Od 1.aprila upis u školu za SVU decu

Roditelji tipične dece (ne znam zaista koji drugi izraz da upotrebim) da će njihova deca dobiti lošije obrazovanje .

Истина, малу сенку баца неприпремљеност и неспремност наших просветара и друштва у целини, али једном морају схватити да се наставничко занимање учи све док се њиме бавиш и да, уместо да се плаше, почну да се припремају и обучавају за инклузију.

natasavb

deca sa velikim IQ postepeno lude od nedostatka intelektualne stimulacije (ja sam donosio knjige iz biblioteke pa sam čitao na času),Evo odamh da ispravim propust koji sam napravila.Inkluzija podrazumeva i izradu IOP-a (individualani obrazovni plan) kako za decu sa teškoćama , tako i za izuzetno nadarenu decu.Znači takva deca će novim zakonom biti na dobitku.

Što se tiče ostalog dela komentara, bojim se da si ti zamislio najgoru moguću sliku, do koje sam sigurna neće doći. Prvo, verovatno ti je promaklo da sam spomenula da će biti smanjen broj dece u odeljenjima u kojima će biti deca sa teškoćama u razvoju, a drugo što nisam spomenula,jer sam dobila kao nezvaničnu informaciju, je da u jednom odeljenju neće biti više od troje takve dece.

natasavb

JukieDrugo moje pitanje je šta je sa detetom koje nije izuzetno nadareno za taj predmet, recimo da su mu sposobnosti na nivou solidne četvorke. Na koji način se postiže da to dete dostigne svoj maksimum. (Npr. to je isto ono dete koje iz tri predmeta ima super pet, a za ova tri predmeta nije toliko nadareno.)
Što se tiče ovog tvog pitanja koje sam citirala, IOP se pravi prema detetu i njegovim sposobnostima , što mu i sam naziv govori.U njegovoj izradi će učestvovati učitelj/nastavnik, psiholog/pedagog i roditelj, a moraće da bude odobren od pedagoškog saveta škole.

sneza.lazarevic

Problem će nastati kada u odeljenju od 30 dece (koliko je sada zakonska norma) bude i jako slabovido dete, i dete u kolicima, i 2-3 hiperaktivne dece, i dete sa ne-hiperaktivnim poremećajem pažnje, i bar dvoje-troje dece koja su agresivna, i dete sa disleksijom, i blago autistično dete, i 1-2 deteta sa IQ 70-75
Jao bože, kakav scenario!! Kako dođoste vi do ovih cifara? Dece (i osoba) sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima oko 10%. Na ostale delove ne vredi ni odgovarati.

sneza.lazarevic

Ja i dalje tvrdim da nije problem inkluzija NI JEDNOG DETETA. Problem je u tome što je naša škola škola u kojoj deca još uvek ne UČE nego dobijaju instrukcije ŠTA da uče sami, ili uz pomoć roditelja i privatnih profesora.

Inkluzija (ili uključivanje što neko gore reče) ne podrazumeva prilagođavanje dece školi, nego prilagođavanje škole, programa i nastavnika deci, njihovim interesovanjima, sposobnostima ...

Ocene tu nisu nikakav argument, jer one nisu objektivna kategorija.

I na kraju, meni nije jasno za šta se vi zalažete uopšte: ako tvrdite da su odeljenja već takvog sastava, onda se pitam zašto je problem to što je Zakon takvu situaciju samo ozvaničio. A i nastavnici onda već imaju iskustva?

natasavb

Šašav kao i obično.
Ti znaš da je tebi sve dozvoljeno. Dobro, da ne preterujem, skoro sve.

Ovo je ja mislim prilika da se nas obrazovni sistem pokrene ka necemu sto ce biti bolje za svu decu.

Moja ćerka je peti razred i u njenom razredu ima 26 učenika. Sin je šesti razred, i njih je 24, od toga dva deteta koja su "prepoznata" kao deca sa smetnjama, i jedan dečak koji ima problema u ponašanju, ali "zvanično" spada u tipičnu decu. U mom razredu u osnovnoj školi bilo nas je 36, a u srednjoj 42. Ja bih rekla da je ovo već značajan napredak, i da se sa 25-toro dece može lepo raditi.

