6 litara, ručica za nošenje ničim izazvano ima urezano za prste, naravno preusko za moje, a ima i oštre ivice zbog loše završne obrade. Voleo bih da vidim Rosa dišu da nosi par kilometara svoj proizvod.
I hoću tetrapak nazad!

the 16:34 23.03.2010

Re: Oko ambalaže...

Verujem da je potrošačko/privredni patriotizam nepotreban za sve koji su odrasli na određenim ukusima.
Ja lično nisam uspeo da promenim navike, iako sam pokušavao da isprobam zaista sve što je tržište donelo.

Kao ex dizajner, znam kolika je tuga nuditi zaista inventivni dizajn sirovinama na vrhu. I ovo je generalno - ne odnosi se samo na ambalažu...
Pri tome, grafički dizajn nije nedohvatna investicija, ali industrijski, onaj upotrebno bitniji jeste, i to za veliku većinu igrača. A pitanje je uopšte koliko grafička estetika može biti percipirana na uglavnom vizuelno needukovanom tržištu.

Elem, moja poenta bi bila da su potrebne nove forme. :)
U šumi dizajna po rafovima - najvidljivije su upravo apsolutno nedizajnirane stvari. Samo ih treba propratiti onim bitnim - kvalitetom. A onda sledi najači marketing - sa usta na usta (ili iz usta u usta).

Filip2412 18:23 23.03.2010

Re: Oko ambalaže...

Pitam se pitam, i to već decenijama, kada će ovi naši domaći proizvođači shvatiti da je i laka manipulacija ambalažom u koju pakuju proizvod jedan od faktora koji utiču na to da li će se kupiti domaći ili strani proizvod.

Za hranu nije problem u ambalazi, sva balkanska hrana je vrlo prosto upakovana, tegle ajvara su da ih ja nacrtam u MS Paint za 5 minuta. Ipak, u Kanadi svaki ajvar moz se nadje samo ne srpski.

nikola_kovac 20:11 23.03.2010

Re: Oko ambalaže...

PS: Simka rules. Tri put bolja od bilo kakve Milke!

Кад је чоколада у питању имам врло узак видик: Најлепше жеље црна чоколада са комадићима наранџе... Не мрдам од ње.

oort 15:30 23.03.2010

nužno kontempliranje

Od kad se čičak pojavio prirodno smo počeli da kupujemo Kosili u beskonačnim količinama. Baš me briga za domaće-strano kad je u pitanju omladinac, kad nema udruženja potrošača, onda idem na sigurno - što je bilo dobro za mene, valjda je dobro i za njega. Elem, evo već druga godina kako mi u kupatilu stoje flaše sa natpisom Kosili - Baby Bad. Na stranu što ne razumem šta fali reči "kupka", šta ovo "bad" prokleto znači? Da je bandit nevaljao? To sam znao i bez da mi kažu. Možda znači "bath", ali je dizajner operisan od engleskog?

Inače mi čitava buka oko "domaće-strano" previše liči na skakanje oko slovenačke robe početkom devedesetih, dakle ogavno. Tja, imali smo male piljare za hleb i mleko, ali ih je Maxi uništio. A kad je to uradio, onda se odjednom pojavilo "Mini Maxi" (marketing može sve da ulepša, kao "jelen top 10 u seksi terminu 00:00" )?!?

Oko tih trgovačkih zezalica koje kod nas plivaju u monopolima, najviše bih voleo da saznam ko je veleuvoznik mobilnih i kompjuterskih komponenti za srbiju, jer je jasno kao dan da je samo jedan. to je monopol!

medjutim92 15:57 23.03.2010

Re: nužno kontempliranje

oort
Elem, evo već druga godina kako mi u kupatilu stoje flaše sa natpisom Kosili - Baby Bad. Na stranu što ne razumem šta fali reči "kupka", šta ovo "bad" prokleto znači?

Možda ima veze što je proizvod iz vremena kad je nemački bio mnogo bitniji od engleskog?

oort 15:59 23.03.2010

Re: nužno kontempliranje

pazi stvarno, google translate prevails once again. ne znam nemački, pa mi nije palo na pamet.

alexlambros 19:56 23.03.2010

Re: nužno kontempliranje

Kosili - Baby Bad

Smoris ima dobru kosu zahvaljujuci Kosiliju

banat.hardkor 13:37 24.03.2010

Re: nužno kontempliranje

bad (nem) = bath (eng) = banja (srp)

sanja_idf 22:05 25.03.2010

Re: nužno kontempliranje

Smoris ima dobru kosu zahvaljujuci Kosiliju

Kool.

medjutim92 15:32 23.03.2010

Sve je to kvalitet i njegovo guranje..

