Predlog regionalizacije

Gost autor:  Wukadin

Dugo sam se kanio pisati o ovome, ideju držao u glavi (a gde bih inače) pa sam se najzad odlučio kada sam video šta o tome misli bloger Saša Radulović – sa kojim se oko nečega slažem, oko mnogo čega ne slažem, jer nisam veliki pristalica ekonomskog liberalizma. U svakom slučaju zanimljiva mi je kritika pravljenja feuda po Srbiji baš sa tih pozicija, što je već iskazao kada je bilo reči o Statutu. Tako, dozvoliću si da otpočnem sa citatom:
„Da bismo dobili šansu da preživimo partokratiju, moramo se decentralizovati. Da bismo skinuli bezidejne i nepotrebne partijske kadrove sa leđa, koji održavaju status quo jer im odgovara i jer drugo ne znaju, moramo se decentralizovati. Da bismo napredovali kao društvo, moramo se decentralizovati. Da bismo živeli kao sav normalan svet, moramo se decentralizovati. Međutim pitanje nije samo da li, već i kako? Evo ovako.
Ja sam živeo u Nemačkoj. Volim Nemačku. I Švaba me je naučio tral-la-la. Prema tome:
Srbija ima samo 7.5 miliona stanovnika. Jednoj skupini od toliko malo ljudi (Istanbul ima više ljudi od nas) je potreban jedan nivo zakonodavne vlasti, jedan nivo sudske vlasti i dva nivoa izvršne vlasti.
U Srbiji, decentralizacija je pitanje podele vlasti između dva nivoa izvršne vlasti.“
Moj predlog regionalizacije je donekle sličan njegovom (predložen na blogu http://blog.b92.net/text/13198/Decentralizacija-Srbije/ ). Jedino što ja ne bih organizovao okruge/regione po sudskim jurisdikcijama, nego možda obrnuto, što ćemo videti. No pre toga par reči o nesrećnom Statutu i čuvenoj AP Vojvodina
Održivost autonomne Vojvodine
Kada slušam poznate „autonomaše“ (nadam se da ih ova odrednica ne vređa, najzad oni se toga ne stide) stiče se utisak da je Vojvodina (id)entitet kao što je recimo Katalonija ili Bavarska. To ne može biti blizu istini. Navedene dve pokrajine su dugo bile samostalne države (Katalonija kao Aragon) i imaju odgovarajuću tradiciju. Bilo je dosta otpora centralizmu Španije, odnosno Nemačke, pa i samom postojanju tih jedinica u okviru tih nacionalnih država. Bavarsko pitanje je najzad rešio Hitler, ono katalonsko još nije rešeno.
Nasuprot njima, Vojvodina kao teritorijalna jedinica postoji u istoriji u tri navrata. Prvo kao „Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat“ u okviru KundK monarhije. Trajalo je 12 godina a „vojvoda“ je bio lično bečki car (kao u Britaniji „princ od Velsa“). Inače, to je bilo delimično zadovoljenje srpskih težnji kontra Austrije, a ne nasuprot nekom srpskom centralizmu. Drugo je bilo SAP Vojvodina. I danas neki posmatraju taj period, posebno 1974-1989. kao neko „Periklovo doba“ vojvođanske demokratije. Njihovo pravo da veruju u šta god hoće... Treće je AP Vojvodina, koja je u kontinuitetu izgubila ono S(ocijalistička) i naravno veći deo državnih nadležnosti. Nije bilo volje u vreme Miloševića da se izvrši prekomponovanje autonomija. Cena je najviše plaćena na Kosovu, a naplata stiže i na severu. Naravno, AP Vojvodina je ostala i posle Miloševića, a s obzirom na „provoborački“ staž revolucionara (ja stvarno poštujem Čankovo opozicionarstvo) bilo je logično i da se vrate neke nadležnosti. Tako Vojvodina sada ima legitimitet, mada građani Srema, Banata i Bačke nisu nešto posebno pitani.
To ne znači da je ovo funkcionalna regionalna sredina. Region koji je (u odnosu na Srbiju naravno) prevelik da bi bio elemenat decentralizacije, a što se tiče državnih težnji, pa imamo u okruženju i manje držav(ic)e. Tako će se o svakodnevnim potrebama građana odlučivati u Novom Sadu, a ne Beogradu, ali bogami ni tamo gde bi organi uprave bili najbliži građanima. Ko ne veruje neka gleda jutarnji program javnog servisa RTV. Odličan za potrebe građana Novog Sada, kao i onaj RTS-a za građane Beograda. Pa što onda lepo ne kažu da su to javni servisi gradova u kojima imaju sedište?! No, da pređemo na predlog
Srbija sa 10 regiona i tri grada
Srem (sedište Sremska Mitrovica)
Bačka (Subotica)
Banat (Zrenjanin)
Podunavlje (Požarevac)
Pomoravlje (Jagodina)
Timočka Krajina (Zaječar)
Južna Morava (Leskovac)
Šumadija (Kragujevac)
Raška-Sandžak (Novi Pazar)
Podrinje (Užice)
Beograd
Novi Sad
Niš
Imali bi 400.000 – 700.000 stanovnika (ovaj uslov ne mora da važi za gradove). Gradovi bi imali praktično izjednačen status sa regionima. Moguće je da Subotica i Kragujevac dobiju status grada, ako bi Bačka i Šumadija i dalje ispunjavali uslove da budu regioni. Osim navedenog centra moguće je da neki organi budu dislocirani u alternativni centar (ovde je balans između što ravnomernijeg razvoja i mogućih administrativnih problema).
