MUNJEVITA BRZINA I „EVROPSKI“ STANDARDI - II

Autor: Rodoljub Šabić

Brzo, ekspresno, munjevitom bzinom Ministarstva za telekomunikacije podnelo je predlog Zakona o elektronskim komunikacijama. Juče pre podne je isto tako, brzo, ekspresno, munjevitom bzinom u Skupštini okončana rasprava u načelu o predlogu Zakona. Time je mogućnost da se podnese bilo kakav amandman svedena na gotovo samo teoretski. Zato je i Saša Janković, Zaštitnik građana brzo, ekspresno, munjevitom bzinom morao pripremati odgovarajuće amandmane da bi ih uputio u Skupštinu. Iako su rokovi već počeli da se računaju smao na sate, uspeo je u tome. Tako je stvorio šansu da se bar neki krupni nedostaci u predlogu Zakona otklone.
O nekim od tih nedostataka pisao sam u http://blog.b92.net/text/15286/MUNJEVITA-BRZINA-I-%E2%80%9EEVROPSKI-STANDARDI%E2%80%9C/. Da samo podsetim, smatrao sam svojom obavezom da kao neko ko rukovodi državnim organom u čijoj nadležnosti je i zaštita privatnosti građana upozorim na, najblaže rečeno, problematičan odnos odredbi predloga zakona koje ne predviđaju sudsku odluku kao jedini osnov za obradu tzv. „zadržanih podataka", prema odgovarajućim odredbama Ustava Srbije. Moj stav je odranije poznat. Smatram da podaci iz telefonske ili internet komunikacije o tome ko, kad, s kim, koliko dugo i sl. je komunicirao nude gotovo isto toliko informacija koliko i sadržina komunikacije. Zato mislim da se ustavna garancija po kojoj se od nepovredivosti tajnosti sredstava komuniciranja može odstupiti samo na osnovu odluke suda, odnosi i na „zadržane podatke". U prilog ovom shvatanju navodio sam i konkretne odluke Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura.
Naravno, legitimno je pravo ministarke za telekomunikacije da misli drugačije. I ona i svi drugi koji misle kao ona mogu i treba da iznose argumente u prilog svom shvatanju. Zato sam se, pored ostalog, zalagao za ozbiljnu javnu raspravu. Ali se podrazumeva da argumenti koji se koriste moraju biti ozbiljni, odgovorni i u skladu sa istinom. Ne mislim da je ministarka za telekomunikacije u jučerašnjoj ekspresnoj, munjevito brzoj „odbrani" predloga Zakona u Skupštini koristila takve argumente.
Jer, je li ozbiljno da se na pitanje - da li je ili nije predviđena odluka Suda kao osnov za obradu „zadržanih podataka", odgovara - „ali predviđeno je vođenje evidencije"? I je li odgovorno, čak iako se to radi iz neznanja, predlagati da će se kontrolom zakonitosti obrade „zadržanih podataka" baviti organ koji uopšte ne postoji? Takav predlog ne može da znači ništa drugo osim - nepostojanje bilo kakve kontrole.
Za tvrdnju ministarke da je predlog Zakona usaglašavan sa brojnim subjektima, uključujući i Poverenika i Zaštitnika građana moglo bi se reći da je tačna. Samo nedostaje jedna sitnica. Ministarka je „zaboravila" da je bila usaglašavana jedna verzija predloga, ali da je predložena sasvim druga, koja se po spornim pitanjima potpuno razlikuje od ove koja je predložena. Uostalom, o toj "usaglašenosti" valjda najbolje govore upravo amandmani koje je Zaštitnik građana podneo. Ako ti amandmani budu usvojeni biće potvrđen ustavni stav da je za odstupanje od tajnosti sredstava komuniciranja neophodna odluka Suda, kao i da se kontrolom zakonitosti tih delikatnih aktivnosti neće "baviti" organ koji uopšte ne postoji.
Ali, sve i da bude tako svi zajedno bi morali da se zamislimo nad pitanjem da li je ovakav ekspresno brzi, jedva kontrolisani, konvulzivni proces iako nosi ponosno ime "legislativa" zaista pravi način da naš neuredni i anahroni pravni poredak usaglasimo sa evropskim pravnim standardima.