Pre raspada SFRJ, bio jedan Fruktal koji je bio mnogo jak, a i kvalitetan u odnosu na ostale.

Onda ga nekoliko godina nije bilo, a za to vreme se ovde razvila konkurencija koja je srušila stare firme kao što je Srbijanka, a uspostavila nove.

Kada se Fruktal vratio, nije mogao da se izbori za deseti deo tržišta koje je imao.

Sa konditorskim proizvodima je slična priča, pojavili se novi koji su razvili kvalitet, došli i neki stranci, i Kraš može da proda stvari samo onima koji su zapamtili Bajadere i Životinjsko carstvo. Na stranu što su Najlepše želje bolje od svih

Tamo gde su proizvođači radili kako treba, nema dominacije stranih brendova.

Osim nekih proizvođača čiji kvalitet i opseg brendova je pokvaren posle privatizacije, kao što je pomenuta Merima čiji se gel za kosu pravi u Sloveniji, a prašak je upropašćen da ne bi bio konkurencija Persilu..

Ima toga i kod domaćeg Swissliona koji je kupio Takovo, pa Eurokrem nije ni prineti onome što je bio nekad, ali to je više do portfolia firme nego do namenskog kvarenja jednog brenda na račun drugog..

ninasimone 17:29 23.03.2010

Made in Serbia

Godinama koristim Pronasol i ostale proizvode Mente iz Padeja po receptima Jovana Saljica (ne znam da li ih jos uvek ova firma prozvodi ili su se izdvojili www.saljic.com) . Po meni, nema boljeg losiona za suncanje od ovog. Uvek ponesem sa sobom zalihe a da ih ima na americkom trzistu, jako bi se dobro prodavali. Prirodna kozmetika, lekovito bilje, itd, je za nas velika sansa jer takvi specijalizovani proizvodi mogu da dostignu mnogo vece cene na stranim trzistima pa se sa manjom proizvodnjom moze opstati. Umesto toga, mi pokusavamo da se takmicimo sa Kinezima i ultra-giga-maxi proizvodjacima u jeftinoci i fuseraju.

antonacci 20:14 23.03.2010

Re: Made in Serbia

Godinama koristim Pronasol i ostale proizvode Mente iz Padeja po receptima Jovana Saljica (ne znam da li ih jos uvek ova firma prozvodi ili su se izdvojili www.saljic.com) . Po meni, nema boljeg losiona za suncanje od ovog.

Slažem se. Dok sam ga koristio, čak sam uspeo i da pocrnim, a da se ne ugljenišem, a toliko sam beo da praktično svetlim u mraku.

ninasimone 21:08 23.03.2010

Re: Made in Serbia

antonacci

Slažem se. Dok sam ga koristio, čak sam uspeo i da pocrnim, a da se ne ugljenišem, a toliko sam beo da praktično svetlim u mraku.

od onih industrijskih, a narocito u spreju, ocu da padnem u nesvest - ko da si se poprskao lakom za kosu pa izasao na sunce.

mikele9 18:18 23.03.2010

Brend

Moj omiljeni proizvod, koji se upotrebljava u svrhu sladostrasnog zadovoljavanja sopstvenog blagoutrobija, uz obavezan beli ili crni luk i domaću panju ili pogaču.

www.novomilosevo.org.rs/nm20051219.html

ninasimone 18:32 23.03.2010

Re: Brend

slanina je iz raja izasla

mariopan 18:54 23.03.2010

Re: Brend

mikele9

Idi bre Mikele gde me strefi ovom slaninom, kakva je evo ulazim u monitor da pomirišem

Takve nema u Atini ali ima nešto slično u Poljskoj prodavnici, roba iz Poljske. Imaju i kiseli kupus ribanac. Moja snajka trk da kupi a ono ni prineti našem. Zato ja redovno nosim makar za jednu sarmu. Ponesem ono vakumirano pakovanje futoškog, tanki listovi a ima ih mnogo u jednoj glavici, onda ova slaninice i rebaraca između i Bog da nas vidi

Bili Piton 18:56 23.03.2010

Re: Brend

mikele9
Moj omiljeni proizvod, koji se upotrebljava u svrhu sladostrasnog zadovoljavanja sopstvenog blagoutrobija, uz obavezan beli ili crni luk i domaću panju ili pogaču.

