Veće od života

Postao je poznat baveći se vrstom penjanja nazvano "free soloing" od free solo climbing. Slobodno penjanje bez zaštite. Nama konopaca, šlemova, cepina, mreža, ... nema rezervne varijante. Penjanje slobodnim stilom uz vertikalne stene, zgrade, spomenike bez ikakvih tehničkih pomagala, bez prava na grešku... Samo gole ruke, instikti i dobar plan. Između penjača i sasvim izvesne smrti od pada nalazi se samo veština i hrabrost. Osman nije želeo da ga sigurosna užad usporava. Voleo je da pod ogromnim adrenalinom da svoj maksimum znajući da je najmanja greška, sasvim sigurno, poslednja stvar u životu. Iznenadne promene vremena ili pojave kiše kao faktori koji ugrožavaju život su davale dodatni paket adrenalina njegovom sportu. Njegov način penjanja je bila čista definicija prekomernog rizikovanja ali njemu adrenalina nikada dosta.

Dan Osman taj vitki dugokosi mladić je još za života postao legenda slobodnog penjanja, nešto kao polu bog.  Ne obraćajući pažnju na lovorike išao je dalje. Samo penjanje mu je nakon izvesnog vremena postalo tesno i adrenalinski slabo. Kada se Osmanu strast za penjanjem ohladila morao je da nađe nešto novo.

Imislio sasvim novu disciplinu, možda i sasvim slučajno. Na surovom pravcu gde je penjajne bez siguronosnih konopaca nemoguće Osman je, na zahtev kolega, probao da zabode klinove, postavi ankere i uspostavi najneverovatniju putanju penjanja. Tvrdoglav i uporan, peo se i padao pedesetak puta ali nije odustajao. Tog dana je ukapirao da mu se od penjanja više dopada slobodno padanje i osećaj kada se uže rasteže dok zaustavlja pad pa je temu razradio. Počeo je da skače sa visokih objekata i stena više desetina pa i stotina metara bez padobrana koristeći sigurosno uže. Ovoga puta njegov život nije zavisio od njegove veštine već od kvaliteta tananog dinamičkog užeta i proračuna.

Govorio je da mu je skakanje sa dinamičkim užetom mnogo bolje od banči džampinga jer elastično uže počinje da se rasteže i usporava pad daleko pre, dok penjačko uže to radi u zadnjem trenutku, naglo, sasvim blizu zemlji ne dajući pravo ni za najmanju grešku. Nije mogao drugačije.

Njegova neutoljiva glad za adrernalinom ga je gurala stalno napred dalje, višlje, opasnije... Njegovi skokovi su postajali prave umetničke kreacije. Vezujući sigurosnu užad između visokih vrhova komponujuću zatezne sile na najmaštovitije načine usled čega je proračunavanje putanje skoka postajalo sve komplikovanije i komplikovanije. Crteži, skice, matematički modeli, neprospavane noći, probe i probe sa vrećama punim peska su sastavni deo priprema za skok. Sve opasniji skokovi, kraće rastojanje od tla prilikom zaustavljanja i komplikovanije putanje pada sa sve većih visina su ga opasno približavali nevidljivoj granici koja deli život od smrti. A toliko preko potrebnog adrenalina...


Poginuo je kada mu se prekinulo dinamičko uže prilikom skoka. Kažu da je kombinacija vlaga - sunce oslabila. Osman je, naravno, mrtav samo fizički. I dalje skače po nekoliko desetina hiljada puta na youtube, google, ...

 

Obični ljudi su imali doktora opšte prakse a njegov doktor je bio hirurg ortoped koji ga je sastavljao nakon svake pogrešno isplanirane avanture još od malih nogu. Od puberteta je lomio prste zglobove, rebra pa je mu je doktor, sticajem okolnosti, postao jedan od bliskih prijatelja i prestao da naplaćuje svoje usluge. Sam ortoped za njega kaže: "Osman svakako ima svoje demone ali ja ne mogu da kažem ni jednu lošu stvar za njega".