Fudbal se vraca kuci?

UEFA Liga sampiona ili Deklaracija o Srebrenici…Slavica Djukic Dejanovic ili Wayne Rooney…Nemanja Vidic ili Ivica Olic…Misel Platini ili Aleksandar Tijanic…Narodna Skupstina ili Alianz Arena…Boze pravde ili himna lige sampiona…i sve to u 20:45 na nacionalnoj televiziji, projektu za ciju je realizaciju iskamcena pretplata.."na dobrovoljnoj osnovi", naravno…...Gde, ako uopste, postoje takve dileme?

Postoji jedno mesto…odgovor nije bitan, cak iako se sam po sebi eventualno nametne…Ako ostavimo po strani, ukoliko je to moguce, moralni diskurs nepostojece i nestvarne mreze gore navedenih dilema, dolazimo do pitanja kako je moguce da u radio-difuznom nebu Srbije, koje je pretrpano svim i svacim, nema mesta za dve stvari istovremeno: za mentalnu nacionalnu opskurnu raspravu kojoj nema mesta i za nesto sto laici definisu kao najvazniju sporednu stvar na svetu? Preciznije receno, dolazimo do geneze kako je to uopste postalo moguce, tj kako su se Vidic, Rooney i Sir Ferguson nasli na istom mestu u isto vreme sa montruoznim zlocinima, pomahnitalim generalom u bekstvu, nepostojecim konsenzusom o stravicnom zlocinu koji se desio uz precutni amin onih iz Tolstojeve iz vremena devedestih…kako se sve to naslo odjednom na istom mestu, u isto vreme?

Pohlepa, zelja da sve bude pod jednim (njegovim) kisobranom, zelja da se bude jedan i samo jedan-najbolji (potpuno legitimno, btw), da se bude Veliki najveci brat-veci od samog Velikog brata, zelja da se bude apsolutni vladar medijskog prostora, da se zna i zapamti ko je najveci medijski CEO u modernoj istoriji Srbije, zelja da se bude oslonac i poluga svake vlasti, od osme sednice do danas, da se svaki vodja/vlasnik jednako zadovolji…

Promocija knjiga zene sa cudnom frizurom i zlocinackim umom, ministrovanje kod njenog muza, stvaranje par televizija i novina u medjuvremenu (neretko za sumnjive vlasnike), nebulozno svrstavanje na drugu stranu nakon petoktobarskih dogadjaja, sramna uloga u trasiranju puta Legiji i Zmiji ka onome sto ce se desiti dvanaestog marta, jos besramnija uloga u post-dvanestomartovskim dogadjajima, povremeni bestidni ispadi i…naravno, pre i izmedju svega toga nekoliko fenomenalnih angazmana koji na ovu crnu hroniku bacaju odredjeno svetlo…Svetlo, koje tesko moze ceo jedan zivotni put da osvetli, ali postoji, svakako…Na tom mestu lezi mozda i najveca steta i enigma…

Dakle, imajuci u vidu sve to, prosle godine u zelji da se sve ima je “oteto” i pravo na prenose fudbalske lige sampiona. Sve je to propraceno recima da je najprestiznije svetsko sportsko takmicenje stiglo tamo gde i treba da bude: na javni servis, koji placaju gradjani, na najgledaniju televizju u Srbiji, na najbolju televiziju u regionu, etc… Tim istim gradjanima, pre nekoliko godina, blago primoranim da pocnu da placaju pretplatu za servirani sund, tu i tamo protkan kvalitetnim sadrzajima, je manje vise svejedno gde ce gledati najbolji fudbal…vazno je da mogu da ga gledaju… a kada vec placaju, onda bar neka imaju sta da gledaju, rekao je neko tada…

I tako je bilo sve do pre neki dan, kada su se na istoj raskrsnici u isto vreme nasli gore pomenuti Rooney, Vidic, Mladic, Milosevic, Dejanovic, Nikolic i ostali…To jednostavno ne ide…kao sto kosulja sa kratkim rukavima u kombinaciji sa kravatom ne ide…osim ako niste Vojvoda Seselj, ali onda morate da imate lepe i moderne naocare kao i on.

-Slavice sta da radim, da prekidam?

-Ne, nikako!

-Ali, UEFA ce da me kazni…

-Pa neka kazne, platicemo.

-Ko, ja? Ja nemam pare.

-Ne ti, mi, drzava.

-Stvarno?

-Najstvarnije.

-Pa da onda stvarno ne prekinem ovu nadasve uzbudljivu sednicu i da ne pustam narodu da gleda trcanje 22 preplacena idiota, iako mi je narod dao pare za to, a sa Miselom sam potpisao ugovor?

-A ko igra uopste i ko ti je taj Misel….francuski ambasador?

-Ma jok bre, Misel Platini, onaj sto nam je dao tri gola ’84 u Francuskoj. Secas se, kada je Piksi zaigrao za reprezentaciju, al se nije moglo vise od 3:2 za njih? A igraju Bayern-Manchester  United.

-Pa to nisu uopste nasi !

-Pa nisu, al ima i nasih

-Odakle su?

-Iz Uzica.

-Uf, nemoj mi njih…oni su nezgodni…njih bas ne volim…jel ima neki moji, iz okoline herojskog Kragujevca.

-Nema, na zalost, ali ima Hrvata…mozda oni imaju neku rodbinu tu kod tebe…na -ic su.

-Ne prekidaj onda, svakako

-A vi cete da platite?

-Hocemo.

-Obecavas?

-Ma ajde bre, receno, ucinjeno…zdravo druze, odoh jos malo da radim, pa kuci. Valjda su ovi zavrsili ovu kosarku sto gledaju, pa ce sada da se vrate u salu. Ja sam mislila da je Toma jedini Grobar u sali, kad ono…

I bi tako…gradjani su nastavili da uzivaju u neizvesnom prenosu usvajanja rezolucije o Srebrenici, ne mareci za to sto se negde severnije igra ¼ finale takmicenja u kome skoro pa da nema nasih. Tako je odluceno u ime naroda…narod se u principu pita uvek, osim ponekad…I sad , kada su Tijanicu zavrnuli ruku, navukli ga i otisli na viski, jel treba da nam ga bude zao? Svasta….Ko ce onda da plati? Licno i ne zanima me…jer ce i ovako i onako, ako do toga dodje, platiti gradjani, tj svi mi, svako po malo, da se pomognemo…Kako je to nekako mi se cini, neizbezno, ma sta o svemu ilcno mislio, ono sto je najvaznije je to da se nadam da ce Platini biti mudriji ovaj put i direktoru srpskog javnog servisa reci da se pokazao kao nekompetentan partner te da fudbal mora da se vrati svojoj kuci, tamo gde je i bio pre nego sto se doselio na javni servis…Dakle, kao sto sada vec davno rekose Lighting Seeds, fudbal se vraca kuci.

Bar nesto dobro iz svega….mozda bude  nekih personalnih iznenadjenja posle svega na samom javnom servisu…Ko zna, mozda i bude, mada je to manje vazno…

U ovom trenutku, kada je SDJD rekla da je rezolucija usvojena je najvaznije da se vidi ko ce u maju, na Santijago Bernabeu, umesto Raula podici pehar koji je pre 19 godina podigao Dika Stojanovic u Bariju kao i to da ce se ta svecanost odrzati takodje na nacionalnoj televiziji, osim u slucaju da Ratko odluci da se javi Ivici bas tog dana…

Posle toga, sve po starom (with a twist): Football’s coming home , jer kako rece jednom davno legendarni Bill Shankley:

"Football is not a matter of life and death, it is much, much more important than that."