Na hamburgeru sa Medvedevim

Neobično intenzivna nedelja, čak i za predsednika Obamu, privodi se kraju njegovim boravkom na samitu G20 u Kanadi. Činjenica da je susret sa ruskim predsednikom možda bio najopušteniji deo Obaminog rasporeda dosta govori o savremenom trenutku.

Hladni rat je, ipak, prošlost, a sadašnjost su naftna mrlja, Iran i Severna Koreja, specijalni interesi, Vol Strit i generali koji ne priznaju autoritet Bele kuće. I posle niza nedelja opadanja rejtinga, utiska gradjana da se situacija na više polja predsedniku otima kontroli, Obama je konačno ostvario nekoliko pobeda.

Uspeo je da „pritisne“ BP da osnuje fond od 20 milijardi dolara za obeštećenje žrtava ekološke katastrofe u Meksičkom zalivu, iako sama Bela kuća priznaje da za to nije imao pravnu osnovu, već se koncentrisao na „moralni argument“.

Energično je rešavao aferu Mekristal. U roku od 36 sati, kako kažu Obamini saradnici, razmotrio je slučaj i odlučio da otpusti komandanta američkih snaga u Avganistanu, koji je iz nekog (još neobjašnjivog) prkosa, nemara, ili već osećanja neranjivosti, pred novinarem Roling Stouna sa svojim saradnicima otvoreno omalovažavao niz visokih zvaničnika – od potpredsednika Bajdena, do specijalnog izaslanika Holbruka, kao i američke saveznike u Parizu. Poruka koju je želeo da pošalje bila je više nego jasna - da ima kontrolu, i ne toleriše neposlušnost.

Zatim, krajem nedelje Obama je uspeo da pritiskom na kongresmene i senatore izdejstvuje usaglašavanje zakona o finansijskoj reformi koji donosi regulativu tradicionalno slobodnog sektora i koji je zamišljen da štiti interese potrošača, umesto Vol Strita.

„Predsednik Obama proveo je prošlu nedelju nastojeći da ponovo uspostavi kontrolu nad trijumviratom snaga koje gotovo uvek testiraju autoritet novog predsednika – vojskom, tržištem i lobistima. Obama je ostvario preko potrebne pobede, ali je pitanje koliko će one trajati“ – piše u današnjem komentaru Njujork Tajms. „Otpuštanje generala Stenlija Mekristala zbog, po svemu sudeći, nepoštovanja i prezira prema civilnom lancu komande ne čini uspeh u Avganistanu ništa izvesnijim, a retko ko veruje da će zakon o regulativi finansijskog tržišta, koji je dogovoren u Kongresu, i kojim se obrće tok posle dve decenije slepog verovanja u sposobnost finansijskog tržišta da se reguliše samo, zaustaviti konstantne napore Vol Strita da zaobilazi Vašington u potrazi za profitom.“

U sred takve jedne nedelje, razgovarao je o „resetovanju“ američko-ruskih odnosa sa predsednikom Dmitrijem Medvedevim, u duhu unapredjenih odnosa sa Moskvom za koje se zalaže od početka svog mandata. I zatim neobičan prizor – Medvedev i Obama odlaze u Ray’s Hell Burger u Arlingtonu, sede za stolom sa svojim prevodiocima, i dele klasičan američki obrok (Medvedev: Ovo možda nije zdrava hrana ali je deo američkog duha). Ako stavimo na stranu marketinški potez obojice, slika koja je obišla svet bila je prizor prilično autentičnog predaha u vreme velike napetosti u Vašingtonu.