Misterija nestanka droplji iz Mokrina

Do skora je u ovom, jedinom sadašnjem staništu globalno ugrožene velike droplje u Srbiji bilo skoro 30 jedinki, a sada im je brojnost prepolovljena. Nestali su polno zreli mužjaci (samo jedan je ostao). Uzroci njihovog nestanka su nepoznati. Moj tekst o rezervatu Pašnjaci velike droplje dostupan je ovde. U ovom postu prenosim (donekle skraćene) komentare nekoliko diskutanata sa ptičarske Google grupe LigaPtice:

akvareli (c) Szabolcs Kokay

by Nikola Matovic: U rezervatu ("Pasnjaci velike droplje") je ostao jedan adultni i 2 mlada mužjaka. Ne zna se još uvek uzrok nestanka ostalih mužjaka velike droplje, ali se spekuliše o mogućem odletanju u Madjarsku (koja ima veliku populaciju droplji). Zavod (za zastitu prirode Srbije) će to verovatno detaljno istražiti, kao što su se i do sada dobro brinuli i pratili sve aspekte života ove vrste na Pašnjacima. Lisice više i ne predstavljaju ozbiljan problem jer se njihova brojnost reguliše. Po rečima dr Biljane Panjković (direktorke ZZPS-a, radna jedinica Novi Sad) nadležni se jako trude oko rešavanja ove "misterije nestanka", tako da bi uskoro mogli da dobijemo i neke konkretnije odgovore.

by Dimitrije Radisic: Treba razumeti da je pitanje zastite daleko kompleksnije na svim nivoima, ukljucujuci cak i onaj najednostavniji, a to je prostorni - zastita stanista. Pasnjaci velike droplje nisu akvarjum u kome su stanovnici izolovani od spoljasnjih uticaja. Treba znati da te ptice menjaju mesto boravkla, i da nisu cele godine iskljucivo vezane za mesto na kome se gnezde. Zato nase droplje ne zive samo na pasnjaku velike droplje kod Mokrina. I dobro je da je tako, jer na taj nacin nase droplje komuniciraju (u genetickom smislu, osvezavaju se i ukrstaju) sa populacijom iz Madjarske. Definicija iz konzervacione biologije kaze da je za ocuvanje reproduktivnog potencijala (tj. da bi se jedinke populacije sacuvale od reproduktivnih anomalija), na kratke staze (nekoliko generacija), potrebno najmanje polno zrelih jedinki 50 jedinki (pod uslovom da je sistem parenja slobodno ukrstanje i da je odnos polova 1:1). Generacijsko vreme (od izleganja do prvog parenja) velike droplje je, cini mi se 2 ili 3 godine, sto znaci da za 30 godina ima vec oko 10 generacija. To znaci da bi nase droplje (da ne komuniciraju sa madjarskim i drugim populacijama), kojih ima npr 30, za 30 godina (od kada ih je tako malo) upale u tesku inbriding depresiju (poceli bi se pojavljivati sterilni pr, morfoloske anomalije, smanjena plodnost itd) i populacija bi pocela da prolazi kroz tezak period. Setite se da su u zakonodavstvima svih drzava zabranjeni ljudski brakovi ispod 5-6 kolena srodstva, jer je poznato da se iz brakova u srodstvu cesce radjaju deca sa anomalijama; velika droplja nije previse razlicita od ljudi. Na svu srecu, droplje verovatno komuniciraju sa dropljama iz Madjarske i okolnih zemalja. Ipak, nesreca je to sto u tom slucaju nisu pod staklenim zvonom i moraju da napuste granice rezervata, koliki god on veliki bio. Da li mozemo spreciti neverovatan broj negativnih faktora (elektrokucija, saobracajnice, uznemiravanje, trovanje, predatori...) na celom arealu aktivnosti svake jedinke, buduci da taj areal obuhvata podrucje koje je verovatno velicine cele Vojvodine ili veci? Mislim da je to iluzorno ocekivati....

Da ovo sve nije teorijska prica potvrdjuju i sama istrazivanja velikih droplji kod Mokrina. Ptice imaju svoja ustaljana zimovalista, boravista i zivotni ciklus, a deo tog ciklusa ptice provode van rezervata, na njivama i drugim delovima koji nisu pokrivena programima zastite. Nije retko (cesce je) da zenke za gnezdilista odabiraju njive koje se obradjuju i na kojima se primenjuju sve agrotehnicke mere. Pred period sepurenja, muzjaci imaju svoje migracije. Otkud znamo da oni nisu ostali u Madjarskoj ili Rumuniji, ili da nisu stradali tokom tih seoba? Meni ne pada na pamet kako bi smo uopste sproveli 100 % prevenciju, kada cak ne mozemo da "nateramo" droplje da se gnezde tamo gde su se ranije gnezdile i gde smo im za to obezbedili (iz nase perspektive) idealne uslove.

by Nikola Stojnic: O samoj velikoj droplji (Otis tarda) pre svega treba znati da niko i nigde nema detaljan uvid u svoju populaciju velikih droplji. Cak i u NP Koros-Maros postoje samo procene. Iako je ptica velika, neverovatno je plaha, u visokotravnoj stepi se tesko vidi. Dodatno, zavisno od perioda godine odredjeno je kako i koliko blizu im se sme prilaziti.

