Novi Ustav

Evo, vec svi znamo, protice prvi radni dan novog nam premijera, Davida Camerona. Britanski narod se umorio laburista (razumljivo), i dalje vecinski ne veruje konzervativcima (prirodno), a zbog prosto-vecinskog sistema glasanja ne glasa za liberale jer smatra da je to uglavnom bacen glas (mada ovog puta i nije, kako se pokazalo), tako da smo dobili "viseci parlament"... Britanija se prvi put budi sa koalicionom vladom posle nekih 60-tak godina. Liberali su ponovo deo vlade prvi put posle 70 godina i tako, celog jutra slusamo kako je ovo "nova" situacija, i tako dalje i tako blize.

Ja se u sebi mislim, eh koalicije. Da se sastavi srpska vlada trebalo je dva meseca, a ovde je i 4-5 dana predug pregovaracki proces. Ali dobro. Dve nepomirljive partije su se dogovorile sta da rade da omoguce minimum stabilnosti zemlji u narednih godinu-dve dana, mozda i duze. Prakticni ljudi seli i postigli sporazum. Laburisti su mudro ignorisali liberale smatrajuci (pravilno) da im je bolje da sad odu u opoziciju, protresu svoje redove, i bolje se spreme za sledeci put, nego da sastave neku ultra sarenu koaliciju (samo zbir laburista i liberala nije bio dovoljan) sa milion manjih partijica, cime bi samo jos vise odbili glasace od sebe na duzi rok.

I tako negde politicke partije misle malo i na svoju zemlju, dok kod nas u Srbiji uglavnom misle samo na sebe, ali ni to nije neko veliko iznenadjenje.

Nisam hteo da davim blog sa (stranom) lokalnom politickom scenom, ali mi je juce usla u usi jedna recenica, fraza, koju su mnogi novinari, komentatori, politicari, analiticari, strucnjaci (svih politickih orijentacija, na svim kanalima...) juce ponavljali dok smo gledali prenos kako G. Brown ide kod kraljice da da ostavku, a 5 minuta posle D. Cameron dolazi da mu kraljica da mandat za sastav nove vlade. A to je "constitutional change", "constitutional novelty", "new constitutional situation" i tome slicno. Znaci kad god se nesto desilo, sto se nije desilo nikad ranije, i to od najsitnijih protokolarnih detalja, do uvodjenja pismenog koalicionog sporazuma, bilo je oznacavano kao "promena Ustava". Britanija ionako nema pisani Ustav, a ovaj nepisani se menja naizgled vrlo lako, a sve u vezi i sa tradicijom i sa novom realnoscu. Medjutim, niko nije udarao na sav glas da je ustav prekrsen, niko se nije bunio da je nesto "protivustavno", niko nije vikao "izdaja"...

Ustav ovde nije neki bogomdani sveti akt za koji treba ne znam kakav konsenzus. Ne, svaka vlast je apsolutno legitimna da Ustav (koji se svodi na zakone, akte, ali i principe kojima se upravlja zemljom) menja ne kako joj se cefne, nego potpuno slobodno, ali u skladu sa svojim mandatom. Te ustavne promene su vrlo izrazene u britanskom drustvu iako to spolja izgleda bas suprotno. Ali ne. I drzava i drustvo se konstantno menjaju, jer vreme konstantno i tece. Fleksibilnost britanske politicke klase, sto se na kraju odrazava na sam sistem, je upravo i glavna prednost Ujedinjenog Kraljevstva kao drzave i drustva, jer se u sustini svodi na prosti princip da losoj tradiciji ne robuju, a dobru ne menjaju ako za to nema razloga.

Britanska politicka klasa (da ne kazem elita) je svesna svega ovoga i istinski postuje prvo sebe (sto ce reci politicke protivnike iz sopstvenih redova), a automatski time sto je najvaznije i sopstveni narod. Ustav je samo sredstvo, a ne cilj. Ustav nije rezultat laznog konsenzusa, niti se u njega stavljaju nerealni ciljevi, niti fikcije, ma koliko prirasle necijem srcu. I jutros se mnogim i konzervativcima i liberalima dize kosa na glavi od ove "nepricipijelne koalicije", ali eliti ne pada napamet da zrtvuje zemlju zarad nekih svojih fiks ideja, kvazi-uzvisenih "ciljeva", trauma ili kompleksa. A kamoli da ikome pada napamet da revidira rezultate prethodne vlasti. To se radilo u opoziciji. Sada kada je opozicija dosla na vlast, desavaju se promene unapred, ne retrogradno. Narod treba da zivi, da radi, da jede, da se obrazuje i razmnozava u miru. Minimum kome svaka vlada na ostrvu tezi upravo i cini taj Ustav, koji onda i ne mora da bude napisan, jer nije potrebno nikoga lagati i obmanjivati o tome sta zaista i jeste "nacionalni interes".

Politicka borba je ostra, cesto i beskompromisna, ali uglavnom fer, i na kraju porazeni prizna poraz, dok se pobednik ne nasladjuje pobedom, jer svi znaju da je broj rundi beskonacan. Zato posle svakih izbora kolateralna steta jeste eventualno samo "Ustav" dok i narod i drustvo i drzava opstaju.

Tako da od juce, kao eto nepisano, neizreceno, ali imamo "novi Ustav", tj, novu verziju starog, koja se prilicno promenila, a za sta je bilo dovoljno samo jedan "iks" obavljen na glasackim mestima proslog cetvrtka. Stari poredak je bio dobar dok je vazio, od danas vazi novi, a sutra ce da dodje neki treci. Elegantna promena u hodu, da zivot ne bi morao da stane. Pas koji od svakog karavana uvek nauci nesto novo...