"Okupacija" u dva dana, ili...

skener92

nije to 'bljak', to je više 'bljuv'.

Nedostaje odlazak kod frizera, kozmetičara, privatnog doktora, školarina za samofinansirajućeg studenta, renoviranje stana, kupovina tehnike.

...i po kojima će ova vlada otići u istoriju.

A imali su toliko načina da se obogate ako im je samo do jebenog bogaćenja bilo, a da im narod ne gladuje, čak da prosperira.

Ovo je glupost po tihom ili agresivnom izboru, ne nuždi, da bi nekom narod gladovao u Evropi u 21-om veku taj neko treba da bude agresivno i uporno glup.

-Jedan prijašnji političar , a zvao se Stipe Šuvar ....,

što nam uskoro ne gine kako je počelo sa ukidanjem prava na život dostojan čoveka svima nama u Srbiji

Nije lako brinuti se neprekidno godinama o nekome, to iscrpljuje i fizički i psihički a ako je zdravlje u pitanju onda ne sme ni sebe da zapusti.

mariopan

Pošto živim sam i lutam često po svetu pokretnost je za mene od izuzetnog značaja bez koje ne bih bio u stanju da živim ne samo kvalitetnim životom već ni bilo kojim drugim.

Od lakšeg moždanog udara se čovek može sasvim oporaviti ako tako radi, kao ti, lepo sebi propišeš neki disciplinovan život, sve umereno, i hrana i vežba i to je to.

Ako se doživi onako masivan, kao što je imao moj muž, to je onda teško popraviti, ne postoji način a ipak mora da se živi i taj deo života, na onaj svet se ne može prekoreda, svako u svoje vreme.

Mi smo taj deo od 8 godina proživeli veoma lepo, (mada je to najteži deo naših života bio), nije to bio tužan život usmljenog para već je bilo mnogo smeha, dobrog raspoloženja i optimizma - sve do kraja. To, valjda, zavisi od ljudi? Nije to bio lak život ali ako već nismo mogli da biramo onda smo izabrali da ga živimo a ne da svaki dan žalimo za onim što ne možemo imati - zdravljem za njega.

Dolazili su nam prijatelji svakodnevno, komšije, deca često zvala telefonom ili preko interneta, dolazili često da nas vide, familija nas nije zaboravljala. Izlazili smo u šetnje u kolicima, naučili da govorimo jer on to nije mogao (ali sve je razumeo) i imali smo naš način da sve ispričamo - to smo radili tih osam godina, vežbali kako da živimo sa novom situacijom i nije nam bilo dosadno ni tužno. Žalila bih više da je bilo tako. Bile bi to bačene godine a šteta je baciti i jedn dan svog života ako ne moraš.
Pozdrav Dragane i ne daj se, ja uvek navijam za borce i optimiste

sesili

Čestitam na upornosti g-dine Cerski. To je uvek i moj stav, ne bijem glavom kroz zid, ali dođem do njega da probam da li mogu da prođem. Ali, moj zet je imao, kao što reče Mariopan, masivan moždani udar, a nikakvu inicijativu da se bori za pokret. Možda nije ni bio svestan da sve mora od njega da počne. Ali, to je sada nepovratno stanje. Dakle, izvinite ako sam trolovala, ali sam se nadovezala na "brigu" države za narod. Pozdrav.