Sklanjajte ovo, onesvesticu se

filantrop 19:05 23.03.2010

Re: Brend

kako mozete to masno da jedete..ughhh
volim ja slaninu, ali kanadsku

Filip2412 19:11 23.03.2010

Re: Brend

sapunjara

filantrop 19:15 23.03.2010

Re: Brend

Filip2412
sapunjara

za to prvi put cujem :))))

slanina i pihitije (koje sam samo jednom liznuo)
hvala, ne mogu

Bili Piton 19:20 23.03.2010

Re: Brend

Pihtije ne mogu ni ja, ali slaninu u svakom obliku - kanadskom, britanskom, domacem - unistavam, jedna od onih stvari bez kojih ne mogu (druga je duvan).

Treba da izvozimo svinjsku uzicku prsutu, ja dan danas nista bolje nisam probao u tom asortimanu (nikakav svarcvald ili spanske varijante tome nisu ni prineti, ja da vam kazem).

filantrop 19:26 23.03.2010

Re: Brend

ali slaninu u svakom obliku - kanadskom, britanskom, domacem

cekaj cekaj
mislim da je nesporazum u pitanju
kanadska slanina je , ja mislim, ono sto se u srbiji zove prepecenica

ja mislim da se to u srbiji tako zove

Bili Piton 19:29 23.03.2010

Re: Brend

Aha - pa ne znam tacno - ja sam u stvari mislio na (smoked) back bacon (ima ovde cesto da se kupi Canadian kao i Danish - cak ima i sa Novog Zelanda).

Pecenica je isto totalni greh koliko je dobra

Filip2412 19:33 23.03.2010

Re: Brend

PIHTIJE NE VOLITE???!?!?!?!???!?!??!?!??!?!?!??!!!!!!!!!!!??????????!?????!!!!!!!!!

Onako pravljene kako treba sa jedva taknim slojem masti na vrhu i sa cistim mesom, bez koze i zilica, zacinjene belim lukom

aman zaman ljudi, cemu zivot bez pitije

filantrop 19:40 23.03.2010

Re: Brend

prijatno
:)))
samo nemoj da stavljas sliku, molim te :)))

Filip2412 19:45 23.03.2010

Re: Brend

ma bezbedan si filantrope, pihtije izumiru, nema ih ni na internetu... ugrozena vrsta

evo dajem sve od sebe na nadjem lepu sliku (kad si me vec podsetio) ali nemaaaaaaaa

filantrop 19:47 23.03.2010

Re: Brend

pihtije izumiru

ahh, steta..
prevelika
:)))

odoh

alexlambros 19:50 23.03.2010

Re: Brend

evo dajem sve od sebe na nadjem lepu sliku (kad si me vec podsetio) ali nemaaaaaaaa

da ozeljis zelju ... pilece

Filip2412 19:53 23.03.2010

Re: Brend

hm, izgledaju odlicno!

vidis, ja mislim da nikad nisam probao pilece,
filantrop, pozluzi se

ninasimone 20:13 23.03.2010

Re: Brend

filantrop
Filip2412
sapunjara

za to prvi put cujem :))))

sapunjara, nego sta! to je kad ima daleko vise masti nego mesa pa je pogodna za pravljenje sapuna. Sad nemoj da mi kazes da ne znas kako i od cega se pravi sapun

angie01 20:29 23.03.2010

re brend

sapunjara, nego sta!

pazi, sapunjara od mangulica je lekovita!

ninasimone 21:03 23.03.2010

Re: re brend

angie01
sapunjara, nego sta!

pazi, sapunjara od mangulica je lekovita!

da se jede ili maze? bez sve sale, sad su ustanovili da je zdravije prziti na svinjskoj masti nego ulju jer ono sto se przi upije manje masnoce plus, sto je manje mast procesirana, to bolje. A i za sapune/kozmetiku je bolja svinjska mast nego govedja jer je slicnijeg sastava ljudskoj kozi, pa je bolje podnosimo, manje alergija.

Filip2412 21:09 23.03.2010

Re: re brend

przenje na ulju sam skoro potpuno izbacio iz prakse.

a eto ti sad, vidis, slanina moze i kao body lotion da se koristi, interesantno

mariopan 21:11 23.03.2010

Re: Brend

Filip2412
PIHTIJE NE VOLITE???!?!?!?!???!?!??!?!??!?!?!??!!!!!!!!!!!??????????!?????!!!!!!!!!

