Moja profesorka ne čita već deset godina, a i ružna je

pismeni zadatak je potekao sam mog FB naloga, i za jedan dan obisao je Srbiju!

Tj. u srednjoj školi se tačno znalo ko će na pismenom dobiti 3 a ko 4, a petice po 2-3 po odeljenju (od 40-toro) (to ne znam kako je određivala, izgleda da je nas četvorkaše ipak bar nasumično pregledala da vidi ko je za 5; ja sam jednom dobio).

U četvrtoj godini neki V. (koji je došao kod nas u trećoj godini i bio vrlo slab đak) krene da kuka pred pismeni kako ne zna šta da piše jer nije čitao lektiru a nije ni razmišljao na slobodnu temu, a mi ga tešimo da samo piše bilo šta jer ionako uvek dobije trojku. I on nalupeta štabilo i stvarno dobije trojku.

Heh,tako nesto sam i ja pokusao u srednjoj,pa sam overio topa(1) i smanjenu ocenu iz vladanja,posto mi je profesorka bila i razredna...
Sve je krenulo tako da sam napisao tri ista rada,meni i jos dvojici.
Jedan je dobio 5,ja 4...a nesrecnik sto je sedeo samnom 2-ku.
Tako,imali smo pismeni,tema...Tolstoj kao pisac,u tom periodu jos uvek nisam citao,mis'im jesam ali neke tanje knjizice(tipa,Prokleta Avlija),a Karenjina je bila bas debela.I resismo,nesrecnik i ja, da napisemo neku glupost od dve stranice.Sve nam je bilo isto...od prvog slova uvoda,do poslednjeg slova zakljucka.Razmisljali smo u sebi,svejedno sta god da napisemo,on ce dobiti 2,a ja cu dobiti 4.
Kad,ne lezi vraze...dan podele ocena za pismene zadatke,svi dobise ocene,a mene i nesrecnika,razerdna ostavi za kraj.Pa poce da nam drzi predavanje,u fazonu,mene ste nasli...roditelje da ste obavestili,ja sam govorio nesrecniku,cuti i trpi...kazna moze da nam bude samo 1 iz pismenoga,a nesrecnik(nije mog'o jbno cutati) odvali ko iz topa,za predhodne radove,kako njemu uvek 2 se daje,mene uvuce u pricu,pa druga sto je s' nama uvek pravio stetu,te kako nije objektivna,srao je(da prostite) o nekim pravima,glupostima...vise se i ne secam o cemu sve nije pricao.A razredna,'ladno kaze,Ajmo mi kod direktora K....e,povedi i Stefana!...odma sam znao,najebali smo!
Epilog,smanjena ocena iz vladanja,opomena iz srpskog(jedva sam je popravio!)i da stvar bude gora,matori mi zabranise dobrih mesec dana izlazenje.A nesrecnik i dan danas ne zna da zacepi,kad je potrebno.
(ee,prijateljstvo s' njim,jedno od bolnijih)

Ovom klincu,svaka cast!Uspelo mu je, da ostvari moj decacki san !

da li je moguce da niko ne pogleda rukopis na potpisu i oceni? damn!

EDIT: profesorka? u osnovnoj skoli? lapsus?

kada su ljudi počeli da koriste vatru, i bogovi hodali po zemlji, profesori su pregledali i ISPRAVLJALI pismene zadatke. Ako ništa drugo, ono bar dodavali ili oduzimali zareze.
Znam čak za slučaj da se ćerka javila roditeljima (otac profesor srpskog), pismom sa mora, a kad se vratila kući, sačekalo je na stolu njeno pismo ispravljeno crvenom hemijskom.

(davno proslo vreme)smo imali profana koji nije znao latinicu pa smo се na pismenim zadacima revnosno izrazavali - ћирилицом. Ocena je zavisila od broja napisanih stranica. Tako je za peticu bilo potrebno tri stranice A4 formata. Decaci su pisali o fudbalu a devojcice su pisale recepte za torte i svi smo prolazili.

Moja ujna je profesor "Srpskohrvatskog jezika i književnosti" u penziji. Radila je u Zemunskoj Gimnaziji. Jednom prilikom je moj ujak očekivao da ga smara neki lik iz komšiluka telefonom, pa je rekao ujni:
"Ukoliko zvoni telefon i mene neko traži, reci da nisam kod kuće!"
Telefon je zazvonio, ujna se javila:
"...da, da, tu je sad ću ga pozvati..."
#"$#@!!!
Dijalog nakon telefonskog razgovora:
"Jesam li ti lepo rekao da kažeš da nisam tu?"
"Pa ako si to hteo, zašto nisi lepo rekao da kažem da nisi u kući?"

Bravo, odlicno iskazan osecaj nerazumevanja sveta prema umetniku ali na jedan deciji,cist i svima razuman nacin.

Bravo jos jednom

Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo. Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer evo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje. Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pašanoga-Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićne, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Đed kaže da su one ptičiji proleterijat, a nije tako mislio ka nam se roda posrala na fiću, pa je fata do Špadijerskog vrha. Đed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama. On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je đed živ a roda ne a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila đeda pod Špadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje bilo da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo) šlepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji. Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je đed i njegovi penzioneri igra fircik u pare.
Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nešo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kuću. Ne znam što bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama đeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Procitao sam negde da je ucenik za ovaj rad dobio 1, steta, remek delo.

evo ja sam profesorka jednog stranog jezika u jednoj osnovnoj skoli i mene je ovaj rad duboko rastuzio.
jadno dete! a dete je dobro, ma predobro! samo sto celo njegovo okruzenje i drustvo u kom zivi hitno treba poslati kod psihologa!!!
licno bih ovom mladom piscu dala 5.

p.s. mislim da je rad pisao neko ko nije osnovac i ko je znao sta radi, to jeste sta pise i kako pise!

puno pozdrava...

Pismeni, dvočas...

Tema: Šta je za tebe hrabrost?

Rad: Ovo je hrabrost.

Ocena 5-



Profesor je inače retko davao više od 4...