Sukob interesa – pohlepa

Znamo li šta je to sukob interesa? Definitivno NE. U Srbiji je to misaona imenica. Samo da se zna da sukob interesa (engl. conflict of interests) nije isto što i pohlepa ali su ove dve pojave tesno povezane a u dragoj nam Srbiji u preko 90% slučajeva sukoba interesa je rezultat pohlepe i to tolike da sukob interesa i ne postoji, jer se sve radi u svom interesu. Gde je tu sukob interesa? U Srbiji se to zove “ja tebi – ti meni”, “tante za kukuriku” itd. Ima dosta naziva.

                         U Srbiji ova slika izgleda potpuno drugačije. Svi su sa jedne strane konopca.

Počeo sam da pišem o pohlepi jer je tu u lokalu odseo deo biblijske ekipe četiri jahača apokalipse, tačnije samo onaj prvi jahač što jaše belog konja. Sama njegova pojava se direktno povezuje sa pohlepom kod ljudi koja je i dovela (ili dovodi) do Apokalipse. Tako bar kaže Biblija. Koliko sam video i on se veoma raduje što su Srbiju stavili na belu šengen listu pa je malo izašao iz iste, ali mu je dosta potomaka ostalo tamo, kaže da je to vrlo plodno tle za njegovu familiju.

Mojim gostom ćemo da se pozabavimo malo kasnije. Sad ću malo da pokušam da objasnim šta je to sukob interesa. Sukob interesa je bilo kakva radnja ili postupak kojim se ostvaruje bilo kakva protivpravna korist za sebe ili osobe sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu ili rodbinskoj vezi a pri tome postavljajući pri svoj lični interes iznad i na štetu javnog i opšteg interesa. Par banalnih primera:

-       zapošljavanje članova familije i prijatelja

-       urgiranje kod profesora/nastavnika za uspeh i ocene đaka/studenta

-       nameštanje tendera za bilo kakve poslove i nabavke itd.

Mito se već smatra krivičnim delom ali i mito je povezan sa sukobom interesa.

Nešto od ovog što sam naveo nisu samo sukobi interesa nego i krivična dela ali Srbija ne može da funkcioniše drugačije. Velike firme van Srbije koje drže do sebe drže predavanja svojim zaposlenima koji postanu menadžeri ili koji dođu na bilo koje pozicije gde su u kontaktu sa strankama i mušterijama. Ovo se ne odnosi samo na firme nego i na fakultete, zdravstvene ustanove i mnoge druge. Mnogo se skreće pažnja na primanje bilo kakvih poklona i tačno se zna šta je mali znak pažnje a šta već nije primereno kao poklon. Bilo kakav iole skuplji poklon (konkretno za Sony je bilo recimo preko 50EUR) nije primereno i smatra se skupim poklonom. Ono što će možda da začudi je da se čak i ručak smatra neprimerenim. Znači kada odete kod klijenta nije normalno da vas časti ručkom. To se veoma retko radi i u posebnim situacijama a za takvim ručkom se obično ne priča o poslu. Srpske firme ili bar dobar deo njih bi propao da nije kafane. Pa više se bre poslova se završava po srpskim kafanama nego na njujorškoj, londonskoj i tokijskoj berzi zajedno.

Jedna veoma bitna stavka u obukama i kursevima o sukobu interesa je i prijavljivanje onih koji se ne ponašaju shodno pravilima i koji ih krše na bilo koji način. Prepisivanje i korišćenje nedozvoljene literature na ispitu je sukob interesa (što bi bilo veoma smešno reći naglas u Srbiji s obzirom da se bubice za mobilne telefone koriste još odavno). Sutra ćete vi koji ste vredno učili da imate istu diplomu kao i oni koji su prepisivali i to će vam biti konkurencija na bilo kom poslu iako totalno nekompetentna ali opet sveprisutna.

Jedan od meni smešnih i nažalost veoma žalosnih konflikta interesa je ponašanje poslanika kada su trebali da se opredele za jednu od više funkcija koje obavljaju. Svi ti ljudi su Bogom dani da obavljaju sve te poslove i niko drugi nije dovoljno kompetentan za taj posao koji moraju da ostave.

Za sukob interesa postoji jedan test koji vodi poreklo iz Amerike. U originalu se naziva “Wall Street Journal Test”. Bazira se na preispitivanju svojih sopstvenih postupaka. Pitanje koje se postavlja je “Da li bih želeo da pročitam u novinama nešto o ovome što sada radim?”, “Kako da objasnim porodici šta radim?”, “Šta će moje kolege i nadređeni da misle o meni posle ovoga?” itd. Nažalost ovo ne može da se primeni u Srbiji jer su novine pune takvih članaka ali nažalost niko ništa ne preduzima. Ovo nije samo test za sukob interesa nego i test etike i morala.

Pohlepa

Koristim retku priliku da intervjuišem čoveka koji je oličenje pohlepe. To je Prvi Jahač Apokalipse.

Prvo jedno uvodno pitanje. Otkuda Vi sada u ovim krajevima i gde ste bili do sada?

Pa evo, rešio sam malo da proputujem i iskoristim ovo ukidanje viza Srbiji. Jasno je gde sam bio.

Pohlepa se povezuje da ne kažem poistovećuje sa Vama. Zašto baš pohlepa, zašto ne neki drugi smrtni greh?

Zato što je pohlepa jedan od najjačih grehova i oružja protiv ljudi. Da nije pohlepe najveći deo kriminalnih dela bi nestao. Sve pljačke, mnoga ubistva, droga, prostitucija, trgovina ljudima, ukratko sve kriminalne delatnosti kojima je cilj zarađivanje novca. Pomoću pohlepe je najlakše okrenuti ljude jedne protiv drugih. Ratovi su vođeni zbog bogatstva, teritorija, pa i žena (kao Trojanski rat) koje pripadaju drugima.

