Pisma Tabukiju

Nikad nije kasno.

Koristim ovu priliku da obavestim one koji čitaju moj blog, da, iako Devica u Horoskopu, što bi trebalo da podrazumeva(?!) preciznost, temeljitost, sitničavost, poređanost i redoslednost, kretanje unapred određenim i utvrđenim stazama... ja se godinama borim protiv toga u sebi, rušim ga i ruiniram, iznenađujem i sebe i to u sebi...i objavljujem tekstove koji jedan sa drugim nemaju nikakve veze. Volim to što radim, prija mi da se javim sa onim što me u ovom ili nekom budućem trenutku ponese i ponuka da ga objavim. Evo, upravo kao ovo što sledi.

DEVETNAESTO PISMO

Dragi gospodine Antonio,

U pravu ste potpuno. Duhovito ali i resko Bredberi upozorava, dobro poznavajući prošlost, da moramo dati sve od sebe i pojedinačno i zajedno, da se prošlost ne ponovi, da ne postane budućnost!

Mirko Kovač u knjizi UVOD U DRUGI ŽIVOT u priči U ZNAKU DEMIJURGAROĐAKO TINA, piše: Niko nije u stanju da definiše budućnost a mi smo to uradili.Tu se komunizam uhvatio u koštac s metafizikom.Vreme je samo jednim svojim zamahom podiglo masku s lica budućnosti i mi smo u magnovenju spazili prazninu.

Filosofski rečeno a i biološki, budućnost nam je u povratku kosmičkom prahu, elementima od kojih smo sazdani. Ne samo u Hrišćanstvu se nad rakom kaže: Od praha si nastao,u prah se vraćaš. Budućnost nam je u bilionitom deliću karike cikličnog lanca života, odnosno Prirode.

Ono što nas zanima,to nije brojkama odredljivo vreme.Nas štaviše,zanima njegovo ukidanje u tajni zamenjivanja predanja i proročanstva koje reči „jednom“ daje dvojaki smisao prošlosti i budućnosti a time i njegov sadržaj potencijalne sadašnjosti,piše Tomas Man u JOSIF I NjEGOVA BRAĆA. Na to ću reći : Sadašnjost je prošlost u kojoj spoznajemo budućnost.

Nestanak je spona koja nas spaja s onim što smo bili,pa samim tim i s onim što ćemo biti.S večnim prostorom zagrobnog života kojim se u nedogled prostire neugasla ljudska duša.Univerzalna ljudska supstanca, napisala je Dušica Potić u članku IMPERIJA MESA, povodom objavljivanja knjige Adama Džonsona PARAZITI POPUT NAS u Kulturnom dodatku POLITIKE, subota 13.avgust 2005.

U HILjADU I JEDNOJ NOĆI u priči „Basnoslovna povest o tučanom gradu“ (343 noć) Emir Musa gorko kaže: O ti tajno rođenja i smrti!Zašto nam se i roditi kad mremo?Zašto nam i živeti-kad smrt donosi zaborav životu? Ili nešto „pitomije“ iz iste knjige (423 noć):......sve dok im ne dođe Ništiteljka svih naslada,Razdvajačica svih društava i prijatelja, Zulumćarka i Pljačkašica i zamkova i čatrlja, Neimarka grobnica i Snabdevačica svih grobalja.

OJ STAROSTI ČOVEČIJA NAKAZO, uklesao je na svoju buduću nadgrobnu ploču đed Milić Petrović. Imao sam devet godina, pitao sam ga šta to i zašto radi? Đed Milić mi je pokazao pergament svojih nadlanica, išaran venama i staračkim pegama i rekao: Pogledaj mi šake,pogledaj mi lice koje je zborano kao hrastova kora,da li možeš da zamisliš da sam i ja nekada imao devet godina kao ti sad, da sam bio dete? Voleo sam ga i klimnuo sam potvrdno ali u glavi nikako nisam mogao da pronađem vezu između devetogodišnjeg dečaka i ovog prastarog starca. E vidiš (znao je šta se dešava u mojoj glavi), baš zato sam ovo i uklesao.

Vreme je neprijatelj svemu, veli Pindar a Borhes: Vreme je reka koja me odnosi ali ja sam reka;ono je vatra koja me sažiže ali ja sam vatra.

Ne znam da li ste gledali film ČETIRI VENČANjA I SAHRANA. Metju u crkvi nad odrom svog ljubavnika Gareta, pre nego što je izgovorio stihove Vinstona Hju Odena : Zaustavite sve satove,isključite telefone, utišajte pse da ne laju....Sada zvezde nisu poželjne,pogasite ih sve, jer ništa više nema svrhe...., rekao je: Voleo je sahrane više od venčanja, jer, govorio je, bar u njima imaš šansu da učestvuješ.

Zanimljivo je mišljenje Marine Cvetajeve koje u knjizi NEOVDAŠNjE VEČE u priči MAJKA I MUZIKA  govori o dečjem poimanju budućnosti : Za dete ne postoji budućnost,već samo ono što je – s a d a (koje je za njega - u v e k).