Posebna pitanja
Mačva bi bila u okviru Srema, da bi ovaj region bio dovoljno veliki, a ima funkcionalnog i istorijskog opravdanja. Regionu Raška-Sandžak ne bi pripadao Priboj, ne bi se graničio sa BiH. Centar je u Novom Pazaru, iako je do sada Kraljevo bilo centar oblasti. Ne vidim zašto ne bi regionalni centar bio u gradu koji ima muslimansku većinu. Beograd bi izgubio opštine na južnom obodu koje mu sad pripadaju (kao gradu a ne regionu, što je poseban problem). 
Naravno, granice regiona se mogu demokratski menjati, mnogo transparentnije nego po ovom „statutarnom“ rešenju koje se, naravno, poziva na „evropske standarde“. Ako stanovnici opštine odluče tako na referendumu i sa time se složi region kome treba da se priključe (može i skupština o tome da odluči) ne vidim što se opština ne bi „prebacila“. Region u kome je trenutno opština ima pravo da zatraži od republičkih organa da „migraciju“ eventualno spreče – iz razloga što bi tako region izgubio neophodan broj stanovnika ili zbog ključnog privrednog značaja. Prvih godinu dana ne bi bilo prelazaka.
Efektnija organizacija
Pre nadležnosti recimo nešto o boljem organizovanju Republike. Izborni sistem bi inače trebalo menjati, pa ne vidim zašto ne bi bio proporcionalni sa regionima kao izbornim jedinicama. Moguće je uvesti imperativni mandat (građani mogu da referendumom opozovu poslanike) mada ovaj sistem se nije pokazao kao dobar na primeru gradonačelnika. Ovakvim načinom izbora „prirodan prag“ za manjine nije više neophodan, mada bi se mogao prilagoditi broj poslanika koji se bira u regionu. 
Sudski okruzi bi se mogli postepeno prilagoditi regionalnoj podeli, ako bi tako bolje funkcionisali. Zakonodavna i sudska vlast ostaju nadležnost Srbije. Dosadašnji upravni okruzi se mogu ukinuti kao nepotrebni.
Nadležnosti regiona
Regioni imaju nadležnosti u funkcionisanju javnih službi (školstvo, zdravstvo, javna bezbednost, putevi) i ekonomskom razvoju (uključujući razvojne banke, a trebalo bi takva banka postoji i na nivou Srbije). Regioni imaju pravo na deo poreskih prihoda – pre svega PDV-a i poreza na zarade. 
Iz tih prihoda regioni finansiraju i deo zarada zaposlenih u javnim službama. Ne vidim zašto Republika ne bi obezbeđivala recimo 80% prosečne zarade za učitelje, lekare, policajce. Ostatak, i više ako mogu, obezbedili bi regioni koji bi imali više prihoda. Da policajac u Subotici i Boljevcu ima istu platu nije ravnomerni regionalni razvoj nego nivelacija koja skriva realne probleme i izaziva nove razlike (voljan o tome diskutovati). 
Regioni imaju pravo na organizovanu saradnju sa regionima u drugim zemljama. Imaju pravo na svoje kancelarije pri diplomatskim predstavništvima Srbije. 
Regioni mogu usvajati podzakonske akte kojima uređuju oblasti iz svoje nadležnosti. Nije neophodno odobrenje republičke skupštine, mada se uvek može postaviti pitanje ustavnosti. Republika zadržava pravo kontrole zakonitosti u svim oblastima koje uređuju regioni. 
Republika Srbija može preneti (asimetrično) neke specifične nadležnosti na regione, mada s tim treba biti oprezan. Tipične takve nadležnosti bi bili školski programi manjina i privredne delatnosti koje odgovaraju konkretnom regionu. 
Drugi oblici organizacije
Famozne statističke regione mogu činiti do dva regiona i jedan grad. Usvaja se republičkim zakonom.
Do tri regiona i grad mogu se odlučiti referendumski na stupanje u Međuregionalnu Zajednicu (dakle, ako tako žele građani Srema, Banata, Bačke i Novog Sada mogu da imaju Vojvodinu). Potrebno je pre referenduma izneti predlog Statuta gde bi bilo precizirano koje nadležnosti ustupaju regioni, a koje se eventualno spuštaju sa nivoa Srbije. Statut mora biti potvrđen u Skupštini Srbije. Region može da istupi iz Zajednice referendumski izraženom voljom. 
Naravno, zakon o referendumu bi morao regulisati ovu oblast na svim nivoima – Srbije, regiona i opštine.