Venecija I

Iako imam već par neobjavljenih blogova o Rimu, morao sam da napišem nešto o ovom gradu jer on to svakako zaslužuje a i ima previše detalja pa da nešto ne zaboravim. Koliko god puta da idete i posetite Veneciju svaki sedeći put ćete naići na nešto novo. Taj grad jednostavno ima neki svoj poseban duh.

U ovom prvom blogu ću pisati o onim manje poznatim stvarima koje se ne provlače po vodičima i koje ne mogu da se čuju svuda kao i o tome jednoj stvari koja je mene ostavila bez teksta a to je kako je građena Venecija.

Venecija se nalazi na severu Italije na obalama Jadranskog mora i predstavlja glavni grad oblasti Veneto. Veneto obuhvata još nekoliko poznatih gradova od kojih izdvajam Padovu, Veronu, Vićencu. Tu je još i italijansko najveće jezero Garda.

Do Venecije ne možete sasvim doći kolima iz očiglednih razloga ali ipak postoji prilaz Veneciji mostom gde možete ostaviti svoj automobil. Odatle ćete ipak morati pešice u obilazak ili do svog hotela. Ako dolazite avionom, najbliži su aerodromi u Teseri (it. Tessera) i Trevizu (it. Treviso). Do Treviza leti Rayanair pa ako imate neki aerodrom u blizini možete da pogledate šta se nudi. Prevoz do Venecije je dosta dobar i redovan. Venecija ima dosta dobar javni prevoz brodovima, od kojih svaki po mojoj proceni može da primi oko stotinak ljudi. Za ove brodove postoji i dnevna karta pa ako obilazite nešto više možda vam zatreba. Ipak pravi obilazak Venecije je kroz njene uličice, a ovo možete samo da probate kako bi imali i nešto fotografija koje se samo sa vode mogu slikati.

Venecija je sagrađena na preko stotinu malih ostrva. Za početak gradnje Venecije se uzima početak petog veka. Zbog ektremnih uslova gradnje graditelji su izumeli poseban način gradnje temelja. Zbog močvarnog i izuzetno vlažnog tla, prvi graditelji su koristili hrastova i jelova stabla i od njih su pravili ogromne grede koje su pobijali u zemlju. Ova debla su pobijali na dubinu od sedam do osam metara. Svi potporni zidovi leže na ovakvo formiranom temelju. Interesantna stvar je da su tako postavljena debla jedno do drugog veoma dugotrajna i ne trule, jer je tlo sastavljeno od gline i ne postoji dovod kiseonika koji je potreban da bi ova debla istrulila. Ovakav način gradnje se održao veoma dugo i tek u dvadesetom veku neke malobrojne građevine su odstupale od njega.

Ipak dešavalo se da se neke građevine sruše usled nedovoljno čvrstog tla. Recimo pre jednog veka se srušila kula na trgu Sv. Marka. Tada je bilo visine od skoro stotinu metara, međutim jedna strana temelja je popustila i počela da tone. Zbog toga se već nekoliko puta nadograđivana kula urušila. Zbog ovog razloga i dan danas možete videti da neke visoke građevine u Veneciji ne stoje baš pravo.

Druga interesantna stvar koja se tiče infrastrukture grada je pijaća voda. U gradu nije postojao vodovod nego sistem bunara. Pravila po kojima su se bunari gradili su bila veoma stroga. Pijaća voda je sakupljana od kišnice. Ova voda je prolazila kroz dobar sloj peska i zemlje i na kraju bi se slivala na dno bunara. Ostale vode su odvođene sistemom kanala dalje od pijaće vode i veoma mnogo pažnje se poklanjalo higijeni i životinjama koje su obitavale tu.

Danas neke od stvari bez kojih Veneciju ne možete ni da zamislite su njeni kanali i gondole kao i maske i maskenbal. Ne zna se tačno kada je sagrađena prva gondola ali se smatra da je prva gondola sagrađena pre više od hiljadu godina. Tokom vekova njihova gradnja je usavršavana i danas se izrada gondola smatra jednim od vrlo retkih zanata. Jedna nova gondola košta desetak hiljada evra. Ima nekoliko vrsta gondola pored one standardnog izgleda, ostale se mogu videti samo u posebnim prilikama kao pogrebi i venčanja.

Gondole raskošne izrade su počele da predstavljaju stvar prestiža i bogatstva i zbog sve te prevelike šarolikosti i dokazivanjem bogatstva takav stil gradnje je ukinut 1562. godine od kada su gondole počele da izgledaju onako kako ih danas vidimo.

Gondolama je dozvoljeno da imaju danas samo par ukrasa od kojih se prvi zove ferro i koji se nalazi na prednjoj strani gondole, na pramcu. To je metalni deo koji služi da održi ravnotežu same gondole jer se na njenom zadnjem delu nalazi gondolijer. Ferro služi kao protiv teg koji amortizuje velsačevu težinu. Na njemu se nalaze šest zubaca koji simbolizuju šest opština koje čine Veneciju.