Kako bi ste je, Vi kao vrsni poznavalac pohlepe, definisali?

Pohlepu nije jednostavno definisati i tokom vekova je poprimila više oblika. Sada bih mogao da kažem da postoje tri najosnovnija oblika pohlepe. Prvi je pohlepa za vlašću. Ovo je i najjači vid pohlepe jer podrazumeva već ono što svi smatraju pod pohlepom a to su materijalna dobra. Ovde se sve te materijalne stvari koriste i za podmićivanje drugih kako bi se ostalo na vlasti jer ona dalje donosi nova materijalna dobra i viši položaj u vlasti i tako u začarani krug iz kog se nikad ne izlazi. Drugi oblik je pohlepa zbog straha. Strah definitvno utiče da ljudi postanu veoma pohlepni. Plašeći se da ostanu bez nečega u životu oni čine sve kako bi što više nagomilali bogatstva i materijalnih stvari koje im uopšte ne trebaju. Tu se prisvajaju stvari koje im ne trebaju i to veoma često na uštrb onih kojima su preko potrebne. Zadnji oblik je klasična pohlepa koja obuzima ljude i baca ih u ropstvo materijalnih stvari. Pod pohlepom ljudi obično misle na ovu vrstu pohlepe. Žudnja za materijalnim svetom i njegovim zadovoljstvima je izvor pohlepe.

Možete li ukratko opisati pohlepne ljude?

Pa i to je teško uraditi ukratko. Pohlepnim ljudima uvek nešto fali, nikada im nije dosta ono što imaju. Cilj je imati a ne koristiti to što se ima. Bitno je imati da bi se imalo i imati više od drugih. Potreba pohlepnih je najveća i neutoljiva. Pohlepni nikada ne mogu da nauče da žive sa manje jednostavnijih materijalnih stvari a svi znamo da uvek ima više. Veoma lako može da se proveri da li je čovek pohlepan. Dovoljno je samo da se zapita, da li mi stvarno treba TV sa ekranom od 52”, novi par cipela, pun ormar odeće, više novca u banci, veća kuća ili stan itd. Pravo pitanje posle svih ovih je a zašto je potrebno bilo šta od toga? Zar nije dovoljno ono što već imaš? Pohlepni ljudi nikad nisu stvarno i iskreno srećni jer to što (uvek) nedostaje im uvek kvari sreću. Recimo ceo svet pogađa još uvek svetska ekonomska kriza koja je odličan primer ljudske pohlepe. Svi su hteli da zarade više i na kraju su sami sebe pojeli.

Kako bi ste opisali pohlepno ponašanje?

Opet je nemoguće generalizovati ali u zavisnosti od mogućnosti i položaja ljudi rade različite stvari. Kroz istoriju je bilo i mnogo izdaja radi svog nekog ličnog cilja, kraljevstva i države su padale zbog pohlepe. Možete da pročitate u Infernu od Dantea Aligijerija više o pohlepi. Tamo je čitav krug Pakla dodeljen kažnjavanju pohlepnim grešnicima. Bilo kakva zavisnost je forma pohlepe. Pohlepni halapljivo grabe to što je predmet njihove zavisnosti bilo da je to droga, seks, kockanje, hrana, Internet, moć ili novac. Pohlepa je jedan vid sebičnosti. O čemu god da se se radi pohlepni hoće uvek najviše za sebe na uštrb drugih kojima možda predmet njihove požude više pripada.

Da li se može Vaše delovanje u Srbiji opisati kao uspešno?

I više od toga. Recimo po Ustavu Srbije u članu 6 se kaže:”Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama poslovima ili privatnim interesima. Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuje se Ustavom i zakonom.” Dakle najvišim pravnim aktom je obuhvačen ovaj problem ali ima toliko političara koji obavljaju po dve i više funkcija i koji su direktno krivi po samom Ustavu. Ipak, ništa se ne preduzima, oni su i dalje na starim funkcijama. Po zakonu imaju tri meseca da se odluče za jednu od više funkcija koje obavljaju. Ovaj zakonski rok je istekao, tako da je ovo još jedna moja pobeda.

Dalje, početkom godine se digla velika prašina o prijavljivanju imovine Agenciji za borbu protiv korupcije. Tada su se oni pravdali da čekaju server pa da treba da zaštite podatke i evo i dan danas te informacije nisu dostupne javnosti, a od trideset hiljada funkcionera se i dalje javno ne zna koliko ih je zakasnilo i nije podnelo prijavu. Danas se to više uopšte i ne pominje. Ljudi u Srbiji imaju pileće pamćenje što je za moj posao idealno. Evo, ako sada pogledate sajt ove agencije i dalje nećete naći nikakve javno dostupne informacije o imovinskom stanju ovih ljudi što je opet kažem idealno za moj posao.

U Ustavu Srbije ima članova koji tačno kažu da poslanici u skupštini i članovi Vlade ne mogu obavljati druge funkcije za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa. Recimo to kaže član 126 i član 102 st. 3 ali niko ne obraća pažnju na sam Ustav a kamoli na neke tamo zakone.

Ako se ovako otvoreno ponašaju najviši organi vlasti, onda morate priznati da se uspešno bavim ovim poslom.

Drago mi je da ste imali malo vremena za čitaoce bloga B92. Nadam se da se sada kada imate vizu za EU više nećete vraćati u Srbiju.

Žao mi je. Tamo imam najbolje franšize koje odlično rade. Doviđenja.

 PS: A vi da li mislite da ste u nekom pogledu pohlepni?