Pjer Mabij u OGLEDALU ČUDESNOG pak veli: Strahu od budućnosti, ti daješ dragocenost trenutku sadašnjosti.

Glavni lik NESLANE ŠALE Itala Zveva, Mario Samilji, rekao je u basni vrapcima: Vi koji uopšte ne marite za budućnost,o budućnosti sigurno ništa ne znate. I uspevate da budete radosni ako ništa ne znate?..........Ali ptičice su bile bolje pripremljene: Mi smo sadašnjost........a ti,ti što živiš za budućnost, da li si srećniji?

Baš sam zabrazdio! Počeo sam da „filosofiram“ bez ikakve potrebe! Ponašam se kao oni koje sam kritikovao:“ Nema teme na koju JA ne mogu da reagujem „pravom“ istinom!“ Molim Vas da mi ne zamerite mnogo, povukla me tema. Paskal kaže: Misli dolaze nasumično i odlaze nasumično.Ne postoji način da se one zadrže ili da se trajno poseduju.Misao mi je pobegla:pokušavajući da je zapišem umesto toga zapisujem da mi je pobegla. Jedan od glavnih razloga što vam pišem to što vam pišem je i taj, jer se bojim da mi misao ne pobegne.

Postoji još jedna mogućnost! Ipak moram da nastavim, to je jače od mene! U priči REBUS vi ste napisali: Ponekad,rešenje neke zagonetke možemo da prihvatimo samo ovako:SANJAJUĆI. Pa postavljate tezu: Možda zato što je razum bojažljiv...što mu je draža komplikacija prepuna šupljina i tada naša volja prepušta rešenje snu. Bilo bi besmisleno tvrditi da snovi nagoveštavaju, predviđaju ili čak jasno „crtaju“ budućnost. Ali možda se delići budućnosti, zapretani i umotani u osnovnu potku sna, zaista nalaze u našim snovima. Možda je i Frojd shvatajući „bojažljivost“ razuma, toliko pažnje posvetio snovima?

U delu SPUTNIK LjUBAV Haruki Murakamija, Sumire piše u Documents 1: Pa kako,onda,čovek da ne razmišlja ozbiljno (već ispružen u polju,bezbrižno posmatra kako nebom plove beli oblaci i osluškuje kako trava raste) i još da izbegne sudar (Tras!)? Teško?Ne,nije!Makar s aspekta čiste logike,to je jednostavno.C,estsimple. Sanjati!Neprestano sanjati.Ući u svet snova i tamo ostati.I tamo živeti doveka.U snovima nema potrebe praviti distinkciju među stvarima.APSOLUTNO nema.Zato što,kao prvo,tamo ne postoje granice.

Salman Ruždi (koga ću sigurno često citirati) u SATANSKIM STIHOVIMA kroz razmišljanje Mirze Saida o svojoj ženi Mišal, piše: Oni su joj pričali čak i svoje snove,mada je samo nekoliko njih sanjalo više nego jedan put mesečno, jer su bili i suviše siromašni da bi mogli da podnesu takav luksuz.

Branko Miljković, jedan od najvećih pesnika mog naroda, pesmu POEZIJU ĆE SVI PISATI počinje: San je davna i zaboravljena istina koju više niko ne ume da proveri.

Dopalo mi se ŽIVOT JE SASTANAK iako vi tvrdite da je to otrcana fraza a posebno nastavak : SAMO ŠTO MI NE ZNAMO KADA, SA KIM, KAKO I GDE? Ponekad to što ne znamo kada, sa kim, kako i gde, donese sa sobom draž novog, nepoznatog ali primamljivog, uzbuđenje, saznanja...a može da bude i neprijatno, poražavajuće, da bude smrtno opasno. Citiraću vam pasus iz knjige KAP ŠPANSKE KRVI velikog srpskog pisca Miloša Crnjanskog: Još pre nekoliko dana niste ni znali da postojim...ni želeli, ni tražili...a sada govorite o smrti. Mladi grof Hiršberg u državi Ludviga I Bavarskog, zaljubljuje se u špansku igračicu Lolu Montez, čiji skandalozan život godinama puni stranice evropske štampe. Poznaje je samo tri dana, na brigu i staranje poverio mu je njen ljubavnik a njegov najbolji prijatelj, ona, Lola želi da osvoji i potčini samog Ludviga, dakle, prvi sastanak se održao pre samo tri dana a on je spreman da se ubije ako ne uspe da je osvoji.

Verovatno ste u pravu kada tvrdite da je to otrcana fraza zbog česte zloupotrebe ali to ne znači da nije istinita. Posebno zbog toga kako dalje kažete: ŠTO MI NE ZNAMO KADA, SA KIM, KAKO I GDE i što ne znamo šta nam to može doneti ili oduzeti. Upotrebom se stvari pa i fraze „otrcavaju“ i „ofucavaju“ ali setite se dragi Antonio koliko vam prijaju stare udobne cipele u odnosu na nove, još nerazgažene.

Ljubazno vas pozdravljam, M.P