Što se tiče toga da prosečan nastavnik ima 2 časa nedeljno (stvarno je retkost da je to samo 1 čas - istorija i geografija u petom razredu) to je zaista tačno i na prvi pogled može izgledati da on nema mnogo vremena da se poseveti deci. Ali isto tako znamo da nastavnik ima ukupan fond časova od, ako se ne varam 19 ili 20 časova nedeljno. To je 3 (i slovima 3) sata efektivnog rada dnevno. A priznaje im se 8?! Znam i da povremeno imaju razna odeljenska i nastavnička veća, dopunske i dodatne časove (mada retko ko još uvek zaista i realizuje ovu nastavu, sem nastavnika matematike, srpskog jezika i eventualno fizike, bar je takvo moje iskustvo). Ja mislim da je zakonodavac ovo i predvideo da bi se nastavnici adekvatno pripremili za nastavu. Dakle, šta sprečava nastavnika da osmisli i pripremi radne materijale za svoje učenike, koji nužno ne moraju biti isti za sve?

Moje iskustvo je da su učiteljice i učitelji mnogo spremniji da se "oprobaju" u radu sa decom sa različitim vrstama smetnji, i da su u tome mnogo i uspešniji. Čula sam argumente da je to zbog toga što više vremena provode sa decom, pa samim tim imaju i više vremena. Ja bih rekla da je to ipak zbog toga što je njihovo obrazovanje drugačije, i što su pripremljeni.

Sve drugo pa i izrada IOP-a je čista tehnika koja se uči, ali bih rekla da je potrebna i želja, spremnost, dovitljivost.

pak, hoću da se ponovim jer sam to već napisala u jednom komentaru - nemamo mi i naša deca vremena da čekamo da se prvo svi obuče, jer se to neće dogoditi DOK NE BUDU MORALI, a deca će prerasti uzrast za polazak u školu.

U osnovi razmišljamo vrlo slično. I roditelja dece sa smetnjama u razvoju ima, izvinite na izrazu "svakakvih", kao što ima mnogo roditelja druge dece koji iz ko zna kojih sve razloga neće da sarađuju. Ima onih koji tvrde da neki roditelji nisu u stanju da se pomire sa tim da se njihovo dete razlikuje, pa zato tako postupaju. Ja ipak mislim da nije tako - ako ima opravdanja za takvo ponašanje (a ja mislim da je to neodgovorno) onda je to samo činjenica da se oni boje da će, ako priznaju da teškoće postoje, njihovo dete biti "odstranjeno" iz škole.

Hvala vam mnogo obema i izvinite jos jednom sto se ja nisam ukljucila u diskusiju.

kleinemutter

psiholog je trazila da se dete sa epilepsijom u 6 razredu izmesti u specijalnu skolu, zato sto je bolesno, a ta skola, valjda d. hercog ili neka druga prima bolesnu decu , koja uce po redovnom programu. kad nisam pala u nesvest , kad sam to cula....naravno da roditelji nisu pristali. mali ima probleme sa motorikom, jer mu epi to izaziva da mu se ruke koce i redovno je maltretiran od nekih nastavnika, sto ne zapisuje na casu. pa kako da pise , ako mu se ruke koce...i sta im smeta sto ne pise, ako kod kuce sve to zavrsi , prepisujuci od drugara. uglavnom vecina nastavnika je imala negativan stav prema tom detetu . direktorka je stalno morala da ih podseca , da je u pitanju bolesno dete.

natasavb

Jukie ja sam te negde gore pitala, ali mozda nisi video, pa cu evo ponoviti.Mislis li da bi tebi bilo bolje da si isao u specijalnu skolu?Evo vidim predlazes da i ovaj decak predje u neku drugu.Zasto mislis da bi mu bilo bolje tamo? Zar treba to dete izdvajati iz njegovog okruzenja samo zato sto neki nastavnici ne zele da shvate koji on problem ima i bar malo se prilagode?Pa nije inkluzija samo stvar obrazovanja po redovnom programu. Da jeste mogla bi deca i kuci da sede i polazu razred. Poenta inkluzije je da se deca ukljuce u socijalnu sredinu, a ne da budu izolovani ceo zivot.