Onako pravljene kako treba sa jedva taknim slojem masti na vrhu i sa cistim mesom, bez koze i zilica, zacinjene belim lukom

aman zaman ljudi, cemu zivot bez pitije

Pojma nemaju ! Pojma nemaju i ja kažem

arianna 22:11 23.03.2010

Re: Brend

Filip2412

aman zaman ljudi, cemu zivot bez pitije

ih, čemu? pa ne padaju baš svi na kuvane

uši i raskuvane papke

nego ja imam predlog: da mi bredniramo pivo u slanini, to je baš raritet

Filip2412 03:09 24.03.2010

Re: Brend

joj dobro je ariana, malo jako, udara na stomak i ovako sa slike

filantrop 03:31 24.03.2010

Re: Brend

Filip2412
hm, izgledaju odlicno!

vidis, ja mislim da nikad nisam probao pilece,
filantrop, pozluzi se

hvala obojici,
oduzicu vam se prvom prilikom

filantrop 03:34 24.03.2010

Re: Brend

Sad nemoj da mi kazes da ne znas kako i od cega se pravi sapun

mislio sam da znam, ali sam izgleda bio u zabludi

ninasimone 04:55 24.03.2010

Re: Brend

filantrop
Sad nemoj da mi kazes da ne znas kako i od cega se pravi sapun

mislio sam da znam, ali sam izgleda bio u zabludi

nisi jedini. Ako nisi imao prilike da gledas na selu kako se pravi tzv. domaci sapun za pranje, tesko da ces igde videti. Na spisku sastojaka na sapunima pise "tallow" (ne znam da li ovi nasi ista stavljaju) a to je zivotinjska mast, samo lepse zvuci da se eco/veggie narod ne bi potresao. Inace, bilo koja masnoca moze da posluzi (maslinovo ulje, palmino, kokosovo, kombinacije).

mariopan 08:36 24.03.2010

Re: Brend

ninasimone
filantrop
Sad nemoj da mi kazes da ne znas kako i od cega se pravi sapun

mislio sam da znam, ali sam izgleda bio u zabludi

nisi jedini. Ako nisi imao prilike da gledas na selu kako se pravi tzv. domaci sapun za pranje, tesko da ces igde videti. Na spisku sastojaka na sapunima pise "tallow" (ne znam da li ovi nasi ista stavljaju) a to je zivotinjska mast, samo lepse zvuci da se eco/veggie narod ne bi potresao. Inace, bilo koja masnoca moze da posluzi (maslinovo ulje, palmino, kokosovo, kombinacije).

Ja sam pravila domaći sapun, naučila me svekrva kada sam se udala, pere bolje od bilo kog deterdženta.

Stavi se masti, masne sode i vode u određenom odnosu ( raditi vrlo oprezno jer je soda opasna) pa se to kuva u velikom kazanu dok se sve ne ujednači, onda se izlije u kalupe i ostavi da se stvrdne. Kalupi su od drvenih dasaka, unutra se stavi pokvašen čaršav i seče se na kocke kada je poluosušen, tada je mekan, onda se suši na vazduhu dok se ne stvrdne do kraja. I sada ga ima na pijacama. Dobro rastvara masnoću, ako neko ima masnu fleku negde tim sapunom se skida bolje nego bilo kojim "sredsstvom", njme se dobro peru vunene stvari - e sad miris mu baš nije lep ali to je zanemarljivo.

I naše su bake imale veš beo kao sneg a tada nije bilo deterdženata, pa time je sve prano i nikom nije smetalo.

banat.hardkor 13:41 24.03.2010

Re: Brend

Ima raznih kanadskih slanina. Neke su kao pecenica, neke su kao "obicna" (sa manje "sapuna" doduse), neke izgledaju kao krmenadla...

ninasimone 17:17 24.03.2010

Re: Brend

mariopan

I naše su bake imale veš beo kao sneg a tada nije bilo deterdženata, pa time je sve prano i nikom nije smetalo.

Domaci sapun je zakon za skidanje fleka. Mozes i da napravis "deterdzent" od njega: narendas komad pa ga rastopis u vreloj vodi, dodas sode bikarbone, moze i po koja kap ulja od lavande ili koji vec miris volis pa u masinu ko i svaki drugi tecni deterdzent. Ovde dodaju i tzv. washing soda i borax za koje nisam sigurna sta su, al' to je vec visa hemija za mene.

filantrop 18:29 23.03.2010

Domaci izdajnik

deo moje svakovecernje rutine iz detinjstva je bio kupanje Irsom - kupanje bez suza - , moji roditelji su morali dobro da paze da im ne ponestane, nije imalo sanse da me nateraju da udjem u kadu bez nje.
ja sam kao klinac zakacio ostatke yu, pa sam imao fruktal sokove, ko je mogao da pretpostavi da ce jedan sok da postane patriotska lozinka.
sto se eurokrema tice, slazem se sa Filipom, vise volim nutelu.

Inner Party 18:53 23.03.2010

Pivo

Tuborg, Amstel, Becks, Niksicko - svi se proizvode u Srbiji. I imaju ukus k'o Lav i Jelen.

