Gori od Buša?

U nekom pogledu ovo je gore od Buša. Prvo, zato što je Obama prisvojio pravo da ubija američke građane koje on optuži da su "teroristi" samo na osnovu svoje sumnje ili sumnje od strane CIA, pravo  koje Buš nikada nije javno prisvojio. Drugo, Obama kaže da te vlada može pritvoriti zauvek čak iako si oslobođen na sudu i javno je puštao ideje o "preventivnom pritvoru." Treće, Obamina administracija, proširujući upotrebu napada bespilotnih dronova, tvrdi da SAD ima pravo po međunarodnim zakonima da vrši ubistva bez suđenja u suverenim zemljama sa kojima nisu u ratu.

Kada sam video da je organizacija World can't wait objavila oglas preko cele strane [pdf fajl] u New York Review of Books prvo sam pomislio "Najzad!". Najzad se anti-ratni i drugi aktivisti liberali i progresivci [mada je to, zapravo, preuska etiketa, jer znam velik broj konzervativaca koji bi (ako već nisu) potpisali svaku reč tog oglasa/peticije] bude iz hipnoze zvane Obamamanija. Da postoji nada da ljudi poput Glena Grinvolda i Skot Hortona [koji uporno pišu o ubrzanom čerečenju američkog Ustava, kako za vreme Buša tako za vreme Obame] i njihovi blogovi ipak imaju nekog uticaja i na one koji su isprojektovali svoje želje u Baraka Obamu. Jer u krajnjoj liniji to nije pitanje partije na vlasti ili pitanje desno-levo, nego jednostavno pitanje držanja do Ustava [i zakona], odnosno vrednosti koje dva izuzetna dokumenta [Ustav i Bill of Rights] imaju utkana u svoje tkivo. Sledi tekst oglasa/peticije.

Zločini su zločini, bez obzira ko ih čini

1. Sada je opšte poznato da je Barak Obama otvoreno naredio ubistvo jednog američkog građana, Anvara al-Avlakija. Al-Avlaki je osumnjičen za učestvovanje u kovanju al kaida zavere. On negira ove optužbe. Nema veze. Bez suđenja ili drugog pravnog procesa administracija ga je stavila na listu za odstrel.

2. Insajderi iz vojske su "procurili" video koji pokazuje SAD trupe koje otvaraju vatru na nenaoružane Iračane 2007, uključujući dva novinara i onda pucanje na one koji pokušavaju da ih spasu, uključujući dvoje dece. Ružan kakav je ovaj video o ubistvu 12 Iračana, još monstruozniji je razgovor u kokpitu helikoptera. Pentagon kaže da neće biti podizanja optižnice protiv ovih vojnika, a mediji ih oslobađaju krivice. "Oni su bili pod stresom," kaže priča; "Naši hrabri ljudi i žene moraju biti podržani." U međuvremenu, oni koji su "procurili" video su pod vladinom prismotrom i obeleženi kao pretnja "nacionalnoj sigurnosti."

3. Posle negiranja Pentagon je nedavno priznao masakr blizu grada Gardeza, Avganistan, 12. februara 2010. Pet ljudi je ubijeno, uključujući dve trudne žene, iza kojih je ostalo šesnaestoro dece. Vojska SAD je prvo rekla da su dva ubijena pobunjenici, a da su žene žrtve porodičnog ubijanja "zbog časti", ali avganistanska vlada prihvata svedočenja očevidaca da su specijalne snage SAD ubile muškarce [policajca i advokata] i žene, a zatim iskopale metke iz ženskih leševa da bi uništili dokaze. Visoki vojni zvaničnici sada priznaju da su vojnici SAD ubili porodicu u njenoj kući.

4. Samo pre nedelju dana pričom koju je provalio Skot Horton u Harpersuje obnarodovana vest da tri pretpostavljena samoubistva pritvorenika u Gvantanamu 2006. nisu bila samoubistva, nego ubistva koje je izvršio američki personal. To je prošlo skoro bez ikakvog komentara.

Zločini pod Bušom su zločini pod Obamom i svako ko ima i mrvicu savesti im se mora suprostaviti

U NEKOM POGLEDU ovo je gore od Buša. Prvo, zato što je Obama prisvojio pravo da ubija američke građane koje on optuži da su "teroristi" samo na osnovu svoje sumnje ili sumnje od strane CIA, nešto što Buš nikada nije javno prisvojio Drugo, Obama kaže da te vlada može pritvoriti zauvek čak iako si oslobođen na sudu i on je javno izlagao ideje o "preventivnom pritvoru." Treće, Obamina administracija, proširujući upotrebu napada bespilotnih dronova, tvrdi da SAD ima pravo po međunarodnim zakonima da vrši ubistva bez suđenja u suverenim zemljama sa kojima nisu u ratu.

