Gde su nestali pristojni ljudi?

Pre dve sedmice, Strongman je napisao tekst o svojoj komšinici i poreskim inspektorima. Danas su to preneli i mediji. Mene je bilo sramota. A nisam poreski inspektor.

Poslanik koji nam je doneo demokratiju i šutirao novinare, "govorio" o psima i političkim protivnicima, Mene je bilo sramota, a nisam poslanik.

"Sudije" Izvršile "izbor" sudija. Mene bi bilo sramota. A nisam vršio izbor. A onda izlaze u medije i brane neodbranjivo. Ja ne bih imao obraza.

Jednu devojčicu su zamalo izveli iz autobusa, bez da se većina pobunila. Ili zainteresovala. Mene je bilo sramota. Stomak mi se uvezao u čvor. Šta da je moja devojčica? Zar mogu da mislim da nema dovoljno pristojnih ljudi u autobusu ili gradu da je zaštite? 

Pristojne ljude je sramota da podmeću drugim ljudima nogu. A tek kad je u njihovu korist.

Pristojne ljude je sramota da bezočno lažu u svoju korist a tuđu štetu.

Pristojne ljude je sramota da ne pomognu drugim ljudima.

Pristojne ljude je sramota da kradu. I tuđe i društveno. I nečije i svačije.

Pristojne ljude je sramota da rade neki posao, a ne znaju da rade taj posao. Pristojne ljude je sramota da zauzimaju mesto onima koji znaju.

Pristojni ljudi umeju da se zacrvene.

Zamislite sudiju koji ne zna svoj posao. Niti ga interesuje. Niti čita predmete. Niti čita podneske. Nego onako puca sa kuka. 

Zamislite sudiju koga nije briga ni za pravo ni za pravdu. Trgovca presudama. I predsednika suda koga ne interesuje mnogo da ovoga nema u sudu koji mu je poveren.

Zamislite sudiju koji presuđuje protiv nekoga, a za pare. Zamislite sudiju koji presuđuje protiv društvenog preduzeća. Nema ko da se buni. Jer ...

Zamislite direktora društvenog preduzeća koji ne radi u interesu tog preduzeća već nekog drugog. Recimo kupca. I daje mu konsultantske usluge.

Zamislite advokate koji rade na štetu svog klijenta.  Zamislite advokate koji utajuju porez. Zamislite advokate koji cede pare od unesrećenih radnika i propalih društvenih preduzeća. Zamislite advokate bez etike.

Zamislite direktora javnog preduzeća koji namešta da preduzeće kupi najskuplje. Recimo neku opremu preko butika. I ne pokušava da popravi stvari. I ne pokušava da unapredi preduzeće. Koje mu je povereno.

Zamislite lekara koga je baš briga za pacijenta. Moj otac je bio lekar. Bilo bi ga sramota. I njihove kolege se ne bune. Svi ćute. I direktori domova zdravlja. Kao da nisu direktori i kao da nije njihov posao.

Zamislite učitelja i nastavnika koji ne voli decu. Koga je baš briga za nastavu. Zamilslite direktora koga ne interesuje kakvi su nastavnici u njegovoj školi. I ne pokušava da popravi stvari. I ne pokušava da unapredi školu. Koja mu je poverena.

Zamislite državne službenike koji su razvili konsultantski biznis završavanja poslova koji su im radno mesto. Napravite privatan biznis od posla za koji primate platu od države. Zamislite direktore i načelnike tih državnih ustanova koji i ne pokušavaju ovo da isprave.

Zamislite poreske inspektore koji nameštaju prekršaje ljudima. Doduše ne morate da zamišljate. Pročitajte Strongman-ov tekst Bila je odličan radnik. Oni ništa drugo nemaju da rade? Nema dovoljno utaja poreza? Trgovci droge prolaze bez problema. A direktor Poreske uprave? Šta on radi kada ovo čuje?

Zamislite ministre i državne sekretare i zamenike ministra koji "završavaju" poslove, preskaču procedure, donose rešenja koja nisu u njihovoj nadležnosti, a sve za neka privatna pravna i fizička lica. U isto vreme nemaju pojma kako im ministarstvo radi. Kolko troši. Nemaju ideju šta da rade sa njim.

Zamislite novinare koji pišu po narudžbi. Koji i ne razumeju to o čemu pišu. Samo napišu. A njihove kolege se ne bune. Niko ništa ne govori.

Zamislite političare koji vode politiku u cilju interesa stranke. Koji troše pare poreskih obveznika u cilju ostajanja na vlasti.

Zamislite poslanike koji pokušavaju da izigraju zakon i zadrže dva posla u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti. Posao predsednika opštine i posao poslanika. Zar ta dva posla zaista možete raditi sa pola radnog vremena, čak i da nije u pitanju sukob interesa? Kako vam je uopšte palo na pamet da radite takva dva posla sa pola snage?

A onda pogledajte neke svetle suprotne primere. Poverenik za informacije. Ombudsman građana. Agencija za borbu protiv korupcije. Savet za borbu protiv korupcije. Da li vidite razliku? 

Gde su nestali pristojni ljudi? Gde su nestali stručni ljudi? Gde su nestali ljudi kojima je stalo?

Još malo patetike za kraj. Ako imate decu, pogledajte ih. Dobro ih pogledajte. Ako mama i tata puštaju da se ovo dešava oko njih, ako mama i tata ne rade ništa da dignu svoj glas, to znači da sve ovo ostavljate svojoj deci. U nasleđe. Lep vam je poklon. Pristojan.