Interesantan je izgled gondole kada se pogleda odozgo iz ptičije perspektive. Tada se jasno vidi da je gondola asimetrična i da joj i prednji i zadnji kraj idu u levu stranu, s tim što je leva polovina gondole šira od desne. Razlog ovome je da bi se amortizovala sila vesla kada gondolijer pokreće gondolu pri svom specifičnom načinu veslanja. Da nije toga gondola ne bi mogla da se pokrene.

Tradicionalno se gondole proizvode od devet vrsta drveta. Proizvode se ručno i koriste se hrast, orah, trešnja, lipa, ariš, bukva, brest, jela i mahagoni. Svako drvo ima svoje karakteristike a da li je baš ovakva šarolikost moranje, nisam saznao. Od ostalih ukrasa se skoro na svakoj gondoli može videti zlatni vodeni konj koji se nalazi sa strana gondole. Obično je za njegov rep vezan konopac.

Ovim poslom se bave uglavnom muškarci, mada sam video i par dama. Vožnja gondolom je nešto što morate da probate. Ipak za naš standard cene su previsoke. Otprilike za jednu manju vožnju (redimo oko dvadesetak minuta, što uopšte nije previše) treba izdvojiti pedesetak evra najmanje. Prosečna cena vožnje je oko sedamdeset-osamdeset evra, pa tako ako putujete sa nekim možete da podelite troškove. Cenkanje dolazi u obzir, jer i među gondolijerima ima previše konkurencije. Kažu da danas ima oko četiri stotine gondola u Veneciji.

Interesantne manifestacije na kojima učestvuju gondolijeri su naravno trke kao i karnevali i maskenbal. Jedna od najvećih trka gondolijera se održava dvadeset i petog aprila i kreće sa trga Sv. Marka. Ekipe čine više gondolijera, obično po četiri a ima i pojedinačnih ekipa. Sve u svemu nešto što ne treba propustiti ako se baš tada zadesite u Veneciji.

Svakako se Venecije ne može ni zamisliti bez karnevala pod maskama a same maske predstavljaju idealan suvenir i znak ovog grada. Karneval se održava u februaru i počinje polovinom meseca. Karneval traje deset dana. Ovaj karneval pod maskama datira još od jedanaestog veka da bi u osamnaestom veku skroz izgubio značaj. Održavanje karnevala je odnovljeno 1979. godine. Ovaj karneval se tradicionalno održava pod maskama i kostimima od kojih danas neki mogu koštati i više hiljada evra. Običaj je bio da karneval počne nizom balova na samom trgu Sv. Marka. Jedan od namena karnevala je bio da sakrije klasne razlike među stanovnicima Venecije i u toku karnevala su svi bili jednaki. Zbog razvrata i bluda tokom karnevala ovaj događaj je bio osuđen od strane crkve tako da je vlast donela zakon o zabrani nošenja maski tokom karnevala tako da je na taj način stavljena tačka na njegovo održavanje.

U samoj Veneciji na mnogim lokacijama možete videti umetnička dela sa motivima karnevala. Maske se nalaze na svakom koraku a cene zavise od materijala i izrade. Kreću se od desetak evra pa naviše.

Venecija je poznata i svom staklu i duvačima stakla. Tačnije ne sam grad nego Veneto. Duvači stakla su u trinaestom veku izmešteni iz Venecije u Murano zbog vatre koju su koristili za svoj rad i koja se smatrala opasnom po grad. Ipak i dan danas ima nekoliko radnji (koje ako imate sreće pa nađete u uličicama) gde možete uživo videti kako se duva staklo pa i probati nešto sami da napravite. Nekada je bavljenje ovim zanatom bivalo veoma unosno a članovi porodica duvača stakla su mogli da stupaju u brakove sa aristokratskim porodicama u Veneciji.

Verovatno se pitate zašto je staklo bitno za Veneciju i zašto je baš ovaj zanat okarakterisao. Razlog je prost. Samo su duvači stakla iz Murana znali kako da naprave staklo za ogledalo u celoj Evropi. Oni su takođe razvili i razne druge tehnike za kristalne posude i predmete od drugih tipova stakla. U samoj Veneciji možete da vidite najrazličitije predmete od stakla po mnogim izlozima a mnogi od njih koštaju po više stotina pa i hiljada evra.

U samoj Veneciji nema previše brzih hrana pa se zato opremite sendvičima i grickalicama. Hrana po restoranima je prilično skuplja nego na kopnu. Ipak sve zavisi od mesta koje ste izabrali da se osvežite pa tako možete da nađete i poslastičare koje osim sladoleda nude i neke manje italijanske poslastice koji mogu da prođu kao užina.

Obavezno pogledajte vremensku prognozu kada dolazite u Veneciju. Kiše nisu toliko česte ali se povremeno desi da delovi grada budu poplavljeni usled velikih padavina i povišenog nivoa mora. Velike vrućine nisu uobičajene ali je vlažnost ponekad nepodnošljiva. Opet, kada budete sabirali utiske na kraju dana šta ste obišli i videli, svi problemi koje ste do tada imali će pasti u vodu. Ako ste zainteresovani za Veneciju, stay tuned, biće interesantnijih priča posle ovog uvoda.