A i sve te strane cigarete se isto tako proizvode kod nas.

E sad da li se sva ta piva i sve te cigarete razlikuju po kvalitetu od onih proizvedenih napolju - ne znam.

sanja_idf 22:11 25.03.2010

Re: Pivo

E sad da li se sva ta piva i sve te cigarete razlikuju po kvalitetu od onih proizvedenih napolju - ne znam

:) Zapravo, razlika je neverovatna.
Cesto kupim shVeRc cigarete koji ovi gangsterbajteri nasi secaju u FR. Ljudi donose samo malboro... razlika izmedju naseg i francuskog malbora je ta sto su francuske cistije, od njih ne boli grlo (previse), ne gore kao slepi misevi, nemaju ogromne komade necega sto ne znam sta je, ali mi odnese petinu cigarete u jednom dimu... i skuplje su negde 4-5 puta.

Piva - pena piva u koje kupis u Francuskoj je mnogo jaca, sporije se "topi"... :)

angie01 20:12 23.03.2010

kvalitet!

mnogi domaci proizvodi su bolji!

na zalost, ne postoji neki program oko toga-da se na tom kvalitetu i izuzetnosti stvori ime i viza za konkurentnost na drugim trzishtima-koja btw, vecina chuvaju svoju proizvodnju, tako shto ne dozvoljavaju uvoz sa strane-na razne nachine-npr- nije proshlo kontrolu kvaliteta.

pri tome- ovi domaci, da bi spakovali neku paricu u svoj dzep- uvoze loshije,..vecina mesa koje se prodaje u Srbiji, je loshije od domaceg i uvezeno je!

skupa, lsha kozmetika pravljena za istochno trzishte ne moze ni da pridje najobichnijim apotekarskim muckama, da ne pomenem asortiman natura- mentaten jomelop e i sl,..Shaljic je legenda!

mlechni proizvodi na vecini trzishta su chista budzevina potpuno opranog i "ochishcenog" mleka!

da l da pomenem genetski inzenjering-koji josh nije ni dovoljno istrazen u smislu posledica- a pri tome, kada se s njim pochne-tu nema kontrole- a na taj nachin je gajeno skoro sve napolju.

tekstilna industrija je nekada ovde bila jaka- sada je potpuno unishtena, umesto da se uvedu dizajneri, namesto partijskih umishljenih umetnica i time postave stvari na svoje mesto- preshli smo na skupe fush kopije i najloshiju chajniz varijantu- i oni su skapirali da ovde ide neshto drugo, nego na zapadu.

mineralni prirodni izvori su takodje veliki potencijal Srbije- umesto nekih sumnjivih stranih brendova.
kada smo kod toga- ceo zapad pravi veshtacke spa cenre- sa preskupim cenama i odlichnom ponudom, a kod nas su banje josh uvek- iako prirodne i lekovite- zapushtene i za penzionersku socijalu.

shto se chokolade tiche- bambi crna-prva liga!

potencijali su veliki-samo nema ko da brine o tome!

slowburn 20:46 23.03.2010

---

I ja cu reci samo - NAJLEPSE ZELJE!

Filip2412 20:50 23.03.2010

Re: ---

najlepse zelje su dobre, to bi ladno mogli da izvozimo, posebno one malecke od jedan zalogaj

Filip2412 21:23 23.03.2010

...

na kraju, ozbiljno, mislim da ni u samom dizajnu nije toliko poroblem. A i da jeste resice se ima puno talentovanih ljudi a u ostalom dizajn kao takav je prolazna kategorija. Proiizvodi cesto menjaju dizajn samo da privuku oko kupca.

Mislim da je glavni problem operativne prirode, jednostavno slabo radimo na proizvodnji i izvozu, zasto, nije mi bas jasno. Kao da nema dovoljno preduzetnika.

ninasimone 23:26 23.03.2010

Re: ...

Filip2412

Mislim da je glavni problem operativne prirode, jednostavno slabo radimo na proizvodnji i izvozu, zasto, nije mi bas jasno. Kao da nema dovoljno preduzetnika.

Jeste operativa problem. Na prvom mestu su drzavno/otimacke komplikacije. Onda, nema dovoljno preduzetnika pa ni svih onih pomocnih biznisa koji su proizvodjacu potrebni. Na primer, kod tekstilaca, nema ko da pravi etikete, dugmad, farbu (ili da uvozi). Sve je to vrlo ograniceno pa i ako nadjes nekoga, izbor je nikakav a odrace te nevertheless. Sve to jako poskupljuje proizvodnju.