Nasa populacija je na rubu areala, pomalo udaljena od bazicne populacije. Zbog genetickih i ekoloskih razloga takvu populaciju nije lako ocuvati. Jos sto je bitno znati, pogotovo kada su u pitanju muzjaci, da oni koriste ogromne prostore. Ove zime su muzjaci iz zapada Madjarske vidjani stotinama km daleko u NP Kiskunsag. Isti je slucaj i u Spaniji, gde su belezeni i kako lutaju stotinama km daleko. Populacija koja naseljava tromedju Slovacke, Madjarske i Austrije (takodje izdvojena i na rubu areala) cesto menja pozicije kako sepurenja, tako i gnezdjenja, jesenjeg zadrzavanja i zimske ishrane. Cesto menja cak i velicinu, prividno delujuci da se na volseban nacin povecava pa smanjuje. U pitanju su verovatno imigracije i emigracije sa drugim populacijama, ali niko to ne moze pouzdano da tvrdi, pa cak ni brojan, organizovan i dobro finansijski podrzan zastitarsko-proucavalacki tim iz pomenute tri zemlje.

Zbog slicnih razloga ni ja ne bih sada davao preuranjene procene o nasoj populaciji. Ono sto mogu da kazem, a da ne pogresim je: vecina zenki i neodraslih ptica i dalje su u rezervatu ili okolini. Broj prisutnih muzjaka je trenutno manji nego prethodnih sezona, verovatno manji od 5. Oko toga gde su ostali muzjaci, konsultovali smo i kolege iz Madjarske, medjutim ni oni, iako su mnogo strucniji od nas, ne mogu da jasno tumace ovu pojavu. Obecali su da ce proveriti u svojoj Csanadi pusti, gde bi se muzjaci mogli nalaziti, ali i to je daleko od jednostavnog. Kratko, to da su muzjaci otisli je normalno, bezmalo uobicajeno, ali gde su otisli i zasto se nisu vratili, to ne moze strucno da se argumentuje. Bilo je u godinama pre zastite rezervata, da je ugrozavanje bilo mnogo vece (lov, salasari, stoka, psi, cobani, traktori, naftasi...), pa su se nakon odlazaka muzjaci ipak vracali. Potraga je u toku, ali zasad nema jasnih znakova.

Da ipak sa vama podelim i dobre vesti... Sepurenja je ipak bilo, a moguce je da i dalje pomalo traje. Bilo je i uspesnog parenja. Za najmanje dve zenke se zna gde leze na jajima, a za jos bar dve do tri se priblizno zna. Posto je trava ove godine zbog kisa vanredno visoka, mnogo toga je nepoznanica, a pomenute zenke se zbog bezbednosti ne proveravaju, vec se cuvaju sa udaljenosti. 

EDIT: A kako se potom u diskusiju uključio i pokrajinski sekretar za životnu sredinu, dr Slobodan Puzović, morao sam da malo produžim već poduži post: Specijalni rezervat prirode Pasnjaci velike droplje zaista jeste podrucje gde su Zavod (NS) i Sekretarijat ulozili najvise truda, vremena, a skoro i para da ga cuvaju, unapredjuju i promovisu. Ako se gleda povrsno na ovu kostataciju, neko ce reci  - jadna li su ostala dobra kad ovo najcuvanije ima problem sa opadanjem broja droplji. No, to je istina, i zaista niko ne moze prigovoriti da smo mnogo vremena i truda ulozili da spasimo droplje i njihova stanista. A onih koji su hteli da tamo rade nesto drugo je bilo, ima ih a i bice. 

- Ja nemam stav da broj droplji opada. Po meni on zadnjih godina varira, al sa bragom uzlaznom putanjom. Najkriticnije je bilo negde pre 10ak godina ili nesto manje, kada smo imali nagli pad. Mozda je on bio uslovljen veoma hladnom zimom sa pokoricom, a mozda delom i jednokratnih naftaskim istrazivanjima u Banatu, koja se nisu mogla zabraniti jer je to drzavna prica i tajna.