OVAKVE MERE ZA VREME BUŠA su liberalni i progresivni smatrali sramnim i protiv njih je, sa pravom, protestovano. Međutim, te mere koje su interpretirane kao anomalije u vreme Buša su sada pretvorene u svetinju "standardne operativne procedure" od strane Obame, koji prisvaja, baš kao što je to činio Buš, izvršne privilegije [executive privilege] i državnu tajnost [state secrecy] u odbrani zločina agresivnog rata.

NE-IZNENAĐUJUĆE Obamina administracija je odbila da sudi bilo kom članu Bušovog režima odgovornom za ratne zločine, uključujući one koji su uveli waterboarding i druge oblike torture, čime se njihove akcije čine prihvatljivim za njega ili bilo kog budućeg predsednika.

Prekinite saučesništvo ćutnje.

***

Posle tog teksta odštampana je kraća lista potpisnika ove peticije. Bilo mi je drago da pored nekih anti-ratnih veterana poput Čomskog, Danijela Elsberga, Keti Keli i Sindi Šihen, vidim i imena ljudi čiji rad pratim ili sam ih predstavljao/pominjao ovde na blogu, kao Bila Kviglija, Endija Vortingtona [nedavni blog o Gvantanamu], Dara Džaimala i Krisa Hedžesa. No, najprijatnije je bilo videti imena ljudi koji su vrlo podržavali kandidata Obamu, učestvovali u njegovoj kampanji [Kornel Vest] ili mu bili [i ostali prijatelji] iako ih se tokom iste [dosta ružno] odrekao [Vilijam, Bil Ejers].

*****************************

Beleške na margini

Da, sjajno je što zahvaljujući izboru Obame SAD nemaju potpredsednicu koja misli da je Afrika država i da je Chinatown glavni grad Kine. No, bio sam ubeđen da se glasalo [i nadalo] za promene [na bolje].

Međutim, to je zapravo sporedno za ovaj tekst. Naime, kao što sam na početku rekao, nadam se da je to neko buđenje. Samo pre tri meseca Glen Grinvold, načinjući temu o ubijanju američkih građana bez suđenja, je pisao: Setite se kada su mnogi demokrati bili zgroženi (ili su barem tako tvrdili) saznanjem da je Buš samo prisluškivao američke građane bez odobrenja pravosuđa? Ne bi li trebalo da smo barem zabrinuti što predsednik može da ubija Amerikance bez nadzora pravosuđa? To se meni čini mnogo više drakonski. Prošlog meseca kada je to ozvaničeno zaista se nije digla prašina kao onomad oko Bušovog prisluškivanja.

Iako se radi tek o šačici aktivista [ovu peticiju je online potpisao blizu 2000 ljudi dok ovo pišem] da li je ovo možda početak galame?

Da li su u stanju da naprave dovoljno galame da se barem probiju u mejnstrim medije ćemo biti u prilici da saznamo već u subotu kada će organizovati demonstracije prilikom Obaminog pojavljivanja u Vest Pointu, gde će održati govor svežim oficirima koje će posle slati u jedan od besmislenih ratova koje vodi.

***

Džordž Lakof[f], o kome je Gordana(c) nedavno pisala, u Don't Think of an Elephant piše:

I što je još gore je set mitova u koje veruju liberali i progresivci. Ti mitovi dolaze sa dobrih izvora, ali na kraju oni nam štete.

Mitovi su počeli sa Prosvetiteljstvom i prvi je: istina će nas osloboditi. Ako samo kažemo ljudima istinu, s obzirom da su ljudi u osnovi racionalna bića, oni će doći do pravih zaključaka.

Međutim, od kognitivne nauke saznajemo da ljudi ne misle na taj način. Oni misle u ramovima [frames]... Da bi bila prihvaćena istina mora biti prilagođena okvirima [pristajati - fit people's frames]. Ako činjenice ne pristaju okvirima, okviri ostaju, a činjenice se odbijaju [bounce off].

Tu poslednju rečenicu Lakof ponavlja u svom manifestu, malo izmenjenu: If the facts don't fit the frames, the frames stay and the facts are ignored.